musicloverparadise.com

Becejski mozaik

Aktuelno

Intervju sa direktorom Gradskog pozorišta Zdravkom Petrovićem: Dramski studio mladih je za ponos Featured

buy strattera no prescription U Bečeju je 2016. godina, s obzirom na okolnosti, iz oblasti kulture bila zadovoljavajuća kad je reč o kvantitetu, a kada je kvalitet u pitanju, može se reći da je bilo iznenađujuće kvalitetnih sadržaja.

binära optioner video Pre svega tu su tradicionalne Majske igre, a potom treba istaći nešto novo, za šta se može reći da postaje tradicija: reč je o četvrtom Befemonu koji sada već ima svoju fizionomiju, svoj okvir i prepoznatljiv format i potom nešto potpuno novo a što se po prvi put održalo u Bečeju prošle godine je Kontrafest. Pitali smo direktora Gradskog pozorišta kako on ocenjuje 2016. godinu i šta je po njegovom mišljenju najvažnije i najkvalitetnije u oblasti kulture u Bečeju.
- Dva događaja treba izdvojiti. Možda na prvo mesto treba staviti Befemon koji je sada već dobio jasne, precizne okvire i postao prepoznatljivi kulturni brend i van Bečeja. Njega su, sem velikih glumaca koji su poznati i u Srbiji i u regionu, prepoznali i u institucionalnom smislu, Pokrajinski sekretarijat za kulturu nam je zaista mnogo pomogao. Pokrajinski sekretar za kulturu profesor Štatkić je bio na otvaranju ovog festivala, odnosno on je svečano i otvorio festival, a značajno je da je tim putem obećao i dalju podršku. Videli smo da je reč o ozbiljnom i vrlo posećenom festivalu. Konstatovao bih da je kvalitet doneo i kvantitet u smislu posete. Pre nekoliko godina mi smo eksperimentalno pokušali da organizujemo ovakav festival kako bismo videli da li u Bečeju postoji publika za četiri dana festivala monodrame. Sada smo sigurni da publika postoji. Ove godine smo povećali broj monodrama. Bilo je izuzetno mnogo publike koja je učestvovala u ocenjivanju, a bilo je mnogo i volontera i sve to umnogome doprinosi festivalskoj atmosferi.

giocare in borsa on line Ono što takođe doprinosi festivalskoj atmosferi jesu nagrade i proglašenje pobednika.

bonus opzioni binarie senza deposito - Od trećeg festivala imamo stručni, veoma kompetentan žiri, okrugle stolove, kao i žiri publike koja učestvuje u glasanju ocenjivanjem nakon svake odgledane monodrame. Nakon toga se uzima prosečna ocena. Naglasio bih da je ove, a i prethodnih godina, ovaj festival bio zaista na visokom nivou i svakako se radujemo i petom festivalu. Što se tiče 59. Majskih igara, uprkos izostanku podrške Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje i Ministarstva kulture, one su ipak održane. Da podsetim, prošle godine smo dobili oko 900.000 dinara iz različitih izvora, a ove godine nismo dobili ništa. Međutim, zahvaljujući lokalnoj samoupravi i nekim privatnim licima, bečejskim firmama, uspeli smo da održimo festival. I uprkos svemu tome, ove godine smo imali najbolje predstave u odnosu na nekoliko prethodnih godina. Posećenost je bila odlična. Uvek imamo dobru saradnju sa osnovnim i srednjim školama, a i sa vrtićima i uvek imamo pune sale. I baš to je i suština Majskih igara.

http://indict.org.uk/?RAND=http-it-binaryoptionsdemo-com Stiče se utisak da se ovakva situacija u vezi Majskih igara periodično ponavlja. Njihova organizacija se često nalazi u „nebranom grožđu“ uoči samog dešavanja u smislu da nema dovoljno novca, da izostane logistika potrebna za besprekorno funkcionisanje. Izostane svečano otvaranje na trgu, defile itd. Sve ovo bi možda moglo da se eliminiše ili da se umanji kada bi se Majske igre institucionalizovale u pravom smislu značenja te reči, odnosno kada bi one „živele“ tokom cele godine, a ne samo kada se trebaju održati i kada predstave treba da se prikažu publici. O svemu tome bi brigu trebalo da vodi neko ko je kompetentan za to, a najuputnije je da to radi Gradsko pozorište. Pretpostavljam da na taj način ovakvih problema ne bi bilo ili bi ih bilo manje. Šta vi mislite o tome?

http://1762.ae/?triceps=%D8%A7%D9%84%D8%AE%D9%8A%D8%A7%D8%B1%D8%A7%D8%AA-%D8%A7%D9%84%D8%AB%D9%86%D8%A7%D8%A6%D9%8A%D8%A9-%D8%A7%D9%84%D8%A8%D8%B1%D9%85%D8%AC%D9%8A%D8%A7%D8%AA-%D8%A7%D8%B3%D8%AA%D8%B1%D8%A7%D8%AA%D9%8A%D8%AC%D9%8A%D8%A9-%D8%A7%D9%84%D8%AA%D8%AF%D8%A7%D9%88%D9%84&0d1=f0 - Slažem se sa vama. Sigurno bi se time trebalo više baviti. Možda ne preko cele godine, s obzirom na količinu aktivnosti koje imamo u vezi različitih programa, ali postoji ideja da se krene ranije sa priprema realizacije Majskih igara. Zaista smo svi bili iznenađeni izostankom podrške, jer ona već godinama unazad postoji u manjoj ili većoj meri.

Koliko to ima veze sa politikom?

- Sve ima neke veze sa politikom. Činjenica je da su budžeti bili 10 puta manji prošle godine u odnosu na prethodne godine. Budžet Pokrajinskog sekretarijata za kulturu je bio 8 ili 9 puta manji. Međutim, ipak su to bile 59. Majske igre. To je manifestacija koja traje 59 godina i koja je trebala da dobije kakvu-takvu pomoć i svi smo bili zatečeni izostankom toga. Jednostavno, kad naviknete da dobijate podršku u organizaciji jedne ovako važne kulturne manifestacije, njen izostanak vas ostavi zatečenog. Mi smo ipak uspeli da ih organizujemo onako kako treba. Nije bilo nekih propratnih aktivnosti, a nije bilo ni svečanog otvaranja koje se verovatno ne bi ni održalo jer nas vreme nije poslužilo, a i trg je već tada bio nebezbedan za decu. I ja uvek kažem da je za ovakav festival ipak najvažnije ono što se dešava u Gradskom pozorištu. Imali smo 12 sjajnih predstava, ozbiljan žiri, ozbiljnu seletorku Maju Pelević. Tako da mi u organizacionom smislu nismo nigde podbacili. S obzirom na to da nas u 2017. godini čeka veliki jubilej, odnosno 60. Majske igre, ono nas obavezuje da u organizaciju krenemo mnogo ranije. U toj organizaciji učestvovaće svi subjekti koji inače učestvuju u Majskim igrama, a to znači i sve škole i vrtići. Na taj način ćemo napraviti jednu lepu svečanost povodom otvaranja jubilarnih 60. Majskih igara. Pretpostavljam da će do tada i trg biti gotov i to bi nam mnogo značilo. Ukoliko ne bude, otvaranje ćemo organizovati u Gradskom pozorištu, a planiramo ga za 15. ili 16. maj. Biće to sigurno glamuroznije svečano otvaranje i očekujemo veliki odziv naših sugrađana. U prethodnim godinama smo uvek imali neku deci poznatu ličnost koja je otvorila Majske igre, na primer, Osman, Bane Rosić i mnogi drugi. Bila je organizovana i povorka dece iz vrtića i škola, ali odziv roditelja, moram priznati, nije bio na nivou. I kad već pričamo otvoreno, tu treba uputiti kritiku i roditeljima i Bečejcima da ako im već toliko znače Majske igre, onda bi trebalo i da dođu na njihovo otvaranje. Dakle, mi imamo ta dva velika festivala. Jedan je omladinski, dečji, a drugi je festival profesionalnih pozorišta, monodrama koji je i najzahtevniji teatarski izraz i baš zbog toga treba biti vrhunski glumac i zahteva vrhunsku glumačku interpretaciju.

Program koji je bio u senci ova dva događaja je nešto novo što je počelo da živi u Bečeju, a to je Kontrafest.

- Kontrafest je prvi muzički festival koji se desio u bašti Pozorišnog kluba pred kraj avgusta. On je okupio manje ili više poznate bendove iz Srbije i regiona i to one bendove koji se bave alternativnim zvukom. Nekih drugih pretenzija nema, iako se u medijima provlačilo da mi pravimo neku kontru Novom Bečeju. Niti je tako, niti mi želimo to da radimo. Želja nam je bila, u stvari, da ovim kontriramo svemu onom što je komercijalna muzika. Da pravimo festival koji podrazumeva neki alternativniji zvuk, nekomercijalne sadržaje. I 2017. godine mislim da ćemo ga takođe realizovati uz pomoć svih entuzijasta iz Bečeja i okoline. Pored ovog festivala, ideja nam je kao propratni događaj i neki filmski festival, radionice itd.

Ono na čemu se takođe insistira jeste sedma umetnost koja ima zavidno mesto u aktivnostima pozorišta. Ulažete velike napore kako biste emitovali nove filmove, serijale i pre u Bečeju nego negde drugde. Konačno u Bečeju je bila i pretpremijera filma koji je i sniman u gradu, reč je o filmu „Jesen samuraja“.

- Mi se trudimo da sugrađanima prikažemo savremenu evropsku kinematografiju, pa smo imali cikluse turskog, francuskog, španskog filma... U poslednjih nekoliko godina bilo je prikazano preko 10 ciklusa iz različite savremene evropske kinematografije. U pitanju su besplatni sadržaji. Oni su emitovani kod nas u saradnji sa različitim ambasadama i kulturnim centrima. S druge strane, emitujemo i komercijalne, 3D filmove koji su interesantni pre svega deci i mladima. Veoma nam je važno da mladi vide i te zanimljive sadržaje. To su pre svega zabavni sadržaji, ali, naravno, ima i kulturnih sadržaja. Zabavne sadržaje nadomestimo tim ciklusima savremene evropske kinematografije koje organizujemo jednom u mesecu ili jednom u dva meseca, jer nam je važno da se mladi upoznaju i sa tom kinematografijom. Ubuduće ćemo praviti i cikluse poznatih filmskih stvaralaca. Time ćemo još više promovisati filmsku kulturu, tako da pored pozorišne umetnosti, preko muzičke, prikazujemo i filmsku umetnost. Za prikazivanje filmova zaista imamo dobre uslove i to treba iskoristiti.

Što se tiče likovne umetnosti, ona je na standardnom nivou. U pravilnim periodama se održavaju izložbe u Galeriji „Krug“. Pored izložbi slika, imali smo priliku da vidimo i izložbu fotografija. Reč je o izložbi fotografija „Moj Banat“, ali i druge kvalitetne sadržaje. Tako će verovatno biti i 2017. godine.

- Apsolutno. Gledamo da dajemo prednost lokalnim autorima, vojvođanskim autorima, ali i da naše sugrađane upoznamo sa srpskom, mađarskom i evropskom likovnom kulturom. Sve to radimo u skladu sa našim mogućnostima. Ne možemo da dovedemo izložbe iz Narodnog muzeja i sve što podrazumeva da imate adekvatne uslove za to, ali se trudimo da pružimo šansu kako afirmisanim, tako i neafirmisanim umetnicima.

Pored ovoga u Gradskom pozorištu je aktivan Dramski studio mladih koji je osvojio nekoliko nagrada na festivalima.

- Ponosan sam na naš Dramski studio mladih. On nastavlja da niže sjajne uspehe i ja sam ubeđen da je jedan od najuspešnijih dramskih studija u zemlji. Na nekoliko festivala je uzeo sve glavne nagrade, gotovo uvek dobijemo nagradu za najbolju predstavu, najbolju žensku, mušku, sporednu ulogu. Sa predstavom „Ćelava pevačica“ imali smo oko 20 izvođenja i ističem da je to i za neke profesionalne predstave mnogo. Mnogo smo putovali i po zemlji i po inostranstvu. Ostvarili smo nagrade u Beloj Palanci, na Majskim igrama, učestvovali smo i na drugim, revijalnim festivalima, bili smo u Sisku, Sarajevu, na Juventa festu gde smo bili jedini predstavnici Srbije. A najnovija predstava „Nemam da platim, neću da platim“ je već na prva dva festivala na kojima smo učestvovali, u Obrenovcu i u Beloj Palanci, uzela šest glavnih nagrada: bila je najbolja predstava oba puta, dva puta je nagrađena za najbolju žensku i jedanput za najbolju mušku ulogu. Toj predstavi zapravo tek predstoji festivalski život. Pored svega toga, ti mladi ljudi rade i humanitarne predstave svake godine i vrlo su aktivni u tom smislu. Imali smo i jednu koprodukcijsku predstavu, „Ibi rogonja“, sa Narodnim pozorištem iz Kikinde. Premijera je u Bečeju bila krajem maja i ona je na stalnom repertoaru Narodnog pozorišta u Kikindi.

Imali smo prilike da vidimo i tribine i književne večeri koje su bile aktuelne i u pravom trenutku su i predstavljene bečejskoj publici. Da li će toga biti i u narednom periodu?

- Svakako. Bio je Draža Petrović iz sveta publicistike, zatim Gojko Tešić, Latinka Perović, Laslo Vegel i još mnogo vrhunskih intelektualaca iz medijskog života. Baš insistiram da to budu književnici, novinari, profesori, kako na srpskom, tako i na mađarskom jeziku. I siguran sam da ćemo to i nastaviti da radimo, jer je meni izuzetno važno da postoji jedna tačka gde se može čuti javna reč, gde se ljudi sa Fejsbuka mogu preseliti u stvarnost, gde mogu da razgovaraju o stvarima koje ih tište pre svega u književnosti, umetnosti, ali isto tako i u politici, medijima itd. Važno je pre svega da postoji živi dijalog.

Check This Out Mandat

Mandat direktora Gradskog pozorišta ističe u 2017. godini. Pričalo se tokom prethodne godine da će doći do promena. O tome kakva je situacija sada Zdravko Petrović je rekao:
- Ja sam tu do avgusta 2017. godine, kada mi ističe četvorogodišnji mandat. Prvo sam godinu dana bio v.d. direktora, pa sam preko javnog konkursa izabran za direktora na 4 godine. Planiram i sledeće godine da se prijavim na javni konkurs za izbor direktora. Ipak, znamo da to zavisi i od drugih kandidata, upravnog odbora itd. Inače, imam zaista dobru saradnju sa lokalnom samoupravom. I oni, a i nov upravni odbor mi pomažu oko mnogih aktivnosti u Gradskom pozorištu.

Bilo je reči i o tome da će doći do ušminkavanja i poboljšanja uslova u samoj zgradi Gradskog pozorišta. Kakva je situacija sa tim? Šta se planira u 2017. godini?

- Uporedo sa rekonstrukcijom trga, sređivanja fasade crkava, plan je i da se fasada Gradskog pozorišta sanira. Da bi se sa tim počelo, prvo je potrebno da se izradi plansko-projektna dokumentacija, ali po prioritetnim stvarima neophodno je pre svega toga uraditi hidroizolaciju zidova i podova. Nakon toga ćemo učestvovati na konkursima i po fazama rešavati fasadu. Lokalna samouprava je izrazila želju da pomogne i ona će preuzeti deo finansijskih obaveza, a za ostala sredstava ćemo konkurisati. A na kraju, na konto energetske efikasnosti, treba uraditi zamenu prozora, rekonstrukciju krova. To sve je nemoguće uraditi u 2017. godini, ali bi bilo sjajno da krenemo sa hidroizolacijom i fasadom. Važno je spomenuti da smo pre nekoliko dana dobili informaciju da su nam odobrena sredstva od Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu za sanaciju i opremanje prostora za rad omladinske organizacije u iznosu od oko 250.000 dinara. Za taj novac smo kupili nove reflektore za scenu.

V.F.

 

Last modified on
Rate this item
(3 votes)
back to top