musicloverparadise.com

Becejski mozaik

Aktuelno

(Pred)reorganizaciona sudbina PIK-a „Bečej“ - Početak kraja

Bahatost je mnogo godina bila „zaštitni znak“ Poljoprivrednog industrijskog kombinata (PIK) „Bečej“. S jedne strane verovatno zbog osećaja moći ljudi koji su vodili kombinat, a s druge zbog osećaja nedodirljivosti, jer ko bi smeo da dira i/ili ne vodi računa o firmi koja proizvodi hranu?!


Mnogi su se, međutim, preračunali, jer PIK „Bečej“ nije postao lokalni PKB, već je, uslovno rečeno, pušten niz vodu i od 2011. godine je u stečaju. Dotad je ipak kombinatu oprošteno mnogo toga, recimo, dugovi stvoreni pre privatizacije, nepoštovanje Zakona o poljoprivrednom zemljištu – nakon donošenja zakona kombinat nije plaćao zakupninu za korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta – čudni „manjkovi“ prasića, velike plate odabranih, direktno i indirektno učešće predstavnika kombinata u politici. Ni nakon privatizacije 2007. godine nije bilo znatno drugačije, tada su se dizali krediti, koji su delom ili sasvim presipani u druga preduzeća (su)vlasnika PIK-a, kasnile su plate zaposlenima, kupljen je i veoma skupi trkački konj, koji ni do leta 2014. godine – kada, zahvaljujući stečaju, vlasnik kombinata nakon privatizacije ne gazduje uništenom firmom – nije stigao na imanje kombinata…

PIK je, uz svesrdnu podršku tadašnjeg rukovodstva firme i sindikata, 2007. godine privatizovan, a „antihristi“ su bili svi oni koji su izrazili sumnju u ozbiljnost i uspešnost te privatizacije.


O uspehu privatizacije govori da za manje od šest godina – pod rukovodstvom vlasnika, konzorcijuma firme „Irva investicije“ biznismena Đorđija Nicovića i investicionog fonda sa Britanskih devičanskih ostrva – PIK „Bečej“ je u stečaju, a krajem novembra trebalo bi da se zna da li će da bude saniran ili će da bankrotira.

Poslovanje kombinata i pre privatizacije je bilo u najmanju ruku neodgovorno, naime, nisu plaćani doprinosi za zaposlene itd.

Država zbog toga od privatizacije PIK-a nije zaradila ništa, jer je nakon privatizacije, u novembru 2007. godine, od novca ostvarenih od prodaje državnih akcija kombinata, državnim poveriocima platila PIK-ove dugove u iznosu od 724.183.821,53 dinara! (Državni paket akcija prodat je za 980.680.842,72 dinara, tada oko 12,3 miliona evra).

Nakon isplate dugova nisu preostala sredstva za prenos u budžet Republike Srbije. Samo je prenet novac na račun Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih u iznosu od 223.793.568,15 dinara, jer po tada važećim propisima novac od prodaje akcije Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje nije ulazilo u uslovni otpust duga.

Država je, dakle, umesto PIK-a platila poreze na zarade, doprinose za zdravstveno osiguranje radnika, račune za grejanje itd.

Predstavnici i zaposleni PIK-a su na čelu sa direktorom Draganom Satarićem osuđivali svakog ko je izrazio sumnju u uspešnost tada još buduće privatizacije i zdušno branili to što nije vlasništvo kombinata: državnu poljoprivrednu zemlju.

Agencija za privatizaciju je 11. decembra 2006. godine objavila javni poziv za učešće na tenderu radi prodaje 111.984 akcija PIK „Bečej“ – „Poljoprivreda“ A.D., nominalne vrednosti 8.000 dinara. Paket od 111.984 akcija činilo je 40,93% ukupnog kapitala PIK-a. Ukupan registrovani kapital PIK-a sastojao se od 31,59% kapitala u vlasništvu Akcijskog fonda, 9,34% kapitala u vlasništvu PIO fonda i 59,06% kapitala u vlasništvu pojedinačnih akcionara. Zainteresovani ponuđači su do 16. februara 2007. godine trebali da dostave konačne obavezujuće ponude za kupovinu akcija PIK-a „Bečej“.

Jedan od skandala u vezi sa državnom zemljom desilo se upravo u Bečeju i Srbobranu: PIK „Bečej“, naime, „nije priznao“ odluku opštine Srbobran koja je na licitaciji izdala u zakup i ono državno zemljište koje je PIK prethodnih godina koristio, te je mesecima trajala borba na sudu i „na terenu“ između legalnih zakupaca državne zemlje i predstavnika PIK-a koji nisu hteli da napuste državno zemljište, ali ni da plate zakup za njegovo korišćenje. Na kraju su pobedili legalni zakupci i PIK-ovci su morali da napuste zemljište.

U katastarskoj opštini Srbobran, naime, postojalo je 1.244 hektara državne zemlje koju je PIK „Bečej“ desetinama godina unazad koristio besplatno. Ministarstvo poljoprivrede (koordinator Ministarstva je bio Predrag Bubalo iz DSS-a) zatražilo je od vlasti u Srbobranu da se od izdavanja u zakup izuzme zemlja koju je koristio PIK, do završetka privatizacije kombinata na proleće 2007. godine. U suprotnom, priprećeno je Srbobrancima, Ministarstvo poljoprivrede neće dati odobrenje za raspisivanje licitacije za davanje u zakup zemlje u državnom vlasništvu. Opština Srbobran je zahtev Ministarstva poljoprivrede ocenila nezakonitim, te je sprovela licitaciju za izdavanje zemljišta u državnoj svojini bez saglasnosti Ministarstva poljoprivrede. Izdato je u zakup ukupno 4.500 hektara državnog zemljišta, a zakupljeno je i zemljište (1.244 hektara) koje je u to vreme koristio PIK. PIK se, mada je bio obavešten, nije pojavio na licitaciji da zakupi zemljište kojim je i dalje hteo da gazduje.

Dodatnu političku notu priči o PIK-u, privatizaciji i državnom zemljištu dalo je pismo koje je PIK „Bečej“ Investments d.o.o. (firma koja je u vreme privatizacije okupljala male akcionare i koja je raspolagala sa 52 posto akcija PIK-a) uputilo akcionarima kombinata u kojem se konstatuje da je jasno ko PIK-ovce jedino razume i da zato akcionari neka zaokruže broj 5 na izborima – DSS Vojislava Koštunice – kao i da time podržavaju i predsednika opštine Bečej, takođe iz redova DSS (Dušan Jovanović, izabran početkom 2006. godine; prim. a.).

U najmanju ruku nije uobičajeno ovakvo ubeđivanje građana, pa ni akcionara PIK-a, za koga da glasaju na izborima.

„Pozivanje“ na glasanje i način na koji su PIK-ovci branili to što nije njihovo, mnogo govori o prilikama u Srbiji.

R.M.

 

Bivša i sadašnja vlast o rešenju problema kombinata
„Pokušaćemo da napravimo dogovor sa poveriocima“

Politika i političari su mnogo puta bili bliski PIK-u.
Političari su „pomagali“ ovoj firmi neposredno pre privatizacije (ministar Bubalo), a jedan od zaposlenih u PIK-u je učestvovao i na lokalnim izborima (Dušan Jovanović).
U novije vreme takođe je bilo i ima pokušaja pomaganja: pokrajinska vlast (pokrajinski sekretar Vasin), lokalna vlast (predsednik opštine Radojević) i republička vlast (smenjeni ministar poljoprivrede Knežević, koji će ostati upamćen po aferi aflatoksin, bivši ministar poljoprivrede Glamočić, kao i aktuelni predstavnici države, recimo predsednik Vlade Vučić).
Osim izjava i uveravanja o pomoći, međutim, neka konkretnija vrsta pomoći nije na vidiku.
Krajem prošle godine je, recimo, predsednik opštine Vuk Radojević izjavio da „mi kao lokalna samouprava, kao niko do sada, preduzimamo aktivnosti. Toliko angažovani i konstruktivan pristup nije zabeležen u prethodnom periodu. Dobijamo potvrde iz ministarstava i iz Vlade Srbije, a verujem da to prepoznaju i u PIK-u. Krajnje konstruktivnim pristupom od januara ove godine, analizama procene vrednosti kapitala i plana reorganizacije želimo da doprinesemo rešavanju problema kombinata“.
Sredinom marta 2014. godine tadašnji ministar poljoprivrede Dragan Galmočić je, prilikom predizborne posete Bečeju, obećao da će država pomoći opstanak PIK-a „Bečej“ kako bi bila sačuvana proizvodnja i radna mesta. „Pokušaćemo da napravimo dogovor sa poveriocima i da pregovaramo sa strateškim partnerima“, rekao je Glamočić posle posete PIK-u, i dodao da neće biti dopušteno da radnici ostanu na cedilu i da taj kombinat prođe „onako kako su prošli neki drugi ranije, tokom privatizacije“. Glamočić je kazao da se Ministarstvo poljoprivede aktivno uključilo u rešavanje problema PIK-a na inicijativu tadašnjeg prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića. „Rešenje je praktično nađeno i ono će biti predočeno već nakon formiranja nove republičke vlade“, rekao je ministar. To nije učinjeno do novembra 2014. godine, mada nova Vlada uveliko postoji.
Dragan Glamočić je rekao da je uključen u priču o problemu PIK-a: „Mi od prvog dana pričamo na ovu temu i upravo je privodimo kraju. Imamo rešenje za PIK ’Bečej’ bez obzira na to što je država manjinski poverilac. Najlakše je firmu gurnuti u bankrot, što bi mnogima i odgovaralo, ali mislim da PIK može da funkcioniše i da opstane i da ima spasa za PIK ’Bečej’. Mi ćemo napraviti jedan model zajedno sa opštinom, koja se aktivno uključila, i vama, očekujem da će to relativno brzo da se desi, a svakako pre 28. maja (za tada je zakazano ročište poverilaca PIK-a, međutim, odloženo je; prim. nov.) ćemo izaći sa rešenjem, jer sam ja stava, bez obzira na oprečna mišljenja, da kombinati mogu da opstanu ali po novim pravilima. U rešavanje ovog problema uključila se i Vlada Srbije i stav Vlade je da reši slučaj PIK-a ’Bečej’. Iako je država manjinski poverilac, nastojaćemo da napravimo dogovor sa drugim poveriocima da oni budu sigurni da neće ostati oštećeni, a da država onda nađe oblik transformacije PIK-a i strateškog partnera. Moraju se sačuvati radna mesta i mora se sačuvati stočni fond, to su neki uslovi koje ćemo postaviti pred potencijalnog strateškog partnera, a mi ćemo naći mehanizme koliko možemo sa drugih strana da pomognemo. Mi hoćemo da zaokružimo ponudu, da se zna s kim oni razgovaraju, ali u ovom momentu ne želim da izlazim sa rešenjem dok ga ne usaglasimo na sednici Vlade“.
Na novinarsko pitanje šta je suština modela rešavanja problema PIK-a „Bečej“, Glamočić, kao i njegov prethodnik Goran Knežević (bivši ministar poljoprivrede) nije dao konkretan odgovor: „Problem sa PIK-om ’Bečej’ nije nastao danas, nastao je nesretnom privatizacijom, ali Ministarstvo poljoprivrede, iako to nije njegova nadležnost, se aktivno uključilo u rešavanje problema zajedno sa opštinom Bečej. Formirali smo tim i radimo na iznalaženju rešenja, odnosno već smo našli rešenje ali čekamo formiranje nove Vlade da se to usvoji i da izađemo sa konkretnim predlogom“. Na konstataciju novinara da je AIK banka jedan od najvećih poverilaca kombinata i da je ta banka u vlasništvu Miodraga Kostića, Glamočić je rekao: „Mi ćemo imati rešenje za ovaj problem, pokušaćemo kao država da napravimo dogovor sa poveriocima i da izađemo mi, kao neko ko će pregovarati sa strateškim partnerom, i nećemo pustiti PIK ’Bečej’ da prođe kao neki kombinati ranije, bez obzira na to ko god bio vlasnik bilo koje banke, bilo kog kombinata. Država ima odlučnost da reši ovaj problem i neće ostaviti ljude na cedilu i bez posla“.
Stečajni upravnik PIK-a Pavel Severinji je u martu ove godine istakao da kombinat koji je tri godine u radnom stečaju posluje pozitivno, bez pomoći banaka, napomenuvši da je 2013. godina završena sa 700.000 evra poslovnog dobitka.
„Socijalni status zaposlenih nije narušen, stečajna masa nije oštećena, čak je i uvećana, a trenutno se radi na tome da se velika površina ribnjaka od 666 hektara uknjiži u korist PIK-a. Zaključili smo ugovore u vezi sopstvene proizvodnje, nastavljamo saradnju sa velikim partnerima i na ovaj način imamo nade za budućnost. Najveći izazov je poboljšanje teksta plana reorganizacije, gde su banke veliki poverioci i gde očekujemo od države, odnosno od Ministarstva poljoprivrede veliku pomoć u cilju nalaženja rešenja oko samog izjašnjavanja poverilaca o planu reorganizacije, a ključni razgovori su sa bankarima“, rekao je Severinji.
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković su pre nekoliko meseci, prilikom posete opštini Bečej povodom 100 dana rada republičke vlasti, takođe izjavili da brinu o sudbini PIK-a.
Redakcija Bečejskog mozaika je početkom novembra uputila pitanja ministarki poljoprivrede o tome da li su predstavnici ministarstva, u skladu sa njenim obećanjem, posetili PIK „Bečej“, a ako jesu kakvi su zaključci doneti, da li država ima rešenje za kombinat, a ako ima, kakvo je to rešenje, s obzirom na to da je za 26. novembar zakazano ročište poverilaca PIK-a koji treba da odluče o sudbini ovog poljoprivrednog preduzeća. Do trenutka štampanja ovog dodatka redakcija nije dobila odgovore na postavljena pitanja iz Ministarstva poljoprivrede.
Iz avgusta ove godine je vest (izvor je Dnevnik) da je Aleksandar Vučić nakon razgovora s predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije izjavio da misli da je moguće naći rešenje za firme u restrukturiranju, da se obezbedi posao za najveći broj ljudi koji u tim preduzećima rade i reši problem na kojem država godišnje gubi 750 miliona evra. „Mi smo izdvojili 40 od 156 preduzeća za koja su predstavnici sindikata mislili da je moguće pronaći rešenje, a svi bismo, da budem iskren, bili zadovoljni kada bi se ono našlo za deo“, rekao je Vučić, i istakao da su za državu prioritetna preduzeća koja su iz različitih sektora, građevinskog, metalskog, hemijskog, među kojima je PIK „Bečej“, ali i „Azotara”, PKB itd.
Početkom oktobra 2014. godine RTV je objavio to što se znalo i ranije, da bi 26. novembra trebalo da bude održano ročište poverilaca u Privrednom sudu u Novom Sadu, gde bi poverioci trebalo da se izjasne o planu reorganizacije kombinata. RTV je navelo da PIK nije na listi preduzeća za koje je Agencija za privatizaciju uputila javni poziv investitorima, ali se u ovoj firmi ipak nadaju da će im država pomoći i pronaći strateškog partnera. Iako je bankrot zakonski moguć, stečajna uprava tvrdi da do njega ne bi trebalo doći.
„Iščekujući ročište, nakon kojeg će se znati koja je dalja sudbina jednog od nekadašnjih simbola jugoslovenske poljoprivrede, radnici strepe od otkaza, kojih je u naletima bilo u prethodnom periodu i priželjkuju da država bude strateški partner PIK ’Bečeju’. U upravi ovog kombinata kažu da imaju kontakata sa predstavnicima Vlade Srbije i da se ide u pravcu nalaženja strateškog partnera koji bi mogao biti i neki strani investitor. Takođe, navode da očekuju da banke, koje su najveći poverioci, verovatno neće podržati predloženi plan reorganizacije“, navodi RTV i podseća na pojedinosti iz plana reorganizacije. „U Planu koji bi trebalo da traje 15 godina, od tih 15, dve godine bi trebalo da budu grejs period, ajd da kažem neki oporavak PIK-a. Bankarima će se u tih narednih 13 godina isplaćivati određena kamata koja je u planu fiksirana i njihov dug podele na tih 13 godina“, rekao je za RTV stečajni upravnik PIK-a „Bečeja“ Pavel Severinji.
Podsetimo, odmah nakon pokretanja stečajnog postupka, pokrajinska vlada predlagala je plan. Po tom planu, kako je rekao za RTV pokrajinski sekretar za privredu Miroslav Vasin, „Institut za ratarstvo i povrtarstvo bi kroz saradnju sa republičkim Fondom za razvoj postao većinski vlasnik PIK-a, tako što bi se otkupili dugovi od najvećih poverilaca“.
„Nažalost, posle izbora 2012. godine nova vlast nije ništa uradila. Stalno su imali nove planove, sad imaju novi plan i mi se ne pojavljujemo u PIK-u tako intenzivno, a ja tvrdim da je prihvaćen naš plan danas bi imali PIK u većinskom državnom vlasništvu i oporavljen“, rekao je za RTV pokrajinski sekretar za privredu Miroslav Vasin.
Član odbora za selo pri SANU Branislav Gulan tvrdi da je PIK Bečej žrtva ishitrene, ali loše privatizacije. Gulan misli to što i mnogi drugi, da PIK može da opstane samo ako dobije status kao što je dobio PKB Beograd i ako postane državno preduzeće.

B.M.

 

Izveštaj stečajnog upravnika o poslovanju PIK-a
Pomoć od dugogodišnjih partnera

Poslednji, javnosti dostupan, izveštaj stečajnog upravnika PIK-a Pavela Severinjija je iz aprila 2013. godine.
U izveštaju se navodi da je nad PIK-om „Bečej“ 22. marta 2011. godine pokrenut prethodni stečajni postupak rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu, po predlogu bečejske filijale Poreske uprave Ministarstva finansija u cilju sprečavanja promene imovinskog položaja kombinata, odnosno uništavanja poslovne dokumentacije. Rešenjem Privrednog suda 4. aprila 2011. godine privremeni stečajni upravnik ovlašćen je za preuzimanje svih ovlašćenja PIK-a, kako zastupnika, tako i Upravnog odbora i Skupštine. Na osnovu izveštaja privremenog stečajnog upravnika na sudskom ročištu održanom 12. aprila 2011. godine, utvrđeno je da postoje razlozi za pokretanje stečajnog postupka, te je otvoren stečajni postupak nad PIK-om „Bečej“ A.D. Bečej. Tim rešenjem za stečajnog upravnika imenovan je Pavel Severinji iz Bačkog Petrovca. Rešenjem su pozvani obezbeđeni i neobezbeđeni poverioci da prijave svoja potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa u Službenom glasniku RS, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije. Naloženo je i dužnicima PIK-a da bez odlaganja izmire svoja dugovanja.
Stečajni upravnik je preduzeo radnje za utvrđivanje stečajne mase i preuzimanje imovine PIK-a, te je formirao pomoćne organe za popis imovine. O otvaranju stečajnog postupka obavešteni su svi nadležni državni organi, javna preduzeća i banke. U maju 2011. godine održana je prva Skupština poverilaca i izabran je Odbor poverilaca od 7 članova. Skupština poverilaca preporučila je poveriocima da se na prvom poverilačkom ročištu izjasne da se stečajni postupak okonča usvajanjem plana reorganizacije. Krajem maja održano je prvo poverilačko ročište na kojem je razmatran izveštaj o ekonomsko-finansijskom stanju PIK-a, nije doneta odluka da se proglasi bankrot, a ostavljen je rok za podnošenje plana reorganizacije firme. U predviđenom roku podneto je 2.057 prijava potraživanja, a u septembru 2011. godine na sudskom ročištu prihvaćena je predložena lista priznatih i osporenih razlučnih i stečajnih potraživanja. U novembru 2011. godine stečajni upravnik podneo je plan reorganizacije sa izveštajem o proceni imovine. Na Plan reorganizacije pristigle su primedbe stečajnih i razlučnih poverilaca. Stečajni sudija naložio je stečajnom upravniku da angažuje nezavisno stručno lice koje će izvršiti novu procenu kapitala stečajnog dužnika iz razloga što je u planu reorganizacije predviđena mera pretvaranja potraživanja u kapital stečajnog dužnika. Izveštaj o proceni vrednosti sačinio je Centar za veštačenje i procene
iz Novog Sada u julu 2012. godine. Na osnovu konsultacije sa ključnim poveriocima stečajni upravnik je delimično izmenio predlog plana reorganizacije koji je predat sudu u decembru 2012. godine, navodi se u izveštaju stečajnog upravnika. Od tada do novembra meseca 2014. godine su nekoliko puta zakazivana i odlagana sudska ročišta. Poslednje ročište je zakazano za 26. novembar, na kom bi više od 2.000 poverilaca PIK-a trebalo da se izjasni o tome da li prihvata plan reorganizacije kombinata, a u suprotnom firma bi trebala da bankrotira. 

Plan reorganizacije je poslednji put menjan u septembru 2013. godine, a poslednja u nizu procena kapitala, po raspoloživim informacijama, početkom novembra je još bila u toku.
Nakon otvaranja stečajnog postupka nad PIK-om „Bečej“, rukovodioci tog preduzeća nekoliko puta su izjavili da uprkos stečaju firma funkcioniše normalno, isplaćuju se plate zaposlenima i plaćaju se nameti državi.
O proizvodnji u PIK-u ima reči i u izveštaju stečajnog upravnika iz aprila 2013. godine, u kom se navodi da su preduzete aktivnosti kako bi se nastavio proces proizvodnje u svim organizacionim delovima PIK-a. „Bez potrebnih novčanih sredstava (ukupno evidentirano stanje na dan stečaja na poslovnim računima je iznosilo 1.359.229,72 dinara), bez zaliha osnovnih proizvoda za ishranu tovnih svinja, negativnim projekcijama toka novčanih sredstava (karakteristika za poljoprivredu u prvom polugodištu zbog velikih ulaganja) kao i bez mogućnosti finansiranja ova dva procesa iz drugih finansijskih izvora, ostala je kao jedina mogućnost obraćanje dugogodišnjim partnerima da oni iz sopstvenih sredstava pokušaju pomoći PIK-u“.
Stečajni upravnik u izveštaju piše i sledeće: „Značajna razlika na prelazu 2012. na 2013. godinu a u odnosu na 2011/2012. godinu je što je zbog suše u 2012. godini umanjen prinos naših proizvoda za ugovorenu proizvodnju i kompenzaciju sa partnerima, te je u 2013. godinu prenet dug prema njima u iznosu od cca 160 miliona dinara, koji će se izmiriti proizvodnjom i kompenzacijama u 2013. godini. Ukupna površina koja je obrađena i zasejana iznosi 8.200 hektara uz postrnu setvu od 400 hektara. Smanjenje obima ratarskih proizvoda u 2012. godini usledilo je zbog suše u drugom polugodištu i smanjenih prinosa kod šećerne repe, soje i kukuruza. Proizvodnja stočne hrane je smanjena zbog nedostatka kukuruza kao osnove za pravljenje koncentrata za svinje zbog smanjenja zemljišnog poseda (smanjenje zemljišnog poseda sa 13.587 hektara u 2008. godini, zatim na 12.316 hektara u 2009. godini i konačnih 8.713 u 2010. godini zbog oduzimanja državne zemlje koju je PIK ’Bečej’ koristio) kao i zbog zatečenog plana setve i ugovorene proizvodnje za 2010/2011. godinu. Proizvodnja u mešaoni stočne hrane je nastavljena samo za RJ Govedarstvo čime je kapacitet mešaone stočne hrane sveden na oko 20%. Smanjenje dorade semena u 2012. godini je posledica smanjenja semenske robe zbog suše u 2012. godini kako kod PIK ’Bečej’-a tako i kod proizvođača kojima PIK ’Bečej’ vrši uslugu. Proizvodnja tovljenih svinja je u 2012. godini uvećana u odnosu na 2011. godinu kako u broju grla, tako u i u ukupnom broju kilograma što je rezultiralo i uvećanom prosečnom težinom po jednom tovljeniku. Proizvodnja koncentrata je poverena Veterinarskom zavodu Subotica. Problemi tokom 2011. i 2012. (a i ranijih godina) su veliki skokovi i padovi prodajnih cena tokom godine što se odražava na promet i brojno stanje svinja. Proizvodnja mleka u 2012. godini je uvećana i ukupna količina je visokog kvaliteta i isporučena poznatom kupcu (Imlek) uz najpovoljniju cenu i isplaćene premije po jednom litru isporučenog mleka. Proizvodnja i prerada povrća je bila na nivou 2011. godine pre svega zbog dobrog prinosa graška u 2012. godini (skidan proizvod pre suše) i kukuruza šećerca (nalazi se pod zalivnim sistemima). Smanjenje proizvodnje ribe u 2012. godini je posledica procesa proizvodnje iz 2010. godine (nije nasađena jednogodišnja i dvogodišnja mlađ u 2010. godini, što je rezultiralo malim količinama proizvedene konzumne ribe u 2012. godini). Ukupno investiciono održavanje i nabavka najneophodnije opreme od momenta stečaja do 31.12.2012. godine iznosi 127.780.632 dinara i to u RJ Ratarstvo 50.283.830 dinara, RJ Svinjarstvo 39.336.047 dinara, RJ Govedarstvo 6.055.491 dinar, RJ Flora 5.666.346 dinara, RJ Ribnjak 21.115.537 dinara, Dvorac Fantast 3.192.262 dinara, RJ Građevinar 10.406 dinara i RZ Zajedničke službe 2.110.709 dinara. Posmatrano od momenta stečaja 12.04.2011. do 31.12. 2011. godine finansijski rezultat za PIK Bečej je pozitivan u iznosu od 152.765.996 dinara“.
U izveštaju stečajnog upravnika PIK-a piše i da je procenjena šteta od suše u 2012. godini iznosila oko 250 miliona dinara.
Što se finansiranja obaveza tiče, u izveštaju se navodi da je od 12. aprila 2011. do 31. decembra 2012. godine PIK „Bečej“ „izvršio isplatu bruto minimalne zarade bez kašnjenja (ukupan broj zaposlenih na početku stečaja je iznosio 1.623 a na dan 31.12.2012. godine 1.334, ukupni isplaćeni neto u 2012. godini 466.650.777 dinara, bruto 757.113.976 dinara, prosečna zarada po radniku 26.631 dinara)“, „izvršio sva plaćanja prema javnim preduzećima (Elektrovojvodina, Srbijagas, Gas Bečej,Toplana Bečej....)“, „izvršio sva plaćanja prema državi (plaćeni su svi porezi i doprinosi a tokom 2012. godine plaćen je i zakup državne zemlje za 2012/13. godinu u iznosu od 574.000 evra za korišćenje 4.800 hektara zemlje)“, „izvršio sva plaćanja prema osiguravajućim društvima i lizing kućama (imovina osigurana kod Dunav osiguranja i manjim delom kod DDOR Novi Sad, vraćena celokupna oprema iz lizinga data na korišćenje preduzećima bivšeg vlasnika)“, „izvršio sva plaćanja pre-ma dobavljačima koji ne finansiraju proizvodnju (setva i ishrana stoke)“.

R.M.

 

Pitanje bez odgovora
Zašto je porastao udeo bivšeg vlasnika PIK-a?

„Osveženi“ plan reorganizacije PIK-a „Bečej“ u stečaju o kom su poverioci kombinata trebali da se izjasne u februaru 2014. godine, ima više ozbiljnih nedostataka – naravno, i februarsko sudsko ročište poverilaca je odloženo, kao i mnoga ročišta pre toga. Najnoviji dan D za PIK trebalo bi da bude 26. novembar, za kad je zakazano izjašnjavanje poverilaca o planu reorganizacije u sudu.
Interesantan je deo po kom bivšem vlasniku PIK-a – „Irva investicije“ i tajanstveni investicioni fond s egzotičnih Britanskih devičanskih ostrva – učešće u kapitalu kombinata za nekoliko meseci je „poraslo“ sa 4,33 odsto na 32,07 odsto.
O „nedostacima“ novog, prerađenog plana reorganizacije su i predsednik opštine Bečej Vuk Radojević i član Odbora poverilaca PIK-a Mihajlo Ćelić uputili dopis Privrednom sudu i PIK-u „Bečej“ krajem juna 2013. godine tražeći odlaganje ročišta poverilaca za oktobar mesec te godine (to ročište je odloženo za februar 2014.) kako bi se do tada napravio prihvatljiv i održiv plan reorganizacije PIK-a „Bečej“.
U dopisu iz lokalne samouprave navodi se da su predstavnici opštine uradili analizu teksta predloga plana reorganizacije PIK-a, te je njihov predlog da se ne prihvati plan reorganizacije zbog ozbiljnih nedostataka. U dokumentu piše da se u planu reorganizacije ukazuje na unutrašnje i spoljne faktore koji su doveli do pogoršanja finansijskog položaja i teškoća u poslovanju kombinata, međutim, nije utvrđen glavni razlog stečaja, niti mogućnost otklanjanja tog problema. Predsednik opštine i član Odbora poverilaca smatraju da je glavni razlog za pokretanje stečajnog postupka nastao krajem 2008. godine prekomernim zaduživanjem PIK-a „Bečej“ kod banaka u korist povezanih lica kontrolnog akcionara „Irva investicije“ (firma beogradskog biznismena Đorđija Nicovića). Obaveze, kaže se u dopisu iz opštine, koji je upućen Privrednom sudu u Novom Sadu i PIK-u, po tom osnovu iznose 17.264.531 evro i odnose se na povećanje zaduženosti kod banaka po osnovu kredita u iznosu od 13.349.856 evra – 11.117.457 evra kod AIK banke, 1.840.673 evra kod Alfa banke i 391.726 evra kod Komercijalne banke.
Pored toga, tu je i preuzimanje obaveza po osnovu jemstva datog Banci Intesa kao garantu za glavnog dužnika „Irva investicije“ prema Banci Koper, kao kreditoru po kreditu u iznosu od 7.350.000 evra. Po tom osnovu Banci Intesa je priznato dospelo uslovno potraživanje na teret PIK-a, kao pristupaoca dugu, od 3.914.674 evra (za obaveze koje je Banka Intesa platila Banci Koper umesto „Irva investicija“) i uslovna obaveza, po istom osnovu, za preostalu obavezu koja je dospela na naplatu 26. jula 2013. godine. Konstatuje se da se radi o velikoj obavezi od 17,2 miliona evra, a ta obaveza nema veze sa poslovanjem PIK-a. Taj iznos je, navodi se, glavna prepreka za izradu održivog plana reorganizacije PIK-a.
Ima problema i s procenom kapitala PIK-a. Naime, što se tiče imovine i kapitala PIK-a po proceni iz plana reorganizacije od 14. decembra 2012. godine, kapital PIK-a iznosi 193.591.000 dinara, aktiva je 7.520.164.000 dinara, a pasiva 7.326.573.000 dinara. Korigovana procena iz plana reorganizacije od 17. juna 2013. godine pokazuje da je kapital procenjen na 1.688.546.000 dinara, aktiva na 7.839.814.000 dinara, a pasiva na 6.151.268.000 dinara.
Tu postoje dva problema, jedan je veliko umanjenje obaveza, u iznosu od 1.175.305.000 dinara, jer u obaveze nisu uključene obaveze iz poslovanja u stečaju, predujam za pokretanje stečaja, nagrade stečajnom upravniku i neisplaćene bruto zarade. Posledica ovakvog obračuna je da se stari vlasnici PIK-a („Irva investicije“ i investicioni fond sa egzotičnog ostrva) u kratkom roku, u istom planu reorganizacije stavljaju u radikalno drugačiji položaj. Prema planu iz decembra prošle godine stari vlasnici bi, nakon usvajanja plana, trebali da imaju učešće u novom kapitalu oko 4,33 procenta, a prema novoj verziji plana reorganizacije to učešće bi iznosilo 32,07 procenata. Predstavnici opštine zbog toga su u junu prošle godine zahtevali reviziju procene imovine i kapitala PIK-a. Problem je i to što je u aprilu 2013. godine predstavnik „Irva investicije“ zatražio ponovnu procenu vrednosti poljoprivrednog zemljišta PIK-a. Nije jasno zašto se procenjuje samo vrednost zemljišta, a ne i nekretnine i opreme. Inače, prvobitna procena vrednosti zemljišta značajno je podigla ukupnu vrednost aktive PIK-a. Pored toga nije jasno na osnovu kojih tržišnih pokazatelja je izvršena prvobitna procena zemljišta i kojim se argumentima pravda skok cena od oko 48 odsto, navodi se u dopisu opštinara Privrednom sudu. U dopisu piše da je problematičan i obračun kamata u planu reorganizacije: u klasi A poverilaca prikazane su obračunate kamate od 12. aprila do 10. jula 2013. godine u korist banaka poverilaca u iznosu od 818.208 evra, a kamate nisu obračunate, nejasno je zbog čega, drugim poveriocima, ukoliko oni na to imaju pravo.

Predstavnici opštine i Odbora poverilaca navode i da PIK „Bečej“ ima veliki iznos nenaplaćenih potraživanja od „Irva investicija“ po osnovu toga što je kombinat dao finansijske pozajmice nekadašnjoj firmi Đorđija Nicovića. Zbog toga se predlaže da se konzorcijumu („Irva“ i investicioni fond sa egzotičnog ostrva) ograniči pravo upravljanja i raspolaganja akcijama PIK-a, dok se ne izvrši naplata potraživanja.
U planu reorganizacije navodi se i da se planira otpuštanje 600 zaposlenih iz PIK-a, osim u slučaju da se PIK-u odobri korišćenje dodatnog fonda zemljišta od 4.000-5.000 hektara. U dokumentu predstavnici opštine i član Odbora poverilaca pitaju na koji način i kojom dinamikom će biti finansiran predviđen broj viška od 600 radnika ukoliko kombinat ne dobije traženo zemljište.
Zasad se ne zna da li su usvojene primedbe iz lokalne samouprave. Što se plana reorganizacije tiče, on je od 2011. godine do početka novembra 2014. menjan nekoliko puta, u decembru 2012, u junu 2013. i u septembru 2013. godine.
Najzad, prema nezvaničnim informacijama novinara Bečejskog mozaika, upravo je u toku nova procena kapitala PIK-a „Bečej“ za predstojeće ročište poverilaca koji je zakazan za 26. novembar.
Podsetimo da u najnovijoj verziji plana reorganizacije PIK-a od 30. septembra 2013. godine, predlagač plana, stečajni upravnik kombinata Pavel Severinji navodi da plan reorganizacije sada sadrži i izmene i dopune koje su dodate nakon sudskog ročišta održanog 10. jula 2013. godine, u cilju usklađivanja sa izveštajem o reproceni vrednosti imovine i kapitala PIK-a na dan 14.06.2013. godine od 27.08.2013. godine u skladu sa nalogom stečajnog sudije i prihvaćenim primedbama poverilaca i zainteresovanih lica i preciziranja nedovoljno jasnih odredbi i tehnike sprovođenja bitnih mera plana.
Procenjena vrednost kapitala PIK-a iz juna 2013. godine je (bez PDV-a) 17.314.039 evra, to jest 1.977.968.000 dinara.
U tom planu reorganizacije je dat pregled nove vlasničke strukture, pojedinačno po akcionarima, sa podacima potrebnim za njihov upis u CRHoV, broju akcija koje im pripadaju u vlasništvo, pojedinačnoj i ukupnoj nominalnoj vrednosti akcija svakog od njih i pojedinačnom procentualnom učešću akcionara u ukupnom akcijskom kapitalu po planu reorganizacije.
Po planu reorganizacije, najveći akcionari PIK-a bi i dalje bio konzorcijum (bivši vlasnici: „Irva investicije“ i investicioni fond sa Devičanskih ostrva) sa 27,6 % u ukupnom akcijskom kapitalu, Banka Intesa sa 15 %, Alpha bank sa 3,9 %, Aik banka sa 8,3 %, „Irva transport“ sa 2 %, Poreska uprava, sa 7,9 %, Ministarstvo poljoprivrede sa 5,7 %, Nova agrobanka (u stečaju) sa 9 %, Elektrovojvodina sa 2,6 %, Srbijagas 1,3 % itd. učešća u akcijskom kapitalu. Ukoliko bi se usvojio plan reorganizacije, PIK bi imao više od 900 akcionara. B.M.


Iz plana reorganizacije
Banke potražuju dve i po milijarde dinara

Predlagač plana reorganizacije je stečajni upravnik Pavel Severinji.
U planu reorganizacije PIK-a „Bečej“ navode se klase poverilaca čija su potraživanja utvrđena u stečajnom postupku.
Klasa „A-1” poverilaca su obezbeđeni ili razlučni poverioci: poslovne banke (ukupno 7 poverilaca), koje imaju upisana, odnosno registrovana založna prava na imovini PIK-a u vrednosti obezbeđenih potraživanja u ukupnom iznosu od 2.457.438.775,42 dinara.
Klasa „A-2” poverilaca su obezbeđeni ili razlučni poverioci (ukupno 6 poverilaca), koji imaju upisana, odnosno registrovana založna prava na imovini stečajnog dužnika, u ukupnom iznosu od 1.081.204.402,98 dinara.
Klasa „B” poverilaca su poverioci prvog isplatnog reda, fizička lica (ukupno 1.403 poverilaca) za potraživanja po osnovu neisplaćenih neto zarada u iznosu minimalnih zarada za poslednjih 12 meseci pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka, u ukupnom iznosu od 18.316.905,62 dinara.
Klasa „C“ poverilaca prvog i drugog isplatnog reda (jedan poverilac) je Republika Srbija, Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Regionalni centar Novi Sad, filijala Bečej, u ukupnom iznosu od 218.151.265,18 dinara (za potraživanja po osnovu neisplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupaka, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka – prvi isplatni red – u iznosu od 105.233.293,92 dinara, a za potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – drugi isplatni red – u iznosu od 112.917.971,26 dinara.
Klasa „D” su poverioci trećeg isplatnog reda (ukupno 471 poverilac) su ostali neobezbeđeni poverioci za potraživanja nastala po osnovu ostalih javnih dažbina, potraživanja iz komercijalno-finansijskih poslova i potraživanja fizičkih lica nastala po osnovu i u vezi sa radom, u ukupnom iznosu od 1.726.412.598,67 dinara.
Klasa „E” je administrativna klasa stečajnih poverilaca trećeg isplatnog reda (ukupno 825 poverilaca) za potraživanja nastala iz komercijalno finansijskih poslova i po osnovu i u vezi sa radom, a koja pojedinačno ne prelaze iznos od 20.000 dinara, formirana iz administrativnih razloga.
Postoje i osporena prijavljena potraživanja poverilaca (ukupno 11) koji su u zakonskom roku od 8 dana od dana dostavljanja zaključka o osporavanju potraživanja pokrenuli sudske sporove za utvrđenje osporenih potraživanja i o tome obavestili stečajnog dužnika, u ukupnom iznosu od 142.243.049,35 dinara.
Utvrđena su i uslovna potraživanja razlučnih i stečajnih uslovnih poverilaca (ukupno 12 poverilaca) u ukupnom iznosu od 4.434.110.367,08 dinara, od čega je 40.439.789,00 dinara utvrđeno uslovno potraživanje razlučnog uslovnog poverioca Hypo Alpe-Adria Bank a.d. Beograd, po osnovu datog jemstva za obaveze nepovezanog trećeg lica „Interkomerc“ a.d. Beograd, a 401.947.199,00 dinara je utvrđeno uslovno potraživanje uslovnog stečajnog poverioca Banca Intesa a.d. Beograd, po osnovu sadužništva za obaveze povezanog trećeg lica „Irva investicije“ d.o.o. Beograd, 3.991.723.379,08 dinara, utvrđena uslovna potraživanja lica povezanih sa vlasnikom kapitala stečajnog dužnika, kao uslovnih poverilaca po osnovu hipotekarnih i drugih jemstava i sadužništva koja su ova povezana lica dala razlučnim i stečajnim poveriocima trećeg isplatnog reda za obaveze PIK-a.
Planom reorganizacije utvrđene su bitne mere sprovođenja plana, koje su ključne za njegovu realizaciju:
- nastavak poslovanja PIK-a pod upravom poverilaca kao vlasnika kapitala;
- isplata dela potraživanja stečajnih poverilaca pre početka primene plana;
- reprogram potraživanja dela razlučnih poverilaca i njihova isplata po dinamici i na način utvrđen planom;
- konverzija potraživanja dela razlučnih poverilaca u kapital;
- konverzija potraživanja stečajnih poverilaca u kapital;
- povlačenje i poništaj ranije izdatih akcija stečajnog dužnika uz istovremeno izdavanje novih akcija starim akcionarima u zamenu za deo povučenih i poništenih akcija;
- izdavanje novih akcija poveriocima po osnovu konverzije njihovih potraživanja u kapital društva;
- promena oblika organizovanja iz javnog u nejavno akcionarsko društvo.
Utvrđene su i ostale mere sprovođenja plana reorganizacije:
- prodaja/unovčenje imovine PIK-a sa teretom ili bez tereta na osnovu i u skladu sa odlukama Nadzornog odbora
- ustupanje dela opterećene ili neopterećene imovine PIK-a na ime namirenja potraživanja;
- davanje u zalog opterećene ili neopterećene imovine PIK-a;
- prenos dela ili celokupne imovine na jednog ili više postojećih ili novoosnovanih subjekata;
- zaključivanje ugovora o kreditu ili zajmu;
- raskid ili izmena zaključenih ugovora;
- osporavanje nepriznatih potraživanja;
- otpuštanje dela zaposlenih i angažovanje drugih lica;
- izmene i dopune opštih akata i drugih dokumenata o osnivanju ili upravljanju. 

 

Vlasnici pre stečaja: „Irva“ i fond za Devičanskih ostrva

Prema podacima Agencije za privredne registre, osnovni registrovani kapital PIK-a je novčani i iznosi 33,415,833,21 evra, od čega upisani i uplaćeni novčani kapital je 26.829.860,76 evra na dan 20.11.2002. godine i upisani i uneti nenovčani kapital od 6.585.972,45 evra na dan 12.07.2005. godine.
Navedeni osnovni kapital PIK-a registrovan je kao akcijski kapital u Centralnom registru depou i kliringu hartija od vrednosti (CRHoV) i na dan otvaranja stečajnog postupka, 12.04.2011. godine, sastojao se od 273.551 običnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti od po 8.000 dinara ukupne nominalne vrednosti emisije 2.188.408.000 dinara.
Najveći akcionari PIK-a na dan otvaranja stečaja bili su konzorcijum sa 97,23% akcija, „Focus capital partners“ sa 0,06 % akcija i „Food product“ sa 0,05 % akcija.
Kontrolni akcionar PIK-a sa 97,23 % akcija (kapitala) je konzorcijum dva pravna lica, po osnovu Ugovora o konzorcijumu od 27.03.2007. godine: „Forum Absolute Return Fund“ Ltd., sa 51% učešća u konzorcijumu, sa sedištem u Tortoli, Britanska devičanska ostrva i „Irva investicije“ d.o.o. Beograd, sa 49% učešća u konzorcijumu.

B.M.

Objavljivanje dodatka omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja

Last modified on
Rate this item
(0 votes)
back to top