pornovideoshub.com

Becejski mozaik

Aktuelno

Specijal: Osobe sa invaliditetom: prava i mogućnosti

Publikacijom „Osobe sa invaliditetom: prava i mogućnosti“ Bečejski mozaik želi da nastavi medijski projekat započet pre nekoliko godina – do sada su novine objavile nekoliko tematskih dodataka o položaju osoba sa invaliditetom u Bečeju – i doprinese tome da osobe sa invaliditetom i roditelji ili hranitelji dece sa invaliditetom i sa smetnjama u razvoju lakše ostvare svoja prava i da se informišu o mogućnostima lečenja i unapređenja kvaliteta života. Želja je i da se realizacijom projekta doprinese razvoju svesti o potrebama i situaciji ljudi sa invaliditetom na teritoriji opštine Bečej, i jačanju kapaciteta nevladinih organizacija osoba sa invaliditetom kao i boljem predstavljanju prava i interesa osoba sa invaliditetom.


Osobe sa invaliditetom se u Bečeju suočavaju sa problemima kao što su nemogućnost kretanja, jer u većini lokalnih ustanova i institucija nisu postojali i ne postoje prilazi za njih. Jedan od ogromnih problema je i nezaposlenost, nepostojanje baze podataka i samim tim i društvena nevidljivost dece i odraslih sa invaliditetom.

U toku 2012. godine su predstavnici lokalne vlasti obećali da će uticati na to da opštinske institucije i filijale državnih organa imaju obezbeđen prilaz za osobe sa invaliditetom koje su korisnici kolica. To obećanje do 2014. godine nije ostvareno. O odnosu vlasti prema osobama sa invaliditetom svedoči i podatak da jedan od ulaza u gradsku kuću ima obezbeđen prilaz za korisnike kolica, međutim, taj ulaz je zaključan.

U toku realizacije ranijih medijskih projekata Bečejskog mozaika, ispostavilo se da je jedan od glavnih problema neinformisanost osoba sa invaliditetom i roditelja ili hranitelja dece sa invaliditetom o mogućnostima državne pomoći i lečenja.

U okviru projekta „Osobe sa invaliditetom: prava i mogućnosti“ redakcija Bečejskog mozaika želi da pokuša da odgovori na potrebu odraslih i dece sa invaliditetom: da ih informiše o njihovim pravima, mogućnostima za pružanje pomoći i načinima lečenja.

Ove informacije su neophodne, jer se u mnogim slučajevima dešava da odrasli i deca ne dobijaju adekvatnu pomoć i tretmane jer nemaju informacija o tome da tako nešto postoji.

Jedan od najvećih problema je nedostatak novca. To je ono – bez obzira na informisanost i edukovanost osoba sa invaliditetom i roditelja dece sa invaliditetom – što u mnogim slučajevima onemogućuje napredak dece i odraslih sa invaliditetom.

Na tom polju se malo toga menja godinama unazad.

R.M.

mercado financiero opciones binarias Deca sa invaliditetom u Bečeju dosad nisu imala lične pratioce

optionyard strategie Lični pratioci u školama i vrtiću od 1. oktobra

Pojedini roditelji dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju nekoliko godina unazad traže od lokalne samouprave da obezbedi lične pratioce za njihovu decu. Prema podacima kojima raspolaže redakcija Bečejskog mozaika, roditelji na svoje molbe iz lokalne samouprave dosad čak ni odgovore nisu dobili.
Prvi put ove godine opština je reagovala na zahteve i obezbedila je dva lična pratioca (to jest četiri, jer svaki će da radi 50 odsto radnog vremena), ali ne od 1. septembra, kada je počela školska godina u školama i dečjem vrtiću, već tek od 1. oktobra.
Lični pratioci su dodatna podrška deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, koja pohađaju nastavu u školi ili vrtiću, a na njih deca imaju pravo na osnovu mišljenja Interresorne komisije radi lakšeg uključivanja u obrazovni proces, odnosno na osnovu zakonskog prava o inkluzivnom obrazovanju. U Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite navodi se da je lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom, odnosno sa smetnjama u razvoju kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u životu, u oblasti kretanja, higijene, oblačenja i komunikacije pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu do kraja školovanja.

http://suleibnitz.at/?opyre=bin%C3%A4re-optionen-moving-average&6d1=5e binäre optionen moving average Deca nisu išla u školu, jer nisu imala pratioce

Predsednica bečejske Interresorne komisije (IRK) Margarita Berček rekla je da je obaveza lokalne samouprave da obezbedi lične pratioce za mališane kojima je taj vid podrške potreban.
Prema rečima predsednice Interresorne komisije, koja u Bečeju funkcioniše od 2010. godine, u prethodne četiri godine se uglavnom pružala osnovna podrška deci, „ali je dodatna podrška, koja je obaveza opštine, velikim delom izostala, tu prvenstveno mislim na angažovanje ličnog pratioca. To je bilo goruće pitanje već prošle školske godine, posebno za tri učenika koji su veoma otežano, a u jednom trenutku nisu ni pohađali nastavu u nedostatku osoba koje bi ih pratile radi sopstvene i tuđe bezbednosti“.
Predsednik opštine Vuk Radojević je istakao da je lokalna samouprava u saradnji sa Školskom upravom u Novom Sadu i Ministarstvom prosvete uspela da obezbedi finansiranje dve osobe koje će biti angažovane kao lični pratioci dece, a da u narednom periodu očekuje dobijanje saglasnosti od nekoliko nadležnih ministarstava kako bi se angažovalo još tri pratilaca.
„Sa Interresornom komisijom i ustanovama u kojima su neophodni lični pratioci, dogovoreno je da se na ime angažovanja dve osobe zapravo angažuju četiri, ali na 50 posto radnog vremena, kako bismo interventno rešili sve goruće probleme, odnosno prioritetne situacije koje je istakla Interresorna komisija. Mi smo ovo uradili, ne čekajući saglasnost za angažovanje ostalih osoba, iz razloga što želimo urgentno da izađemo u susret svima onima kojima je ova pomoć sada neophodna“, rekao je Radojević.
Sa ličnim pratiocima ugovori treba da budu potpisani na 12 meseci, ali, prema rečima predsednika opštine, „prvo će biti potpisani na dva meseca, a od pristupa pratilaca, od toga kako ustanove u kojima budu angažovani budu zadovoljne njihovim radom, kao i roditelji dece kojima su dodeljeni, zavisiće produžetak ugovora“.
Prema raspodeli sa 50 posto angažmana, jedna osoba (koja govori srpski i mađarski jezik) angažovana je kao lični pratilac deteta u OŠ „Zdravko Gložanski“, jedna osoba (na srpskom jeziku) će biti u Predškolskoj ustanovi „Labud Pejović“ i dve osobe (na mađarskom jeziku) u ŠOSO „Bratstvo“.
Osim ličnih pratilaca ima još niz stvari koje je Interresorna komisija predvidela, za to nije potrebno mnogo novca, a bez toga deca ne mogu da ostvare svoja prava, kao što su prepisivanje ili upisivanje iz tipične škole u specijalnu školu, pohađanje škole po izmenjenom individualnom obrazovnom planu, besplatna podrška logopeda, defektologa, psihomotornog edukatora iz ŠOSO „Bratsvo“, pravo na uvećan dodatak za tuđu negu i pomoć.
„S obzirom na to da se broj dece povećao i da su potrebe sve veće, postalo je očigledno da moramo da se pokrenemo sa mrtve tačke, te je pre dve-tri nedelje napravljen nacrt pravilnika o osnovnoj i dodatnoj podršci detetu i učeniku u opštini Bečej i taj pravilnik tek treba da bude usvojen“, rekla je Berček.
Predsednik opštine je pohvalio dosadašnji rad Interresorne komisije koja je, kako je izjavio, pokazala „profesionalnost, ozbiljnost i odgovornost u radu“, napominjući da je „u ovakvim okolnostima i uslovima u kojima se funkcioniše bilo neophodno uskladiti potrebe i realne mogućnosti“, te da je Opštinsko veće donelo zaključak kojim je naloženo Odeljenju za društvene delatnosti da izradi pravilnik po kom će funkcionisati Interresorna komisija. „To je nešto što nije postojalo, a znamo da svaki organ bez pravilnika o načinu rada ne može u punom kapacitetu ni da funkcioniše. Predlog pravilnika je urađen i mi ćemo ga vrlo brzo i usvojiti, a na osnovu tog pravilnika će biti utvrđeno na koji način će deca dobijati podršku koja im je potrebna prema mišljenju Interresorne komisije“, rekao je Radojević.

bästa Viagra på nätet Nebriga lokalne samouprave

O načinu ophođenja predstavnika lokalne vlasti prema Interresornoj komisiji i deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju govore izveštaji te komisije upućeni opštini i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Izveštaj za Ministarstvo obuhvata period od 1. septembra 2012. do 20. avgusta 2014. godine, a izveštaj za opštinu od januara do kraja juna 2014. godine.
U izveštajima, koje je potpisala predsednica IRK Margarita Berček, navodi se da je u budžetu opštine za 2013. godinu bilo predviđeno 1,5 miliona dinara za potrebe funkcionisanja IRK i za potrebe pružanja dodatne podrške deci. Obezbeđen je ormar i laptop za rad komisije. „Od predviđenih sredstava su potrošena sredstva samo za honorare članova komisije, a ostala budžetska sredstva nisu korišćena usled toga što nisu stavljena na odgovarajući konto u opštinskom budžetu (što nije zadatak, niti propust Interresorne komisije, a naglašavam da je tako bilo svake godine!). Od aprila 2011. godine stalni članovi komisije i koordinatorka komisije podjednako dobijaju na osnovu rešenja 10.000 dinara neto mesečno. S obzirom samo na bazičnu količinu posla i podnete predmete to iznosi manje od 1.500 dinara po detetu po članu... Članovi komisije od osnivanja od sopstvenih sredstava kupuju potrošni materijal potreban za procenu dece, putne troškove snose sami. Stručna literatura i testovi nisu kupovani. Planirano je obezbeđivanje jednog broja mobilnih telefona umreženog sa ostalim brojevima u opštini koji bi pokrivali celu opštinu i gde bi sve relevantne ustanove, pojedinci i roditelji mogli dobiti sve važne informacije u vezi inkluzivnog obrazovanja u toku radne nedelje u određeno vreme, ali ovo isto nije realizovano do sada. Od sredstava koja su planirana za direktnu pomoć razvoju inkluzivnog obrazovanja nije realizovano stručno usavršavanje na nivou opštine nijedne godine, asistivna tehnologija i didaktički materijal za pojedinu decu nisu obezbeđeni, niti su deca kojima je bio potreban pratilac tu uslugu i dobila. Za 2014. godinu IRK uopšte nije konsultovana vezano za budžet, nije tražen predlog budžeta, niti je komisija izveštena o tome koliko je sredstava izdvojeno za potrebe funkcionisanja komisije za ovu kalendarsku godinu, i za potrebe inkluzivnog obrazovanja u opštini Bečej. IRK opštine Bečej je proglašena za jednu od najboljih u Srbiji do sada (što se tiče stručnih kompetencija, efikasnosti i adekvatnosti pružanja dodatne podrške), a sa druge strane je situacija u samoj opštini vezano za stavove i podršku Interresornoj komisiji i deci, kako u etičkom, logističkom, tako i materijalnom smislu u silaznom trendu. Lokalna samouprava je budžetom predvidela za 2014. godinu, po našem saznanju, 800.000 dinara na početku godine, ali su ona potpuno izbrisana rebalansom. Komisija nije dobila nikakve zvanične informacije vezano za honorare za stalne članove komisije, ali se honorari od aprila 2014. godine ne isplaćuju, mada su poslovi vezano za IRK kontinuirano u povećanom obimu, a posebno pred kraj i početak školske godine (upisi u srednje škole, odlaganje upisa u 1. razred). Napominjem da su članovi komisije doneli odluku da će raditi u interesu dece i učenika, jer njihove sudbine zavise od mišljenja komisije, ali nijedna komisija u Srbiji ne radi volonterski, s obzirom da se radi o visoko stručnom i odgovornom, kao i vremenski veoma zahtevnom zadatku (procena na terenu, sastavljanje mišljenja, objedinjenog zaključka, individualnog plana podrške, razgovora sa roditeljima i osobama od poverenja, evaluacioni sastanci itd. za jedno dete iznose od 8 do 10 sati za predsednika komisije, a da ne pričamo o ostalim volonterskim poslovima koji prate komisiju kao primer dobre prakse). Kao predsednica Interresorne komisije želim ponovo da naglasim da iz meseca u mesec imamo sve više prijavljene dece komisiji raznog uzrasta i sa raznim poteškoćama, ali to nije pokazatelj da u našoj opštini ima sve više dece sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i teškoćama u učenju, već da je komisija postala vidljiva i prepoznatljiva u lokalnoj sredini i šire (vidi se po učešću na konferencijama i seminarima), kao realna mogućnost za ostvarivanje prava na osnovnu i dodatnu podršku sve dece. Interresorna komisija predviđa dodatnu podršku koju je nekada teško ostvariti, ali je mišljenje IRK neophodno pri mnogim pitanjima u razvoju dece: npr. pohađanje nastave po izmenjenom IOP-u, prepisivanje u školu sa specijalnim nastavnim planom i programom, dobijanje podrške stručnjaka iz ŠOSO ’Bratstvo’ i drugih specijalizovanih ustanova, odlaganje polaska u školu, ostvarivanje prava na dodatak za tuđu negu i pomoć i sl. Komisija obavlja veoma odgovoran posao, ali svakako nije dovoljna da bi sama nosila celokupan teret inkluzivnog obrazovanja. Potrebno je zaista planski i sistematski prići pitanjima inkluzivnog obrazovanja, i razvoju inkluzivne politike, inkluzivne kulture i inkluzivne prakse u Bečeju“, navodi poražavajuće podatke u izveštaju, koji je upućen Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (skoro identičan izveštaj je upućen i opštini) predsednica IRK.

fare soldi online con opzioni binarie Više od 250 zahteva za procenu dece sa smetnjama u razvoju

Predstavljajući rad Interresorne komisije od 2010. godine do danas, njena predsednica Margarita Berček je rekla da je komisija do sada razmatrala više od 250 zahteva za procenu dece uzrasta od dve godine do punoletstva, sa različitim smetnjama, počev od odlaganja polaska u školu, korekcije nekoliko glasova kod logopeda, do višestrukih smetnji. Trenutno ima još 43 predmeta koje komisija treba da obradi i da mišljenje kako bi deca mogla da ostvare svoja prava iz oblasti obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite.
„Zadatak komisije je da predviđa i prepozna prepreke za uključenost dece, pronalazi načine za prevazilaženje prepreka i predlaže individualni plan podrške za svako dete, odnosno učenika koje roditelji, odnosno ustanove prijave. Pored tri stalna člana, za svako pojedinačno dete učestvuju i roditelji ili staratelji i dva povremena člana, koja najviše poznaju to dete iz određene oblasti u kojoj postoji najveća potreba kod deteta. Svaki član procenjuje dete u prirodnom okruženju, zatim se svih pet mišljenja objedinjuju i nakon saglasnosti roditelja, mišljenje Interresorne komisije se šalje svakom odgovornom licu, ustanovi, odnosno instituciji koja treba da pruži odgovarajuću podršku detetu. Pored toga, svaki realizator je u obavezi, nakon tri ili najčešće šest meseci, da dostavi izveštaj o tome šta je od predviđenog plana podrške urađeno. Možemo se pohvaliti time da roditelje zaista uključujemo, jer smo od preko 250 zahteva do sada imali svega dva prigovora roditelja, jedno je, u stvari, bila dopuna, jer smo prevideli putne troškove za pratioca deteta, dok je u drugom slučaju majka insistirala da dete pređe u ŠOSO ‘Bratstvo’, a komisija je smatrala da nije u interesu deteta da pohađa nastavu po specijalnom programu“, izjavila je Berček.
Ona je istakla i da je opština Bečej prepoznata kao jedna od najuspešnijih opština u ovoj oblasti, te da je bila pilot opština u nekoliko istraživanja u predviđanju i pružanju osnovne i dodatne podrške, a kao član mreže, na raznim konferencijama i stručnim skupovima učestvovala je u predstavljanju primera dobre prakse, koji su ušli i u zbirku o inkluzivnom obrazovanju na nivou Srbije. „Postali smo deo radne grupe koja se bavi definisanjem izmena i dopuna pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci od strane zajedničkog tela Vlade, koja će se ponovo formirati. Mi smo predvideli neke izmene i dopune pod koordinacijom UNICEF-a i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva potpredsednice vlade za evropske integracije, te promene se još nisu desile, ali očigledno da postoje realne potrebe na terenu da se potrebe i mogućnosti usklade“, navela je predsednica Interresorne komisije.

segnali vincenti trading binario Čime se bavi Interresorna komisija?

Članovi IRK-a od osnivanja, oktobra 2010. godine su: iz oblasti obrazovanja Margarita Berček (predsednica), diplomirana psihologica, psihologica u Osnovnoj školi „Zdravko Gložanski“ u Bečeju, iz oblasti zdravstvene zaštite Kosana Nešić, pedijatar u Dispanzeru za zaštitu zdravlja žena i dece Bečej, iz oblasti socijalne zaštite Ana Kemenj, socijalna radnica u Centru za socijalni rad Bečej, koordinatorka IRK-a u lokalnoj samoupravi je Ljiljana Dejanović, diplomirana pravnica, šefica Odeljenja za društvene delatnosti.
Sedište IRK-a je u opštini, u kancelariji koordinatorke komisije, gde se održavaju stručni sastanci, dok članovi procenu kod svakog pojedinačnog deteta rade na terenu (u prirodnim uslovima), a mnogo konsultacija i analiza vezano za konačno mišljenje se obavlja elektronskim putem.
Broj pokrenutih i obrađenih postupaka pred IRK-om od 1. septembra 2012. do 20. avgusta 2014. godine je ukupno 171: od 1. septembra do kraja 2012. godine 27 predmeta, 2013. godine 86 predmeta, a 2014. godine (do 20. avgusta) 58 predmeta (9 predmeta se u avgustu mesecu još obrađivalo). U najavi je još 29 predmeta po hitnom postupku vezano za izmenjeni IOP iz ŠOSO „Bratstvo“ i u vezi dodatne podrške za pojedine učenike prvog razreda.
U predmetima koje obrađuje IRK radi se o raznim smetnjama u razvoju, invaliditetu i teškoćama u razvoju, a uzrast dece je od 2,5 godine do učenika srednjih škola.
Baza mišljenja IRK-a o svakom detetu u papirnoj formi se nalazi kod koordinatorke komisije, a u elektronskoj formi i kod nje, i kod predsednice IRK. „Mišljenje IRK se dostavlja roditeljima, odnosno starateljima dece. Protiv mišljenja komisije roditelji/staratelji dece su svega jednom izjavili prigovor (uz malu korekciju na osnovu dodatnog razgovora sa roditeljima), mada su imali pravo na to u roku od 8 dana od dana dostavljanja, što govori o tome da su roditelji u svaki delić procene bili uključeni i na finalnom sastanku su uz dogovor predsednika IRK i roditelja korigovali, dopunili, dogovorili konačne predloge dodatne podrške u najboljem interesu svakog deteta. Nakon pravosnažnosti svakog usaglašenog mišljenja individualni planovi podrške su sa mišljenjem poslati svakoj nadležnoj osobi, organizaciji, odnosno ustanovi koja je predviđena za sprovođenje određenih aktivnosti, poštujući rokove i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Svaki član IRK je dužan da prati efekte izvršavanja predložene podrške za svako dete iz oblasti struke i sistema čiji je predstavnik. Najviše obaveza iz te oblasti ima svakako predstavnik sistema obrazovanja, pošto su i predložene podrške bile najviše iz te oblasti“, navodi se u izveštaju o radu IRK.
U izveštaju piše i da je komisija obavezna da dostavlja redovne izveštaje o svom radu opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, kao i resornim ministarstvima o predloženoj i pruženoj podršci. Lokalna samouprava, odnosno načelnica za finansije opštine je novembra 2011. godine tražila izveštaje o radu IRK koji se od tada redovno mesečno podnose, a svi nadležni u ministarstvima su takođe izveštavani i informisani o svim dešavanjima u vezi inkluzije u Bečeju.
Pored bazičnog posla obrade pristiglih zahteva i određivanja individualnih planova podrške, IRK se bavila i drugim aktivnostima koje su imale cilj informisanja javnosti, roditelja i prosvetnih radnika o procedurama rada IRK, ali i promovisanje rada i rezultata same komisije, u kojima je najvećim delom učestvovala predsednica IRK, navodi se u izveštaju.

metodo trading opzioni binarie Ne postoji baza podataka o broju dece sa invaliditetom

U opštini Bečej ne postoji baza podataka o broju dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju.
Redakcija Bečejskog mozaika, u pokušaju da dođe makar do približnog broja, sakupila je podatke iz različitih izvora, te sada raspolaže određenim brojkama, ali je broj mališana sa invaliditetom i smetnjama u razvoju verovatno mnogo veći, jer deo njih je „nevidljiv“ za sistem.

Jedan od pokazatelja su podaci dobijeni iz Centra za socijalni rad: na teritoriji opštine Bečej 46 porodica prima dodatak za pomoć i negu drugog lica (dece), 19 porodica običan dodatak (nešto više od 9.000 dinara) i 27 porodica uvećan dodatak (oko 26.000 dinara).
Drugi pokazatelj su podaci Interresorne komisije, koja je do danas razmatrala više od 250 zahteva za procenu dece uzrasta od dve godine do punoletstva, sa različitim smetnjama u razvoju.
Treći pokazatelj su podaci iz Lokalnog plana akcije (LPA) za decu opštine Bečej od 2013. do 2016. godine, koji je sastavljen u januaru 2013. godine. Jedno poglavlje LPA je posvećeno, kako se navodi, deci sa smetnjama u razvoju. I u LPA se konstatuje da ne postoji mehanizam za rano i sistematsko, jedinstveno registrovanje podataka o deci sa smetnjama u razvoju, zbog čega nedostaju i pouzdani podaci o njihovom broju, uzrastu, težini smetnji, socijalnom položaju. U LPA se navode podaci iz različitih izvora: „Prema dostupnim podacima Centra za socijalni rad, na njihovoj evidenciji je 318 (telesni 54, intelektualni 139, mentalni 29, senzorni 26, pervazivni razvojni poremećaji 1, višestruki 69) dece sa smetnjama u razvoju u 2012. godini. Kod broja psiho-fizičkih smetnji dece iz godine u godinu došlo je do značajnog povećanja. U Opštinskoj upravi (sa Centrom za socijalni rad) ne postoje podaci o ukupnom broju dece sa smetnjama u razvoju obuhvaćene osnovnim obrazovanjem i srednjim obrazovanjem. U opštini postoji škola ŠOSO ’Bratstvo’ za osnovno i srednje obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju. Podaci ove škole pokazuju da je broj dece koja pohađaju osnovnu školu sa mestom stanovanja u opštini Bečej u školskoj 2012/2013. godini 92, a srednju školu pohađa 50 učenika. Ovi podaci su nepotpuni jer ne sadrže podatke o deci sa smetnjama u razvoju koja su uključena u predškolske ustanove, tipične osnovne škole, deci van obrazovnog sistema, niti deci koja se školuju van Bečeja. Jedan broj dece sa smetnjama u razvoju je uključen u osnovne škole na teritoriji opštine, deca sa oštećenjima vida i sluha se školuju u većim gradskim centrima, postoji i jedan broj dece koji nije uključen u obrazovno-vaspitni sistem (prema podacima iz udruženja ometenih osoba). U Bečeju ne postoje ni arhitektonske mogućnosti da deca sa telesnim invaliditetom pohađaju neke od osnovnih i srednjih škola, a pristup učionicama i kabinetima, ukoliko škole imaju sprat, im je onemogućen. Broj dece sa smetnjama u razvoju koja su smeštena u stacioniranim specijalnim ustanovama prema podatku iz Centra za socijalni rad je 23. U Opštinskoj upravi ne postoji podatak o broju dece sa smetnjama u razvoju predškolskog uzrasta koja su uključena u programe rane rehabilitacije, niti o broju specijalizovanih programa rehabilitacije dece sa smetnjama u razvoju u lokalnim zajednicama. Na osnovu saznanja iz ŠOSO ’Bratstvo’, za sada ne postoje stalni programi rane intervencije niti razvojne grupe predškolskog i pripremno predškolskog vaspitanja i obrazovanja, na nivou predškolskog vaspitanja i obrazovanja 3 deteta je uključeno u pružanje dodatne podrške preko Resursnog centra škole ’Bratstvo’“, piše u LPA.
U LPA se navodi i da je u opštini Bečej mali broj zaposlenog kadra za stručan rad sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (defektolozi, logopedi, psiholozi, specijalizovano edukovani medicinski radnici, personalni asistenti...), većina ovog kadra je zaposlena u ŠOSO „Bratstvo“.
U Bečeju se sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom bave sledeća udruženja građana: Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama, Savez distrofičara južnobačkog okruga, Savez slabovidih i slepih lica, Udruženje gluvih i nagluvih, Udruženje „Vera i svetlost“, Društvo defektologa opštine Bečej, Dnevni boravak „Karitas”, Feniks plus.
U LPA se navodi i da „lokalna zajednica nije pokrenula inicijativu za uključivanje radno sposobne dece sa smetnjama u razvoju, koja su završila školovanje, u normalne životne tokove i obezbeđivanje mogućnosti za rad kako se ne bi osećali kao beskorisni članovi društva i na njenoj margini. U Bečeju nisu istraživane stereotipije i predrasude prema osobama sa smetnjama u razvoju. Mali broj aktivnosti npr. kulturnih i sportskih uključuje decu sa smetnjama u razvoju. Ukoliko se takvi malobrojni programi sprovode retko postoji jasna evidencija o uključenosti dece sa smetnjama u razvoju. U Biblioteci igračaka, koju koristi Društvo za pomoć MNRO opštine Bečej, se realizuje pomoć za decu koja idu u redovne škole a čiji su roditelji sa smetnjama u razvoju ili koja imaju većih problema u učenju, za oko dvadesetak dece.
Društvo za pomoć MNRO realizuje raznovrsne programske aktivnosti, radionice za decu i roditelje“.

binäre optionen strategie bollinger bänder Formira se „razvojna grupa“ u vrtiću

Predsednica Interresorne komisije odgovorila je na pitanja novinara o tome kakva je situacija u vezi sa najavljenim formiranjem odeljenja u dečjem vrtiću u kojem bi se radilo sa decom sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, jer je upućen zahtev opštini da odobri finansiranje osoba koje bi radile sa tom decom, i koliko se takvo odeljenje uklapa u priču o inkluziji: „Lokalna samouprava daje saglasnost, ali ne i u finansijskom smislu, to je mnogo šira priča i u njoj učestvuje i ministarstvo, a po našem saznanju vrtić je dobio saglasnost i razvojna grupa će krenuti sa radom takođe od 1. oktobra. Postavilo se pitanje šta znači ‘razvojna grupa’ i tu će se verovatno nekim protokolom ili pravilnikom o saradnji ŠOSO ‘Bratstvo’ i vrtića regulisati kada deca borave u jednoj ili drugoj grupi, svakako da nam nije bila prihvatljiva varijanta iz ugla inkluzije da ta deca budu potpuno odvojena od druge dece. Ideja je ta da deca određeni deo vremena borave sa svojim vršnjacima u grupi, posebno deca kojima treba lični pratilac, a onda u dogovoru sa defektologom koji će raditi u razvojnoj grupi i pružati individualne i, eventualno, grupne tretmane deci ako je u pitanju ista smetnja, deca će biti izdvojena iz grupe“.
Predsednik opštine Vuk Radojević je dodao da je lokalna samouprava „dobrom komunikacijom i dobrim kontaktima sa Školskom upravom u Novom Sadu uspela da izdejstvuje da opština Bečej, to jest škola ‘Bratstvo’ dobije defektologa upravo u svrhu svega ovoga o čemu pričamo. Sve ovo jeste nešto novo za opštinu Bečej, da probleme koji su postojali niz godina i potrebe i ustanova i roditelja i dece na sistemski način rešavamo“.

azioni Ko je lični pratilac, personalni asistent i pedagoški asistent?

S obzirom na to da se, kako je predsednica Interresorne komisije Margarita Berček rekla, „brkaju“ pojmovi – lični pratilac, personalni asistent i pedagoški asistent – i u javnosti, a i u stručnim krugovima, ona je objasnila: „Lični pratilac i personalni asistent se nalaze u oblasti socijalne zaštite, dok je pedagoški asistent u oblasti obrazovanja. Prema Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje socijalne zaštite (član 83.) definisano je ko je lični pratilac i on je dostupan detetu sa invaliditetom i sa smetnjama u razvoju kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja higijene, hranjenja, oblačenja i u komunikaciji sa drugima, pod uslovom da je uključen u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu do kraja redovnog školovanja uključujući završetak srednje škole. U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja se kaže da izuzetno, radi pružanja pomoći detetu, to jest učeniku sa smetnjama u razvoju u obrazovnom radu može da prisustvuje lični pratilaca deteta. U istom pravilniku je definisano i to da su usluge personalne asistencije dostupne punoletnim osobama sa invaliditetom koje su radno sposobne, koje su uključene ili idu na fakultet, aktivne su u udruženjima građana, sportskim društvima, političkim partijama. Iz ovog je jasno da u vezi sa maloletnicima koristimo izraz lični pratilac, a s obzirom na to da su lični pratioci u sistemu socijalne zaštite, obaveza je lokalne samouprave da ih obezbedi. Sa druge strane, u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja su definisani pedagoški asistenti. Pedagoški asistent sarađuje sa nastavnicima i zajedno sa njima planira podršku deci kojoj je to potrebno, ima mnogo šire angažovanje i dodeljuje se ustanovi, odnosno školi, a ne pojedinačno detetu. Obaveza je Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da ih angažuje i finansira. Znamo da postoji ogromna potreba za pedagoškim asistentima, ustanove su se do sada snalazile na razne načine, angažovanjem učitelja pripravnika preko Nacionalne službe za zapošljavanje, preko javnih radova, raznih konkursa projekata.“

binary options practice Zaštitnik građana: „Ne koriste se pojmovi invalidi, hendikepirani, osobe sa posebnim potrebama“

O tome koje izraze bi bilo uputno koristiti u situacijama kada govorimo o osobama sa invaliditetom, ženama i osobama LGBT orijentacije, govori Uputstvo za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje zaštitnika građana Saše Jankovića. U Uputstvu, u vezi sa osobama sa invaliditetom piše: Izbegavati sve što je uvredljivo, diskriminativno, sažaljivo i omalovažavajuće u pogledu osoba sa invaliditetom.
Ne koriste se pojmovi invalidi, hendikepirani, osobe sa posebnim potrebama.
Ne govoriti „zdravi i bolesni“. Treba imati u vidu da je invaliditet stanje, a ne bolest.
Uvek koristiti izraze „osoba sa invaliditetom“, „dete sa smetnjama u razvoju“, nikako termine invalid, ometeno dete...
Ne koristiti termin „smetnje u razvoju“ kada govorimo o odraslim osobama, jer je njihov razvoj završen.
Ne koristiti izraze osoba/dete sa posebnim potrebama jer su nam potrebe svima iste, samo imamo različite načine zadovoljavanja tih potreba.
Ne koristiti termine koji potiču od dijagnoza – autističari, cerebralci, paraplegičari, daunovci... Ovi termini su nekorektni, a vremenom su počeli da se koriste i kao uvrede (slepac, retard i sl.)
Izbegavati upotrebu skraćenica kada govorimo o osobama sa invaliditetom (OSI, MNRO), čak i kada same organizacije osoba sa invaliditetom ili same osobe te skraćenice koriste. Ne nazivati odrasle osobe sa intelektualnim/mentalnim invaliditetom „decom“ (što se inače često upotrebaljava u domovima, medijima...).
Ne govoriti „osoba u kolicima“, „vezana/prikovana za kolica“, već koristiti izraz korisnik/ca kolica.
Ne koristiti izraz „parking za invalide“ već „parking za vozila osoba sa invaliditetom“, „invalidne organizacije“ već „organizacije osoba sa invaliditetom“.
Ne izražavati sažaljenje prema osobama sa invaliditetom, ali ni izveštačeno, preterano „divljenje“ (npr. „fantastično kako vi svuda stignete i toliko ste uradili a u kolicima ste...“).
Svaki organ državne uprave, preduzeća, ustanove i organizacije koje vrše javna ovlašćenja, javne službe, državni organi ili organi jedinice lokalne samouprave, posebno oni koji neposredno komuniciraju sa građanima treba da ispunjavaju minimum standarda fizičke pristupačnosti osobama sa invaliditetom.

tips om valutahandel OBRAZLOŽENJE

Uvredljivo i diskriminativno je npr. pretpostavljati da sve osobe sa invaliditetom „naravno“ ne mogu da se školuju zajedno sa svojom generacijom u opšteobrazovnim institucijama, da „brukaju“ porodicu, da je „normalno“ da borave zatvoreni u kućama i da im javni prostor ne pripada, da ne treba ili ne mogu ništa da rade i da zarađuju, da ih treba lišiti poslovne sposobnosti „za njihovo dobro“ jer „ne mogu“ da se samostalno staraju o svojim interesima. Poslovna sposobnost ima veliki značaj u životu svake osobe. Mogućnost da se bira mesto življenja, osobu sa kojom živi, fakultet za studiranje, stranku za koju se glasa ili posao – većina nikada ne preispituje, a još manje razmišlja o tome da su nekome takve jednostavne i uobičajene stvari uskraćene, dok je s druge strane, većina osoba sa invaliditetom u našoj zemlji suočena sa ovim i sličnim problemima.
Upotreba jezika je usko povezana sa razvojem pristupa i metodologija u pružanju podrške osobama sa invaliditetom. Kod nas je još uvek vrlo rasprostranjen „medicinski“ model koji je zastareo i prevaziđen, gde se osoba posmatra kao „bolesna“ i samo iz ugla invaliditeta koji ima i taj invaliditet pokušava da se ublaži, „popravi“, „dovede u normalu“, kako bi se osoba uklopila u način života većine. Ovakav pristup dovodi to toga da je i terminologija zasnovana na medicinskom pristupu, odnosno dijagnozi koju osoba ima.
Socijalni pristup ima u prvom planu promenu društva, a ne promenu osobe koja ima invaliditet, kao i poštovanje koncepta ljudskih prava i koncepta jednakih mogućnosti. Ovo znači da je invaliditet/hendikep/ometenost samo još jedno od ličnih svojstava osobe, isto kao i pol, rod, nacionalna i verska pripadnost i slično.
U Srbiji još uvek nije postignut odgovarajuća pristupačnost za osobe sa invaliditetom, iako se u poslednje vreme vide pomaci (zvučni semafor, oboreni trotoar u centru grada, ponegde rampa...) Pristupačnost podrazumeva sve ono što osobama sa invaliditetom omogućava da samostalno žive i učestvuju u svim aspektima života, na jednakoj osnovi kao i drugi građani/ke.
Nastojimo na poštovanju principa „univerzalnog dizajna“ ili „dizajna za sve“ koji podrazumeva poštovanje načela ravnopravnog korišćenja, fleksibilnosti u korišćenju, jednostavno i intuitivno korišćenje, uočljivost informacija, korišćenje uz male fizičke napore i adekvatnost veličine prostora za pristup korišćenju.

R.M. i LJ.M.

 

binary option trading no deposit bonus Pogodnosti i olakšice za osobe sa invaliditetom
Sildenafil Citrate köpa apoteket Poreske, carinske, „putne“ olakšice

Za razliku, recimo, od gradske opštine Zvezdara, koja je objavila Vodič kroz subvencije namenjene osobama sa invaliditetom, u kom se nabrajaju i subvencije koje obezbeđuje ta opština, u Bečeju nema subvencija, recimo, za komunalne usluge.
Na teritoriji Bečeja, po raspoloživim informacijama samo dve firme daju olakšice osobama sa invaliditetom, jedna je privatna firma, druga je firma u suvlasništvu opštine i inostranog partnera. Naime, Sat-trakt daje 25 odsto boniteta, a osobe sa invaliditetom ne plaćaju račun Potisju za odnošenje smeća. Do maja ove godine i Javno preduzeće Vodokanal je subvencionisao račune osoba sa invaliditetom, ali to više nije slučaj.
Postoje određene olakšice na koje imaju pravo osobe sa invaliditetom nezavisno od toga u kom gradu ili opštini žive.

boek over binaire opties Poreske i carinske olakšice

U pravnom sistemu Srbije osobe sa invaliditetom podležu oslobađanju od plaćanja raznih poreskih i carinskih opterećenja.
Olakšice u sistemu plaćanja ostvaruju se na osnovu Zakona o porezu na promet koji propisuje (između ostalog) da se porez na promet proizvoda, odnosno porez na promet usluga ne plaća na:

- lekove koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje,
- materijal za dijalizu,
- krv i krvne produkte,
- ortotička i protetička sredstva,
- medicinska sredstva - proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam.
Porez na promet usluga ne plaća se na usluge iz oblasti zdravstva, nauke, kulture, obrazovanja (osnovnog, srednjeg, višeg i visokog), socijalne zaštite i sporta.
Zakon o porezu na dobit preduzeća propisuje da se oslobađa plaćanja poreza na dobit preduzeća, preduzeće za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, srazmerno učešću tih lica u ukupnom broju zaposlenih.
Izmenama i dopunama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara („Sl. glasnik RS“ br. 101/2010) propisano je da su vlasnici motornih vozila osobe sa invaliditetom sa 80 ili više procenata telesnog oštećenja, ili kod kojih postoji telesno oštećenje koje ima za posledicu nesposobnost donjih ekstremiteta (nogu) od 60 ili više procenata, oslobođeni plaćanja poreza na upotrebu na jedno motorno vozilo koje se na njihovo ime prvo registruje u jednoj godini, prilikom plaćanja registracije, produženja registracije i zamene registarskih tablica motornih vozila.
Ovo pravo se ostvaruje prilikom registracije motornog vozila na taj način što se uz potrebnu dokumentaciju prilaže i potvrda nadležnog organa kojom se dokazuje status invalidnosti. Izmenama i dopunama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara propisano je da su i roditelji dece sa višestrukim smetnjama u razvoju koja su u otvorenoj zaštiti, odnosno o kojima roditelji neposredno brinu, oslobođeni plaćanja poreza na upotrebu na jedno motorno vozilo koje se na njihovo ime, odnosno na ime jednog od njih, prvo registruje u jednoj godini.
Izmenama i dopunama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara propisano je takođe da su organizacije osoba sa invaliditetom osnovane sa ciljem pružanja pomoći licima sa invaliditetom, koje su registrovane u skladu sa zakonom, oslobođene plaćanja poreza na upotrebu za vozila prilagođena isključivo za prevoz njihovih članova.
Zakonom o porezu na imovinu propisano je da se porez na imovinu ne plaća na prava na nepokretnosti ukoliko se te nepokretnosti koriste za prosvetne, kulturne, naučne, socijalne, zdravstvene, humanitarne ili sportske svrhe. Plaćanja ovog poreza oslobođen je imalac prava na nepokretnosti. Za ostvarivanje ovog prava, potrebno je da se zainteresovana lica obrate poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi nepokretnost koja se koristi u humanitarne ili druge svrhe koje predstavljaju osnov za ostvarivanje ovog oslobađanja.
Osobe sa invaliditetom mogu ostvariti pravo na oslobađanje plaćanja uvoznih dažbina i to:
- osobe sa invaliditetom – na ortopedska i druga pomagala i na rezervne delove i potrošni materijal za korišćenje tih pomagala koja služe kao zamena telesnih organa koji nedostaju, odnosno oštećenih telesnih organa;
- osobe sa invaliditetom sa telesnim oštećenjem od najmanje 70%, vojni invalidi od prve do pete grupe, civilni invalidi rata od prve do pete grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije ili srodnih mišićnih i neuromišićnih oboljenja, od paraplegije i kvadriplegije, cerebralne i dečje paralize i od multiple skleroze, roditelji dece sa višestrukim smetnjama u razvoju, koja su u otvorenoj zaštiti, odnosno o kojima roditelji neposredno brinu – na putničke automobile i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica (osim onih iz tarifnog broja 8702 Carinske tarife), uključujući „karavan” i „kombi” vozila, osim terenskih, koja unesu ili prime iz inostranstva za ličnu upotrebu;
- osobe sa invaliditetom prve i druge grupe, kao i lica čiji stepen invaliditeta odgovara invaliditetu prve i druge grupe, koji se posle sprovedene profesionalne rehabilitacije osposobe za određenu delatnost – na opremu za vršenje te delatnosti koja se ne proizvodi u Republici Srbiji; organizacije osoba sa invaliditetom (gluvi i nagluvi, slepi i slabovidni, distrofičari, paraplegičari, oboleli od neuromišićnih bolesti i dr.), odnosno članovi tih organizacija – na specifičnu opremu, uređaje i instrumente i na njihove rezervne delove i na potrošni materijal za korišćenje te opreme koji se ne proizvode u Republici Srbiji;
Poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti, koju isplaćuje poslodavac za zaposlenog ili člana njegove porodice, može se ostvariti:
- za slučaj bolesti – ako na osnovu medicinske dokumentacije, izdate od strane referentne zdravstvene ustanove, odnosno lekarske komisije ili od izabranog lekara i lekara odgovarajuće specijalnosti, koju je dužan da podnese zaposleni za sebe ili za člana njegove porodice, nesporno proizlazi: da se radi o bolesti koja iziskuje veće troškove u postupku dijagnosticiranja (snimanje skenerom, magnetna rezonanca, lekarski pregledi i dr.), odnosno veće troškove lečenja (operativni zahvati, lekovi i dr.) ili saniranja, odnosno održavanja zdravstvenog stanja i radne sposobnosti (ortopedska i druga pomagala i dr.); da je u postupku izlečenja, odnosno saniranja bolesti (postoperativni period kod ortopedskih, srčanih i drugih operacija, saniranje drugih zdravstvenih oboljenja, invalidnost i dr.) neophodna medicinska rehabilitacija u ambulantno-polikliničkoj ili stacionarnoj ustanovi, koja se ne može obezbediti, odnosno finansirati iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja;
- za slučaj zdravstvene rehabilitacije – upućivanjem zaposlenih, izloženih posebnim zdravstvenim rizicima na radu, hronično premorenih i fizički iscrpljenih, na zdravstveno-preventivni odmor i na ranu rehabilitaciju, u cilju zaštite zdravlja i sprečavanja profesionalnih oboljenja, u skladu sa propisima koji uređuju zdravstvenu zaštitu i zaštitu na radu;

- za slučaj invalidnosti - ako invalidnost (gubitak ili trajno smanjenje sposobnosti za rad), koja je utvrđena od strane nadležnog organa rešenjem o invalidnosti, zahteva povećane troškove u funkciji održavanja zdravstvenih, profesionalnih i radnih sposobnosti.
Isplata solidarne pomoći za slučaj bolesti, uz propisano poresko oslobođenje, može se vršiti ako je osnov za davanje takve pomoći sadržan u kolektivnom ugovoru, odnosno drugom opštem aktu poslodavca i ako je o davanju pomoći doneta odluka nadležnog organa poslodavca. Prilikom isplate solidarne pomoći za slučaj bolesti, isplatilac je dužan da organizaciji nadležnoj za poslove platnog prometa, uz podnošenje propisanog obrasca u skladu sa zakonom, podnese i dokaze o pravnoj i medicinskoj osnovanosti davanja solidarne pomoći.
Zaposleni koji je ostvario solidarnu pomoć za slučaj bolesti neposrednom isplatom novčanog iznosa dužan je da poslodavcu dostavi dokaze da je isplaćena sredstva iskoristio u svrhu u koju su odobrena (računi, izveštaji zdravstvene ili druge ustanove, overena izjava i dr.).

binaire opties youtube Povlastice u unutrašnjem putničkom saobraćaju

Osobama sa invaliditetom pružaju se povlastice u unutrašnjem putničkom saobraćaju.
Povlastice se odnose na slepa lica, lica obolela od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih bolesti, od plegija, od cerebralne i dečje paralize i multiple skleroze, kao i pratioci ovih lica.
Navedeni imaju pravo na povlastice u unutrašnjem putničkom saobraćaju ako imaju prebivalište u Republici Srbiji.
U unutrašnjem putničkom saobraćaju navedeni u toku jedne kalendarske godine imaju pravo na šest putovanja sa povlasticom u iznosu: 75% od redovne cene za putovanje železničkim, drumskim i pomorskim, odnosno rečnim saobraćajem; 50% od redovne cene prevoza za putovanje vazdušnim saobraćajem.
Jednim putovanjem u unutrašnjem putničkom saobraćaju smatra se odlazak iz polaznog u odredišno mesto (vožnja u odlasku) i povratak iz odredišnog u polazno mesto (vožnja u povratku). Pratilac ima pravo na besplatnu vožnju u železničkom, drumskom i pomorskom, odnosno rečnom saobraćaju i na povlasticu od 50% od redovne cene vožnje u vazdušnom saobraćaju, u slučajevima kad prati invalidno lice, putuje po to lice ili se vraća posle praćenja takvog lica.
Pravo na povlasticu osoba sa invaliditetom ostvaruje na osnovu knjižice za povlašćenu vožnju. Knjižicu izdaje: Savez slepih i slabovidih Srbije za slepa lica, Savez distrofičara Srbije za lica obolela od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih bolesti, Savez paraplegičara i kvadriplegičara Srbije za lica sa paraplegijom i kvadriplegijom, Savez za cerebralnu i dečju paralizu za lica obolela od cerebralne i dečje paralize, Društvo multipleks skleroze Srbije za lice obolelo od multiple skleroze.
Za ostvarivanje prava o povlasticama u unutrašnjem saobraćaju potrebno je da se zainteresovana lica obrate navedenim savezima.

guide binary optin it Parkiranje

Osobe sa invaliditetom imaju pravo na parkiranje na posebno obeleženim parking mestima. U Bečeju osobe sa invaliditetom mogu da se parkiraju i na neobeležena parking mesta, ako posebno obeleženo parking mesto nije slobodno ili ga nema.
Kada se nalepnica dobija prvi put ili se promeni vozilo, od dokumentacija je potrebno:
- rešenje o telesnom oštećenju (preko 80% ili 60% i više donjih ekstremiteta),
- fotokopija lične karte osobe sa invaliditetom,
- fotokopija saobraćajne dozvole vozila koje se vodi na osobu sa invaliditetom.
Ako se vozilo ne vodi na osobu sa invaliditetom, potrebno je:
- fotokopija saobraćajne dozvole,
- fotokopija lične karte staraoca ili člana porodičnog domaćinstva,
- izvod iz matične knjige venčanih ili rođenih vlasnika vozila,
- rešenje o pravu na tuđu negu i pomoć.
Dokumentacija se podnosi u JP Komunalac (tamo funkcioniše lokalni parking servis) i tamo se dobija nalepnica za parkiranje za vozilo.

binäre optionen geld verdienen Upotreba javnih puteva

Zakon o javnim putevima članovima 23 i 24 uređuje oslobađanje plaćanja posebne naknade za upotrebu javnih puteva. Od 01.01.2014. godine, dozvole za besplatan prolaz auto-putevima Srbije se izdaju po novoj proceduri i iste će imati trajni period važenja. Zahtev za izdavanje dozvola u elektronskoj formi zainteresovani mogu da preuzmu sa sajta JP PUTEVI SRBIJE. Korisnici su u obavezi da uz popunjeni zahtev za oslobađanje plaćanja putarine dostave:
- kopiju rešenja izdatog od strane Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje (za punoletne) ili kopiju rešenja izdatog od strane nadležnog Centra za socijalni rad (za maloletne) u kojima je procentualno izražen stepen telesnog oštećenja. Za osobe sa invaliditetom koja prvi put podnose zahtev, kopija mora biti overena u sudu ili opštini, a za obnovu dozvole može da se dostavi kopija već overenog rešenja,

- kopija saobraćajne dozvole (obe strane),
- kopija lične karte osobe sa invaliditetom, odnosno izvod iz matične knjige rođenih za maloletne,
- fotografija podnosioca zahteva, rezolucije 450x530 u elektronskoj formi na CD-u,
- kontakt telefon ili i-mejl adresa podnosioca zahteva.
Potrebna dokumenta sa naznakom: za Sektor za naplatu putarine, Odsek za kontakte sa korisnicima puta, treba slati na sledeću adresu: JP Putevi Srbije, Bulevar Kralja Aleksandra 282, 11000 Beograd.

Fiksna telefonija

Osobe sa invaliditetom, bez obzira na mesto stanovanja, imaju pravo na popuste u Telekomu, koji odobrava 50% popusta na telefonsku pretplatu i 300 besplatnih impulsa za punoletne osobe sa invaliditetom.
Potrebna dokumenta:
- fotokopija lične karte nosioca pretplate (prva i druga strana),
- fotokopija Rešenja o ostvarenom pravu na tuđu negu i pomoć,
- račun za telefonsku pretplatu koji se vodi na osobu sa invaliditetom.
Dodatne informacije se mogu dobiti na telefon: 9813.

Mobilna telefonija

Mobilna telefonija Srbije (MTS) nudi specijalne tarife u postpejd sistemu. Osobama koja imaju pravo na ovu tarifu, a već su pripejd korisnici, omogućen je besplatan prelazak na postpejd uz zadržavanje istog broja. Tarife su usmerene na različite grupe osoba sa invaliditetom.
B.M. (izvori: štampa; Vodič kroz prava osoba sa
invaliditetom u Republici Srbiji – Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije, Ministarstvo za rad,
zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 2014)


Zvezdara je drugačija

Gradska opština Zvezdara obezbedila je, osim onih koji svakako pripadaju osobama sa invaliditetom, još neke pogodnosti.
Recimo, lica koja primaju nadoknadu za tuđu negu i pomoć preko Gradskog centra za socijalni rad, imaju pravo na 100% subvencije za plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta u postupku izgradnje, rekonstrukcije, dogradnje i adaptacije individualnih stambenih objekata i stanova, kao i u postupku legalizacije bespravno izgrađenih objekata na teritoriji grada Beograda.
Na osnovu odluke gradske opštine Zvezdara, sve osobe sa invaliditetom koje imaju prebivalište na teritoriji opštine Zvezdara, imaju pravo na besplatnu kurirsku dostavu ličnih dokumenata na kućnu adresu.

 

Položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji
Propisani su visoki standardi – problem je (ne)primenjivanje

Položaj osoba sa invaliditetom, odnosno prava osoba sa invaliditetom uređeni su zakonima i podzakonskim aktima. Ustаv Rеpublikе Srbiје sаdrži оdrеdbе kоје sе оdnоsе nа prаvа оsоbа sа invаliditеtоm kоје dајu оsnоvu zа bližu rаzrаdu tih prаvа u zаkоnimа i pоdzаkоnskim аktimа. Postoje i zakoni koji regulišu isklјučivo prava osoba sa invaliditetom u pojedinim oblastima društvenih odnosa (lex specialis), kao Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošlјavanju osoba sa invaliditetom, ali u vеlikоm brојu slučајеvа odredbe koje se odnose na prava osoba sa invaliditetom možemo naći i u drugim zakonima i podzakonskim aktima kojima se na sistemski način regulišu različite oblasti života i društvenih odnosa (Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o radu, Zakon o socijalnoj zaštiti, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju i dr.). Opštine i gradovi svojim opštim aktima mogu propisati dodatna prava za osobe sa invaliditetom. Najčešće se radi o određenim povlasticama s ciljem obezbeđivanja višeg stepena sоciјаlnе sigurnоsti i zbrinjаvаnjа оsоbа sа invаliditеtоm.
Prava osoba sa invaliditetom regulisana su mnоgоbrojnim međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala. Najznačajnija konvencija je Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom koja je postala sastavni deo pravnog sistema Srbije donošenjem Zakona o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.
Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom uređuje se opšti režim zabrane diskriminacije osoba po osnovu invalidnosti.
Vlada Srbije donela je 2006. godine i Strategiju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom. Nјen strateški cilј je unapređenje položaja osoba sa invaliditetom do pozicije ravnopravnih građana. Strategija obuhvata period od 2007. do 2015. godine. Аlаrmаntnо је tо dа аkciоni plаnоvi kојi bi trеbаlо dа služе еfikаsnоm sprоvоđеnju cilја Strаtеgiје ni nаkоn skоrо sеdаm gоdinа оd usvајаnjа Strаtеgiје nisu dоnеsеni. Pојеdinе јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе dоnеlе su lоkаlnе аkciоnе plаnоvе zа unаprеđеnjе pоlоžаја оsоbа sа invаliditеtоm, аli upitnо је u kојој sе mеri оni sprоvоdе.
Usvојеni prоpisi pоstаvili su visok standard, аli je problem (ne)primenjivanje tih propisa u realnom životu.
Ipak, ima primera dobre prakse, recimo, u Novom Sadu, gde postoje programi podrške osobama sa invaliditetom: besplatan dnevni boravak u osnovnoj školi za decu predškolskog uzrasta i besplatan dnevni bоravаk za decu sa smetnjama u razvoju i omladini sa invaliditetom, dodatna socijalna podrška detetu i učeniku, programi razvoja usluga koje podržavaju život u prirodnoj porodici (rana intervencija i stimulacija dece uzrasta od 0 do 7 godina sa oštećenjem sluha, vida i višestrukim smetnjama u razvoju i psihosocijalna podrška roditelјima, servisi za čuvanje dece), programi razvoja usluga podrške za samostalan život i podsticanje uklјučenosti (zaštićeno stanovanje korisnika Doma „Veternik“ u otvorenoj sredini uz stručnu podršku, servisi za podršku stanovanju-kućne zajednice, radni centar), programi udruženja (35 udruženja po javnom konkursu – programske aktivnosti 15 udruženja koje se sprovode u kontinuitetu tokom cele godine), info-centar za osobe sa invaliditetom, SOS služba za žene sa invaliditetom izložene nasilјu, dispečerski centar za prevoz osoba sa invaliditetom i osoba sa otežanim kretanjem, servis personalnih asistenata, psihološko savetovalište, informativno-edukativne aktivnosti, program „Predah“, klimatski i rehabilitacioni oporavak dece i omladine sa smetnjama u razvoju, besplatan parking i prevoz u gradskom i prigradskom saobraćaju, besplatne ulaznice za kupаlištе „Štrand“ itd. Novi Sad pruža
neposrednu i posrednu podršku osobama sa invaliditetom u оblаsti оbrаzоvаnjа.
U opštini Bečej malo toga postoji od navedenih stvari.

Bečej ne promoviše prava osoba sa invaliditetom?

U istraživanju pokrajinskog ombudsmana o položaju osoba sa invaliditetom navode se mnoge poražavajuće činjenice, recimo, od toga da postoje opštine u kojima gradska kuća nema prilagođen prilaz osobama sa invaliditetom (korisnici kolica), do toga da pojedine lokalne samouprave ne rade ništa na promovisanju prava osoba sa invaliditetom – taj posao, inače, ne košta ništa, ili ne košta mnogo. Na pitanje pokrajinskog ombudsmana da li јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе radе na promovisanju prava osoba sa invaliditetom, 12 opština je odgovorilo potvrdno, dok su samo iz opštine Stara Pazova istakli da veoma mnogo rade u tom smislu. Po dеsеt opština je odgovorilo da rade malo, odnosno da ne mogu da procene, a čеtiri opštine su odgovorile da ne rade na promovisanju prava osoba sa invaliditetom – jedna od tih opština je Bečej.
Prema rеzultаtima istrаživаnjа, pоkrајinski оmbudsmаn је zаklјučiо dа jеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе nа tеritоriјi Vојvоdinе nisu dоnеlе nоrmаtivnе аktе kојimа nа sistеmаtičаn i svеоbuhvаtаn nаčin rеgulišu pitаnjа prаvа i pоlоžаја оsоbа sа invаliditеtоm, prоgrаmi i mеrе kоје prеduzimајu јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе sа cilјеm unаprеđеnjа pоlоžаја оsоbа sа invаliditеtоm i njihоvоg uklјučivаnjа u društvеnе tоkоvе prеtеžnо sе svоdе nа pružаnjе finаnsiјskе i mаtеriјаlnе pоdrškе udružеnjimа i оrgаnizаciјаmа kоје sе bаvе оvim pitаnjimа. Sа drugе strаnе, nеpоsrеdnа pоdrškа јеdinicа lоkаlnе sаmоuprаvе unаprеđеnju pоlоžаја оsоbа sа invаliditеtоm оglеdа sе u nаstојаnju dа sе izvršаvајu i sprоvоdе оdrеdbе zаkоnskih i drugih prаvnih аkаtа. Primеnа prоpisа u vеlikој mеri zаvisi оd kаpаcitеtа јеdinicа lоkаlnе sаmоuprаvе, finаnsiјskih, stručnih, kао i оd stаnjа u sаmоm lоkаlnоm оkružеnju prе usvајаnjа prоpisа.
Ombudsman je zaključio i da pristupаčnоst оkružеnjа, kао prеduslоv оstvаrivаnjа prаvа оsоbа sа invаliditеtоm u svim оstаlim оblаstimа, niје u оdgоvаrајućој mеri pоstignut u јеdinicаmа lоkаlnе sаmоuprаvе.
Pоkrајinski оmbudsmаn je opštinama i gradovima u Vojvodini uputio sledeće preporuke: pоtrеbnо је sаčiniti lоkаlnе strаtеškе dоkumеntе о unаprеđеnju pоlоžаја i prаvа оsоbа sа invаliditеtоm kаkо bi sе pоtrеbе zа prеduzimаnjеm оdgоvаrајućih mеrа nа lоkаlnоm nivоu sаglеdаlе nа svеоbuhvаtаn i sistеmаtičаn nаčin i dа bi sе stvоrili uslоvi dа sе dоslеdnо primеnjuјu оdrеdbе prоpisа u оvој оblаsti; pоtrеbnо је dа sе ustаnоvi pоsеbаn fоnd ili liniја u budžеtimа јеdinicа lоkаlnе sаmоuprаvе zа pоdršku prоgrаmа i mеrа, оdnоsnо zа sprоvоđеnjе pоlitikе unаprеđеnjа pоlоžаја оsоbа sа invаliditеtоm; pоtrеbnо је dа svаkа јеdinicа lоkаlnе sаmоuprаvе uspоstаvi stručnо tеlо, službu ili drugi vid оrgаnizоvаnе stručnе pоdrškе nаdlеžnе zа pitаnjа prаvа оsоbа sа invаliditеtоm.

Usluga „Pomoć u kući“ za decu sa ivaliditetom

U okviru projekta „Razvoj usluga u zajednici za decu sa invaliditetom i njihove porodice“ koji finansira Evropska unija, a realizuje se u tročlanom partnerstvu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Evropske unije i UNICEF-a, nastalo je šest priručnika za pružaoce lokalnih usluga za porodice i decu sa invaliditetom.
Priručnici su osmišljeni kao skup praktičnih ideja, saveta i preporuka za uspostavljanje i unapređivanje usluga za porodice i decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, sa ciljem da se pospeši socijalna inkluzija i spreči institucionalizacija ove dece. 

Jedna od usluga koje već neke opštine u Srbiji praktikuju – opština Bečej ne – jeste usluga „Pomoć u kući“ za decu sa invaliditetom i njihove porodice. Osnovni koraci u procesu uspostavljanja te usluge, koju bi trebala da finansira lokalna samouprava, sama i/ili kroz projekat – su analiza potreba i definisanje prioriteta u lokalnoj zajednici, formulisanje lokalnih strateških dokumenata, usvajanje neophodnih podzakonskih akata, donošenje odluka i sklapanje ugovora sa pružaocima usluge, upućivanje korisnika na uslugu i definisanje uloge koju u tome ima centar za socijalni rad.
Na Fakultetu političkih nauka je u januaru 2013. godine održana konferencija „Usluge u zajednici za decu sa smetnjama u razvoju: prva iskustva i rezultati istraživanja“, na kojoj su učesnici, između ostalog, govorili i o usluzi „Pomoć u kući“. „Ciljna grupa kojoj se usluge ’Pomoć u kući’ omogućavaju jesu deca sa smetnjama u razvoju, uzrasta od četiri do osamnaest godina i lica od 18 do 26 godina kod kojih je produženo roditeljsko staranje. Za svako dete je izrađen individualni plan podrške čija se revizija vrši na svakih šest meseci“, rekla je Mirjana Barošević iz Centra za socijalni rad iz Kikinde.
Jedan od primera dobre prakse je Užice, naime užički Centar za socijalni rad, uz podršku EU, pre dve godine pokrenuo je projekat „Pomoć i nega u kući za decu sa smetnjama u razvoju“. Od tada, projekat je prerastao u stalnu uslugu Centra, koju, uz podršku grada, koristi šest porodica.
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je novi Zakon o socijalnoj zaštiti u martu 2011. Članom 40 Zakona definisane su grupe usluga socijalne zaštite, između ostalog i usluga „Pomoć u kući“.

Primena novih i starih metoda lečenja

Nedavno je u Italiji definisan potencijalno novi metod lečenja multiple skleroze – jednostavnom operacijom angioplastike jugularnih vena. Srbija je jedna od prvih zemalja u regionu gde je omogućena primena ove nove metode na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, tako da osobe sa multiplom sklerozom mogu da obave ovu jednostavnu operaciju bez troškova u Kliničkom centru Beograd i Kliničkom centru Niš.
Nažalost, u Srbiji mnoge terapije, pre svega za decu sa invaliditetom, nisu priznate, i roditelji ih sami moraju plaćati, a često nisu u situaciji, jer su terapije veoma skupe.
Ono što je u Vojvodini obezbeđeno u institucionalnim okvirima – u Dečjoj bolnici u Novom Sadu – jeste Vojta terapija. Međutim, roditelji veoma često ne mogu da savladaju način samostalnog izvođenja terapije u kućnim uslovima – tri puta na dan – zbog kratkoće vremena koje im se posvećuje u bolnici, te su prinuđeni, ako imaju novca, da odlaze u privatnu ordinaciju, gde za dvonedeljnu obuku moraju da plate više stotina evra. U bolnici u Novom Sadu je obezbeđena radna terapija i kineziterapija, na koje deca imaju pravo nekoliko puta u toku godine.
Ukoliko je deci sa invaliditetom potrebna, recimo, učestala kineziterapija (a jeste), ABR terapija, therasuit terapija, itd, te terapije roditelji sami moraju da finansiraju. Reč je o skupim terapijama, recimo, therasuit u Novom Sadu košta oko 1.200 evra (tri nedelje tretmana).
U susednoj Mađarskoj postoji jedna terapija za decu sa invaliditetom, naziv je terapija Devenj, koja je veoma učinkovita ukoliko se počne raditi u ranom uzrastu (kada beba ima tek nekoliko meseci). Bečeju je najbliži Segedin, gde postoji licenciran terapeut koji sprovodi terapiju Devenj – 45 minuta rada sa detetom košta oko 10 evra.

Hipoterapija je omogućena u Novom Sadu. Ovu terapiju pokrenulo je udruženje „Hipotens” uz Konjički centar (iza Novosadskog sajma). Da bi deca sa invaliditetom mogla da idu na hipoterapiju koju je pokrenulo udruženje „Hipotens“, potrebno je da imaju odobrenje fizijatra iz Dečje bolnice (terapija nije besplatna).
U terapiji za decu sa teškoćama u razvoju ili za decu koja imaju autizam koriste se, između ostalog, i senzorne sobe. Ova vrsta prostora se već decenijama koristi u svetu. Senzorne sobe imaju podove i zidove obložene mekim strunjačama, a opremljene su reflektorima u boji, loptama različitih boja, tubama sa tečnošću, foteljama koje pri upotrebi omogućavaju audio-vibracije itd. Deca sama biraju stimulaciju, što im pomaže da se umire i povećava spremnost za učenje i primanje novih sadržaja.
U školi „Bratstvo“ u Bečeju postoji senzorna soba, međutim, nije opremljena svim potrepštinama, te bi bilo potrebno da ova škola dobije sprave, naprave i ostali materijal koji je potreban za optimalan rad sa decom.
Pored toga, školi „Bratstvo“ bi bilo potrebno da angažuje somatopeda (za decu sa motoričkim poteškoćama) i tiflologa (za decu sa oštećenjem vida), međutim, ti stručnjaci ovoj školi, po raspoloživim informacijama novinara Bečejskog mozaika, nisu odobreni.

Terapijski vrt

U novembru 2010. otvoren je prvi terapijski vrt na Adi Ciganliji, koji se prostire na 10 ari, a koji će u prvo vreme koristiti omladina iz dnevnog boravka sa teškoćama u razvoju. Hortikulturna terapija je odavno poznata u svetu kao veoma delotvorna za osobe koje imaju teškoće u razvoju, kao i za sve vrste stresa, odnosno bolesti zavisnosti.

Dostupne plaže

Opština Bečej nema čak ni uređenu plažu na obali reke Tise, a kamoli dostupnu za osobe sa invaliditetom. U razvijenom svetu (recimo, Portugal) da bi plaža bila proglašena dostupnom, mora da zadovolji najmanje šest preduslova: parking-mesta, pristupačnost plaže, pristupačnost vode (rampa ili ravan prilaz), staze na pesku, pristupačne toalete i lak pristup prvoj pomoći. Dodatno, takva plaža mora imati spasioca. Neke od plaža takođe imaju opremu poput kolica ili štaka koje se mogu upotrebljavati u vodi.

Usluga personalnih asistenata

Usluga personalnih asistenata osobama sa invaliditetom, nakon usvajanja novog Zakona o socijalnoj zaštiti i zvanično je postala priznata usluga socijalne zaštite u Srbiji.
Servis personalnih asistenata je usluga kojom se obezbeđuje podrška osobama sa invaliditetom sa visokim stepenom zavisnosti od fizičke pomoći drugih ljudi za obavljanje svakodnevnih aktivnosti: od lične higijene, preko izlaska iz kuće, do podrške neophodne za obavljanje posla, odnosno vođenje aktivnijeg života.
Obezbeđenje ove vrste usluge socijalne zaštite doprinosi smanjenju njihove zavisnosti od porodice i drugih ljudi, povećava samostalnost, omogućava njihovo veće društveno i radno angažovanje i obezbeđuje bolji kvalitet života. Istovremeno smanjuje nezaposlenost, kako korisnika, tako i osoba koje dobijaju posao kao personalni asistenti.

Prema novom zakonu, uslugu treba da finansiraju lokalne samouprave, dok pružaoci usluge mogu biti različite institucije ili organizacije, uključujući i udruženja osoba sa invaliditetom, koje budu dobile licencu za pružanje ove usluge.

Ko ima pravo na tuđu negu?

Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice kome je zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica u ostvarivanju osnovnih životnih aktivnosti (čl. 92, st. 1 Zakona o socijalnoj zaštiti). Potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica kome je usled telesnog oštećenja, oštećenja čula vida koje uzrokuje gubitak osećaja svetlosti sa tačnom projekcijom ili se vid postiže sa korekcijom 0.05, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba i koje ne može da ustane iz kreveta, da se kreće unutar stana bez upotrebe pomagala, da se hrani, svlači, oblači ili da održava osnovnu ličnu higijenu bez pomoći drugog lica (čl. 92, st. 5).
Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica se ostvaruje u postupku propisanom propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju.
Zakon predviđa da je iznos mesečnog dodatka za pomoć i negu drugog lica 7.600 dinara (u vreme donošenja zakona, sada je taj iznos nešto veći od 9.000 dinara) i da se usklađuje sa indeksom potrošačkih cena dva puta godišnje.
Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima osoba kojoj je na osnovu propisa o penzijsko-invalidskom osiguranju utvrđeno telesno oštećenje od 100 procenata po jednom osnovu, ili da ima trajni organski poremećaj neurološkog ili psihičkog tipa. Pravo na uvećani dodatak takođe stiče i lice koje ima više oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi po 70% i više procenata po najmanje dva osnova.
Zakon takođe predviđa da jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu, a koji najmanje 15 godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, kad navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ako nije ostvario pravo na penziju.
Mesečni iznos uvećane naknade je 23.500 dinara (u vreme donošenja zakona, danas oko 26.000 dinara) i on se usklađuje sa indeksom potrošačkih cena dva puta godišnje.
Postupak za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica i prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica pokreće se po zahtevu, a može se pokrenuti i po službenoj dužnosti.
Pravo na novčanu socijalnu pomoć, pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica priznaje se od dana podnošenja zahteva ako su u momentu podnošenja zahteva ispunjeni uslovi za priznavanje prava.
O pravu na novčanu socijalnu pomoć, pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravu na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, odlučuje centar za socijalni rad osnovan za teritoriju na kojoj podnosilac zahteva ima prebivalište, odnosno boravište, nakon nalaza lekarske komisije (u slučaju Bečeja prvostepena lekarska komisija je u Novom Sadu).
Uprkos tome što bi lekarska komisija trebala da donese nalaz po zahtevu eventualnog korisnika tuđe nege i pomoći za oko dva meseca od upućivanja zahteva, realnost je sasvim drugačija: na nalaz lekarske komisije (organ veštačenja) iz Novog Sada Bečejci čekaju i 7-8 i više meseci. Građani iz Bečeja su se obraćali i pokrajinskom ombudsmanu zbog nepoštovanja tog roka, međutim, uprkos intervenciji ombudsmana, organ veštačenja u Novom Sadu nije poštovao rok od dva meseca.

Inkluzivno obrazovanje

Inkluzivno obrazovanje počinje u dečjim vrtićima. Deca u vrtićima sada imaju prilike da se upoznaju sa različitostima kroz slikovnice iz edicije „Naš novi prijatelj“ kroz koje mogu više da nauče o deci sa invaliditetom.
Školske 2010/2011. godine započeo je proces obaveznog inkluzivnog obrazovanja, počev od predškolskog uzrasta.
Deca koja se sa inkluzijom sretnu u predškolskom periodu imaće mnogo manje teškoća da se prilagode tom procesu u kasnijem školovanju i životu.
Još jedan od načina koji treba da pomogne proces inkluzije jeste i angažovanje pedagoških asistenata, čija pomoć će omogućiti deci da se lakše uklope u proces inkluzivnog obrazovanja.
Proces inkluzije u vrtićima teče postepeno, tako da se pripreme i deca koja imaju određene teškoće, ali i vaspitači i deca koja pohađaju redovan program. Tako na primer, u Beogradu, od 59.000 dece koja pohađaju vrtiće, 1.180 ima neku teškoću u razvoju; postoji 30 razvojnih grupa u kojima se radi sa ovom decom, dok se paralelno odvija i priprema sa vaspitačima i drugom decom kako bi se proces uklapanja što brže i lakše završio.
Počev od školske 2010/2011. godine započeo je proces obaveznog inkluzivnog obrazovanja u školama, koji je do usvajanja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (septembra 2009) bio ostavljen kao mogućnost, te se sporo prihvatao, a najveće probleme sa prihvatanjem imala su upravo deca čiji su roditelji želeli da iskoriste tu zakonsku mogućnost. Kako bi pružilo podršku ovom procesu, Ministarstvo prosvete je formiralo mrežu podrške nastavnicima i školama za uvođenje inkluzivne obrazovne prakse.

Stipendije – prvi put i za srednjoškolce sa invaliditetom

Sekretarijat za obrazovanje grada Beograda je u januaru ove godine raspisao redovan konkurs za stipendije za srednjoškolce i studente. Po prvi put ove godine, priliku da dobiju stipendiju imaju i studenti i srednjoškolci sa invaliditetom. Od 466 stipendija koje su na raspolaganju, 156 je bilo namenjeno mladima koji imaju neki oblik invaliditeta. Za slepe i slabovide studente Pravnog fakulteta dostupni su svi udžbenici i materijali. Program je osmišljen na Elektrotehničkom fakultetu u Novom Sadu i koristi se za sve pisane elektronske forme, uključujući i internet prezentacije i elektronsku komunikaciju.
Što se obrazovanja tiče, navodimo primer Hrvatske. Tamo postoji nastava za decu koja nisu u mogućnosti da pohađaju školu. Za decu koja su na duže vreme smeštena u bolnicu predviđena je osnovnoškolska nastava u bolnici, koju sprovodi najbliža osnovna škola. Za decu koja su zbog hroničnih bolesti sprečena da pohađaju nastavu organizuje se individualna osnovno-školska nastava u kući, što takođe sprovodi najbliža škola.

Zapošljavanje

Nacionalna služba za zapošljavanje otvorila je Centar za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje. Ovaj centar pruža niz različitih usluga građanima koji imaju invaliditet, a traže
posao. Centar pruža informacije o kretanjima na tržištu rada, savetovanje i posredovanje u zapošljavanju, ali i savetovanje o planiranju karijere bazirano na kvalifikacijama. Centar organizuje radionice za traženje posla, kao i niz različitih obuka uz pomoć asistivnih tehnologija, kako bi obuke bile prilagođene osobama sa bilo kojom vrstom invaliditeta. NZS pruža i obuku, kao i jednokratnu finansijsku pomoć za pokretanje sopstvenog posla i samozapošljavanje. 

U decembru 2010. Nacionalna služba je otvorila poseban telefon za informacije vezane za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Prema podacima pokrajinskog ombudsmana iz 2011. godine, od 73 pokrajinskih i lokalnih organa uprave, javnih ustanova i preduzeća, ukupan broj zaposlenih iznosi 9.237, dok ukupan broj zaposlenih osoba sa invaliditetom iznosi 225 (samo u Javnom preduzeću Vojvodina šume zaposleno je 125 osoba sa invaliditetom). U odnosu na ukupan broj zaposlenih u ispitanim institucijama broj zaposlenih osoba sa invaliditetom iznosi oko 2%, dok se zastupljenost zaposlenih osoba sa invaliditetom posmatrano po institucijama kreće od 0 do 8% (JP Vojvodina šume).

Savet za osobe sa invaliditetom

Vlada Srbije obrazovala je Savet za osobe sa invaliditetom. Zadaci Saveta su da razmatra pitanja društvenog i ekonomskog položaja osoba sa invaliditetom i pokreće inicijative za koordinaciju sa državnim organima u postupku donošenja propisa; sprovođenje zakonskih i drugih propisa o zaštiti osoba sa invaliditetom; usvajanje međunarodnih akata iz oblasti zaštite osoba sa invaliditetom; uspostavljanje i ostvarivanje saradnje sa vladinim i nevladinim međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom osoba sa invaliditetom.
Pristup informacijama
Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji objavljen je na sajtu Ministarstvo za rad, taj dokument daje pregled zakonskog okvira za prava i sprečavanje diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Portal za osobe sa invaliditetom takođe nudi informacije, kao i besplatnu pravnu pomoć koju građani mogu koristiti putem elektronske komunikacije.
Kako to rade drugi? Vlada Velike Britanije ima dobar primer pristupa informacijama. Na jednoj od zvaničnih internet prezentacija postoji posebna stranica posvećena informacijama koje su važne za osobe sa invaliditetom. Na njoj se mogu naći vladini odgovori na zahteve udruženja osoba sa invaliditetom, kao i informacije vezane za konsultacije Vlade sa organizacijama i osobama sa invaliditetom, i informacije o pravima osoba sa invaliditetom i vladinim programima vezanim za zapošljavanje, obrazovanje, transport, stambeni prostor, finansijskoj podršci, zdravstvenoj zaštiti, ali i uopšte o pravima osoba sa invaliditetom, pa čak i informacije o putovanjima i mogućnostima za provođenje slobodnog vremena. Na ovaj način, koji nije ni skup ni komplikovan, vlada Velike Britanije je omogućila svim osobama sa invaliditetom jednostavno i brzo dolaženje do pouzdanih i ažurnih informacija iz svih oblasti života.
Takav primer bi trebala da sledi i Vlada Srbije.

R.M.

(izvori: štampa; Ministarstva RS, Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji – Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 2014)


Korisni linkovi

- Мinistаrstvо za rаd, zаpоšlјаvаnje boračka i sоciјаlna pitanja
http://www.minrzs.gov.rs/index.php
- Pоvеrеnik zа zаštitu rаvnоprаvnоsti
http://www.ravnopravnost.gov.rs/
- Zаštitnik grаđаnа Rеpublikе Srbiје
http://www.ombudsman.rs/
- Pоkrајinski оmbudsmаn
http://www.ombudsmanapv.org/ombjo/
- Nаciоnаlnа оrgаnizаciја оsоbа sа invаliditеtоm
http://www.noois.rs/
- Cеntаr zа rаzvој inkluzivnоg društvа
http://www.crid.org.rs
- Cеntаr živеti usprаvnо
www.czuns.org/
- Cеntаr zа sаmоstаlni živоt оsоbа sа invаliditеtоm Srbiје
http://www.cilsrbija.org/
- Rеsursni cеntаr zа оsоbе sа invаliditеtоm
http://resursnicentar.ehons.org/rs/
-…Iz krugа – Vојvоdinа, оrgаnizаciја zа pоdršku žеnаmа sа invаliditеtоm
http://www.izkrugavojvodina.org/

Objavljivanje dodatka omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja

 

Last modified on
Rate this item
(0 votes)
back to top