musicloverparadise.com

Becejski mozaik

Aktuelno

Negativ: Muke po inkluziji

trading opzioni binarie cos//////\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\'è Prelazak dece iz predškolske ustanove u prvi razred osnovne škole nije nešto što prolazi bez stresa, a problemi su višestruko veći i raznovrsniji kada je u pitanju tranzicija dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom iz dečjeg vrtića u prvi razred tipične osnovne škole, gde predstoji i da ostala deca (i njihovi roditelji) i nastavnici prihvate dete ili decu sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom i da mu/im, u većini slučajeva, posvete više pažnje nego „običnoj“ deci.

http://maltonmc.co.uk/wp-json/oembed/1.0/embed?url=http://maltonmc.co.uk/treasure-hunt/ Inkluzija je u Srbiji obavezna od 2009. godine, na papiru, te se deca sa smetnjama u razvoju u velikom broju slučajeva školuju u tipičnim školama, a ne u takozvanim specijalnim, to jest u školama za decu sa smetnjama u razvoju. Oni koji smatraju da inkluzija neće biti uspešna dok je na papiru ne prate novac i stručnjaci, delimično su u pravu, ali takvi u mnogim slučajevima idu korak dalje i predlažu da bi do tada ta deca trebalo da se školuju u školama za decu sa smetnjama u razvoju. Taj stav je za mnoge neprihvatljiv, jer na taj način deca sa smetnjama u razvoju nikada neće biti deo društva, niti na polju obrazovanja, niti socijalno – već će biti nastavljeno njihovo getoiziranje i segregacija, a to je s aspekata ljudskosti, ravnopravnosti, slobode i otvorenog društva neprihvatljivo.
Svakako su deca koja imaju smetnje u razvoju, u mnogim slučajevima već obeležena, jer će se uvek naći neko drugo dete i odrastao čovek, koji će njih, njihovo ponašanje ili sposobnosti komentarisati na način koji pokazuje da populaciju osim ljudi čine i neljudi. Druga stvar je materijalna deprivacija njihovih roditelja ili hranitelja, jer u zemlji u kojoj se deci sa smetnjama u razvoju obezbeđuju samo najosnovniji lekovi, terapije i tretmani, roditelji se finansijski iscrpljuju kako bi svojoj deci obezbedili neki dodatni lek, suplement, terapiju, a materijalna deprivacija znači da porodici ne ostaje novca za „obične“ stvari kao što su posete pozorištima, restoranima, rođendanske žurke, ekskurzije itd. koji, pak, obezbeđuju uključivanje dece u „socijalne tokove“.
Upravo okončan medijski projekat Bečejskog mozaika naslovljen „Ničija zemlja – tranzicija dece sa smetnjama u razvoju iz predškolske ustanove u osnovne škole u Bečeju“ (serijal tekstova) pokazao je lice i naličje tranzicije dece sa smetnjama u razvoju iz dečjeg vrtića u prvi razred tipične osnovne škole, a jedan od tekstova izazvao je i reakciju člana Opštinskog veća opštine Bečej zaduženog, između ostalog, i za socijalna pitanja, na socijalnoj mreži, čiji komentari ukazuju na krajnje nerazumevanje, čak i odbijanje inkluzije dece sa smetnjama u razvoju.
Komentari u kojima se kaže da bi deca sa smetnjama u razvoju trebalo da pohađaju „specijalne“ škole, a ne da se „mešaju“ sa „normalnom“ decom, nisu nesvakidašnja pojava, ima ih nebrojeno upravo na socijalnoj mreži.
Neetički komentari, pak, iz usta (prstiju) nekog ko je u „službenom“ životu član bečejske vlade, u najmanju ruku su za osudu, naime, time se pokazuje da upravo onaj koji je delom zadužen za poboljšanje položaja dece sa smetnjama u razvoju – jer, recimo, lični pratioci dece sa smetnjama u razvoju pripadaju oblasti „socijale“ – nema razumevanja za njih, niti za njihovu inkluziju, a postoji bojazan i da to znači da je reč o stavu lokalne vlasti, a to bi minimiziralo i unazadilo dosadašnje napore učinjene u cilju inkluzije dece sa smetnjama u razvoju na teritoriji opštine Bečej.
Stav neprihvatanja dece sa smetnjama u razvoju nije stran ni pojedincima iz obrazovnog sistema. Upravo su ove novine prošle godine objavile tekst u kom je majka deteta sa poremećajem autističnog spektra ispričala kako joj je između redova bilo preporučeno da bi bilo bolje da svoje dete ne upiše u prvi razred u željenu školu i kod željenog učitelja.
Ima i slučajeva kada deca sa invaliditetom ne pohađaju obavezni pripremni program za školu u dečjem vrtiću, a potom takođe obaveznu osnovnu školu, niti je dosad u Bečeju postojala kućna nastava za decu koja zbog zdravstvenih razloga ne mogu da pohađaju obrazovnu ustanovu. U opštini Bečej se ne zna broj dece koja bi trebalo da budu uključena u obrazovni sistem, a nisu, jer nije napravljena lokalna baza podataka o deci sa smetnjama u razvoju i marginalizovanoj deci, uprkos tome što se to godinama predviđa u Lokalnom planu akcije za decu opštine Bečej, pa i u poslednjem, s rokom važenja od 2017. do 2020. godine, koji je usvojen letos, na sednici Skupštine opštine Bečej.         

http://ortdestreffens.de/?yabloko=binary-options-software-reviews&2aa=86 B.M.

Rate this item
(0 votes)
back to top