Završene jubilarne Majske igre: Zlatni paž za „Pobunu“ iz Crvenke

Na upravo okončanim 60. Majskim igrama Zlatni paž u konkurenciji predstava za decu stručni žiri dodelio je Pozorištu „Stevan Sremac“ iz Crvenke za predstavu „Pobuna u biblioteci“, u konkurenciji predstava za  mlade Zlatni paž je dobila predstava „Grebanje ili kako se ubila moja baka“ Dramskog studija Doma omladine Kragujevac.

Bečejski glumci u dečjoj i omladinskoj kategoriji osvojili su četiri nagrade po oceni stručnog žirija festivala: dečja predstava „Pipi Duga Čarapa“ dobila je Srebrni paž, dok je omladinskom komadu „Nemam da platim i neću da platim“ dodeljen Bronzani paž, Vanja Bojović je dobila priznanje za najbolju žensku ulogu („Pipi Duga Čarapa“), a Filipu Sadžakovu je dodeljena nagrada za najbolju sporednu mušku ulogu („Nemam da platim i neću da platim“).
 
Četiri nagrade za bečejske glumce

U toku Majskih igara, od 12. do 22. maja, vlast u Bečeju je bila u dečjim rukama, bar što se pozorišta tiče, a Igre su otvorene 12. maja nakon svečanog defilea, kada je predsednik opštine Dragan Tošić predao ključeve grada deci.
U programu svečanog i šarenog otvaranja i defileu učestvovali su đaci bečejskih osnovnih škola i deca iz PU „Labud Pejović“. Oni su predvođeni akrobatama na štulama iz umetničke trupe „Kreativni pogon“ iz Novog Sada i dobošarima iz Ade organizovano krenuli iz ulice Braće Tan (ispred Doma zdravlja) ka platou ispred sportskog centra „Đorđe Predin Badža“ gde je održana centralna svečanost otvaranja  manifestacije po kojoj je Bečej poznat i van granica naše zemlje. Kako i priliči rođendanu, svečano otvaranje Igara okončano je proslavom uz tortu (od papira).
Za jubilej najstarije smotre dramskog stvaralaštva dece i mladih u regionu organizatori su pripremili nekoliko iznenađenja: povećan je broj predstava – umesto uobičajenih 12, takmičilo se 14 predstava (7 u dečjoj i 7 u omladinskoj kategoriji), potom, u čast jubilarnih Majskih igara premijerno je prikazana predstava „Kralj Ibi“ Dramskog studija mladih Gradskog pozorišta, a u čast nagrađenih je odigran kamerni komad „Život moj“, koji je autorski projekat studenata druge godine glume Akademije umetnosti Priština – Kosovska Mitrovica.

Najbolje predstave: „Pobuna u biblioteci“ i „Grebanje ili kako se ubila moja baka“

Takmičarski deo festivala trajao je od 15. do 19. maja, a stručni žiri, Gordana Đurđević Dimić, prvakinja drame Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, Aleksandar Gajin, glumac Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i Terezia Figura, glumica Novosadskog pozorišta iz Novog Sada, 19. maja je dodelio zlatne, srebrne i bronzane paževe predstavama u dečjoj i omladinskoj kategoriji.
Ove godine od 14 prikazanih predstava samo je jedna bila na mađarskom jeziku (prijavljene su dve predstave na mađarskom jeziku), a reč je o omladinskom komadu „Csoportkép” Đačke trupe „Színes szilánkok“ iz Novog Sada.
Zlatnog paža u konkurenciji predstava za decu stručni žiri dodelio je Pozorištu „Stevan Sremac“ iz Crvenke za predstavu „Pobuna u biblioteci“, jer, kako je predsednica žirija Gordana Đurđević Dimić obrazložila, „na najbolji način odražava dugogodišnji predan, minuciozan dramsko-pedagoški rad malobrojnih posvećenika poput gospodina Zorana Radulovića. Nepretenciozna predstava, originalnog sadržaja, na kojoj se zajedno zabavljaju i glumci na sceni i publika u gledalištu. Predstava koja u svim segmentima: i gluma i priča i scena i kostim, i vizuelno i muzički očarava posmatrača“.
Srebrni paž je zaslužio Dečji dramski studio Gradskog pozorišta Bečej za predstavu „Pipi Duga Čarapa“. U obrazloženju nagrade se navodi: „Predstava po izvanrednom dramskom predlošku Astrid Lindgren ostaće u sećanju po nadahnutoj glumačkoj kreaciji glavne glumice Vanje Bojović, koja nas vešto vodi kroz čitav ovaj komad, kao kroz sopstveni život“.
Bronzani paž dobio je Dramski studio OŠ „Sveti Franjo“ iz Tuzle za izvođenje predstave „Čarobnjak iz Oza“, koja je, prema mišljenju žirija: „Jednostavna, čista, čitljiva, komunikativna predstava; ekipa mladih glumaca izvanredne scenske kulture, kultivisanog scenskog pokreta i govora, brzo i lako pronalazi put do srca svih gledalaca“.
Nagradu za najbolju glavnu mušku ulogu dobila je Rebeka Antić za ulogu strašila u predstavi „Čarobnjak iz Oza“, a nagradu za glavnu žensku rolu mlada Bečejka Vanja Bojović za ulogu Pipi Duge Čarape u istoimenoj predstavi.
Za najbolju sporednu mušku ulogu nagrađen je Jovan Đorđević za ulogu Miša Micka u predstavi „Uspavana Štrecilija“ Gradskog pozorišta Jagodina, a za najbolju sporednu žensku ulogu Sara Baljak za ulogu Ruže u predstavi „Mali princ“ Plesnog studija „Viva Dance“ iz Novog Sada.
Priznanja za najbolju scenografiju dobio je Zoran Radulović za predstavu „Pobuna u biblioteci“, a za najbolju kostimografiju Snežana Milin Janjić za predstavu „Mali princ“ u izvođenju Plesnog studija „Viva Dance“ iz Novog Sada.
Specijalna nagrada „Velika glumačka nada“ dodeljena je Marku Čanadiju za ulogu Pece Zeca u predstavi „Hoću da se igram“ Dramske grupe OŠ „Petar Kočić“ iz Inđije, a specijalnu nagradu za kolektivnu igru dobio je ansambl predstave „Pobuna u biblioteci“.
U konkurenciji predstava za  mlade Zlatni paž je dobila predstava „Grebanje ili kako se ubila moja baka“ Dramskog studija Doma omladine Kragujevac. Žiri je smatrao: „Predstava i tekst tvrdog unutrašnjeg naboja, proceđena kao kroz zube, u interpretaciji mladih glumaca iz Kragujevca ledi krv u žilama, surovo dokumentarna, autentična, donosi sliku prerano sazrele mladosti, koja ne veruje u snove, ne razlikuje više dobro od zla, vredno od bezvrednog, istinito od lažnog; u rastočenom društvu, tragično raspršeni kao behar, svako na svoju stranu“.
Srebrni paž je dodeljen predstavi za mlade „Csoportkép“ (Grupna slika) Đačke scene „Šarene iskrice“ iz Novog Sada, jer, kako kaže žiri, reč je o jednoj od „onih generacijskih predstava koja promoviše nova lica mladosti, sasvim specifičan scenski jezik, osećanje sveta u kome se mladi čovek oseća kao bez temelja, kao da ne pripada svetu odraslih. To je svet otuđenih mladih lica, apsurdnih odnosa, svet koji tek treba osvojiti i učiniti ga pogodnim mestom za kakav-takav život. Sve to predstavljeno nam je u čistim slikama, na tragu najboljih režija Arpada Šilinga i koreodramskih bravura Pine Bauš i pokroviteljsko melanholičnog pogleda na generaciju, koji dolazi kao talas,  jedan od onih talasa Virdžinije Vulf koji traži svoj trenutak slave“.
Bronzani paž su dobili Bečejci, Dramski studio mladih Gradskog pozorišta Bečej za predstavu „Nemam da platim i neću da platim“.  U obrazloženju nagrade žiri je naveo: „Genijalni Dario Fo postavlja pitanje: Kud nestade revolucionarni zanos radničke klase i kako to da su radnici, tako aktivni s početka 20. veka sada zaglavljeni između elementarnih životnih potreba i sopstvenog nezadovoljstva, gotovo zaboravili na pobunu protiv izrabljivača i derikoža. Iščitavši gotovo sva značenja ovoga teksta, reditelj Igor Pavlović stvara značenjem bogatu, višeplansku sliku, satiričnu, komično-tužnu predstavu o životinjskoj izrabljenosti, sliku sveta rastrzanog radništva, rastrzanog između trivijalnosti, beznađa, siromaštva ali i nasušne potrebe za pobunom“.
Za najbolju režiju festivala nagradu je dobio Đorđe Đoković za režiju predstave „Grebanje ili kako se ubila moja baka“, za najbolju glavnu mušku ulogu nagrade su ravnopravno podelili Max Kostelac za ulogu u predstavi „12 gnjevnih ljudi“ Zaprešićkog kazališta za djecu i mlade Pučkog otvorenog učilišta Zaprešić iz Hrvatske i Luka Maljević za ulogu u predstavi „Romeo i Julija“ COTK TENT iz Obrenovca. Za najbolju glavnu žensku ulogu priznanje je dobila Sara Simović za ulogu u predstavi „Grebanje ili kako se ubila moja baka“, a za najbolju sporednu mušku ulogu Filip Sadžakov za ulogu u predstavi „Nemam da platim i neću da platim“.
Za najbolju sporednu žensku rolu nagrađena je Zita Huska za ulogu u predstavi „Csoportkép“, za najbolju originalnu muziku priznanje je dodeljeno Ireni Popović za muziku u predstavi „Nemam da platim i neću da platim“, a  specijalnu nagradu za kolektivnu igru dobio je ansambl predstave „Grebanje ili kako se ubila moja baka“, dok je specijalna nagrada za scenski pokret dodeljen ansamblu predstave „Csoportkép“.
Nagrade za scenografiju i kostim u kategoriji predstava za mlade nisu dodeljene.
Dečji žiri je drugačije razmišljao od „odraslog“, te su i nagrađene druge predstave: najbolja predstava festivala u kategoriji predstava za decu je bečejska „Pipi Duga Čarapa“, a u kategoriji predstava za mlade „Zeus Ex“ Akademskog pozorišta SKC Niš.
Poražavajuće je da je na dodeli nagrada pozorišna sala bila poluprazna, a u publici su sedeli uglavnom članovi pozorišnih trupa koji su nastupili na Majskim igrama.

Obdaništanci iz Bečeja prikazali jedinu dvojezičnu predstavu

Majske igre su okončane 22. maja kada su kratkim predstavama nastupili predškolci. U toku jednog dana deca deci prikazala 15 predstava.
Smotra scenskog stvaralaštva dece predškolskog uzrasta započeta je himnom Majskih igara u izvedbi Horića „Labud Pejović“. Najmlađe su pozdravile zamenica predsednika opštine Dalila Dujaković i direktorka Predškolske ustanove „Labud Pejović“.
Manifestaciju su otvorili bečejski predškolci jedinom dvojezičnom predstavom na smotri „Sastanak miševa – Az egerek gyűlése“ po motivima priče Eleka Benedeka u režiji vaspitačica Marije Menel i Svetlane Džigurski Marić.
U toku dana u Gradskom pozorištu je prikazano 15 predstava predškolaca iz Bačke Topole, Zrenjanina, Sente, Odžaka, Bačke Palanke, Bača, Sombora, Žitišta, Čoke…
Na smotri scenskog stvaralaštva dece predškolskog uzrasta nisu rangirane predstave, ali su članice žirija, vaspitačice iz PU „Labud Pejović“ Gabriela Kara Beda i Slavica Perić, na okruglom stolu rekle svoje mišljenje o dostignućima na „malim“ Majskim igrama.

„Kralj Ibi“ i zadovoljna publika

„Poslastica“ na Majskim igrama bila je premijera predstave „Kralj Ibi“ Dramskog studija mladih Gradskog pozorišta, koja je izazvala oduševljene reakcije publike. Hrabrost da se „obradi“ tekst Alfreda Žarija, čak i mnogo godina nakon legendarnog „Kralja Ibija“ Zorana Radmilovića, već je sama po sebi za pohvalu, ali su mladi bečejski glumci zaista uradili dobar posao na čelu sa rediteljem Igorom Pavlovićem ispričavši priču o pohlepi, primitivizmu, slavoljubivosti. U predstavi igraju Srđan Tomić, Gordana Adamov, Filip Sadžakov, Srđan Kner, Katarina Višković, Una Obradović, Tijana Bavarčić, Nandor Gutaši, Nataša Stojačić i Stefan Đorđević.
Direktor pozorišta Zdravko Petrović je o predstavi „Kralj Ibi“, koja je završena višeminutnim stajaćim ovacijama u punoj sali Gradskog pozorišta, rekao: „Možda ovacije jesu sastavni deo gotovo svake premijere, ali smatram da je ova premijerna izvedba bila zaista izvanredna, pogotovo kada znam sa koliko kompleksnim zadacima i izazovima su se suočili naši mladi glumci. I ovoga puta, kao i nakon prethodnih premijera, imao sam isti osećaj beskrajne sreće i ponosa što sam učestvovao u produkciji ove predstave. To je onaj osećaj – izvinjavam se na patetici, ali jače je od mene – kada se nalazite među gledaocima koji iskreno i ushićeno stojeći aplaudiraju nekoliko minuta i kada s velikim naporom uspevate da zaustavite suze dok knedla u grlu hoće da vam eksplodira. Rekao bih da smo dobili čudesnu predstavu. Veoma složenu na svim nivoima, veoma zahtevnu i izazovnu kako za glumce tako i za publiku. Reditelj Igor Pavlović uspeo je ponovo da napravi vizuelno bogatu, a značenjski duboku predstavu koja, doduše, zahteva maksimalnu koncentraciju, ali i pruža mogućnost za bezbroj različitih čitanja. Zbog toga smatram da je ovo predstava koja mora da se pogleda nekoliko puta. Neću pojašnjavati o čemu predstava govori. Uostalom, „Kralj Ibi“ je veoma poznat tekst, a verujem da mnogi, pogotovo starije generacije, još uvek pamte onu čuvenu (ekranizovanu) interpretaciju Zorana Radmilovića. Dodao bih, ipak, da u ovom Žarijevom komadu prikazana slika društva nije samo komično-groteskna već zapravo veoma opominjuća, pa čak i uznemirujuća, pogotovo kada u okrutnim diktatorskim metodama kralja Ibija i njegove žene prepoznajemo manire nekih savremenih svemoćnih vladara. Iako je sam kukavica i ništarija,  taj gramzivi i krvoločni Ibi raznim manipulacijama i brutalnim metodama prisile uspeva da se domogne kraljevskog skiptra i da vlada ostacima poslušnih i uplašenih, tj. slabih i slomljenih. Smatram da je naš reditelj sa mnogo mašte ali i mnogo duhovitosti prikazao taj svet ibijevštine ogolivši na sceni mnogobrojne poznate mehanizme totalitarne vladavine – od pretnji i potkupljivanja, preko manipulacije medijima do zavođenja strahovlade. Zato se publika u toku našeg „Kralja Ibija“ mnogo smeje, ali i ostaje zamišljena nad tekstom i porukama. Ovoj predstavi tek predstoje igranja u Bečeju, a sa ovakvim glumcima, iza kojih stoje veliki uspesi, zadovoljstvo je putovati na gostovanja i festivale. Naš grad će zahvaljujući njima postati i te kako poznat, ubeđen sam u to.“

Više od 300 učesnika u takmičarskom delu festivala

Direktor Gradskog pozorišta Zdravko Petrović je sumirao utiske sa jubilarnih 60. Majskih igara: „Veoma smo zadovoljni organizacijom i realizacijom festivala. Iza toga, naravno, stoji čitav tim ljudi iz Gradskog pozorišta Bečej koji je imao i veliku pomoć volontera u toku festivala. Ove godine smo imali preko 300 učesnika u takmičarskom delu festivala, 14 dobrih predstava iz Srbije i regiona, 14 veoma zanimljivih okruglih stolova, a na kraju i izvanrednu studentsku predstavu u čast nagrađenih. Zaista je bilo veoma teško sve to organizovati, ali je sve proteklo u najboljem redu. Pre svega, moram da istaknem odličnu saradnju sa bečejskim školama i predškolskom ustanovom. Festivali imaju smisla sve dok ima publike, a zahvaljujući vaspitačima, učiteljima i nastavnicima ove godine smo na gotovo svakoj predstavi imali jako veliki broj posetilaca. To veoma mnogo znači za jedan festival i to je razlog zbog koga mnogi gosti smatraju Majske igre jednim od najboljih festivala u zemlji i regionu. Stoga smatramo da je ta saradnja ostvarena na zadovoljstvo svih – i nas kao organizatora, i gostiju, to jest takmičara koji vole da igraju pred punom salom, a potom i posetilaca koji mogu da gledaju ali i kritički promišljaju predstave svojih vršnjaka jer je koncept Majskih igara upravo to – da igraju mladi za mlade i deca za decu. Pored toga, naši gosti odlaze puni lepih utisaka o festivalu i Bečeju i to je najbolji način da se priča o Majskim igrama širi sve dalje i dalje. Jedina moja zamerka ide na račun tradicionalne nezainteresovanosti građana da posle svečanog defilea u okviru ceremonije otvaranja Majskih igara ostanu sa svojom decom da  isprate program tog otvaranja. Već godinama gledamo isti „scenario“ – kako se završi defile, roditelji pokupe decu i odu, a program prate samo roditelji učesnika u programu. Meni je to neshvatljivo jer se time obesmišljava kako naš trud, tako i trud vaspitača i pedagoga da pripreme kostime za decu.
Na kraju, čestitao bih našim glumcima i rediteljima na osvojenim nagradama! Dobili smo dve glumačke nagrade (nagradu za glavnu žensku ulogu – Vanja Bojović u kategoriji predstava za decu, i nagradu za sporednu mušku ulogu – Filip Sadžakov u kategoriji predstava za mlade), kao i Srebrnog paža (predstava „Pipi Duga Čarapa“) i Bronzanog paža („Nemam da platim i neću da platim“). Možda smo navikli i sebe i druge na više nagrada i na prvo mesto, ali i ovo je svakako lep uspeh. Na kraju, zahvalio bih se svima koji su bili deo jubilarnih 60. Majskih igara. Mi već razmišljamo o 61. Majskim igrama!“.

B.M.