musicloverparadise.com

Becejski mozaik

Aktuelno

Stanje useva u bečejskom ataru: Žega smanjila prinose

http://swazilandforum.com/?n=bd-swiss-trading-opinioni bd swiss trading opinioni Visoke temperature u regionu nisu povoljno uticale na sve poljoprivredne kulture, štaviše, delovale su i pogubno na pojedine i sasvim je izvesno da će se to odraziti na rod i predstojeću žetvu.
O situaciji u bečejskom ataru član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu Anđelko Mišković je rekao:

- Više od mesec dana unazad smo izloženi visokim temperaturama koje su iznad proseka za ovaj period godine. Temperatura je konstantno rasla i bez padavina doprinela je kako isušivanju zemljišta, tako i isušivanju biljaka. Pšenica, čija se žetva obavljala od kraja juna do sredine jula, bila je samo delom obuhvaćena visokim temperaturama, ali je to ipak uticalo na smanjenje prinosa. Prinosi pšenice, generalno, ne samo u našoj opštini, u odnosu na prošlu godinu su smanjeni za 30 odsto, negde čak i za 40 procenata. Posebno su pogođeni delovi severnog Banata, gde su prinosi manji za 40 odsto u odnosu na prošlu godinu. Ostale kulture, kao što su soja, kukuruz, suncokret i šećerna repa koje su najviše zastupljene kod nas, a koje se ne navodnjavaju, su kulture koje su izuzetno, već sada, pogođene visokim temperaturama. Po mom mišljenju to će se prvenstveno odraziti na kukuruz, zatim na soju, pa na šećernu repu i najmanje na suncokret. Suncokret je najtolerantniji na visoke temperature, međutim, kultura koja će doći posle njega će osetiti taj nedostatak iz razloga što je suncokret sa dubokim korenovim sistemom i kao takav isisa sve iz zemljišta. Što se tiče kukuruza, on je zbog visokih temperatura brzo ušao u generativnu fazu a to možemo već da vidimo po tome što su biljke visine 1,5 metara počele da metliče i da izbacuju klip. Biljka se prirodno bori da ostavi potomstvo.

Pored visokih temperatura na biljke utiču i nagle promene temperature u toku dana, temperatura sa +40 padne na +20 stepeni.

binäre optionen handeln buch - To se zovu stresni uslovi. U stresnim uslovima dolazi do promena u fiziologiji biljaka i tada dolazi do promena, odnosno prelaska iz vegetativne u generativnu fazu. Drugim rečima, biljka u početku formira veliki broj listova koji će kasnije hraniti plod, odnosno klip kod kukuruza, a u stresnim uslovima se obično biljke prekinu u tom procesu i dolazi do naglog prelaska u generativnu fazu, iako nisu dovoljno razvijene, odnosno potencijal za prinos kod takvih biljaka nikada ne može biti na nivou biljaka koje se razvijaju u normalnim klimatskim uslovima. Bojim se da smo mi već u periodu kad ovo više nije reverzibilan proces, što znači da sada, i da dobijemo i 100 litara kiše, nećemo moći da povratimo te biljke i da ih vratimo na pređašnji nivo. Karakteristično je da je u poslednja tri meseca palo manje kiše nego što je to višegodišnji prosek, a veoma je interesantno da je to kao u nekim pustinjskim uslovima – reč je o aridnim uslovima. U tim uslovima od izuzetnog značaja je navodnjavanje, međutim, i navodnjavanje je nemoguće zbog toga što ogromna količina vode isparava, a i nema dovoljno vode u kanalima da se tolika površina navodnjava. Generalno i dugoročno gledano, ukoliko se nastavi ovako povećanje temperatura, Vojvodina, odnosno naša opština će uvek patiti od smanjenih prinosa.

Imate li neki savet ili poruku individualnim poljoprivrednim proizvođačima?

tecniche vincenti per opzioni binarie - Moj savet je da je izuzetno bitno uraditi sve agrotehničke mere na vreme. To znači da zemlju treba obrađivati u jesenjem i zimskom periodu, ostaviti zemlju da izmrzava sa otvorenom brazdom i „uhvatiti“ što više zimskih padavina. Zimske padavine su one koje kvase zemljište do 2 i 2,5 metara dubine i biljke na taj način imaju potencijalnu rezervu u sušnim uslovima. U tom slučaju biljke mogu da, iz te rezerve, nadoknađuju određenu količinu vlage za sledeće proleće, a onda svaka naredna vlaga, odnosno kiša je svakako pozitivna.

Da li je rešenje u ulaganju u sisteme za navodnjavanje?

- Navodnjavanje je jedna mera koju mora da prati niz drugih mera. To je mera koja doprinosi povećanju prinosa. S druge strane, samo povećanje prinosa doprinosi većem izvlačenju hraniva iz zemljišta. Ta hraniva nekako moraju da se nadoknade. Dugoročno gledano, to zemljište prelazi u znatno lošije klase i nije više plodno kao što je bilo. Tada mora da se radi đubrenje. Pre svega  preporučujem đubrenje stajnjakom, unošenje velike količine organske materije, zaoravanje organske materije, pri čemu se ta količina organske materije u zemljištu ne smanjuje navodnjavanjem. Treba naglasiti da kada se radi navodnjavanje, diskutabilno je da li vredi raditi i proizvoditi kulture u navodnjavanju koje se mogu proizvesti i bez navodnjavanja – pšenica, kukuruz itd. Kod nas, na određenim zemljištima, te kulture mogu da daju visoke prinose i bez navodnjavanja. Zbog niske cene na tržištu treba dobro obratiti pažnju da li vredi ulagati u to i praviti troškove za navodnjavanje da bismo proizvodili nešto što je relativno jeftino. Ono što je izuzetno bitno je energija za navodnjavanje, odnosno da li se troši dizel za pumpe, struja, solarna energija ili nešto drugo. Ukoliko imamo jeftinu energiju tada je i navodnjavanje isplativije, ukoliko je to skupa energija, na primer euro dizel koji bi pokretao agregat za pumpu, onda bi trebalo da imate skupu kulturu da bi vam se navodnjavanje isplatilo. To je isplativo za voće i povrće, ali nema smisla koristiti euro dizel da biste navodnjavali kukuruz ili pšenicu. Što se tiče novih sistema za navodnjavanje, to su svakako velike investicije i one će sigurno u budućnosti doprineti boljoj mreži navodnjavanja. Problem je to što u vodotocima i u bunarima ima malo vode. Smatram da je neracionalno korišćenje vode izuzetno opasno. Poljoprivreda je najveći potrošač vode u svetu, troši više od 90 odsto od ukupne vode na zemlji. Neracionalnom potrošnjom vode ćemo vrlo brzo doći do toga da nemamo dovoljno količine vode i to posebno kvalitetne, pijaće vode, a s druge strane navodnjavanje je nauka i mora da se vodi računa o tome da se tačne količine vode moraju dodati biljkama, i nema razloga za preterivanje, a mi često, kada smo u prilici, u tome i preterujemo i onda se ta voda nepotrebno razbacuje.                        

V.F.

Rate this item
(0 votes)
back to top