musicloverparadise.com

Becejski mozaik

Aktuelno

Istražujemo: Zašto 1983. godine nije izgrađen Centar za rehabilitaciju i rekreaciju „Jodna banja“? – 2. deo: Ko i zašto nije hteo banju? Featured

http://gayfootclub.com/?kontyry=edmonton-dating-coach&579=f1 Dogovorom o osnovama Društvenog plana SAPV od 1981. do 1985. godine o razvoju društvenih delatnosti i penzijskog i invalidskog osiguranja, u članu 64, predviđeno je da se Samoupravnim sporazumom obezbedi novac za izgradnju Organizacije udruženog rada za rehabilitaciju u Bečeju.

check my blog Odredbe tog dogovora postale su deo i dogovora o osnovama plana razvoja opštine Bečej od 1981. do 1985. godine, te je odlukom Skupštine SIZ-a za zdravstvo 27. februara 1980. godine, Skupštine SIZ-a za odmor i rekreaciju 5. marta 1980. godine i Skupštine opštine Bečej na sednici svih veća 29. februara 1980. godine formirana Radna organizacija Centar za rehabilitaciju i rekreaciju „Jodna banja“ u osnivanju, koja je u aprilu iste godine registrovana u Osnovnom sudu udruženog rada u Novom Sadu. Osnivači su pre toga, 10. marta, potpisali sporazum o međusobnim pravima i obavezama, a potom i utvrdili zadatke i program sadržaja budućeg Centra, „izdvojili sredstva za njegov rad i precizirali plan realizacije njegove gradnje“.
Izgleda, međutim, da sredstva ipak nisu bila „izdvojena“, jer u tom slučaju tri godine kasnije Centar ne bi bio likvidiran uz slična obrazloženja Izvršnog veća Skupštine opštine Bečej i Skupštine opštine Bečej, u kojima se navodi da je problem nedostatak novca. Naime, u junu 1983. godine Izvršno veće Skupštine opštine Bečej je, nakon razmatranja informacije o problematici izgradnje Centra za rehabilitaciju i rekreaciju u Bečeju i informacije o stanju i problemima na realizaciji investicionog programa RO „Jodna banja“ u osnivanju (informacije koje je sastavio tadašnji direktor Centra Aleksandar Reljin a nalaze se u bečejskom arhivu) donelo zaključak, u kom se navodi da „na osnovu procenjenog stanja, stepena realizacije Investicionog programa kao i trenutnih materijalnih mogućnosti Izvršno veće smatra da ne postoje dalje realni osnovi za egzistenciju RO `Jodna banja` u osnivanju i predlaže delegatima Skupštine opštine Bečej da se nad ovom radnom organizacijom otvori postupak redovne likvidacije“. Izvršno veće je zatražilo da osnivači RO „Jodna banja“ u osnivanju razreše pitanje zapošljavanja radnika kojima je trebalo da prestane radni odnos danom otvaranja postupka likvidacije, te da se takođe razreši problem dalje specijalizacije četiri lekara.
U zaključku je navedeno i da će Izvršno veće, „nakon sticanja realne materijalne mogućnosti“ predložiti nastavaka radova.
Zaključak Izvršnog veća potpisao je njegov predsednik Miloš Stražmešterov. Nekoliko dana kasnije Skupština opštine Bečej je na zajedničkoj sednici Veća udruženog rada, Veća mesnih zajednica i Društveno-političkog veća donela rešenje o otvaranju postupka redovne likvidacije nad RO „Jodna banja“ – Centar za rehabilitaciju i rekreaciju u osnivanju i za likvidacionog upravnika predložila je Ivana Ivanića. U obrazloženju rešenja o otvaranju postupka likvidacije, koje je potpisao predsednik Skupštine opštine Zvonimir Mijić, pisalo je: „Kako nije došlo do realizacije Samoupravnog sporazuma o izgradnji i finansiranju Centra za rehabilitaciju i rekreaciju od strane potpisnika sporazuma, i kako u ovom trenutku nema objektivnih uslova ni realne materijalne osnove za zaokruženje finansijske konstrukcije u cilju realizacije programa u celini ili u delovima, nema ni opravdanja da ova Radna organizacija egzistira, jer bi se u njenom daljem postojanju i dalje trošila neopravdano društvena sredstva“.

opciones binarias es falso pop over to these guys Umesto rehabilitacije i rekreacije za 476, rehabilitacija za 260 miliona

http://precical.be/?interest=trading-demo-opzioni-digitali-senza-registrazione&212=56 Ukupna predračunska vrednost radne organizacije Centar za rehabilitaciju i rekreaciju „Jodna banja“ sa osnovnom namenom rehabilitacije kardiovaskularnih bolesti kao produžnim programom kardiologije Instituta iz Sremske Kamenice, ali i rekreacionim programom, po investicionom programu bila je oko 476 miliona dinara. Poduhvat, po izvorima novca iz potpisanog Samoupravnog sporazuma planiran je da se finansirana iz sledećih izvora: SIZ za zdravstvo 60.000.000 dinara bespovratno, SIZ za invalidsko i penziono osiguranje 60.000.000 dinara bespovratno, SIZ za odmor i rekreaciju Bečej 50.000.000 dinara bespovratno, SIZ za zdravstvo Bečej 4.000.000 dinara bespovratno, SIZ za zapošljavanje Bečej 1.500.000 dinara bespovratno, Skupština opštine Bečej 30.000.000 dinara bespovratno, Fond za javna skloništa Bečej 20.000.000 dinara bespovratno, Investiciona banka Novi Sad 90.000.000 dinara, kredit, komercijalni krediti 140.000.000 dinara, udružena sredstva privrede 20.721.380 dinara. Od ukupnog iznosa bespovratna sredstva bila bi 225.500.000 dinara, krediti banke i komercijalni krediti 230.000.000 dinara, a udružena sredstva 20.721.380 dinara.
Po dokumentu koji je u decembru 1982. godine Izvršnom veću i Savetu radne organizacije u proširenom sastavu uputio tadašnji direktor radne organizacije Centar za rehabilitaciju i rekreaciju „Jodna banja“ Aleksandar Reljin, od svih navedenih učesnika u finansiranju izgradnje Centra sporazum nije potpisao jedino SIZ za invalidsko i penziono osiguranje SAP Vojvodine. „Ovaj SIZ odnosno njegovi odgovorni rukovodioci i ako su potpisnici Društvenog dogovora čitavih godinu i po dana izbegavali potpisivanje uz stalna obećanja da će ga sigurno potpisati kada to bude aktuelno. Takođe i Investiciona banka Novi Sad koja je SIZ-u za odmor i rekreaciju potpisala ugovor za kredit od 90.000.000 dinara i pored niza zahteva odugovlači prenošenje tog kredita na ovu radnu organizaciju i to do današnjeg dana nije sređeno“.
Reljin navodi i da je sredinom 1981. godine Skupština SAP Vojvodine donela rezoluciju po kojoj se izgradnja Centra u Bečeju može početi tek u 1983. godini. „Taj dokument nam nije pogodovao, ali s obzirom na sve stabilizacione mere on je morao biti prihvaćen kao činjenica a po zaključku samoupravnih organa radne organizacije, vreme do početka izgradnje je trebalo da se iskoristi za što kompletnije pripreme kako bi se početak 1983. godine dočekao sa kompletnom spremnošću za početak radova“.
Direktor Centra „Jodna banja“ u informaciji iz decembra 1982. godine u kom je dao „presek svih događaja i radnji od momenta kada je Izvršno veće i Skupština opštine Bečej u zajednici sa predstavnicima pokrajinskih struktura prihvatilo da se već gotov program izgradnje Centra za rekreaciju izmeni i proširi sa programom rehabilitacije kardiovaskularnih bolesti i sa njime izgradi objekat sa daleko sadržajnijim rehabilitacionim i rekreativnim sadržajem. Odstupanje od programa samog SIZ-a za odmor i rekreaciju Bečej za izgradnju rekreacionog centra koji je trebao da predstavlja samo interes građana Bečejske opštine, motivisano je uključivanjem u taj program i interesa čitave SAP Vojvodine a analogno tome i njegovog proširivanja na pomenutu rehabilitaciju sa delom sredstava iz izvora sa nivoa pokrajine. Međutim, ekonomska situacija u kojoj se u ovom trenutku, kada smo mi sa svim pripremama već u završnoj fazi, nalazi čitava naša zemlja pa i naša pokrajina, uslovila je jedan novi prilaz svim predviđenim investicijama u ovom srednjeročnom programu, pa i ovoj našoj. U postupku preispitivanja investicione potrošnje na nivou SAP Vojvodine u cilju sužavanja ukupnih investicionih ulaganja radi smanjenja i tog oblika potrošnje, pod udar preispitivanja došao je i dogovor o osnovama Društvenog plana SAPV za period od 1981. do 1985. godine o razvoju društvenih delatnosti i penzijskog i invalidskog osiguranja. Odbor za društvene delatnosti Skupštine SAP Vojvodine i Izvršno veće SAP Vojvodine su u periodu od 1.11.1982. godine do danas posebno razmatrali investicije u zdravstvu koje su planirane da se realizuju u ovom srednjeročnom periodu. Oba ova skupštinska organa su pripremila za javnu diskusiju Predlog dogovora o izmenama i dopunama dogovora o osnovama društvenog plana SAP Vojvodine za period od 1981. do 1985. godine o razvoju društvenih delatnosti i penzijskog i invalidskog osiguranja. I pored ranije zajednički zauzetog stava, da bez ovog objekta u Bečeju SAP Vojvodina neće imati zaokruženu kardiologiju, u navedenom predlogu izmena i dopuna, Centar za rekreaciju kardiovaskularnih oboljenja u Bečeju je predložen da se briše iz programa gradnje u ovom srednjeročnom periodu“, napisao je Reljin.
Nešto kasnije, u januaru 1983. godine, on je naveo, da „shvatajući ekonomske teškoće u kojima se nalazimo ovog trenutka, kao i mogućeg našeg opredeljenja da se sada odustane od izgradnje rekreacionog sadržaja, i pristupi izgradnji samo rehabilitacionog sadržaja za rehabilitaciju kardiovaskularnih oboljenja, ukupna predračunska vrednost tako novokoncipirane investicije iznosila bi 260.000.000 dinara“. Taj novac bi, po Reljinovom mišljenju, mogao biti obezbeđen iz sledećih izvora, ako bi taj program ostao u Društvenom dogovoru SAPV i ako bi ostali izvori finansiranja s pokrajinskog nivoa u ranije dogovorenim iznosima: SIZ za zdravstvo SAPV 60 miliona dinara, SIZ za penziono i invalidsko osiguranje SAPV 60 miliona, Skupština opštine Bečej 30 miliona, Fond za javna skloništa Bečej 20 miliona, SIZ za zdravstvo Bečej 4 miliona, SIZ za zapošljavanje Bečej 1,5 miliona i „Jodna banja“ 84,5 miliona dinara (iz kredita).
Reljin je u informaciji o stanju priprema za izgradnju Centra za rehabilitaciju i rekreaciju u Bečeju 6. januara 1983. godine je napisao i da je Izvršno veće lokalne samouprave u Bečeju na sednici od 15. decembra 1982. godine razmatralo ovu problematiku i zauzelo „jasan stav da je ova društveno politička zajednica opredeljena za ovu investiciju i uslovno je može vrlo brzo izvesti ali samo uz pomoć i sredstva iz izvora sa nivoa SAP Vojvodine“.
Ipak, za nekoliko meseci, Centar „Jodna banja“ je likvidiran.

pop over to these guys Nestanak banje iz Društvenog plana Bečeja

Interesantno je da je u Rezoluciji o politici ostvarivanja Društvenog plana opštine Bečej za period od 1981. do 1985. godine, koju je Skupština opštine Bečej usvojila krajem decembra 1982. godine, pisalo da zbog velikog značaja izdvojen je kao prioritet Centar „Jodna banja“ u osnivanju koja bi se gradila etapno, a 1983. godine bi bila započeta izgradnja prve faze, a nekoliko meseci kasnije, 1. aprila 1983. u prečišćenom tekstu Rezolucije još se navodi investicija „Jodna banja“, mada se tada već znalo da od tog ulaganja neće biti ništa.  Najzad, 27. decembra 1983. godine, u Rezoluciji se više ne pominje projekat „Jodna banja“.
Međutim, uprkos ekonomskoj krizi, koja je bila zvaničan razlog za odustajanje od izgradnje Centra „Jodna banja“, u novembru 1984. godine lokalna vlast je donela odluku o formiranju (izgradnji) Omladinskog sportskog centra „Mladost“, piše u Službenom listu opštine Bečej.
Sportski centar je otvoren 1988. godine.

http://wcminerals.com.au/?gvozd=3-binary-options-trading-strategies-for-beginners&e29=a2 Miloš Stražmešterov: „Nisu postojali trajni i realni izvori finansiranja“

O sudbini (ne)izgradnje Centra „Jodna banja“, koja se, uslovno rečeno, preslikava i na nedavne ideje lokalnih vlasti o izgradnji komercijalne banje u Bečeju – u dva navrata su potpisani memorandumi sa zainteresovanim investitorima i u oba slučaja su investitori odustali od izgradnje – za Bečejski mozaik je govorio Miloš Stražmešterov, predsednik Izvršnog veća Skupštine opštine Bečej od maja 1982. do maja 1984. godine, dok je tadašnji direktor Centra „Jodna banja“ u osnivanju Aleksandar Reljin, za sada, odbio da govori za Bečejski mozaik.
Miloš Stražmesterov o projektu „Jodne banje“, koji je naveden u Rezoluciji o politici ostvarivanja društvenog plana opštine Bečej za period od 1981. godine do 1985. godine i o razlozima odustajanja od tog programa, čije finansiranje je, po dokumentima iz tog vremena, manje-više bilo obezbeđeno (na papiru) od raznih SIZ-ova i kredita, kaže:
- To je projekat koji datira još od nekih prethodnih opštinskih vlasti, od vremena kad su Rajko Deura i Joca Džakulin bili predsednici opštine Bečej. Ideja je bila da se u Bečeju, s obzirom na određene klimatske uslove, formira, odnosno izgradi centar za kardiovaskularnu rehabilitaciju. Tu je veoma aktivno učestvovao i Institut iz Sremske Kamenice. To znam zato što su doktori Čikoš i Stojšić intenzivno učestvovali u tim razgovorima. Tačno je to da su postignuti razni dogovori, kao i da su potpisani sporazumi za obezbeđenje sredstava. Međutim, suština je u tome da se postavilo pitanje da li su to bili realni izvori i da li su u finansijskim planovima tih institucija koje su po dogovoru trebale da obezbede sredstva, i u budžetima opština, bili definisani izvori sredstava. Suština svega ovog je samo u tome.

U vezi tog projekta, odnosno njegovog finansiranja postoje informacije koje je 1982. i početkom 1983. godine pisao Aleksandar Reljin, koji je tada bio direktor „Jodne banje“ u osnivanju.

- On je čak predlagao da se ide od kuće do kuće i da se animiraju građani da daju dobrovoljne priloge, da se ide u firme i da se traži učešće, kao i donacije. To nije bilo realno, jer je Bečej tada imao izuzetno mnogo investicija koje je trebalo završavati, kao što su Karbodioksid, Toplana, Sojaprotein, izmeštanje kapaciteta skoro 90% Fadipa na novu lokaciju, fabrika fasadne opeke... Završavan je jedan samodoprinos, počinjao je drugi. Zaista je bilo mnogo problema u finansijskom smislu tada.

U Službenim listovima opštine Bečej iz tog vremena nismo uspeli da nađemo objavu o tome ko je doneo odluku da se odustane od izgradnje Centra „Jodna banja“, međutim, od kraja 1983. godine u društvenom planu opštine odjednom nema te investicije.

- Skupština opštine Bečej bi bila osnivač i jedino ona je mogla da donese odluku o likvidaciji te firme zbog nedostatka sredstava za realizaciju. Praktično nisu postojali trajni i realni izvori finansiranja. To je bio problem, a ono što bih još podvukao jeste zainteresovanost i realnost u realizaciji tog projekta. Na svim tim sastancima, a ja ih se sećam, učestvovali su pokrajinski i opštinski funkcioneri, kao i doktori iz Kamenice, nisu mogla da budu pronađena realna sredstva, odnosno da neko tog momenta može da izdvoji sredstva koja bi bila namenjena za izgradnju tog centra.

Dakle, Skupština opštine Bečej je u leto 1983. godine donela rešenje o likvidaciji, da bi u avgustu iste godine Centar „Jodna banja“ u osnivanju bio likvidiran?

- Da. Centar je imao svega dva zaposlena. Treba pogledati i budžete opštine Bečej od 1980. do 1984. godine, da li u njima uopšte ima neka pozicija koja govori o tome da se tih 30 ili 40 miliona obezbede. To isto treba pogledati i u dokumentima institucija koje su bile potpisnice tih dogovora i sporazuma o izgradnji tog centra za rehabilitaciju. Treba proveriti njihove finansijske planove i utvrditi da li su bila opredeljena finansijska sredstva za to. I ukoliko su bila opredeljena sredstva za to, zašto ta sredstva nisu bila i uplaćena. Tako bi najmanji problem bio realizacija tog projekta.

Vi kažete, kao tadašnji predsednik Izvršnog veća opštine Bečej, da ta sredstva nisu bila obezbeđena? Da zaista jesu, gradilo bi se, zar ne?

- Mislim da nisu bila, jer je budžet tada bio izuzetno prenapregnut sa pokrivanjem troškova budžetskih korisnika.

Onda je došla i ekonomska kriza 1983/84. godine.

- Da. Tada je već sve počelo polako da eskalira, a 1984. godine sam ja otišao iz opštine. Međutim, nije važno što sam otišao, jer da su postojala sredstva, drugi bi nastavili realizaciju tog projekta.

Međutim, uprkos ekonomskoj krizi, u to vreme je započeta izgradnja Omladinskog sportskog centra „Mladost“.

- Mislim da je ideja o izgradnji Omladinskog sportskog centra „Mladost“ nastala 1985. ili 1986. godine. O tome najbolje može da vam kaže Mihalj Sabo. Međutim, izgradnja nije mogla da počne bez prethodne pripreme. Mislim da ne treba mešati izvore sredstava, jer sredstva koja su bila namenjena za izgradnju „Jodne banje“, nisu mogla biti korišćena za izgradnju sportskog centra.

Iz kojih izvora je onda građen sportski centar?

- U to vreme zakonskim rešenjima, vezano za prihode budžeta opština, opštinama je bilo dozvoljeno da imaju tzv. izvorne prihode i da njih mogu da uvode u vidu doprinosa na dohodak od privatnih ili društvenih firmi, s tim što je visina i dužina trajanja tih doprinosa bila limitirana. Pretpostavljam da je iz tih izvora obezbeđena izgradnja sportskog centra. Tada su počele sa radom velike firme u Bečeju, te je i taj problem bio manji. Ipak, najbolje je da i to pogledate u budžetu opštine jer je opština bila osnivač tog sportskog centra, a u vezi toga možete da razgovarate i sa Draganom Ćurčićem i sa Milevom Džakulin jer su oni tada bili u opštini, od 1984. godine, pa dalje.
Iz današnje perspektive, da li bi bila logična izgradnja Centra „Jodna banja“ i šta mislite o današnjim idejama o izgradnji komercijalne banje u Bečeju?
- Svaka investicija u Bečeju je dobrodošla, jer, prvo, obezbeđuje prosperitet, a drugo, zapošljavanje. Sigurno je da i postojeću „Jodnu banju“ treba negovati. Ja se sećam vremena kad je rađena rekonstrukcija „Jodne banje“, čini mi se 1986. ili 1987. godine, jer sam tada bio u Zidaru. Radili smo tada kompletnu rekonstrukciju pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada. Pronašli smo tada stare projekte, od pokojnog Šoša iz 1903. godine i po njima smo radili kompletnu rekonstrukciju. Tada je projektant u dogovoru sa opštinskim čelnicima, čini mi se, radio i idejni projekat proširenja „Jodne banje“, odnosno proširenje kapaciteta postojeće „Jodne banje“ jer je infrastruktura praktično bila obezbeđena. Ništa novo nije trebalo dovoditi. Postojao je gas, termalna voda, bušotine u krugu banje. Smatram da i danas treba apsolutno insistirati na izgradnji „Jodne banje“, odnosno banjskih kapaciteta, jer Bečej leži na termalnim vodama, a to je izuzetno veliko bogatstvo koje se može koristiti čak i za zagrevanje stanova.

enter Zašto smo tu gde jesmo?

U tekstu „Razgrađivanje supstance ekonomije – zašto smo tu gde jesmo“ Dejan Barać je 2012. godine pisao o ekonomskoj krizi u Jugoslaviji. Njegov sažetak je da  „koreni naših današnjih ekonomskih, ali i društvenih, problema sežu nekoliko decenija u prošlost. Ne bismo pogrešili ako bismo kazali da su naši ekonomski problemi `danas` ujedno bili i naši problemi `juče`, odnosno problemi naše ekonomije i društva su endemski – a globalne krize (Prva naftna kriza 1973-1974, Druga naftna kriza 1979-1980 i Svetska ekonomska kriza 2007-2008) samo su produbljivale neodrživo i nezavidno stanje“.
Barać navodi i sledeće: „Pre nego što je došlo do razgradnje Jugoslavije, `potrošeno` je više modela njenog finansiranja – preraspodela nacionalizacijom, bespovratna pomoć iz inostranstva, finansiranje iz deviznih doznaka, zaduživanje, inflatorno finansiranje i posezanje za deviznom štednjom građana (1990-1991), o čemu će biti reči. Međutim, pomenute `dečje bolesti` iz tog vremena su se kao recidiv (bolje reći `relikt`) vratile i posle 2000. godine – reforme (slikovitiji izraz je `šok terapije`) `su u toku`, a sistem zvani DRŽAVA nikako da izgradimo“.
O tome kako je „izgledala“ ekonomska kriza 1983. i 1984. godine – u to vreme kada se u Bečeju odustalo od projekta izgradnje Centra „Jodna banja“ – Barać piše: „Savezne vlade Milke Planinc (1982-1986) i Branka Mikulića (1986-1989) su pokušavale da obezbede (1) uredno plaćanje (servisiranje) dugova i održavanje spoljne likvidnosti zemlje, s jedne strane, i (2) ekonomski rast, s druge strane. Na raspolaganju su imale izbor između dve ekonomske politike: (1) da štampanjem novca ignorišu programe fiskalne i monetarne stabilizacije dogovarane sa MMF-om, ili (2) da traže veće doprinose od republika i pokrajina. Pošto republike i pokrajine nisu imale nameru da se odreknu ni dela fiskalnog suvereniteta (sve do kraja 1988. godine), koje su im garantovali Ustav iz 1974. i mere ekonomske decentralizacije iz 1977. godine, jugoslovenske savezne vlade (1982-1989) su se odlučivale da kombinuju dva pristupa – strogu štednju i inflatorno finansiranje“.
O standardu građana u to vreme Barać kaže: „Iznuđene mere štednje vlade Milke Planinc (nagomilani problemi su, ipak, nasleđeni iz prethodnog vremena) izazvala je velike potrese u privredi i posledice na životni standard stanovništva. Celokupni uvoz koji nije bio namenjen proizvodnji bio je zabranjen, uključujući i robu široke potrošnje. Građani su se susretali sa restrikcijama električne energije i nestašicama kafe, šećera, ulja, deterdženta itd. Već 1983. godine savezna vlada je objavila da je `zemlja u dubokoj privrednoj depresiji, BNP (bruto društveni/nacionalni proizvod) je u toj godini pao za 1,3%, a prosečna produktivnost u industriji ispod 70%. (...) Svi ekonomski indikatori su bili negativni i u stalnom pogoršanju posle 1982. godine. Krajem 1984. godine prosečan lični dohodak (plata) bio je za oko 70% niži od zvanično proglašenog minimuma za četvoročlanu porodicu, a deo stanovništva koji je živeo ispod nivoa siromaštva popeo se sa 17% na 20%`. Prema zvaničnoj statistici stopa nezaposlenosti se iz godine u godinu povećavala – sa 13,8% (1979-1981) na 16,6% (1986); u 1985. godini 59,6% nezaposlenih je bilo mlađe od 25 godina (oko 38% stanovnika SFRJ je bilo mlađe od 25 godina).“

A 2017. godine smo došli do toga da se u banji više ne koristi termalna voda godinama unazad.

- Znate šta je problem u Bečeju? Problem je održavanje. Mi napravimo, izgradimo i jednostavno zaboravimo da održavamo. Mi smo nekad imali 4-5 samodoprinosa. Ni u jednom samodoprinosu, iako smo stalno insistirali na tome da treba da postoji određena pozicija za održavanje i obezbeđenje stalnih izvora za održavanje postojećih objekata – da li da to bude jedan, dva ili tri dinara, ali da bude – to nije bilo određeno. Vidite da se ulice ne održavaju... Ovaj prethodni trg je propao samo zato što nije održavan. Niko ne kaže da je on bio idealan, ali tu, jednostavno, nije postojalo održavanje. I sad je pitanje da li će ovaj novi trg biti održavan ili ne. Ista je situacija i sa hotelom. Pitanje je što nije nastavljena izgradnja, kada hotel ima tri faze izgradnje? A u vezi sa banjom koju aktuelna vlast sad planira da gradi, postavlja se pitanje lokacije. Mislim da lokacija nije dobra. Ne znam da li je obavljeno geotermalno istraživanje, ali se ja kao dete sećam da je Naftagas radio velike bušotine i tu su bile termalne vode. Pitanje je sad kako sve obezbediti i šta se treba izgraditi na postojećoj lokaciji, jer banjski kompleks zahteva i dovođenje i odvođenje vode. Mi u Donjem parku (u blizini predviđene lokacije za izgradnju komercijalne banje u Bečeju; prim. nov) imamo mnogo problema, kada su velike vode, da se to odvede kanalizacijom. Isto tako je i sa atmosferskom kanalizacijom koja je urađena u Bečeju, ali se ne održava, mada nije to problem samo u Bečeju, ali ja ovde živim 80 godina pa mi to smeta.

operazioni binarie video esempio K.D.F.

opcje binarne pln U narednom broju Bečejskog mozaika: „Kakva `Jodna banja` je trebalo da se gradi i koliko novca je potrošeno za neizgradnju?“


Last modified on
Rate this item
(0 votes)
back to top