musicloverparadise.com

Becejski mozaik

Aktuelno

Retrospektiva: Most, Bečej i Novi Bečej - Hronologija života jednog nepostojećeg mosta

Priča o tome kako je 24. decembra 2010. godine svečano otvoren novi most na Tisi koji spaja Adu sa Padejom istovremeno je priča o tome kako je Bečej ostao bez mosta koji bi ovaj grad spojio sa Novim Bečejom.

Naime, konstrukcija mosta iz nemačkog grada Filshofen je pre gotovo 16 godina trebalo biti poklonjena Novom Sadu, ali je bila kratka da premosti Dunav, te je upućen Bečeju i Novom Bečeju, pa su, potom, Bečej i Novi Bečej predali most Adi i Padeju, gde je i svečano pušten u saobraćaj 2010. godine, mada je od tada zatvaran zbog nebezbednosti, nisu bili svi poslovi okončani, pljuštale su tužbe sa svih strana, a zbog mosta su 2015. godine bili uhapšeni i tadašnji i nekadašnji predstavnici ađanske opštine.

Obećavajući početak

Most star 16 godina, koji je spajao dunavske obale bavarskog gradića Filshofen pod nadzorom stručnjaka DTD „Hidroinvest“ je isečen u šest delova teških po 200 tona i spakovan u pet barži, da bi nakon dve nedelje otežane plovidbe zbog povišenog vodostaja, u novembru 2002. godine stigao u Novi Sad. Gurač Kajmakčalan, do Ribarskog ostrva dovezao na pet barži delove mosta koji je kao poklon vredan 2,2 miliona evra prvobitno ponuđen Novom Sadu, ali su stručnjaci ocenili da njegovih 274 metara dužine – potom, kada je most postavljen između Ade i Padeja, navodi se podatak o dužini od oko 250 metara – i 11 širine nije dovoljno za premošćavanje Dunava, na stubovima bivšeg mosta „Franc Jozef“, tako da je doneta odluka da se on ustupi Bečeju i Novom Bečeju gde je trebalo da premosti Tisu i tako približi dve opštine sa 15 na 4 kilometra.
Prva barža je do prevodnice na kanalu DTD kod Bečeja gde je pripremljen teren za istovar i prezimljavanje stigla sredinom novembra 2002. godine, a postavljanje, to jest izgradnja mosta bila je planirana za 2003. ili 2004. godinu.

Oduševljenje, planovi i štampanjac

Kada su delovi mosta iz Filshofena stigli pred branu na Tisi kod Novog Bečeja, tadašnji predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Novi Bečej Ivan Glavaški izjavio je: „Višestruki je značaj ovog mosta, ne samo komunikacijski, već i razvojni, a  treba  spomenuti da će spona preko reke mnogo značiti u stvaranju  zajednice dve bečejske opštine, koje će konačno iskoristiti jedan od najpovoljnijih geografskih položaja da postanu regionalni centar. Mostom između dva Bečeja ostvariće se najkraća veza između koridora 10 i Rumunije, most će doprineti da se rudina Ljutovo sa 900 hektara poljoprivrednog zemljišta zaštiti od poplava Tise trajnim nasipom, pošto će se preko nje graditi put u dužini od tri kilometra, što će biti i najkraća veza dva grada. Puštanje mosta u saobraćaj treba očekivati u prvoj polovini 2004. godine, dok će troškove izgradnje u najvećoj meri morati da pokrije republika, odnosno pokrajina. Računamo da će most zajedno sa troškovima prevoza i projektovanjem koštati 2,5 miliona evra, što je otprilike polovina iznosa potrebna za izgradnju ovakvog mosta bez poklonjenih delova“.

Kada se prva barža „parkirala“ kod prevodnice u Bečeju, predstavnici Skupštine opštine Bečej i Novi Bečej i učesnici u poslu demontaže i prevoza mosta iz Nemačke do Bečeja, Aleksandar Velicki, direktor „Hidroinvest“ DTD, glavnog izvođača, Dragan Stanarević, direktor Jugoslovenskog rečnog brodarstva, jednog od podizvođača i predstavnici „Mostogradnje“, drugog podizvođača, upriličili su svečanost u čast pristiglog mosta.

Simbolična primopredaja mosta na prevodnici Velikog bačkog kanala u Tisu obavljena je između poslanika oba Bečeja u Skupštini Vojvodine Saše Pašića, koji je bio jedan od glavnih aktera prihvatanja poklonjenog mosta iz Filshofena i predsednika opština oba Bečeja Zorana Stojšina i Milovana Baštovanova.
Pašić je tom prilikom ocenio da je spajanje dva Bečeja jedina perspektiva ovog regiona i da dva grada zajedno i okruženjem, sa 70.000 stanovnika i komplemetarnom privredom u geografskom centru Vojvodine, lako mogu da postanu i privredni centar pokrajine. Most u svemu tome je presudni integrativni faktor i on se kao i svaki drugi tog značaja, gradi za 150 godina unapred.

Posle razgledanja mosta zelene boje sa pešačkom stazom i svetiljkama, predsednik Skupštine opštine Bečej Zoran Stojšin je izrazio zadovoljstvo što je konstrukcija mosta posle dugog putovanja doplovila do Bečeja.

O poslu koji je trebalo da usledi po istovaru konstrukcije mosta kod prevodnice, Stojšin je rekao: „Treba da se uradi urbanistička, projektna i ostala dokumentacija. Ceo projekat je zamišljen sa naše strane tako da konstrukcija mosta dobijena na poklon je ulog opštine Bečej i Novi Bečej u investicionoj vrednosti projekta koja se zove most Bečej-Novi Bečej. Ostalo treba da investira država jer nijedan most u ovoj državi nije napravila nijedna opština. Poduhvat je regionalnog značaja, on podrazumeva izgradnju mosta i saobraćajne infrastrukture. Mi mislimo da je ovo priličan udeo – sama konstrukcija mosta – u ukupnoj investicionoj vrednosti“.

Odgovarajući na pitanje novinara o tome da li postoji plan o lokaciji budućeg bečejsko-novobečejskog mosta, Stojšin je rekao: „Na pitanje gde će most biti, odgovoriće dokumentacija koja se zove generalni plan, mreža saobraćajne infrastrukture u Bečeju i Novom Bečeja i sva dokumentacija, uključujući i projektovanje“. On je dodao da ne zna gde će biti izgrađen most, već je posao stručnjaka da odrede lokaciju.

Predsednik novobečejske opštine Milovan Baštovanov je o tek pridošlom mostu rekao: „Prihvatanje poklon mosta i njegovo postavljanje preko Tise između dva Bečeja ima neprocenjiv značaj. Najpre most je temelj za jedan grad sa velikim brojem stanovnika, koji će imati zaokruženu kompletnu privredu, u kojem će biti velika poljoprivredna proizvodnja i značajni prerađivački kapaciteti. Prednost je što će biti postavljen na samoj sredini Vojvodine gde se ukrštaju magistralni vodeni i kopneni putevi. Povezaće se najkraće Hrvatska preko njega sa Rumunijom i Ukrajinom. Prava vrednost mosta znaće se tek za desetak godina, pošto je sada još nesaglediva. Možemo samo da naslutimo kakve će se sve mogućnosti u tom periodu otvoriti za razvoj privrede i sporta“.
Čelnici Bečeja i Novog Bečeja, Zoran Stojšin, Milan Baštovanov, predsednik SO Novi Bečej, Tibor Jakab, predsednik Izvršnog odbora SO Bečej, Miloš Mihajlović, predsednik OO DS, Svetislav Travica, odbornik u SO Bečej, rukovodstvao JP „Stankom“ i predstavnici izvođača radova, su nakon „dočeka“ mosta napustili prevodnicu i preselili su se u hotel „Bela lađa“ gde je bio upriličen koktel – a ni šampanjac „za zdravlje mosta“ nije izostao.

Novca nikad dosta

Oko 300.000 evra pozajmice u dinarskoj protivvrednosti za demontažu i prevoz mosta iz Nemačke u Bečej odobrila je republička vlada iz budžeta republike na zahtev pokrajinske vlade. Novac su opštine Bečej i Novi Bečej trebale da vrate od prihoda koji im po Zakonu o privatizaciji ostaje (5 odsto) od prodaje preduzeća na svojoj teritoriji. Međutim, pored prvobitno predviđenih 300.000 evra (18,2 miliona dinara) trebalo je obezbediti još novca, jer su troškovi bili viši od planiranih. Tako je na sednici Izvršnog odbora Skupštine opštine Bečej 7. novembra 2002. razmatrano pitanje podnošenja zahteva za pokrivanje dela troškova transporta i istovara mosta iz Filshofena. Zaključcima Vlade Republike Srbije i Izvršnog veća AP Vojvodine u junu mesecu prihvaćena je inicijativa Bečeja i Novog Bečeja o preuzimanju konstrukcije mosta iz Filshofena, kada je preciziran i način izmirenja troškova demontaže i prevoza mosta. Tada su bili poznati troškovi demontaže konstrukcije mosta u iznosu od 253.000 evra (postojao je predugovor) i okvirni troškovi transporta 50.000 evra, i vlada je odobrila 300.000 evra pozajmice za isplatu navedenih radova. Međutim, kada su počele aktivnosti oko tog posla i sagledali se ukupni troškovi (u septembru mesecu 2002) na bazi prikupljenih ponuda, potpisanih predugovora i ugovora, ispostavilo se da će demontaža u Filshofenu, po ugovoru sa „Bilfinger-Bergerom“ koštati 253.000 evra, prevoz iz Nemačke do Bečeja po ugovoru sa Jugoslovenskim rečnim brodarstvom 107.500 evra, troškovi istovara konstrukcije mosta u Bečeju po predugovoru sa „Mostogradnjom“ iz Beograda 67.000 evra, a troškovi ugovornih aktivnosti „Hidroinvest“ DTD-a iz Novog Sada i uvoznika „Pantrgovine“ iz Novog Sada 20.000 evra. Tako su se ukupni troškovi sa planiranih 300.000 popeli na 447.500 evra. Zato je Izvršni odbor Skupštine opštine Bečej podneo zahtev Izvršnom veću AP Vojvodina da obezbedi pozajmicu od još 147.000 evra koja bi se vratila od prihoda ostvarenih privatizacijom firmi sa teritorija opština Bečej i Novi Bečej.

Zoran Stojšin, predsednik opštine Bečej u decembru 2002. godine je saopštio da su problemi oko poklon mosta iz Nemačke prevaziđeni. Naime, u Ministarstvu finansija Republike Srbije, rekao je Stojšin, postignut dogovor o načinu obezbeđenja nedostajućih sredstava u iznosu od 167.500 evra (oko 10 miliona dinara). „Čitav ugovor se finansira na teret budućih prihoda po osnovu prodaje imovine i kapitala iz pripadajućeg dela koji se po zakonu upućuje u budžet opštine po stopi od 5 procenata. Mi ćemo novac za ispunjenje ugovora o preuzimanju mosta dobiti na zajam od države“, objasnio je Stojšin i dodao da bi 2003. godine trebalo da se urade dve vrste projektnih dokumenata. Jedno je urbanističko projektovanje, koje podrazumeva dva generalna plana, mreže saobraćajne infrastrukture Bečeja i Novog Bečeja, i zatim odgovarajuća dokumenta koja će biti projektna osnova za izradu glavnih projekata za sam most i saobraćajnice mosta. „Naša ideja je da taj posao radimo zajedno sa nadležnim institucijama Vojvodine i Srbije. Na tu temu sam imao već prve razgovore sa direktorom Direkcije za puteve koja funkcioniše u okviru Ministarstva za urbanizam i građevine. Osnovna ideja je da mi u vrednosnom smislu sa poklonom koji imamo u vidu čelične konstrukcije participiramo u ukupnoj investicionoj vrednosti za realizaciju projekta koji se zove most. To će biti naš doprinos, ne samo da se ti troškovi smanje, nego da pre svega postignemo stavljanje u viši nivo prioriteta da se taj most uopšte napravi“ rekao je predsednik opštine Bečej.

Novac od privatizacije

U to vreme, krajem 2002. godine, saopšteno je da je u budžet opštine Bečej stigle dve uplate od najavljenih 5 procenata prihoda od privatizacije preduzeća na teritoriji Bečeja. Jedna je od prodaje 39,63 procenata akcija „Sojaproteina“ iz portfelja Akcijskog fonda RS u iznosu od 51 milion dinara. Druga uplata je od prodaje firme „Kontinental“ od 12.000 dinara.

Problemi

Umesto najavljene izgradnje i puštanja mosta u saobraćaj počela je salva problema za tadašnje čelnike dva Bečeja. Sporilo se o planu  lokacije mosta a na kraju su mnogi bili iznenađeni. U opticaju su kao destinacije bile Zelena ulica i JNA,  a tadašnji predsednik opštine Zoran Stojšin je rekao: „Neće biti ni u jednoj od tih ulica. Nije naša ideja pravljenje ćuprije. Most će biti postavljen tamo gde stručnjaci  budu rekli da je najpogodnije sa aspekta drumskog saobraćaja, nautičkih pravila, vodoprivrednih organizacija koje su nadležne da daju saglasnosti i onoga što interesuje našu opštinu, a to je razvoj Bečeja. Most će biti lociran van naselja, prema žutoj kući zato što pokušavamo da ga uklopimo u neku buduću saobraćajnu zaobilaznicu ili obilaznicu u Bečeju i da ga inkorporiramo u mrežu regionalnih i magistralnih puteva. Svaki put i svaki most će doprinositi privlačenju investitora, bez obzira da li će oni biti motivisani biznisom ili stambenom izgradnjom“.

Po tadašnjim mišljenjima o lokaciji mosta, najkraću vezu preko Tise, trebalo je da dobiju stanovnici Bačkog Petrovog Sela i Kumana.
Zvanične i nezvanične javne rasprave bile su česte i burne a u priču je čak bio uključen i akademik, prof. dr Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, i u svetu poznat i priznat graditelj mostova (most Slobode u Novom Sadu), koji je obećao pomoć u rešavanju ovog prioritetnog problema. Protivnici izgradnje mosta u dva Bečeja (a bilo ih je mnogo) teoriju (ne)izgradnje mosta bazirali su na visokim troškovima prevoza, „ležarine“ i izgradnje koju bi, kako su tvrdili, morali da plate žitelji opština Bečej i Novi Bečej.

Ode most u Adu

Sve prepirke i politička trvenja prekinuta su u novembru 2004. godine kada je u Novom Bečeju potpisan Protokol o namerama koji je most „preselio“ uzvodno, u Adu i Padej. Potpisnici protokola bili su predsednici opština Novi Bečej Aca T. Đukičin, opštine Bečej Đorđe Predin, opštine Ada Ferenc Irmenji i opštine Čoka Predrag Mijić.

Ko je trebao da plati?

U razgovoru sa tadašnjim predsednikom opštine Ada Ferencom Irmenjijem nakon započete izgradnje mosta između Ade i Padeja, novinar Bečejskog mozaika postavio je pitanje o troškovima transporta mosta iz Nemačke. Naime, prilikom potpisivanja Protokola o namerama u novembru 2004. opštine Ada i Čoka obavezale su se da će na sebe preuzeti troškove transporta i ležarine mosta za koje pokrajina tereti Bečej i Novi Bečej.

Irmenji je odgovorio: „Opština Čoka sa tim nema nikakve veze jer nisu doneli potrebne odluke iako su potpisali i verifikovali taj sporazum. Čoka je mala opština koja ima most kod Sente i oni nisu imali toliko jak interes u celoj ovoj priči, tako da ceo iznos tereti opštinu Ada. Troškovi transporta su bili oko 560 hiljada evra koje su Bečej i Novi Bečej bili u obavezi da plate. Međutim, oni nisu ni počeli sa plaćanjem pokrajini. Iz pokrajine su hteli da pokrenu izvršni postupak protiv opština Bečej i Novi Bečej za naplatu tih troškova ali smo mi na sastanku izdejstvovali da se to stavi na čekanje i da se nikakav postupak ne pokreće. Dogovorili smo se da kada izgradnja mosta bude u takvoj fazi da se vidi da će on biti i završen, tada će pokrajinski organi doneti oslobađajuće rešenje za te dve opštine a na sebe će preuzeti troškove transporta kao udeo u gradnji mosta. Što se ležarine tiče stupili smo u kontakt sa Stankomom i te troškove snosiće opština Ada. U ovom delu imali smo spor sa `Hidroinvestom` koji je proistekao iz njihovih odnosa sa Stankomom koji je bio nosilac poslova oko lagerovanja i transporta mosta. Uspeli smo da sa `Hidroinvestom` postignemo načelni sporazum da se Stankom ne utuži, a da će troškovi `Hidroinvesta` ući u izgradnju mosta i iz drugih izvora će im biti nadoknađeni. Očekujem da se ove stvari reše do kraja godine“, rekao je Irmenji u oktobru 2007.

Novi most na Tisi spojio Banat i Bačku

Novi most na Tisi između Ade i Padeja, čija gradnja je započela juna meseca 2007. godine, 24. decembra 2010. godine je svečano otvoren.

„Ovo je jedan od najvećih i najmodernijih mostova koji je izgrađen u našoj zemlji u proteklih nekoliko decenija, a pored toga što ima neprocenjiv privredni i poljoprivredni značaj, spojiće severni Banat sa koridorom 10 i severnu Bačku sa Rumunijom“, rekao je Bojan Pajtić, predsednik pokrajinske vlade puštajući most u saobraćaj.

Pajtić je rekao i da je most jedan od najvećih i najsloženijih arhitektonskih poduhvata koji je koštao 2,2 milijarde dinara, što obuhvata troškove izgradnje mosta i oko 20 kilometara pristupnih puteva koji predstavljaju celinu s mostom.
Četiri godine nakon svečanog otvaranja mosta u Adi, u maju 2014. godine, most Ada-Padej i dalje je čekao završetak, a i opštinari i izvođači radova su spremili i potom i podneli tužbe.

Naime, investitor, opština Ada, i izvođač radova, beogradski „Intermost“, koji je poslovao u sastavu francuske firme „Vinci“, međusobno su podneli tužbe. Ađani su rekli da su spremili tužbu jer graditelj nije završio radove, a neki su loše urađeni, pa se pojavila i rđa. „Intermost“ je u tužbi tražio da mu se plati preostalih 180 miliona dinara za poslove na mostu.

Po svemu sudeći, „poklon“ most iz Filshofena skupo je koštao i košta sve koji su došli u dodir s njim.

K.D.F.

(Izvor i fotografije: Arhiva Bečejskog mozaika)

Rate this item
(1 Vote)
back to top