musicloverparadise.com

Becejski mozaik

Aktuelno

Naša tema: Trošenje novca iz budžeta

Redakcija „Bečejskog mozaika“ došla je u posed dokumenta u kojem je navedeno koliko novca i za koje namene je potrošeno iz opštinskog budžeta u toku januara meseca.
U tom dokumentu su opisane i obaveze opštine koje do kraja januara nisu bile plaćene, a većina je iz prošle godine.

U toku januara plaćeni su lični dohoci funkcionerima za decembar i akontacija za januar u iznosu od 1,36 miliona dinara, odbornicima je isplaćeno 376.356 dinara za decembar, za ugovore o delu potrošeno je 327.815 dinara, za plate „običnih“ zaposlenih (decembar i akontacija za januar) plaćeno je 5,7 miliona, a za otpremnine otpuštenih (tzv. racionalizacija) ukupno 6,6 miliona itd. Za „Dane mimoze“ bečejskim izviđačima je obezbeđeno 45.000 dinara, preduzetnicima je upućeno 100.000 dinara, a isto toliko obezbeđeno je za svetosavski turnir u školi „Sever Đurkić“, a u Ekonomsko-trgovinskoj školi 50.000 dinara.
Kupljeni su i instrumenti (4 komada za oko 248.967 dinara, to je pod stavkom kultura), za kulturno-umetnička društva obezbeđeno je 172.106 dinara (za KUD „Petefi Šandor“), navodi se između ostalog u ovom dokumentu.
Za informisanje je plaćeno 225.200 dinara (za račune iz septembra, novembra i decembra po ugovorima sa lokalnim medijima iz sredstava za informisanje koji su u opštinskim budžetima predviđeni po Zakonu o lokalnoj samoupravi) – dvonedeljniku „Bečejski dani“ upućeno je 82.600 dinara, koliko i nedeljniku „Bečejski mozaik“, a kablovskoj televiziji 60.000 dinara.
U opštini su se „nakupili“ i neplaćeni računi. Krajem januara nisu bili plaćeni računi za grejanje Toplani (1,2 miliona dinara), za struju, za čišćenje zgrade opštine, računi za reprezentaciju (291.829 dinara), za popravku opreme, kertridža, tonera, auta (373.414 dinara), za rekreaciju za novembar i decembar (oko 23.000 dinara), za postavljanje ploče Karolja Tana u zgradi opštine (61.000 dinara)... Navedeni su i dugovi prema javnim preduzećima i mesnim zajednicama (oko 16 miliona dinara)… Nisu plaćene ni mesečne karte „Bečejprevozu“ za decembar i januar (oko milion dinara), računi za grejanje i za struju za januar u školama „Bratstvo“, „Šamu Mihalj“ i „Svetozar Marković“, ukupno oko 2,6 miliona dinara. Tu su i noćni dvogledi (9 komada za 390.420 dinara) i džipovi (3 komada za 2,3 miliona). I pravoslavnoj crkvi sleduje 300.000 dinara za svetosavsku proslavu, Mesnoj zajednici Torda za „Torđanske dane kulture“ 25.000 dinara, a firmi „Ormešter“ iz Subotice 336.000 dinara itd.

Naše informisanje iz Novog Sada

O značaju i položaju lokalnih medija mnogi su mnogo puta govorili i pisali. Činjenica je da su lokalni mediji, pogotovo štampani, zbog svoje suštine u neravnopravnom položaju na tržištu, zbog ograničenog tiraža. To je jedan od razloga što veliki oglašivači uglavnom „preskaču“ lokalne medije, te svoje reklamne poruke plasiraju u tzv. velikim medijima. Međutim, pripadnici, doduše, manjinskih kulturnih elita više prate lokalne medije, nego medije od pokrajinskog ili nacionalnog značaja (istraživanje Fonda za otvoreno društvo iz 2007. godine).
U godinama krize – prethodna i ova – i veliki mediji su nestali sa tržišta („Borba“ i „Glas javnosti“ više ne postoje), pa se može pretpostaviti u kakvoj su situaciji mali mediji.
Za opstanak medija – i velikih i malih – sada je neophodna pomoć države, ali i lokalnih samouprava.
Nažalost, u Srbiji ne postoji strategija za pomoć medijima u novonastaloj krizi, ali postoje redovni godišnji konkursi za unapređenje informisanja Ministarstva kulture (ove godine će 20 miliona dinara biti odvojeno za kvalitetne programske sadržaje lokalnih i regionalnih medija) i Pokrajinskog sekretarijata za informacije.
Pored toga, i lokalne samouprave, na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi, su dužne da preko svojih organa obezbeđuju javno informisanje od lokalnog značaja. Tako lokalne samouprave svake godine imaju stavku u budžetu koja se odnosi na informisanje, odnosno opštine plaćaju medijima da informišu građane o svojim aktivnostima.
Na mnogim stručnim skupovima u Srbiji i Vojvodini konstatovano je da treba urediti polje finansiranja lokalnih medija iz opštinskih budžeta na taj način da se odrede kriterijumi za dobijanje sredstava (periodika izlaženja, kvalitet medija, jezik ili jezici na kojima se medij objavljuje, uticaj itd.) kako bi se izbeglo da se novac deli po principu „ovaj mi se sviđa, a ovaj ne“. Prihvatljivo rešenje je i raspisivanje konkursa za finansiranje projekata lokalnih medija (koje ispunjavaju određene kriterijume za informisanje građana) od javnog interesa.
Sektor za medije Ministarstva kulture i/ili Pokrajinski sekretarijat za informacije bi – ukoliko to lokalne samouprave nisu u stanju ili ne žele – trebali da postave kriterijume na osnovu kojih će mediji dobijati sredstva za informisanje iz budžeta lokalnih samouprava.
Inače, podaci pokazuju da obim planiranih sredstava za finansiranje informisanja na lokalnom nivou iz godine u godinu ostaje isti ili se smanjuje.

Bečejski slučaj

Takav je slučaj i u Bečeju. Ove godine je u opštinskom budžetu predviđeno 3,7 miliona dinara za informisanje (prošle godine oko 5). Opština Novi Bečej za istu namenu je obezbedila oko 5 miliona dinara, opština Srbobran nešto više od 3 miliona, Kikinda  15,5 miliona dinara itd.
Opština Bečej je prošle godine, osim lokalnih medija, finansirala i oglasne publikacije i neke novosadske televizije. U toku godine bečejskim medijima su za 30 posto umanjena ugovorom predviđena sredstva – zbog krize, bilo je obrazloženje.
Međutim, kriza nije uticala na to da lokalna samouprava upućuje novac novosadskim televizijama (koliko i lokalnim medijima ili duplo više) i da finansira štampanje mape opštine.
Osnov za ovu tvrdnju pruža već pominjani dokument kojim raspolaže redakcija „Bečejskog mozaika“, iz kojeg se vidi kako su trošena budžetska sredstva predviđena za informisanje.
Naime, lokalna samouprava je krajem januara ove godine dugovala novosadskim televizijama „Panonija“ i „Mozaik“ (Fondacija „Mozaik“) 236.000 dinara za decembar mesec prošle godine („Panonija“), odnosno 70.800 dinara za novembar („Mozaik“). Bila je dužna i bečejskoj oglasnoj publikaciji koja izlazi na svega nekoliko strana, a pored reklama objavljuje i informacije iz opštine na jednoj strani (uglavnom izjave predstavnika opštine ili obraćanje građanima): dug prema „Gratis infu“ iznosi 35.400 dinara za decembar i 31.200 dinara za novembar.
Lokalna vlast duguje i d.o.o. „Mediumu“ (izdavač dvonedeljnika „Bečejski dani“) 236.000 dinara za izdavanje mape opštine i nedeljniku „Bečejski mozaik“ 82.600 dinara za novembar mesec po ugovoru o informisanju.
Pošto je predsednik opštine Peter Knezi početkom prošle godine rekao da je zaključio ugovore samo sa bečejskim medijima (Radio „Aktiv“, „Bečejski mozaik“, „Bečejski dani“ i kablovska televizija) za usluge informisanja, tražili smo od njega objašnjenje o dugovima prema novosadskim televizijama, „Gratis infu“ i o štampanju mape Bečeja.
Knezi je rekao da je ugovor sa d.o.o. „Mediumom“ zaključio prošle godine, a predmet ugovora je objavljivanje mape (format A3) Bečeja u „Bečejskim danima“ ove godine, u četiri broja, počevši od februara meseca (neto iznos je 200.000, a bruto 236.000 dinara).
Što se tiče televizije „Panonija“, čiji program građani Bečeja koji su priključeni na kablovski sistem ne mogu da prate, Knezi je rekao da je reč o ugovoru iz prošle godine za objavljivanje informacija iz Bečeja. Isto je obrazloženje i za finansiranje televizije „Mozaik“, takođe iz Novog Sada.

Zašto je to tako

Na pitanje zašto je bečejskim medijima upućeno mnogo manje novca, mada su sredstva predviđena za lokalno informisanje, nego medijima iz Novog Sada, Knezi je odgovorio da se nije radilo o mnogo većem iznosu, te da je reč o dinamici njihovih emisija i o tome koliko puta i u kom trajanju su emitovane emisije. U prilog tome Knezi je rekao da je „Panonija“ nedeljno dva puta objavljivala „Bečejsku panoramu“ (2 puta po 20 minuta) i reportaže i studijske razgovore (emisije u trajanju oko sat vremena na mesečnom nivou) i zato joj je plaćeno više od 200.000 dinara.
On je objasnio i na koji način oglasna publikacija „Gratis info“ informiše građane Bečeja: „Zaključili smo ugovor sa ’Gratis infoom’, jer se ova publikacija distribuira u 16.000 primeraka na teritoriji opštine. Na poslednjim stranama je bilo vesti iz opštine. Moguće je da i ove godine zaključimo ugovor, jer mislim da to vredi, naime, primerak dobija praktično svako domaćinstvo i na taj način takođe možemo da informišemo građane“.
Knezi je naveo da ove godine nisu obnovljeni ugovori sa novosadskim televizijama, opština će finansirati samo lokalne medije i to u višestruko manjem iznosu nego 2009. On je „Bečejskim danima“, Radio „Aktivu“, kablovskoj televiziji i „Bečejskom mozaiku“ uputio predloge ugovora o informisanju o radu lokalne samouprave, javnih preduzeća, opštinskih ustanova itd. Svima je predložio mesečni iznos od 25.000 dinara, sa PDV-om. Prema njegovim rečima, ovakav ugovor prihvatili su „Bečejski dani“ i kablovska televizija.
Inače, nedeljnik „Bečejski mozaik“ i Radio „Aktiv“ (predstavnici ovih medija izjasnili su se da ne žele da potpišu ugovor sa opštinom, jer na taj način se degradira novinarska profesija) objavljuju sadržaje na srpskom i na mađarskom jeziku, a dvonedeljnik „Bečejski dani“ izlazi samo na srpskom jeziku.

Kazna za neprijatno pitanje

Lokalni mediji se širom Srbije suočavaju sa problemima i finansijske i druge prirode. Na jedan takav slučaj prošle nedelje reagovalo je i Nezavisno udruženje novinara Srbije. U saopštenju NUNS-a piše da ovo udruženje „u potpunosti podržava zahtev ’Pirotskih novina’ da se ispitaju okolnosti pod kojima im je lokalna samouprava, nezadovoljna pisanjem tog medija, uskratila dogovorenu finansijsku pomoć. U otvorenom pismu koje je poslato predsedniku Srbije Borisu Tadiću, ministru kulture Nebojši Bradiću, NUNS-u, UNS-u i medijima u Srbiji i Pirotu, ’Pirotske novine’ navode da im je opština uskratila pomoć posle objavljivanja teksta u kojem su postavili pitanje zašto se u jeku ekonomske krize predsedniku opštine kupuje automobil vredan 60.000 evra.
Suočeni sa pitanjem opstanka, lokalni mediji širom Srbije su pod velikim pritiskom lokalnih političkih moćnika i tajkuna i neretko se pretvaraju, kako je u otvorenom pismu navedeno, u oglasne table vlasti koja je voljna da novcem iz budžeta plaća samo povoljne vesti o sebi. Važeći zakoni i profesionalne norme obavezuju sve novinare i medije da izveštavaju objektivno, a nosioce javnih funkcija na transparentnost, posebno kada je pitanju trošenje novca iz budžeta“, piše u saopštenju NUNS-a.

Niko kao NIN

Upitan po kakvim kriterijumima se raspodeljuju budžetska sredstva za informisanje od 3,7 miliona dinara, ako se svima nudi isti iznos bez obzira na periodiku, jezik, kvalitet, te da li opština vodi računa i o informisanju mađarske nacionalne manjine, Knezi je odgovorio: „Naravno da vodimo računa i o tome, ali da budem sasvim iskren, što se tiče informisanja na jeziku nacionalne manjine, niko ne bi trebao da dobije nijedan dinar. Jer to što se objavljuje kako na radiju, tako i u ’Bečejskom mozaiku’, ne mogu da nazovem informisanjem nacionalne manjine, recimo tu jednu stranicu koja se objavljuje u ’Bečejskom mozaiku’ (’Bečejski mozaik’, uzgred budi rečeno, objavljuje tekstove na mađarskom jeziku na dve, odnosno na tri novinske stranice; prim. novinara). Toliko o tome. Drugo: nismo želeli da postavimo kriterijume, jer u današnjem sistemu informisanja, kada dnevno ima dešavanja, niti nedeljnik, niti dvonedeljnik ne može da obezbedi uslove za koje postoji potreba. Samo televizija i radio bi mogli da imaju dnevno ažurne informacije, ili dnevni list, ali toga nema u Bečeju. A pošto toga nema, mislili smo da na isti način pomažemo sve, jer sasvim je svejedno da li se neka vest objavi za nedelju ili za dve nedelje zakašnjenja. Zato nismo hteli da pravimo razliku između medija, jer ne bi imalo smisla posvađati medije u vezi sa tim ko je bolji i kvalitetniji, ko ume i može više, jer u suštini njihova funkcija je nedeljno ili dvonedeljno informisanje, a to nije mehanizam s kojim se ljudi danas mogu informisati“, rekao je Knezi i dodao da bi bilo drugačije da je reč o ozbiljnim časopisima kao što je NIN ili neki drugi...

Šta će biti dalje?

Knezi nije zadovoljan ni radom radija, pa ni kablovske televizije (koja emituje nemontirane priloge sa lokalnih dešavanja). „Ni radio, ni televizija se ne trude dovoljno da se dnevno interesuju o tome ima li novosti u lokalnoj samoupravi. Možda bismo mi trebali da forsiramo da dolaze. Do pre izvesnog vremena radio je to i činio, ali već odavno to ne radi. I ovaj medij na mesečnom nivou objavljuje neke razgovore, reportaže, kako na mađarskom, tako i na srpskom jeziku, ali to je njihova urednička politika, u to se ne mešam“, kazao je predsednik opštine.
On je odgovorio i na pitanje o tome kako će se trošiti preostali (veći) deo 3,7 miliona dinara koliko je predviđeno u opštinskom budžetu za informisanje. Rekao je da „za sada taj novac ne postoji, to je samo planirano u budžetu. Ja ću biti srećan ako ove iznose (za sada za dva medija po 25.000 dinara mesečno; prim. novinara) budemo uspeli da isplatimo. Ne verujem da ćemo zaista imati planirani novac, plan je jedna stvar, a realizacija, odnosno punjenje budžeta je druga. Eventualno ćemo videti da li ćemo zaključiti ugovor i sa ’Gratis infoom’. Dakle, neće biti ništa sa tim novcem, možemo ga rebalansom pregrupisati za druge namene“.

Kristina Demeter Filipčev



Rate this item
(0 votes)
back to top