musicloverparadise.com

Becejski mozaik

Aktuelno

Život gradske deponije nakon sanacije i pre zatvaranja: Dugo putovanje do saniranog smetlišta

„Ovde radim. Dolazim skoro svaki dan, leti i zimi. Prodajem prikupljeno smeće. Živim od smeća“, priča žena koja prikuplja sekundarne sirovine na gradskoj deponiji „Botra“ u Bečeju, koja se nalazi na samo 300 metara od stambenih objekata, oko 800 metara je daleko od kanala Dunav-Tisa-Dunav, a reka Tisa je udaljena nešto više od kilometar.

Na „Botru“ – površine 6,5 hektara – se više od 30 godina nekontrolisano odlagao otpad, smetlište do kraja 2016. godine nije bilo infrastrukturno opremljeno, o zaštiti životne sredine nije vođeno računa, a na njega se odlagalo svašta – do 2011. godine i medicinski otpad Doma zdravlja – ali se i odnosilo svašta. Nikada nije urađeno istraživanje o tome kako je neuslovno gradsko smetlište u proteklih tridesetak godina uticalo na okolinu i na zdravlje ljudi, te se ne može oceniti u kojoj meri je smanjen negativni uticaj na životnu sredinu nakon sanacije smetlišta, koja je započeta u leto 2015. godine, kada se video samo razvučeni otpad, koji  je formirao toliki „breg“ da se od njega nije video dalekovod u neposrednoj blizini. Iz ogromnog brega smeća širio se nepodnošljivi smrad, a muve i izgladneli psi lutalice pratili su ljude na svakom koraku.
Po pričama, moguće je i da su urbane legende, na deponiji se ranije moglo naći svašta, hrana, fotelje, ručne bombe, neko je nekad u ženskoj torbici našao i 2.000 evra, a najstrašnija stvar se desila pre petnaestak godina, kada je, navodno, među smećem nađen leš bebe.

binäre optionen nzz Cena iskopa i dovoza gline duplo veća od procenjene vrednosti

Postupak javne nabavke i izbora izvođača za sanaciju gradskog smetlišta trajao je nekoliko meseci. Odluka o pokretanju postupka nabavke u otvorenom postupku (radovi na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije „Botra“) doneta je 17. oktobra 2014. godine za dve partije, na koju se prijavilo osam ponuđača. Do isteka roka, 20. novembra 2014. godine, za podnošenje ponuda za partiju 1 (iskop i dovoz gline), za šta je procenjena vrednost bila 9.247.716 dinara bez PDV-a, prispela je jedna blagovremena ponuda koju je dala firma „Uniprotekt“ d.o.o. iz Novog Sada u iznosu od 18.495.432 dinara bez PDV-a.
S obzirom na to da je osnovni kriterijum za najpovoljniju ponudu bio najniža cena, a da se za partiju 1 javio samo jedan ponuđač čija cena je bila veća od procenjene vrednosti, stručna komisija je konstatovala da u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama može da se dodeli ugovor ponuđaču koji je jedini podneo ponudu za partiju broj jedan. Komisija je nakon otvaranja ponuda sprovela istraživanje tržišta i utvrdila da su cene gline na tržištu veće od cene navedenog ponuđača.
Za partiju 2 (radovi na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije) je procenjena vrednost javne nabavke bila 44.238.054 dinara bez PDV-a, a do isteka roka, 18. novembra 2014. godine, prispelo je sedam ponuda ponuđača VP „Ćuprija“ AD, „Građevinar Kocić“ iz Beograda, „Letač“ d.o.o. iz Inđije, GP „Zoran R“ iz Gornje Mutnice, „Gornji Banat“ iz Kikinde, „Eko Maber Inženjering“ d.o.o. iz Pančeva i „Lein“ d.o.o. iz Banjaluke.
Kao najpovoljnija izabrana je ponuda firme „Eko Maber Inženjering“ u iznosu od 39.159.826 dinara bez PDV-a uz obrazloženje da „ne sadrži bitne nedostatke, odgovarajuća je, ne ograničava, niti uslovljava prava naručioca ili obaveze ponuđača i ne prelazi iznos procenjene vrednosti javne nabavke“. Sve ostale ponude su prelazile iznos procenjene vrednosti javne nabavke, a vrednost prve naredne ponude je bila 43.832.208 dinara bez PDV-a.
Ugovori sa izabranim ponuđačima zaključeni su 22. januara 2015. godine, za partiju 1 (iskop i prevoz gline) sa firmom „Uniprotekt“ iz Novog Sada na vrednost od 18.495.432 dinara bez PDV-a i za partiju 2 (radovi na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije komunalnog otpada) sa firmom „Eko Maber Inženjering“ iz Pančeva, koja je nastupila sa „Bauwesen“ d.o.o. Vreoci, Beograd-Lazarevac i „Ivma“ d.o.o. Mala Varoš II/3 iz Zrenjanina kao članom grupe, a na osnovu odluke o dodeli ugovora od 31. decembra 2014. godine, na vrednost od 39.159.826 bez PDV-a.
U dokumentaciji se navodi da je „načelnik za finansije potvrdio da je u budžetu za 2015. godinu na razdelu 2, sanacija deponije komunalnog otpada – ’Botra’, funkcija 540, pozicija 277, konto 424 predviđen iznos od ukupno 89.513.000 dinara“.

propecia cheap price Oko 9,6 miliona kilograma „svežeg“ smeća za godinu dana

Sanacija gradskog smetlišta „Botra“ okončana je krajem 2016. godine, umesto krajem 2015. kako je ugovorom prvobitno bilo predviđeno, a početkom 2017. godine rađen je i dodatni posao, izgradnja kapije i nastavak postavljanja ograde oko deponije.
Projektom je osim saniranja bilo predviđeno i zatvaranje i rekultivacija lokacije deponije – ali ni u projektu nije precizirano kada, osim da deponija nakon sanacije može da funkcioniše još oko četiri godine (do 2021. godine). U novembru 2017. godine niko od nadležnih u opštini Bečej ne može reći kada će gradsko smetlište, pozicionirano tik uz naseljeno mesto, biti zatvoreno, a ta površina ozelenjena.
Deponijom gazduje komunalno preduzeće „Potisje“ d.o.o. u većinskom vlasništvu opštine, a u manjinskom firme „Aliska tera“ iz Seksarda.
Nakon okončanja sanacije „Botre“, navedeno je u projektu, nove količine smeća na dnevnom nivou treba da budu pokrivene inertnim slojem zemljišta. Direktor „Potisja“ Zoltan Feješ je krajem septembra meseca rekao da se taj posao „redovno radi i to je dodatni trošak. Međutim, tu smo našli alternativu, pokrivamo otpad peskom, jer je iz nekoliko razloga mnogo bolji od zemlje. U susret nam je izašla firma ‘Knott’ koja nam besplatno svakodnevno donosi pesak, na godišnjem nivou oko 1.500 kubika, odnosno 3.000 tona. Ona plaća i prevoz. Naglašavam da ne bismo uspeli bez njih. Mi bismo imali ogroman trošak za kupovinu zemlje. Sarađujemo i sa Vodokanalom, i od tog preduzeća dobijamo zemlju“.
Na delu deponije nalazi se i nepokriveno smeće s kojim rade sakupljači sekundarnih sirovina od kojih „Potisje“ planira da otkupljuje sirovine.
Mesečna količina odloženog smeća na deponiju zavisi od godišnjeg doba, ali, po podacima „Potisja“, recimo, od 1. do 7. septembra 2017. godine na smetlište je uneto 172.990 kilograma. S obzirom na to da i građani odnose otpad na deponiju (u većini slučajeva građevinski šut) na tu količinu, po procenama, trebalo bi dodati još 15 odsto. Po toj računici, za mesec dana na smetlištu se lageruje oko 800.000 kilograma smeća, a godišnje oko 9,6 miliona kilograma.
Direktor „Potisja“ odgovorio je na pitanja da li je napravljena analiza o tome koliko smeća može još da se odloži na gradsko smetlište i kada će ono biti zatvoreno, rekavši da se ne zna vreme zatvaranja deponije, „jer u međuvremenu možemo dobiti odobrenje da nam se produži rad, odnosno da se napravi novi projekat, kad će se gledati koliki je maksimalni kapacitet deponije, koliko dugo može da se obavlja odlaganje na način na koji mi radimo i na taj način ćemo produžiti vek trajanja smetlišta, a smanjićemo i opasnost po okolinu, jer se svakodnevno smeće pokriva zemljom i peskom. Za razliku od prethodnih godina i od većine okolnih deponija, danas kod nas nema kesa i raznog drugog smeća u okolini, a ako se to i desi, naši radnici pokupe otpad istog dana. Sporazum za odlaganje bečejskog smeća na regionalnu deponiju bio je planiran za Kikindu, ali to ne znači da nećemo nositi naše smeće u Suboticu ili u Inđiju, ako to bude bilo jeftinije. Razgovarali smo sa manjinskim partnerom i nekim drugim partnerima kako da napravimo reciklažni centar za preradu veće količine smeća da što manje moramo da odnosimo na regionalnu deponiju. U vezi sa smetlištem imamo mnogo posla i mnogo aktivnosti“.
Po gruboj proceni, deponija bi trebalo da funkcioniše još oko 4-5 godina, uz produžetak biotrnova (pasivni sistem degazacije smetlišta), izgradnju novih staza, a do tada bi trebalo rešiti i problem prerade smeća, koju će da obavlja regionalna deponija. Regionalnu deponiju zidaju u Inđiji, Subotici, u okolini Sombora, a cilj je da jedna regionalna deponija ima 300.000 korisnika usluga, jer je Strategijom upravljanja smećem tako predviđeno, objasnio je Feješ.
Podsetimo da je u februaru 2015. godine, pre nego što je započeta sanacija deponije, tadašnji predsednik opštine Bečej Vuk Radojević u pisanoj izjavi za medije naveo da lokalna vlast čini ozbiljne korake što se sanacije deponije „Botra“ tiče: „Ove godine smo sproveli postupak javne nabavke i prva faza sanacije će biti urađena tokom ove godine, što znači da idemo u pravcu zatvaranja deponije, što nas indirektno vodi ka alternativnom odlaganju komunalnog otpada iz opštine Bečej, a to je upravo regionalna deponija u Kikindi. Verujem da ćemo završetkom prve faze odmah ići u narednu“.
Krajem 2017. godine se očekuje da Skupština opštine Bečej donese novu odluku o gazdovanju komunalnim otpadom, naime, prethodna datira iz 2009. godine, a predlog izmene stare odluke „Potisje“ je već uputilo lokalnoj vlasti.

get link Za nastavak ograde i kapiju 1,2 miliona

Interesantno je da projektom sanacije smetlišta nije bilo predviđeno da se izgradi ograda oko celog smetlišta. Direktor „Potisja“ Zoltan Feješ rekao je da je za nedostajaću ogradu opština Bečej u svom budžetu predvidela 1,2 miliona dinara i dala ih „Potisju“ po ugovoru. „Ograda je napravljena, a uradili smo i kliznu kapiju od 8 metara širine da može buldožer da uđe na deponiju. Deponija je sada i pod video nadzorom, postavili smo 8 kamera, zatim je tu i novi kontejner za kancelariju. Obučili smo radnike na deponiji za rad na računaru, skeneru, fiskalnoj kasi. Postavljeno je osvetljenje. Na smetlište niko više ne može da uđe a da se ne proveri kakav teret unosi“, rekao je Feješ.
O tome kako se održava sanirana deponija, rekao je da je namešten kasetni sistem odlaganja, sa sistemom zastava i brojeva. „Šef deponije svakog jutra zastavama u boji obeleži mesta za odlaganje smeća, mesta gde će alternativni sakupljači sekundarnih sirovina raditi, sakupljati, odvajati sirovine. Za razliku od deponija u Temerinu, Novom Sadu, Adi... naša deponija ovog leta nije gorela, a to znači da je nešto ipak urađeno. Setimo se 2008. ili 2009. godine kada je bečejska deponija gorela čak 20 dana i to je bila ekološka katastrofa. Tad se silna voda odlila na okolnu zemlju, a sada su napravljeni kanali oko deponije i voda ide na prečistač preko tih kanala. Postoje i biotrnovi. Mnogo toga se uradilo, daleko od toga da je to savremena deponija, ali sada možemo da kažemo da je naša u prve tri deponije u Vojvodini“.
Ugovor o popravci ograde na deponiji između „Potisja“ i opštine Bečej zaključen je 27. februara 2017. godine. Bilo je predviđeno da za izvođenje radova na popravku ograde na deponiji opština plati „Potisju“ 1,2 miliona dinara sa uračunatim PDV-om (program 6 budžeta opštine, zaštita životne sredine). Navodi se i da su ugovorne strane konstatovale da je predmet ugovora i ugovoreni iznos iz člana 2 ugovora (pominjanih 1,2 miliona; prim. nov) opredeljen i u Programu korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Bečej za 2017. godinu (kod I podsticajni i sanacioni programi i projekti, tačka 2 izrada ograde, rampe, oglasne table, led osvetljenja ulaza u deponiju „Botra“ u Bečeju – završne aktivnosti), gde je predviđen ukupan iznos od 1,3 miliona dinara.
Obaveza izvođača radova je da izgradi ogradu od pletene žice, visine neophodne za bezbedno i sigurno korišćenje smetlišta i da izradi ulaznu kapiju u deponiju, piše u ugovoru. Rok za radove bio je 60 kalendarskih dana od uplate avansa od 70 odsto (840.000 dinara). „Potisju“ je plaćen avans 3. marta 2017. Potom je, 2. juna, toj firmi lokalna samouprava platila i 360.000 dinara.

opcje binarne depozyt Molba za produženje roka bez odgovora

Rok za okončanje sanacije gradskog smetlišta nekoliko puta je produžen, te su radovi okončani maltene godinu dana kasnije od prvobitno predviđenog.
U dokumentaciji koja je redakciji Bečejskog mozaika dostavljena na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, nalazi se i molba predsednika opštine Bečej ministru poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislavu Nedimoviću, koja je, stiče se utisak, ponovljena molba za produženje roka sanacije gradskog smetlišta nakon ranije upućene molbe, koja, međutim, nije dostavljena redakciji Mozaika.
Dokument, čijom kopijom raspolažu novine, predsednik opštine Bečej Dragan Tošić uputio je 18. januara 2017. godine ministru poljoprivrede, međutim, po objašnjenju nadležnih iz lokalne samouprave, na tu molbu nije dobijen odgovor.
U molbi se navodi da je aneksom II ugovora broj 401-00-839/2010-01/6 od 3.2.2014. godine između Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine i opštine Bečej definisan rok za realizaciju ugovora (o sanaciji gradskog smetlišta) do 31. decembra 2015. godine.
„Budući da smo imali problema tokom realizacije projekta, kao i nepovoljnih vremenskih uslova, nismo bili u mogućnosti da ispoštujemo zadati rok, te smo Vam se obratili Molbom za produženje roka za realizaciju projekta. Kako nismo dobili odgovor na dopis, smatrali smo da je bez obzira na sve, neophodno završiti započete radove na sveopšti interes, te smo zaključno sa 21.12.2016. godine radove završili u potpunosti. U skladu sa gore navedenim, molimo Vas da nam dozvolite produženje roka za realizaciju Ugovora, potpisivanjem Aneksa III ugovora u kome će se definisati novi rok za konačan završetak radova i dostavljanje završnog izveštaja“.
S druge strane, u zapisniku o primopredaji izvedenih radova na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije „Botra“ u Bečeju, datum okončanja radova je drugi, naime, u zapisniku piše da je komisija 10. novembra 2016. godine izvršila „pregled izvedenih radova sa posebnim osvrtom na otklanjanje nedostataka po nalogu stručnog nadzora i zaključila da su svi radovi izvedeni u skladu sa projektno-tehničkom dokumentacijom i pravilima struke i da su svi nedostaci po primedbi stručnog nadzora otklonjeni“. Potom sledi zaključak: „Pregledom izvedenih radova, tehničke i izvođačke dokumentacije, kao i sertifikata o kvalitetu ugrađenih materijala, konstatuje se da su radovi izvedeni u skladu sa zahtevima iz ugovora, te da se isti ovim Zapisnikom primaju“.
Zapisnik o primopredaji, koji su potpisali, za izvođača radova odgovorni izvođač radova Nemanja Trifunović, dipl. inž. građ. i predstavnik firme „Eko Maber Inženjering“ d.o.o. iz Pančeva, a za investitora stručni nadzor Zoran Dragić, dipl. inž. građ., koordinator projekta Imre Kuti, dipl. inž. građ. i predstavnik komunalnog preduzeća „Potisje“, nosi datum 5. decembar 2016. godine.

go site Tri aneksa ugovora sa izvođačem radova

U zapisniku o primopredaji radova na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije „Botra“ piše da  su „predmetni radovi izvršeni u skladu sa ugovorom o izvođenju radova na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije ‘Botra’ u Bečeju. Ugovor je zaključen 22.1.2015. god. između Opštine Bečej i ‘Eko Maber Inženjering’ d.o.o. Pančevo kao nosioca grupe izvođača, članovi grupe su još ‘Bauwesen’ d.o.o. Lazarevac i ‘Ivma’ d.o.o. Zrenjanin“.
U zapisniku se navodi i da su radovi na sanaciji deponije obavljeni po projektno-tehničkoj dokumentaciji „Glavni projekat sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije ‘Botra’ u Bečeju“ koju je izradio Institut „Kirilo Savić“ (u avgustu 2013. godine), a investitor, opština Bečej, prijavio je radove 24.6.2015. godine. Ugovor o obavljanju stručnog nadzora nad izvođenjem radova zaključen je 22.4.2015. između opštine Bečej i Biroa za projektovanje „First ing“ iz Novog Sada. Doneta je i odluka o imenovanju stručnog nadzora nad izvođenjem radova, kojom je dipl. inž. građ. Zoran Đ. Dragić određen za vršioca stručnog nadzora, odluku o imenovanju je doneo „First ing“ 25.4.2015. Rešenje o imenovanju odgovornog izvođača radova za projekat sanacije smetlišta izradio je „Bauweswn“ d.o.o. Lazarevac kao član grupe, u kom se za odgovornog izvođača radova imenuje Nemanja Trifunović, dipl. inž. građ. 25.5.2015. godine, dok je rešenje o imenovanju koordinatora projekta Imrea Kutija izradilo JP Direkcija za izgradnju Bečej 19.6.2015.
Tokom izvođenja radova potpisana su tri aneksa ugovora između opštine Bečej i firme „Eko Maber Inženjering“ iz Pančeva: aneks ugovora 21.5.2015. o promeni bankovnog računa iz osnovnog ugovora, aneks 2 11.5.2015. o produžetku roka za izvođenje radova do 12.8.2016. i aneks 3 12.8.2016. u kom se definiše novi rok za završetak radova, 30.9.2016. godine.
U zapisniku o primopredaji piše i da je izvođač radova prilikom izvođenja radova izradio četiri privremene i okončanu situaciju za naplatu poslova: privremena situacija broj 1 ispostavljena je 9.9.2015. godine, vrednost 4.182.731,69 dinara (sve situacije su overene od stručnog nadzora), privremena situacija broj 2 ispostavljena je 6.11.2015. godine, vrednost 4.644.316,04 dinara, privremena situacija broj 3 ispostavljena je 22.12.2015. godine, vrednost 9.797.819,92 dinara, privremena situacija broj 4 ispostavljena je 23.6.2016. godine, vrednost 5.547.161,69 dinara i okončana situacija ispostavljena je 30.9.2016. godine, vrednost 3.727.739,64 dinara.
Izvođaču je nakon potpisivanja ugovora plaćen avans 40 odsto ili 18.796.716,94 dinara i u svim situacijama su pravdani udeli avansa u situiranim radovima. Izvođač radova je za svaku situaciju predao i obračunske listove građevinske knjige, svi listovi građevinske knjige su overeni i potpisani od odgovornog izvođača radova i stručnog nadzora. Investitoru su dostavljeni overeni geodetski snimci prethodnog stanja i nultog stanja smetlišta, kao i geodetski snimak izvedenog stanja sa ucrtanim položajima podzemnih instalacija.
Ukupna vrednost izvedenih radova je 38.913.738,26 dinara, sa porezom 46.696.485,80 dinara. Ukupna vrednost ugovorenih radova je 39.159.826,97 dinara, sa porezom 46.991.792,36 dinara.
Vrednost izvedenih radova je manja od ugovorene vrednosti za 246.088,71 dinar, sa porezom 296.306,56 dinara, piše u zapisniku.
Dodaje se i da je izvođač radova dostavio stručnom nadzoru ateste ugrađenih materijala, te se konstatuje da su svi atesti i sertifikati za ugrađene materijale i opremu zadovoljavajući – reč je, kako se navodi, o fotokopijama garantnog lista za pumpu sa agregatom „Honda“ WT30, izveštaja o ispitivanju za penjalice u šahtama, sertifikata za livene šaht poklopce za teški saobraćaj, zatim o izveštajima o ispitivanju PVC cevi i fitinga, o ispitivanju krutih korugovanih cevi od HDPE, o ispitivanju čvrstoće betona pri pritisku itd.

recensioni su opzioni binarie opinioni Problemi s rokovima

Do primopredaje radova nakon završetka sanacije smetlišta nije sve teklo predviđenom dinamikom, zato su rokovi za završetak radova više puta i produženi i zato su izveštaji nadzornog organa s vremena na vreme bili veoma oštri.
A krenulo je lepo: naime, nadzorni organ realizacije projekta sanacije smetlišta dipl. inž. građ. Zoran Dragić u prvom redovnom izveštaju 16. jula 2015. godine konstatuje da su 22. juna započeti pripremni radovi, te da nema kašnjenja po dinamičkom planu za poziciju pripremnih radova. No, konstatuje i da s takvim stepenom izvršenja (oko 30 odsto tada) verovatno će biti „probijen“ rok za pripremne radove. Nadzor navodi da izvođač radova nije uposlio sve radne kapacitete i da je i količina smeća veća od projektovane, jer je projekat sanacije izrađen 2013. godine na osnovu tadašnjeg geodetskog snimka deponije, a od tada se tamo svakodnevno odlagalo smeće.
U 4. izveštaju 1. septembra 2015. godine nadzorni organ već konstatuje kašnjenje u radovima od 12 dana za pripremne radove, a kako je napisao, razlozi su velika količina smeća i kvar mehanizacije izvođača, doduše, potom je mehanizacija relativno brzo popravljena. Nadzor tada predlaže korišćenje dodatne mehanizacije i obavljanje nekoliko poslova istovremeno.
U 8. izveštaju 1. novembra 2015. godine nadzor uočava da je moguće da će biti kašnjenja u rokovima, pre svega zbog loših vremenskih uslova, te predlaže izvođaču prekovremeni rad i rad vikendom, međutim, predlog nije poštovan, piše u izveštaju.
U 10. izveštaju 2. decembra 2015. godine nadzor konstatuje da je 85 odsto pripremnih radova urađeno, da u tom trenutku zbog organizacije rada na deponiji nije moguće uraditi sve pripremne radove (dok se dovoz dnevnog smeća ne organizuje na saniranom mestu). U izveštaju se navodi da je izvođač nastavio dovoz i ugradnju separisanog šljunka na gornjoj površini deponije (priprema za preseljenje dnevnog odlaganja smeća), da je nastavljena ugradnja gline u segmentima 3 i 2 (ugrađeno je ukupno oko 25.000 m3 gline), te da je započeto izvođenje drenažnog voda uz ivice platoa deponije.
U izveštajima nadzornog organa potom su pominjana konstantna kašnjenja u radovima.
U izveštaju broj 14 od 1. juna 2016. godine piše: „Kašnjenje se ogleda u svim segmentima ugovorenih radova. Izvođač radova je izašao iz ugovorenog roka za završetak ugovorenih radova“. Po mišljenju nadzornog organa Zorana Dragića, razlog kašnjenja je „neorganizovanost i nezainteresovanost izvođača za nastavak radova. Dinamika radova je povoljnija, ali navedeni razlozi su doveli do kašnjenja“.
Naime, nakon početka sanacije 22. juna 2015. godine, ugovorene obaveze bile su „zamrznute“ u zimskom periodu, a trebalo je da su nastavljene 15. marta 2016. godine, ali se izvođač pojavio na gradilištu tek 8. aprila. U 14. izveštaju nadzorni organ je naveo da ne zna šta bi mogao da predloži u vezi sa kašnjenjem u izvođenju radova i predlaže da investitor (opština) opomene izvođača da ubrza posao.
Definisan je novi rok za završetak ugovorenih radova, 11. avgust 2016. godine.
U izveštaju nadzornog organa od 30. jula 2016. godine piše da su svi zemljani radovi završeni, da su hidrograđevinski radovi pri kraju, ali da izgradnja ograde oko deponije još uvek nije započeta, s napomenom da su stvoreni uslovi da se i ti radovi mogu uraditi.
U izveštaju nadzora koji je sačinjen 15. avgusta, nakon isteka aneksom ugovora predviđenog roka za okončanje sanacije smetlišta, navodi se da je izvođaču dat novi rok, 30. septembar, te da su razlozi kašnjenja loši atmosferski uticaji. Do tog trenutka bilo je urađeno nasipanje gornje ploče deponije šljunkom, ali su hidrograđevinski radovi bili u zastoju. Što se izgradnje ograde tiče, ugrađeni su stubovi i kosnici za ogradu, a završeno je formiranje istražnih bušotina za pijezometarsko osmatranje.
Prvog dana septembra nadzorni organ je u 20. izveštaju naveo, između ostalog, da su završeni radovi na izradi i montaži ograde, da su hidrograđevinski radovi i dalje u zastoju.
U posebnoj napomeni nadzor je napisao da 7 dana na gradilištu nije bilo nikakvih dešavanja, da ima otežanu komunikaciju sa izvođačem (ne javlja se na telefonske pozive), te da mu se ne dostavlja građevinska dokumentacija.
Potom, u izveštaju od 15. septembra, nadzor navodi da je investitor prihvatio predlog izvođača da se umesto predviđene ograde od čeličnih stubova izgradi ograda sa AB stubovima (bez dodatnih troškova). Svega 15 dana pre roka za završetak radova nadzor navodi da je završeno nasipanje gornje ploče deponije šljunkom, izrada i montaža ograde, istražnih bušotina za pijezometarsko osmatranje, izvedena su dva cevasta propusta za povezivanje obodnog kanala smetlišta sa recipijentom, te da su hidrograđevinarski radovi u zastoju. „Izvođač radova je imao vrlo malu aktivnost na gradilištu, tako da je ugrožen rok za izvršenje radova. Izvođač je upoznat sa preostalim radovima, ali nije pokazao volju da izvrši radove na vreme. Jedno se dogovorimo, a dogovor se, po isprobanom receptu ne poštuje od strane izvođača“, piše nadzor, i dodaje: „Velika neodgovornost izvođača radova, nepoštovanje postignutih dogovora u vezi izvođenja preostalih radova“. Nadzor je predložio investitoru da se više angažuje u rešavanju nastale situacije.
U poslednjem, 22. izveštaju 1. oktobra, nadzor piše da su svi ugovoreni radovi završeni, ali ostaje da izvođač otkloni primedbe stručnog nadzora, a za to bi bilo dovoljno 5 radnih dana – popravka kosina nakon izgradnje betonskog kanala na južnoj kosini, čišćenje trapeznog obodnog kanala od erodiranog materijala, popravka radova na izradi propusta, postavljanje rešetke za teški saobraćaj na ulazu na deponiju, postavljanje penjalica u šahtama, nabavka crpnog agregata, ispiranje kanalizacije, ugradnja rešetki.
Što se biotrnova tiče, ta grupa radova je početkom oktobra bila završena, ali je preduzeće „Potisje“ produžilo biotrnove za dodatna 3 metra.
U vezi sa dokumentacijom sa gradilišta, stručni nadzor je naveo da je dat nalog izvođaču da pripremi nedostajuću dokumentaciju, jer se bez nje ne može izvršiti primopredaja radova (građevinski dnevnik, obračunski listovi knjige, nedostajući atesti, izveštaji o ispitivanju instalacija, geodetski snimak podzemnih instalacija), i najzad, konstatuje nadzor, bilo je i izmene projekta, investitor je dao saglasnost na izmenu izvođenja radova na ogradi deponije.

source Sanacijom je „značajno smanjen efekat zagađenja vazduha, vode i zemljišta“?

U narativnom izveštaju o realizaciji projekta sanacije, zatvaranja i rekultivacije gradskog smetlišta, koji je 20. januara ove godine dostavljen Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao datum početka realizacije projekta navodi se 19.6.2015, a završetka realizacije 5.12.2016. (zapisnik o primopredaji radova).
U izveštaju, doduše, samo na jednom mestu, piše da je deponija zatvorena, a to nije tačno, urađena je samo njena sanacija, a zatvaranje i rekultivacija nije. „Projektom sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije komunalnog otpada Botra u Bečeju izvršeno je zatvaranje gradske deponije, koja je predstavljala veliki ekološki problem u opštini Bečej“, piše u izveštaju, a potom se nastavlja da su u okviru projekta postavljene nepropusne podloge od gline i šljunka po kasetama, da je otpad sabijen, da su postavljeni degazacioni prstenovi za odvod gasova, drenažne cevi i sistem za odvođenje otpadnih voda, urađeno je, kaže se, i prekrivanje završnim slojem zemlje i postavljanje zaštitne ograde. „Takvim stanjem postignut je zadati cilj projekta, odnosno značajno je smanjen efekat zagađenja vazduha, vode i zemljišta“, piše u narativnom izveštaju o realizaciji projekta.
Interesantno je, međutim, da u proteklih više od 30 godina funkcionisanja neuslovne gradske deponije, nije urađeno istraživanje o tome koliko i na koji način deponija utiče na životnu sredinu i na zdravlje ljudi, a takvo istraživanje, prema saznanjima javnosti, nije urađeno ni nakon sanacije, te nije sasvim jasno na osnovu kakvih podataka se u narativnom izveštaju o sanaciji gradskog smetlišta konstatuje da je „značajno smanjen efekat zagađenja vazduha, vode i zemljišta“.
Kako se navodi u izveštaju, pripremni radovi (snimanje postojećeg stanja, iskolčenje granica parcele, „mašinski iskop smeća sa transportom i razastiranjem po deponiji“) rađeni su u junu i julu 2015. godine; za postizanje nultog stanja (transportom i ugradnjom zemlje, gline i šljunka) potrošeno je 5 meseci, jun, jul, avgust, septembar i oktobar 2015. godine; hidrograđevinski radovi (postavljanje drenažnih cevi, gabionskih koševa za biotrnove i gotovih betonskih elemenata za šahtove drenaže, transport i ugradnja perforiranih cevi za drenažu deponije, bušenje tri istražne bušotine) su bili aktuelni u novembru i decembru 2015. godine, u maju, junu, julu i septembru 2016; mašinski (ugradnja biotrnova) deo posla urađen je u maju, junu i julu 2016. godine; zatvaranje bočnih kosina šljunkom, glinom, zemljom i humusom rađeno je u julu, avgustu, septembru, oktobru, novembru i decembru 2015. godine, u aprilu, maju, junu, julu, oktobru i novembru  2016. godine (kišni i zimski period je razlog dugotrajnih radova, a po nalogu stručnog nadzora na kraju su popravljene kosine); postavljanje ograde rađeno je u avgustu i septembru 2016. godine (zbog prilaza gradilištu, ograda je urađena na kraju radova i navodi se da je ograđen prostor sanirane deponije). Međutim, izgleda da ograda nije urađena u celoj dužini smetlišta, jer je početkom 2017. godine lokalna komunalna firma „Potisje“ za 1,2 miliona dinara izgradila ogradu i kapiju na smetlištu.
U izveštaju o saniranju smetlišta nakon početne rečenice da je „izvršeno zatvaranje gradske deponije“, ipak se navode drugačiji podaci, naime, piše, da „nastavak odlaganja otpada se odvija svakodnevno sa neophodnim prekrivanjem, što ima za posledicu sprečavanje zagađivanja životne sredine“. Na pitanje u formularu izveštaja kakva je korist od realizacije projekta za korisnike, piše da „korist od realizovanog projekta je od izuzetnog značaja za životnu sredinu; kako je već navedeno, uticaj otvorene deponije sa svakodnevnim prilivom novog komunalnog otpada, na vodu (blizina kanala DTD i reke Tise, zatim lokalnih kanala za odvodnjavanje i gradski prečistač otpadne vode), zemljišta (neposredna blizina kvalitetnog obradivog zemljišta) te vazduha (deponija se nalazi nedaleko od prvih parcela unutar građevinske zone sa namenom individualnog stanovanja). Zatvaranjem (saniranjem) deponije svi će ovi faktori osetiti boljitak“. O tome kako će to da se desi, navodi se: „Zemljište će vremenom početi da se oporavlja od ocednih voda koje su prodirale sa deponije, vazduh je osetno čistiji u blizini deponije“.
O održivosti rezultata piše: „Dugoročni efekti sanacije ovog područja imaju izuzetan uticaj na čitav ekosistem tog područja (navodimo blizinu kanala DTD, reke Tise, mreže drenažnih kanala kroz rit, gradski prečistač otpadne vode, kvalitet vazduha u neposrednoj okolini deponije). Dalje odlaganje smeća se odvija po tehničkim propisima, svakodnevnim prekrivanjem materijalima, o čemu brine javno preduzeće za upravljanje deponijom JP Potisje Bečej“, piše u izveštaju, međutim, tu se potkrala greška, jer „Potisje“ nije javno preduzeće, već društvo sa ograničenom odgovornošću u većinskom vlasništvu opštine i u manjinskom firme iz Mađarske.

Tastylia (Tadalafil Oral Strips) Without Prescription Finansiranje sanacije smetlišta

Prvobitni projekat sanacije, zatvaranja i rekultivacije smetlišta „Botra“ izrađen je 2006. godine, međutim, nikad nije realizovan. Opština Bečej je 2013. godine obezbedila novi projekat, jer je došlo do promene stanja na deponiji od 2006. do 2013. godine i obezbedila je dodatni novac za realizaciju projekta sanacije gradskog smetlišta.
U finansijskom izveštaju o sanaciji deponije upućenom Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine 20. januara 2017. godine, navodi se da je opština Bečej prema aneksu 2 bila dužna da obezbedi sredstva potrebna za završetak projekta sanacije deponije „Botra“, a u tom aneksu je definisano da učešće ministarstva ostaje isto, 23,08 miliona dinara.
Zato je lokalna samouprava u septembru 2014. godine zaključila ugovor o namenskom kreditu sa Bankom Intesom na iznos od 47,4 miliona dinara indeksirano u evrima po srednjem kursu NBS na dan puštanja kredita u tečaj, potom je zaključen aneks 1 čime je period raspoloživosti kredita produžen do 30. juna 2016. godine.
Najveći deo kredita trebalo je da se koristi za sanaciju deponije, u iznosu do 43,95 miliona dinara.
U toku 2015. godine iz kredita je plaćeno 7,2 miliona dinara firmi „Uniprotekt“ d.o.o. iz Novog Sada za radove na iskopu i prevozu gline za sanaciju deponije i 12,03 miliona dinara firmi „Eko Maber Inženjering“ iz Pančeva za radove na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije.
U prvoj polovini 2016. godine firmama „Eko Maber Inženjering“ i „Uniprotekt“ plaćeno je 10,87 miliona dinara za radove na sanaciji,
Dakle, iz opštinskog kredita je firmama koje su radile na sanaciji gradskog smetlišta tokom 2015. i 2016. godine plaćeno ukupno oko 30 miliona dinara.
U dokumentaciji kojom raspolaže redakcija Mozaika, zbog granta od Nadzornog odbora projekta MEGLIP, finansiranog od Evropske unije i Nemačke razvojne banke KFW, za iznos od 32.305,13 evra umanjena je podignuta glavnica kredita od 272.521.73 evra 22. jula 2016. godine.
Obaveze opštine po tom kreditu krajem septembra 2017. godine bile su oko 25,12 miliona dinara. Poslednja rata kredita dospeva na plaćanje 2023. godine.
U finansijskom izveštaju o realizaciji projekta sanacije smetlišta piše da je ukupna vrednost projekta bila 68,9 miliona dinara, to jest 555.802 evra. Učešće Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine bilo je 33,5 odsto, to jest nešto više od 23 miliona dinara (186.223 evra), a ostatak je platila opština Bečej, 45,8 miliona dinara (369.579 evra).
Za izvođenje radova plaćen je avans 18.796.716,94 dinara, a potom četiri privremene situacije 4.182.731,69 dinara, 4.644.316,04 dinara, 9.797.819,92 dinara i 5.547.161,69 dinara i konačna situacija, 3.727.739,64 dinara, ukupno 46.696.485,92 dinara, od toga je ministarstvo platilo 15.645.793,31 dinara, a ostatak opština Bečej.
Za dovoz gline ispostavljene su tri privremene situacije i plaćeno je 6.372.000, 3.708.000, 8.640.000 dinara i za okončanu situaciju još 3.474.000 dinara, to jest ukupno 22.194.000 dinara, a udeo ministarstva bio je 7.436.164,20 dinara.

http://www.lahdentaiteilijaseura.fi/?siftifkar=bin%C3%A4ra-optioner-sv%C3%A5rt&461=19 Sanacija smetlišta umesto 2011. tek 2015. godine

Rekultivacija i sanacija gradskog smetlišta, izgradnja transfer-stanice i priključenje Bečeja regionalnoj sanitarnoj deponiji predviđena je Lokalnim planom upravljanja otpadom još 2006. godine. Te godine urađen je i projekat sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije, a 2011. godine Fond za zaštitu životne sredine republike (danas ne postoji) odobrio je 23,5 miliona dinara, 55 odsto od prvobitne vrednosti projekta od 46,5 miliona dinara. Ostatak novca trebalo je da obezbedi lokalna samouprava iz opštinskog budžeta. Do kraja 2014. godine bilo je neizvesno da li će i kada biti sanirana gradska deponija.
Ni početkom 2015. godine nije započeta sanacija, odobren novac nije potrošen, mada je rok za to najpre bio kraj 2011, zatim je rok prolongiran do kraja 2012. godine, pa do kraja 2014. godine.
S druge strane, u toku godina došlo je do promena i kada je reč o vrednosti sanacije i rekultivacije gradskog smetlišta. Naime, prvobitna vrednost projekta je bila 46 miliona dinara, zatim je u mandatu prethodne lokalne vlasti, početkom 2012. godine, urađena revizija projekta, po kojoj je cena sanacije „skočila“ na 95 miliona dinara. Nakon promena u lokalnoj vlasti nakon izbora u maju 2012. godine, aktuelna vlast je pristupila ponovnoj reviziji.
Prema poslednjoj reviziji projekta, odnosno novom projektu, jer je prethodnom istekla važnost posle pet godina (oba projekta izradio je Institut „Kirilo Savić“) predviđeno je da se posao sanacije i rekultivacije deponije „Botra“ uradi u dve faze, prva faza bi koštala 64.182.924 dinara – građevinski radovi 52.711.269 dinara, hidrograđevinski radovi 9.855.864 dinara, mašinski radovi-degazacija 1.615.800 dinara – a druga faza 33.156.347 dinara – građevinski radovi uređenja terena 26.344.747 dinara, mašinski radovi-degazacija 675.000 dinara, ozelenjavanje 6.136.600 dinara. Celokupna vrednost projekta sanacije, zatvaranje i rekultivacija po revidiranom projektu je 97.339.271 dinar.

iqoption modalita di prelievo con carta di credito Čemu služi bečejski plan upravljanja otpadom?

Lokalni plan upravljanja otpadom, čiji je vek trajanja od 2011. do 2020. godine, bečejski parlament je usvojio u julu 2011. godine. Cilj plana je uspostavljanje sistema upravljanja otpadom u skladu sa standardima Evropske unije, Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom i domaćim zakonima.  
„Svrha izrade plana je dugoročno uspostavljanje održivog sistema za upravljanje otpadom, pre svega na nivou opštine, ali i budućeg regiona, na način koji ima minimalan štetni uticaj na životnu sredinu i zdravlje sadašnjih i budućih generacija, uz racionalno korišćenje resursa i poštovanje savremenih principa upravljanja otpadom, a uz koordinirano učešće svih subjekata upravljanja otpadom – republičke vlasti, lokalnih vlasti opština učesnica, domaćinstava, privrednih i komercijalnih organizacija, nevladinih institucija, privatnog sektora i pojedinaca. To podrazumeva definisanje najprihvatljivijih modela za postizanje pune kontrole nad svim tokovima otpada, od nastajanja, razdvajanja, sakupljanja, transporta, tretmana i deponovanja. Sistem upravljanja treba da obezbedi smanjenje količine otpada, izdvajanje korisnih komponenata iz otpada, i racionalno prikupljanje i odlaganje otpada, sagledavajući investiciona ulaganja, dinamiku aktivnosti i finansijsku i tehnološku spremnost na prelazak na novi sistem rada“, piše u planu.
U cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu, smanjenja prekomerne potrošnje resursa i ekonomski racionalnog upravljanja otpadom, u Lokalnom planu upravljanja otpadom dat je strateški okvir i potrebne promene, odnosno različite mogućnosti upravljanja otpadom. Najpre je potrebno smanjiti količinu komunalnog otpada, neophodno je uvesti savremene mere upravljanja produkovanim količinama otpada kroz različite oblike separacije, reciklaže, tretmana i drugih oblika iskorišćenja otpada, pri čemu je neophodno voditi računa o odnosu uticaja na životnu sredinu i troškova takvih postupaka, odnosno mogućnosti korisnika usluga da finansiraju rad takvog sistema upravljanja otpadom. U cilju izrade održivog plana, za proračun količine otpada koji će se produkovati u budućem periodu korišćena je stopa porasta produkcije od 3,3 % godišnje.
Ukupna količina otpada koja se produkuje na teritoriji opštine Bečej, u periodu važenja plana upravljanja otpadom, se procenjuje na 10.023 tona godišnje, a u 2020. godini predviđa se porast količine otpada na 13.857 tona godišnje.
S obzirom na to da je ukupna količina otpada koja se produkuje u opštini Bečej značajna i da se procenjuje takođe značajan porast, ukoliko bi opština formirala region sa Kikindom ili sa Novim Sadom, koje su na većoj udaljenosti od opštine Bečej, bilo bi potrebe, u oba slučaja, za izgradnjom transfer-stanice na teritoriji Bečeja, odakle bi se dalje transportovao otpad do regionalne deponije, navodi se u Lokalnom planu upravljanja otpadom.
U vreme predstavljanja Lokalnog plana upravljanja otpadom za opštinu Bečej, u januaru 2011. godine, Marko Đapić, tadašnji stručni saradnik na poslovima za upravljanje otpadom u lokalnoj samoupravi, izjavio je da će deponija „Botra“ biti ugašena: „Do sada se sav otpad koji se skupljao na teritoriji opštine Bečej odlagao na lokalnu deponiju `Botra`, koja je neadekvatna, nesanitarna i šteti životnoj sredini. Ona će se u naredne tri godine ugasiti i sanirati, a sav otpad će se transportovati na regionalnu deponiju koja se nalazi u Kikindi. Što više našeg otpada budemo reciklirali, manje ćemo nositi u Kikindu, a samim tim ćemo manje plaćati za njegovo odlaganje. Bitno je naglasiti da se odlaganje plaća po toni otpada. Da bismo mogli da transportujemo naš otpad u Kikindu, na području naše opštine moramo da napravimo transfer-stanicu, koja podrazumeva objekat koji će imati i pogon za sortiranje otpada. Primarna selekcija otpada podrazumeva selekciju u domaćinstvu, ali ćemo morati da radimo i sekundarnu selekciju u transfer-stanici. Predviđeno je da transfer-stanica bude na lokaciji sadašnje deponije. Mi smo konkurisali za sredstva i nadamo se da ćemo u narednom periodu krenuti i u izgradnju“.
Od ove izjave prošlo je 6 godina, gradsko smetlište nije zatvoreno pre tri godine, sanirano je tek pre godinu dana, transfer-stanica nije izgrađena, Bečej se nije pridružio regionalnoj deponiji, reciklaža smeća se ne radi.

http://79thstreet.org/?dkiis=segnali-opzioni-digitali-italia&723=4a Kako do nultog stanja?

U projektnoj dokumentaciji sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije „Botra“ predviđeno je uređenje do nivoa minimalne, zakonom predviđene zaštite životne sredine, kontrolisano saniranje otpadom i inertnim materijalom kroz određeni vremenski period, oko 4 godine, koji se procenjuje da je dovoljan za trajno rešenje odlaganja otpada na sanitarnoj deponiji, proračun količine otpada i inertnog materijala za period sanacije, proračun vremena trajanja sanacije, operativni program sanacije sa detaljnom tehnologijom sanacije u planiranom periodu, proračun prostora neophodnog za sanaciju, zatvaranje i rekultivaciju deponije za određeni period, minimalne neophodne uslove za nesmetan rad deponije i zaštitu životne sredine, sukcesivnu rekultivaciju deponije po popunjavanju određenih delova deponije, zatvaranje deponije po završetku popunjavanja projektovanih površina i dostizanja projektovanog kapaciteta.
Za potrebe izrade projekta nisu obavljena geološka istraživanja, već se u dogovoru sa investitorom (opština Bečej) projektovanje baziralo na elaboratu geotehničkih istražnih radova i ispitivanja iz 2006. godine.
Predviđena je i mogućnost povećanja kapaciteta deponije u cilju produženja njenog korišćenja do izgradnje savremene deponije. Tehničkim rešenjem je predviđeno formiranje nultog stanja na celoj površini deponije uz zatvaranje novoformiranih bočnih kosina do kota predviđenim nultim stanjem (u prvoj fazi radova). Navodi se da bi formiranjem nultog stanja bilo omogućeno odlaganje smeća u narednom periodu na sanitaran način kroz segmente primenom izolacionih materijala (druga faza).
U prvoj fazi realizacije projekta bili su predviđeni radovi na iskopu i ravnanju nasutog smeća sa ciljem da se teren nivelaciono prilagodi tako da se u narednom periodu može odlagati smeće po kasetnom principu. Nulto stanje je nivelaciono rešeno tako da se formira pravilna geometrija deponije uz minimalne radove na iskopu smeća i popunjavanju depresija. Predviđeno je da se zadrži postojeća asfaltna saobraćajnica, tako što bi se predviđeni slojevi nultog stanja uklopili u kote postojeće interne saobraćajnice. Predviđeno je i da se kompleks ogradi.
U drugoj fazi radova predviđeno je zatvaranje kompletnog tela deponije nakon popunjavanja svih segmenata. U završnoj fazi ostvarenja projekta sanacije, zatvaranja i rekultivacije „Botre“ predviđeno je da telo deponije bude monolitna celina: prostor omeđen ogradom sa izgrađenim drenažnim sistemom za prihvat procednih voda, a za zatvaranje tela deponije treba da se koriste slojevi humusa (20 cm), zemlje (30 cm), gline (50 cm) i šljunka za drenažu gasa (10 cm).
Najnužnije mere zaštite okoline su pravilno oblikovanje postojećeg tela deponije smetlišta, uz minimalno potrebno prebacivanje otpada, formiranje pravilnih škarpi nasipa sa nagibima 1:3, čime se postiže stabilnost bočnih strana, a time se eliminiše mogućnost rušenja smetlišta i nekontrolisanog raznošenja otpada po okolini; prekrivanje nivelisanog tela deponije inertnim i vodonepropusnim materijalom po celoj površini i bočnim stranama, čime bi se onemogućilo paljenje smetlišta, razvejavanje dima, raznošenje papira, lake plastike i ostalog otpada, širenje neprijatnih mirisa, i dalje proceđivanje otpada i zagađivanje podzemnih resursa; ugradnja sistema biotrnova za kontrolisano oslobađanje metana; tehnička i biološka rekultivacija (tehnička i biološka rekultivacija sprečavaju eroziju deponovanog materijala, a cilj je i postizanje bezbednog, ekološki ispravnog i estetski prihvatljivog uklapanja prostora deponije u okruženje); neophodno je i praćenje stanja i kvaliteta podzemnih voda i kontrolisanog oslobađanja metana projektovanim sistemom biotrnova.
Provera sastava gasa, kao i intenziteta izdvajanja gasova treba da se obavlja i po prestanku eksploatacije deponije, prvih deset godina na svakih šest meseci, a zatim svake dve godine do odumiranja deponije. Provera sastava deponijskih gasova obavlja se uzimanjem uzoraka gasova iz biotrnova.
Postupak zatvaranja deponije završava se rekultivacijom terena.
Rekultivacija je kompleksna mera zaštite životne sredine koja se preduzima kako bi se sprečila erozija površine, nekontrolisano rasturanje otpada, poremećaji u dekompoziciji otpada i izdvajanju gasova kao i neravnomerno sleganje terena. Svrha rekultivacije je zaštita životne sredine, odnosno bezbedno, ekološki i estetski prihvatljivo uklapanje prostora deponije u okruženje. Rekultivacija je podeljena na tehničku i biološku rekultivaciju, pri čemu je bitno da se postupak izvede prema datom programu i u kontinuitetu.
Tehnička rekultivacija podrazumeva nanošenje sloja plodnog zemljišta preko finalne prekrivke na celu površinu deponovanog materijala, sa ciljem da se obezbede preduslovi za razvoj vegetacije. Biološka rekultivacija podrazumeva zasnivanje novog vegetacionog pokrivača. Rekultivacija prostora deponije, po njenom zatvaranju, usmerena je u pravcu formiranja veštačke livade, sa ciljem da se prostor neupadljivo i bezbedno uklopi u prirodno okruženje.
S obzirom na to da su iskustva u pogledu korišćenja površina deponija po njihovom zatvaranju više nego skromna, ne samo u Srbiji, nego i u svetu, za sada je izvesno da će novostvoreni ekosistem u prvo vreme biti osetljiv i da se zbog toga takva površina može kategorisati samo kao zelena površina sa zaštitnom funkcijom. S druge strane, prema za sada dostupnim podacima iz literature, koji govore o postepenom opadanju sadržaja toksičnih materija u deponovanom otpadu, rekultivisana površina će se, po isteku izvesnog vremena, moći bezbedno koristiti za neku od ekonomski interesantnih kategorija namene, kada se dokaže da bi to bilo i ekološki bezbedno.
Površina na kojoj je potrebno izvršiti tehničku i biološku rekultivaciju iznosi 17.090 kvadratnih metara (1. faza, formiranje kosina deponije) + druga faza 44.276 kvadratnih metara (završni prekrivni sloj), dakle reč je u ukupnoj površini od 61.366 kvadratnih metara.

libro strategia opzioni binarie K.D.F. i R.M.

Projekat „Život gradske deponije nakon sanacije i pre zatvaranja“ sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom
projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Last modified on
Rate this item
(1 Vote)
back to top