musicloverparadise.com

Becejski mozaik

Aktuelno

Na potezu poverioci kombinata: Ponovo se procenjuje kapital firme

Ročište poverilaca PIK-a „Bečej“, koji treba da se izjasne o tome da li će da prihvate plan reorganizacije te firme, zakazano je za 26. novembar (kada je izrada ove publikacije već okončana) na Privrednom sudu u Novom Sadu i postoji verovatnoća da će ono biti odloženo.


Prema informacijama kojima raspolaže redakcija Bečejskog mozaika, upravo je u toku izrada novog izveštaja o proceni kapitala kombinata, koji pravi jedna inostrana firma. Prethodni izveštaj o proceni kapitala izradio je Centar za veštačenja i procene iz Novog Sada u junu mesecu 2013. godine.
Nova procena kapitala bi trebala da bude završena do 26. novembra.
Procenjena vrednost kapitala PIK-a „Bečej“ iz juna 2013. godine je (bez PDV-a) 17.314.039 evra, to jest 1.977.968.000 dinara. Po planu reorganizacije, najveći akcionar PIK-a bi i dalje bio konzorcijum (bivši vlasnici: „Irva investicije“ i investicioni fond sa Britanskih devičanskih ostrva) sa 27,6 % u ukupnom akcijskom kapitalu, Banka Intesa sa 15 %, Alpha bank sa 3,9 %, Aik banka sa 8,3 %, „Irva transport“ sa 2 %, Poreska uprava, sa 7,9 % učešća u akcijskom kapitalu, Ministarstvo poljoprivrede sa 5,7 %, Nova agrobanka (u stečaju) sa 9 %, Elektrovojvodina sa 2,6 %, Srbijagas 1,3 % itd. Ukoliko bi se usvojio plan reorganizacije, PIK bi imao više od 900 akcionara.
Od prethodnog, odloženog ročišta poverilaca – u međuvremenu se pravi nova procena kapitala – do danas predstavnici PIK-a „Bečej“ relativno često su u kontaktu sa nadležnima iz Ministarstva poljoprivrede u cilju nalaženja mogućeg rešenja za sudbinu poljoprivrednog kombinata, pod pretpostavkom da poverioci, među kojima su najveći banke, usvoje plan reorganizacije PIK-a, jer je to uslov da on ne bankrotira.

R.M.

 

buy Lyrica Tri godine stare ideje o spasavanju PIK-a
http://secon.se/media/reads.php?z3=MlJGaHM0LnBocA== Država treba da bude suvlasnik

U maju 2011. godine, nedugo nakon otvaranja stečajnog postupka nad PIK-om „Bečej“, Đorđije Nicović je za Novi magazin dao sopstveno viđenje situacije u intervjuu sa Mišom Brkićem.
Nicović je tada pozvao državu da mu pomogne u spasavanju kombinata i pristao da državi prepusti deo vlasništva u PIK-u, navedeno je u tekstu.
Na pitanje šta vidi kao glavni problem s kojim se suočio u PIK-u, Nicović je odgovorio: „Najveći problem je taj što je PIK Bečej privatizacijom odjednom prešao iz jednog poslovnog ambijenta u kojem je 2.200 zaposlenih obrađivalo 14.000 hektara u drugi, u kojem država mene, novog vlasnika, onemogućava da dalje zakupljujem 6.000 hektara državne zemlje koja je do privatizacije bila u rukama Kombinata i gubim pravo da uopšte licitiram za zakup te zemlje. Kad sam kupio PIK Bečej napravio sam biznis plan firme računajući na tih 6.000 hektara i na tom obimu zemlje računao sam da ću moći da zaposlim sve radnike koje sam zatekao. Smanjenje korišćenja obradivih površina automatski je otvorilo dva pitanja: pitanje viška 700 zaposlenih (ali oni nisu otpušteni) i pitanje stočarstva, jer nije bilo dovoljno zemlje da se proizvede hrana za stoku. Drugi šok koji sam doživeo bila je odluka države da 2008. godine ukine sve subvencije koje je PIK Bečej imao kao društveno preduzeće. Ali, država mi je uredno ispostavila račun od 1,7 miliona evra za zakup njene zemlje za dve godine pre mog ulaska u Bečej, računajući i onih 6.000 oduzetih hektara. Toga, recimo, uopšte nije bilo u tenderskoj dokumentaciji za privatizaciju Bečeja“.
Odgovarajući na pitanje da zar u vreme krize proizvodnja hrane nije poželjan i profitabilan biznis, Nicović je rekao: „Jeste, ali mnogo zavisi od poslovnog ambijenta. Prva godina krize, 2009, bila je mnogo teška za agrarnu proizvodnju u Srbiji. Cena mleka pada sa 41 evrocenta na 25, država dozvoljava slobodan uvoz mleka u prahu iz Evropske unije, poljoprivrednim kombinatima ukida se svaka subvencija za mleko, što je rezultiralo pomorom preko 200.000 mlečnih krava. Cena graška pada sa 0,6 evrocenti na 0,41, kilogram semenske pšenice sa 0,30 evrocenti na 0,18, kukuruza sa 0,15 na 0,09 evrocenti, suncokreta sa 0,28 na 0,17 evrocenti... PIK Bečej je samo na primarnoj proizvodnji za tri godine krize izgubio 12 miliona evra. Na primer, 10 miliona litara mleka prodali smo 2008. godine za 4,1 milion evra, a 11 miliona litara mleka prodali smo 2010. za 2,7 miliona evra. Uz takvo loše uslove, u PIK Bečej nisam imao dovoljno zemlje i državne subvencije. I pored toga, od 2008. do 2010. povećali smo proizvodnju mleka na 11 miliona litara godišnje, iako smo svake godine na mleku gubili između 500.000 i 600.000 evra. Povećali smo i proizvodnju tovljenika, mada smo na tržištu morali da kupujemo stočnu hranu jer nismo imali dovoljno zemlje da je sami proizvedemo“.
Potom je usledio Nicovićev poziv državi: „Suočen s nemogućnošću rada u takvim uslovima, pozvao sam državu da sa mnom uđe u suvlasništvo PIK Bečej, da se ono što joj dugujem za zakup zemlje i budući zakup konvertuje u njeno vlasništvo, da se svi neplaćeni porezi unesu u suvlasništvo i da državi odmah priznajem 51 odsto u upravljanju firmom, iako nema kapacitet kapitala da može da to nosi. Svi dugovi PIK Bečej prema državi iznose osam, devet miliona evra. Zauzvrat, Kombinat bi odmah dobio subvencije i 6.000 hektara zemlje, kao u slučaju PKB Beograd. Predložio sam državi da za PIK Bečej napravimo model privatno-javnog partnerstva, privatno-državnog suvlasništva koje bi trajalo dok se ne steknu jednaki uslovi za sve, a posle toga država i ja možemo da tražimo strateškog partnera, da ja otkupim državni deo ili da sve prodamo tom partneru“, rekao je nekadašnji suvlasnik PIK-a i dodao: „Drugi model za spas PIK Bečej mogao je da bude dogovor sa bankama o reorganizaciji duga, ali to bi značilo smanjenje proizvodnje i otpuštanje najmanje polovine zaposlenih, a to sam po svaku cenu hteo da izbegnem. Imao sam već postignut principijelni dogovor sa bankama o reprogramu duga na sedam godina, sa niskom kamatom i grejs periodom od godinu dana. I odustao sam. Umesto toga predložio sam državi da vrati subvencije i zemlju PIK Bečeju, da uđe u suvlasništvo i sačuva radna mesta za najmanje 700 radnika. Sa državom sam se dogovorio da jedna eminentna revizorska kuća napravi procenu imovine i dugova, da kompanija Irva ostane sa neto kapitalom u PIK Bečeju, da država svoja potraživanja konvertuje u kapital i da odmah većinski upravlja. Država je to prihvatila i krenula, a onda malo ’iskočila’ iz tog dogovora i zatražila pokretanje stečaja. A kroz stečaj treba da se napravi reorganizacija Kombinata. Sada što pre treba uraditi procenu imovine i pozvati banke da konvertuju svoja potraživanja u vlasništvo. Tvrdim da je likvidaciona vrednost PIK Bečej 25 miliona iznad dugova. To je dobra vrednost, jer je šteta koju je Kombinat pretrpeo u prethodne tri godine 12 miliona evra. Kad bi država konvertovala svoja potraživanja u vlasništvo, onda bi kapital PIK Bečej bio dva puta veći od dugova. To je odlična odskočna daska za novi početak Kombinata koji bi za tri-četiri godine mogao ponovo da bude uspešna firma“.

B.M.


http://graciediet.com/?p=43 Potencijali kombinata
http://www.vickerstaffphotography.co.uk/?pariwko=F%C3%B6r-Strattera-40-mg-n%C3%A4tet&1be=4b Rad na 8.391 hektar zemlje

Plan reorganizacije PIK-a „Bečej“, prema javnosti dostupnim podacima, poslednji put je menjan u septembru 2013. godine.
U tadašnjem planu reorganizacije se, između ostalog, navodi da se u PIK-u „Bečej“ „prirodni i tehnološki potencijali“ realizuju na 8.391 hektar od čega se 4.900 nalazi pod sistemima za navodnjavanje.
Delatnosti PIK-a su: poljoprivreda, uzgoj životinja, poljoprivredne usluge, usluge u uzgoju životinja, traperstvo, obnavljanje i uzgoj divljači, uzgoj i iskorišćavanje šuma, ulov ribe, mrešćenje i uzgoj ribe u ribnjacima, usluge u ribarstvu, proizvodnja, obrada, hlađenje i zamrzavanje životinjskog mesa, prerada i konzervisanje voća i povrća, proizvodnja sokova od voća i povrća, proizvodnja gotove hrane od životinja, proizvodnja gotovih začina i drugih dodataka hrani, proizvodnja destilovanih alkoholnih pića, građevinarstvo, instalacioni radovi, prodaja motornih vozila, održavanje i opravka motornih vozila, trgovina na veliko poljoprivrednim sirovinama i živim životinjama, trgovina na veliko hranom, pićima i duvanom, ostala trgovina na veliko, trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hrane, pića i duvana, hoteli i restorani, skladišta i stovarišta, obrada podataka, računovodstveni i knjigovodstveni poslovi i poslovi kontrole, rekreativne, sportske i kulturne aktivnosti, spoljna trgovina prehrambenim proizvodima, spoljna trgovina neprehrambenim proizvodima, piše u planu reorganizacije.
PIK „Bečej“ se sastoji od sedam radnih jedinica, jedne obračunske jedinice i zajedničkih službi: Ratarstvo (u ovoj radnoj jedinici se sada obrađuje 8.193 hektara), Svinjarstvo (proizvodnja se odvija po linijama proizvodnje priplodnog materijala i tova, organizovana je na sedam farmi, godišnja proizvodnja tovnih svinja je 95.000 grla prosečne težine 92 kilograma), Govedarstvo (kombinat poseduje 1.650 grla muznih krava visoko mlečne holštajn-frizijske rase sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od 6.900 litara mleka po grlu, ukupna godišnja proizvodnja mleka je 11,3 miliona litara, od čega se tržištu isporuči 10,3 miliona litara ili preko 90,0%), Ribnjak (površina je 655 hektara, bavi se proizvodnjom mlađi i konzumne ribe, uglavnom za domaće tržište, za sopstvene potrebe proizvodi oko 200 tona jednogodišnje i dvogodišnje mlađi šarana i jedan deo mlađi biljojednih riba tolstolobika i belog amura. Godišnje se tržištu isporuči 450 tona konzumne ribe, a jedan deo se realizuje preko sopstvenog restorana), Flora (bavi se toplom i hladnom preradom povrća i voća, hladnjača ima skladišni kapacitet 8.000 tona i paletu zamrznutog povrća, kapacitet tople prerade je 12.000 tona sa preko 30 vrsta raznih proizvoda), Veleprodaja i maloprodaja (bavi se prometom robe na veliko i malo, promet robe se obavlja preko samoposluge u Bečeju), dvorac „Fantast“ (pripajanjem hotela „Fantast“ i organizacione jedinice Ergela nastala je nova RJ Dvorac „Fantast“, restoran ima mesta da ugosti preko 100 gostiju, hotel ima dva apartmana i 22 sobe sa ukupnim kapacitetom od 55 ležaja), Zajedničke službe (centralizovane neproizvodne funkcije: sektori komercijale, finansija, računovodstva, plana i analize, razvoja, investicija i kvaliteta, opštih i pravnih poslova, za obezbeđenje imovine).
Broj zaposlenih u PIK-u „Bečej“ u vreme otvaranja stečajnog postupka (april 2011) bio je 1.623 (93% na neodređeno vreme, 11% su bili radnici sa visokom i višom stručnom spremom, 28% sa srednjom, a 61% činila je nekvalifikovana i kvalifikovana radna snaga). U junu 2013. godine broj zaposlenih je bio 1.338 radnika.
Veliki problem sa kojim se suočavao kombinat do 2002. godine bio je zaostala i amortizovana oprema, te godine stopa otpisanosti osnovnih sredstava je bila 69,5%, a opreme 72,9%. Ulaganjima u razvoj do 2008. godine (pre privatizacije), ove stope su smanjene na 52% za osnovna sredstva, odnosno na 40,9% za opremu, da bi se 2010. godine, zbog zastoja kod investicionih ulaganja ponovo povećala – 59,2% za osnovna sredstva i 54% za opremu.

B.M.

 

best strategies for trading binary options Uzroci problema u privatizovanoj firmi
rag speed dating Manje zemlje, neracionalne poslovne odluke

Ubrzo nakon privatizacije PIK-a 2007. godine, kada je većinski vlasnik postao konzorcijum sačinjen od tadašnje firme biznismena Đorđija Nicovića „Irva investicije“ i investicionog fonda sa Britanskih devičanskih ostrva, s čijim predstavnicima novinari Bečejskog mozaika ni nakon upornih nastojanja od nekoliko meseci nisu uspeli da stupe u kontakt – „odnos snaga“ u konzorcijumu je bio: 51 odsto investicioni fond i 49 odsto „Irva investicije“ – pojavili su se problemi.
O tim problemima ima reči i u planu reorganizacije kombinata. Navodi se da problemi nisu bili evidentirani u tenderskoj dokumentaciji, ili su takvog karaktera da su bili van mogućnosti novih vlasnika da utiču na njih u cilju saniranja ili smanjenja negativnog uticaja a koji su se pretežno ogledali u neadekvatnoj državnoj politici prema agrarnom sektoru. Neprofitabilno poslovanje kompanije ugrozilo je likvidnost, tako da se ona nalazila u neprekidnoj blokadi od juna 2009. godine, što je otežavalo poslovanje i rezultiralo otvaranjem stečajnog postupka 12. aprila 2011. godine.
Među uzrocima koji su doveli do pogoršanja finansijskog položaja i teškoća u poslovanju PIK-a navodi se neadekvatna agrarna politika države, ali i to da je nakon privatizacije država oduzela pravo PIK-u da obrađuje oko 6.000 hektara najboljeg poljoprivrednog zemljišta, koje je do tad obrađivao, dajući prednost poljoprivrednim gazdinstvima, pa je PIK-u bilo onemogućeno da učestvuje u licitaciji (najzad je i u Bečeju primenjen Zakon o poljoprivrednom zemljištu, te je ukinuta monopolistička pozicija kombinata, poljoprivredna zemlja u državnom vlasništvu data u zakup, među ostalima i PIK-u, a koji je do tada državnu zemlju desetinama godina unazad koristio besplatno; prim. nov.).
U planu reorganizacije piše da su posledice „oduzimanja“ zemlje višestruke: „nemogućnost proizvodnje hrane za ostale radne jedinice, dodatni višak zaposlenih, drastično smanjenje produktivnosti i efikasnosti“ i dodaje se da je „smanjenje zemljišnog fonda, pored smanjenja ukupnog prihoda, uslovio je i nestašicu inputa za ostale organizacione jedinice Kompanije koje se u značajnom obimu oslanjaju na interno tržište (prehrana stoke i snabdevanje repromaterijalom, povrćem i voćem za fabriku smrznute prerade voća i povrća Flora). Obrađivanje zemljišta je osnovna delatnost organizacione jedinice Ratarstvo, koja u ukupnom prihodu Kompanije učestvuje sa 40,5%. Društvo nije smanjivalo broj zaposlenih vodeći računa o socijalnom aspektu i pored značajnog smanjivanja obradivih zemljišnih površina koje je koristila. Na taj način je znatno umanjena produktivnost ne samo u primarnoj proizvodnji nego su bili ugroženi i stočarska proizvodnja i prerađivački kapaciteti zbog nedostatka dovoljne količine hrane“.
Prema planu reorganizacije uzrocima koji su doveli do teškoća u poslovanju PIK-a su i finansijsko tržište i uslovi zaduživanja (visoke kamatne stope su uticale na likvidnost kombinata, jer je bio relativno visoko finansijski zadužen).
Što se tiče takozvanih internih faktora koji su uticali na težak položaj PIK-a, navodi se da menadžment kombinata nije uspevao da se prilagodi otežanim uslovima poslovanja i novim uslovima na tržištu, pa je duži vremenski period uprava donosila neracionalne poslovne odluke i ekonomske poteze, pre svega brinući o socijalnom aspektu velikog broja zaposlenih. Organizaciona struktura nije bila prilagođena veličini preduzeća i savremenim uslovima poslovanja a ogledala se u visoko centralizovanom sistemu upravljanja.
U interne faktore koji su proizveli krizu poslovanja po pravilu spada i menadžment koji je rukovodio privrednim društvom pre otvaranja stečajnog postupka. Započet proces uvođenja ERP informacionog sistema koji je trebao da zameni postojeći, po svim standardima neadekvatan i zastareli knjigovodstveni i informacioni sistem, nije doveden do kraja zbog opstrukcije menadžmenta. Veliki problem sa kojim se suočavao PIK do danas je zaostala i uveliko amortizovana oprema.
U planu reorganizacije piše i da su iz pretprivatizacionog perioda nasleđeni problemi. Na ime neisplaćenih zarada aktuelizovana je obaveza PIK-a prema zaposlenima u iznosu od oko dva miliona evra (samo u 2010 godini, na ime otpremnina za dobrovoljni odlazak iz preduzeća za 85 zaposlenih isplaćeno je oko 34,7 miliona dinara); kombinat je dugovao državi iz pretprivatizacionog perioda i naknadu za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u iznosu od oko 1,5 miliona evra itd.
Što se pretprivatizacionog perioda tiče, kombinat je dugovao mnogima. Država Srbija je od novca koji je „zaradila“ od privatizacije, krajem 2007. godine platila dugove PIK-a sledećim poveriocima: Poreskoj upravi CVPO 619.357.935,41 dinara, Fondu za razvoj Republike Srbije 4.720.124,56 dinara, Javnom preduzeću Elektrovojvodina ED Novi Sad 45.335.230,96 dinara, Javnom preduzeću EPS Rudarski basen Kolubara d.o.o. Lazarevac 5.067,77 dinara, Javnom preduzeću Komunalac Bečej 2.452.421,72 dinara, Javnom preduzeću Srbijagas Novi Sad 12.803.104,89 dinara, Javnom preduzeću Stankom Bečej 1.669.197,14 dinara, Javnom preduzeću Toplana Bečej 6.262.968,43 dinara, Javnom preduzeću Vode Vojvodine Novi Sad 29.794.090,69 dinara i Pokrajinskom sekretarijatu za P,V,Š 1.783.679,96 dinara (podatke je Bečejski mozaik dobio od državne institucije 2009. godine).

Ukoliko raščlanimo dugove PIK-a „Bečej“ koje je platila država, videćemo da ovo preduzeće nije plaćalo poreze na zarade, doprinose za zdravstveno osiguranje radnika, račune za grejanje itd.
Prema dokumentaciji koju je redakcija Bečejskog mozaika na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dobila od Akcijskog fonda Republike Srbije, neplaćeni porezi za zarade u PIK-u „Bečej“ su iznosili 166.226.727,12 dinara, porez na finansijske transakcije 9.872.154,69 dinara, porez na fond zarada ostalih zaposlenih 25.371.192,04 dinara, doprinos za zdravstveno osiguranje zaposlenih na teret zaposlenih 61.705.900,31 dinara, doprinos za zdravstveno osiguranje zaposlenih na teret poslodavca koji se finansira iz budžeta i fondova obaveznog socijalnog osiguranja 64.411.144,84 dinara, doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih na teret zaposlenih kod pravnih lica 96.947.452,70 dinara, doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih na teret poslodavca, pravnih lica koji se ne finansiraju iz budžeta 100.556.733,38 dinara, porez na promet proizvoda 44.031.023,98 dinara i još poreza na promet proizvoda 8.040.006,00 dinara, porez na promet ostalih usluga 9.349.230,44 dinara, porez na promet duvanskih prerađevina, alkoholnih pića i kafe 2.793.096,60 dinara, porez na promet ugostiteljskih i turističkih usluga 3.179.732,79 dinara, porez na zemljište 935.639,43 dinara, porez na registrovano oružje 43.979,32 dinara (!), i tako dalje...

B.M.

 

ist Viagra schon billiger geworden Ko su bili nekadašnji vlasnici PIK-a „Bečej“?
ioption login Konzorcijum američkog fonda i srbijanskog biznismena

O inostranom „delu“ vlasnika PIK-a „Bečej“ – „Forum Absolute Return Fund“ sa Britanskih devičanskih ostrva koji je po ugovoru o prodaji akcija iz portfelja Akcijskog fonda 2007. godine postao vlasnik 51 posto kapitala PIK-a – zna se izuzetno malo.
U pitanju je američki investicioni fond, koji je registrovan van teritorije SAD – zbog fiskalnih i poreskih olakšica.
U ugovoru o prodaji državnog paketa akcija PIK-a „Bečej“ u vezi sa ovim fondom navodi se ime Americo da Corte (zastupnik fonda). Međutim, svetski pretraživač kompanija Lexis-Nexis u vezi sa ovim fondom vodi do sledećeg fonda, LW Asset Management-a (koji, u stvari, upravlja fondom Forum Absolute Return), pa i dalje, do Forum Asset Management-a, a u sva tri fonda se pojavljuje ime Americo da Corte. Radi se o hedž fondovima.
Novinar Bečejskog mozaika je pokušao da stupi u kontakt sa osobom koja se zove Americo da Corte, preko hedž fondova u kojima se pominje. Poslao mu je pitanja mejlom i faksom (pokušaj stupanja u vezu telefonom je bio neuspešan) u vezi sa planovima fonda koji se navodi kao član konzorcijuma koji je kupio PIK „Bečej“, međutim, odgovor na pitanja nije stigao ni nakon dva meseca.
O drugoj članici konzorcijuma, o biznismenu Đorđiju Nicoviću i o njegovoj firmi „Irva investicije“ d.o.o. iz Beograda – u vreme privatizacije PIK-a, 2007. godine, vlasnik „Irve“ bio je Nicović. Danas, 2014. godine to više nije slučaj, sudeći po podacima sa internet sajta Agencije za privredne registre – znalo se mnogo više. Nicović je u vreme i nekoliko godina nakon privatizacije PIK-a, bio vlasnik brojnih firmi u Srbiji (recimo „Prvi maj“ Pirot, „Niteks“ Niš, „Rudnik“, Gornji Milanovac itd.). Nicović je, po listi o najbogatijim ljudima u centralnoj i istočnoj Evropi u 2008. godini poljskog magazina „Vprost“, posle Miodraga Miškovića i Filipa Ceptera, bio jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Njegovo bogatstvo se procenjivalo na 700 miliona dolara.
Firma „Irva investicije“, međutim, 2009. godine nije stajala najbolje. Računi preduzeća bili su blokirani po osnovu prinudne naplate.
Danas Nicović više nije vlasnik „Irva investicija“. Na internet sajtu Agencije za privredne registre, u Registru privrednih subjekata s datumom od 26. februara 2014. godine nalazi se rešenje kojim se briše ime Đorđija Nicovića kao zastupnika društva sa ograničenom odgovornošću „Irva investicije“ Beograd. U tom dokumentu registruje se i njegova ostavka od 21. februara 2014. godine. Takođe na internet sajtu Agencije za privredne registre, u Registru privrednih subjekata s datumom od 12. marta 2014. godine nalazi se rešenje, kojim se usvaja registraciona prijava, pa se u Registar privrednih subjekata registruje promena podataka kod društva sa ograničenom odgovornošću „Irva investicije“ Beograd.

Promene su sledeće, briše se Đorđije Nicović kao član društva koji ima 100 odsto udela (novčani ulog uplaćen: 1.077.615.000,03 RSD, na dan 31.12.2004. godine i 209.600.115,58 RSD, na dan 31.12.2006. godine). Umesto Nicovića upisuje se društvo sa ograničenom odgovornošću „As commerce“ Kolašin, iz Crne Gore
kao član „Irva investicija“ sa 100 odsto udela (novčani ulog uplaćen: 1.077.615.000,03 RSD, na dan 31.12.2004. godine i 209.600.115,58 RSD, na dan 31.12.2006. godine).
Prema podacima iz srbijanskih medija, Nicović je rodom iz Kolašina.
U Centralnom registru privrednih subjekata Crne Gore navodi se da je firma „As commerce“ sa sedištem u Kolašinu registrovana 2010. godine i da je njen osnivač, izvršni direktor i ovlašćeni zastupnik Zorica Vlahović.
Sredinom novembra 2014. godine na sajtu Agencije za privredne registre se navodi da je jedini član/suvlasnik firme „Irva investicije“ iz Beograda „As commerce“ iz Kolašina sa 100 odsto udela. Zakonski zastupnik (direktor) firme je Duško Vojnović iz Beograda.
Prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2013. godinu, „Irva investicije“ su poslovale s neto gubitkom u iznosu od 1.364.265.000 dinara, a prethodne, 2012. godine s neto gubitkom od 443.520.000 dinara.
Podsetimo, Nicović je o tada još svojoj firmi, „Irva investicijama“ u maju 2011. godine u intervjuu za Novi magazin rekao: „Irva će izaći iz krize verovatno kao najmanje zadužena kompanija u Srbiji. Samo što više ne vredimo 500 miliona evra jer su nam pale vrednosti akcija, banke su nam raščerupale imovinu i jednu akciju AIK banke su mi prodavali po 26 evra, a ja sam ih kupio po 65 evra. To je bilo neviđeno čerupanje i samo zahvaljujući tome što smo kapitalno dobro stajali ostali smo na nogama. A bilo je i direktnog nekorektnog ucenjivanja stečajem, kao što je to radila Marfin banka“. Prema rečima Nicovića, kad je počela ekonomska kriza, njegova kompanija „Irva“ „vredela je 500 miliona evra i imao sam dug od 92 miliona evra. To je bio prihvatljiv odnos. Kriza je donela pad ekonomskih aktivnosti u svim fabrikama i oštar napad države po svim privatizacijama u kojima sam učestvovao, što je smanjilo poverenje banaka. Ja sam bio prva žrtva banaka u Srbiji, banke su me napale blokadama. I ja sam od tih 92 miliona evra kredita do danas razdužio 62 miliona i imam dogovorenih još 10 miliona, a platio sam 55 miliona evra kamata“.

B.M.

 

Source Uslovi za dobro poslovanje PIK-a
http://maleconrestaurants.com/?salixard=forex-live&603=e5 Povećanje produktivnosti

U planu reorganizacije se navodi da je za uspešno poslovanje PIK-a „Bečej“ u narednom periodu treba obezbediti nekoliko ključnih uslova: smanjivanje finansijskog opterećenja (smanjivanje ukupnog duga firme za oko 50% na sledeći način: oko 30% ukupno utvrđenih obezbeđenih potraživanja i 100% neobezbeđenih potraživanja konvertovalo bi se u kapital firme; reorganizovani PIK bi imao otplatni kapacitet od oko 1,8-3,2 miliona evra godišnje, pa se planom predviđa otplata iznosa od oko 33,8 miliona evra za 13 godina, uz grejs period od dve godine, sa valutnim znakom i kamatnom stopom od 6M EURIBOR + 1,5% na godišnjem nivou; konverzijom 30% ukupnih potraživanja razlučnih poverilaca i ukupnih potraživanja neobezbeđenih poverilaca u kapital PIK-a, ovi poverioci postaju većinski vlasnici); povećanje produktivnosti (smanjivanjem broja zaposlenih u vreme izrade plana reorganizacije sa nivoa od 1.502 na 950 zaposlenih u okviru kojih bi se primilo oko 100 mladih i stručnih kadrova); povećanje obima i veličine obradivih površina (kombinat bi treba da dobije najmanje 9.500 hektara dugoročnog zakupa poljoprivrednog zemljišta po prosečnoj ceni po kojoj se zemljište izdaje u Vojvodini); modernizacija opreme i rekontrukcija pojedinih objekata (zbog zastarelosti opreme i ekoloških uslova neophodno je obnoviti i modernizovati opremu u primarnoj proizvodnji i rekonstruisati farme u sektoru stočarstva u narednih pet godina, neophodno je i uvesti modernizovan informacioni sistem, kako bi se adekvatno mogao vršiti nadzor i upravljanje poslovnim procesima i aktivnostima u proizvodnji); poboljšanje efikasnosti komercijalne i finansijske funkcije PIK-a (promenama kadrovske strukture i dovođenjem novih kadrova, maksimiziraće se efekti od prodaje roba i usluga, adekvatno će se planirati setvene strukture, obim u proizvodnji pojedinih kultura).
Uzimajući i obzir trenutno finansijsko stanje i resurse PIK-a, kao i realne okolnosti koje su uslovile otvaranje stečaja, zaključuje se da PIK „Bečej“ ima poslovne resurse i tržišne šanse za pozitivno poslovanje. Ova tvrdnja zasniva se na rezultatima uspešnog višegodišnjeg poslovanja PIK-a, ali i nakon otvaranja stečajnog postupka. Plan reorganizacije predstavlja sanacioni plan, čijim sprovođenje će se stečajni postupak obustaviti, a obaveze prema poveriocima biće namirene u celosti nastavljanjem poslovanja.
Način namirenja poverilaca predviđen u planu reorganizacije je znatno povoljniji za poverioce u odnosu na „klasični“ stečaj, odnosno postupak bankrotstva, piše u planu reorganizacije.
Realizacija plana reorganizacije za vlasnike kapitala (sadašnje akcionare) omogućava stvarni rast cene kapitala na tržištu, tvrdi predlagač sanacionog plana, stečajni upravnik kombinata.
Planom je predviđena i prodaja dela imovine PIK-a koja, kako se kaže, nije od ključnog značaja za obavljanje delatnosti kombinata, te će se na taj način eliminisati obavljanje dela poslovnih aktivnosti koji troše resurse a ne stvaraju ekvivalentnu korist i samim tim će omogućiti jačanje finansijske pozicije PIK-a. Ukoliko bi se plan reorganizacije usvojio, obezbedila bi se puna zaposlenost za oko 1.000 radnika, amortizovali bi se efekti socijalnih potresa u opštini Bečej, Vojvodini i Srbiji, a s druge strane, država bi po osnovu budućih doprinosa za planirani broj zaposlenih, godišnje inkasirala oko 20 miliona evra, piše u dokumentu.

R.M.

 

get link Zašto je umanjen osnovni kapital kombinata?
http://broadwaybathrooms.com/?deribene=binary-options-forex-signals&30b=44 Manja aktiva i veće obaveze

Smanjenje postojećeg osnovnog kapitala PIK-a, koje je utvrđeno procenom kapitala proističe iz dva osnova:
- umanjenja postojeće aktive PIK-a za iznos ukupne vrednosti svih potraživanja koje kombinat ima prema sadašnjim vlasnicima kapitala i sa njima povezanim licima, čime su ova potraživanja naplaćena na teret postojećeg kapitala i svedena na nulu;
- povećanja utvrđenih obaveza PIK-a i za iznos priznatog uslovnog potraživanja uslovnog poverioca Banka Intesa a.d. Beograd po osnovu jemstva koje je PIK dao za obaveze trećeg lica, za ukupan iznos svih osporenih potraživanja (rezervisanja za započete sporove za utvrđenje osporenih potraživanja), nezavisno od njihovog konačnog ishoda koji se još uvek ne zna, za iznos kursnih razlika i kamate koji su ovim planom predviđeni za razlučne poverioce klase A-1 i A-2 za period stečaja, kao i za iznos obaveza nastalih poslovanjem društva u toku stečaja (obaveza stečajne mase i troškova stečajnog postupka). U skladu sa navedenim, postojeći registrovani akcijski kapital sadašnjih akcionara umanjuje se i svodi na iznos od 1.662.377 dinara, piše u planu reorganizacije.
Među merama za realizaciju plana reorganizacije navodi se šta treba da bude plaćeno pre početka primene plana reorganizacije.
PIK će pre početka primene plana reorganizacije isplatiti sva potraživanja poverilaca svrstanih u klase B i E.
Pominje se zatim reprogram dela potraživanja i isplata reprogramiranih potraživanja u novcu obezbeđenih poverilaca klase A-1, pod reprogramiranim uslovima: sa valutnim znakom preračunato na dan otvaranja stečaja, uvećana za pripisanu kamatu od 1,5% na godišnjem nivou za period od 12.04.2011. godine do 14.06.2013. godine u roku od 15 godina, sa grejs periodom od dve godine računato od dana početka primene plana reorganizacije i otplatnim periodom od 13 godina, i kamatnom stopom, počev od 15.06.2013. godine u visini od 4,00 % na godišnjem nivou, u po dve godišnje otplatne rate, od kojih jedna dospeva za plaćanje do poslednjeg kalendarskog dana u mesecu avgustu svake otplatne godine, a druga do poslednjeg kalendarskog dana u mesecu decembru svake otplatne godine.
Tu je zatim konverzija dela potraživanja poverilaca u kapital PIK-a, obezbeđenih poverilaca iz klase A-2, kao i potraživanja neobezbeđenih poverilaca iz kasa C i D u kapital, najkasnije u roku od 90 (devedeset) dana od dana početka primene plana.
Ima reči i o poništaju dela ranije izdatih akcija i o povlačenju i zameni preostalog dela ranije izdatih akcija. Radi usklađivanja broja akcija sa novoutvrđenom neto vrednošću sadašnjeg kapitala PIK-a, sprovešće se poništaj ukupno 65.754 komada ranije emitovanih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od po 8.000 dinara, ukupne nominalne vrednosti 526.032.000 dinara, i to na teret tj. smanjenjem postojećeg kapitala koji pripada konzorcijumu, kao kontrolnom akcionaru. Preostale emitovane akcije, 207.797 komada akcija pojedinačne nominalne vrednosti od po 8.000 dinara, ukupne nominalne vrednosti 1.662.377.000 dinara, ostaju u vlasništvu sadašnjih akcionara, u vlasništvu konzorcijuma ukupno 182.440 akcija, dok broj akcija u vlasništvu manjinskih akcionara od ukupno 7.577 akcija ostaje nepromenjen a deo od 17.780 akcija raspoređuju se poveriocima osporenih potraživanja uz zasnivanje zaloge koja se realizuje u slučaju gubitka započetog spora. Ovih 207.797 akcija ranije emisije biće povučene, poništene i zamenjene novim akcijama, i to sa ukupno 1.662.377 komada običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od po 1.00 dinara, u ukupnom obimu ove emisije od 1.662.377.000 dinara.
PIK će po osnovu konverzije emitovati ukupno 3.607.984 komada običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od po 1.000 dinara, ukupne nominalne vrednosti 3.607.984.000 dinara u korist poverilaca, na bazi ukupnog obima njihovih potraživanja koja se konvertuju u kapital.
PIK će zatim postati nejavno akcionarsko društvo.
Planom reorganizacije predviđeno je otpuštanje zaposlenih i angažovanje novih radnika. Broj zaposlenih, njih 1.338, potrebno je smanjiti otpuštanjem oko 600 ljudi. U planu piše da ostvarivanjem predviđenih projekata za racionalizaciju troškova poslovanja (investiranje u biogasna postrojenja) i preraspodelom postojeće radne snage, obezbedili bi se uslovi za dodatnu zaposlenost. Odluku o dinamici i strukturi otpuštanja viška zaposlenih, ali i o strukturi i dinamici zapošljavanja novih ljudi, treba da donese nadzorni odbor PIK-a na predlog generalnog direktora (biće izabrani ako se usvoji plan reorganizacije). Onima koji će biti otpušteni nakon usvajanja plana reorganizacije pripada jednokratna naknada, čiji iznos određuje nadzorni odbor PIK-a odlukom o dinamici i strukturi otpuštanja viška zaposlenih.
Osobe koje će biti zaposlene na dan pravosnažnosti rešenja kojim se potvrđuje usvajanje plana reorganizacije, zadržavaju zatečeni status po osnovu ugovora o radu/delu koje su zaključili sa PIK-om u toku trajanja stečaja, do zaključenja novih ugovora u reorganizaciji nakon konstituisanja novih organa, a najduže šest meseci od dana pravnosnažnosti rešenja kojim se potvrđuje usvajanje plana.
U slučaju da se PIK-u odobri dugoročni zakup 4.000-5.000 zemljišta , postoji mogućnost za zadržavanje postojećeg obima zaposlenosti. Tada bi se u toku reorganizacije ostvario prirodan postepeni stepen smanjenja sadašnjeg broja zaposlenih penzionisanjem, sporazumnim prestankom radnog odnosa itd.
Plan reorganizacije predviđa i „nastavak korišćenja predmeta finansijskog lizinga i naknada iz istog, o čemu su obavešteni davaoci lizinga. Nakon, ovim planom predviđenog namirenja lizing rata dospelih do otvaranja stečajnog postupka, koje su prijavljene i priznate zaključkom suda, kao i izmirenja dospelih lizing rata nakon otvaranja stečajnog postupka, reorganizovani dužnik postaje vlasnik predmeta lizinga“.

B.M.

 

http://www.youngasianescorts.co.uk/?baletos=%D8%A7%D9%84%D8%AE%D9%8A%D8%A7%D8%B1%D8%A7%D8%AA-%D8%A7%D9%84%D8%AB%D9%86%D8%A7%D8%A6%D9%8A%D8%A9-%D8%A7%D9%84%D9%81%D9%88%D8%B2-%D8%B5%D9%8A%D8%BA%D8%A9-%D8%AA%D8%AD%D9%85%D9%8A%D9%84-%D9%85%D8%AC%D8%A7%D9%86%D9%8A&90f=af الخيارات الثنائية الفوز صيغة تحميل مجاني Plaćanja nakon usvajanja plana reorganizacije
weblink Isplata poverilaca i troškova stečajnog postupka

Svoja potraživanja prijavilo je 2.056 poverilaca, u ukupnom iznosu od 12.780.190.643 dinara, od čega je sproveden preboj za iznos od 1.840.706.316 dinara. Ukupno je priznato 9.941.552.717 dinara potraživanja.
Svi dospeli a neisplaćeni troškovi stečajnog postupka i nagrada stečajnog upravnika, biće isplaćeni najkasnije u roku od 180 dana od dana pravnosnažnosti rešenja kojim se potvrđuje usvajanje plana reorganizacije, sa računa PIK-a, a iz novčanih sredstava ostvarenih u toku trajanja stečajnog postupka.
U planu reorganizacije piše i da troškovi stečajnog postupka do 1. juna 2013. godine (stečajni postupak je pokrenut u aprilu 2011. godine) iznose 2,2 miliona dinara (toliko je bilo stvarnih troškova i toliko je i plaćeno), a pretpostavljeni troškovi stečajnog postupka do pravosnažnosti rešenja o obustavi stečajnog postupka su 500.000 dinara.
Sredstva predviđena planom reorganizacije za namirenje poverilaca iznose 58.143.583,50 dinara i to je osnovica za izračunavanje nagrade stečajnog upravnika, te ta nagrada iznosi 313.817 evra (član 13. Pravilnika o osnovama i merilima za određivanje nagrade za rad i naknade troškova stečajnih upravnika). Do sredine prošle godine stečajnom upravniku je isplaćeno ukupno oko 14.000 evra.
Ukoliko se usvoji plan reorganizacije upravljanje PIK-om u reorganizaciji biće dvodomno. PIK će na prvoj konstitutivnoj sednici skupštine novog saziva akcionara doneti izmene osnivačkog akta i novi statut i imenovati organe upravljanja.
Za vršioce dužnosti članova nadzornog odbora PIK-a treba da se imenuju predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (predsednik), opštine Bečej, Alfa banke, firme „Planima Farms“ iz Plandišta i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Iznos naknade za članove nadzornog odbora trebalo bi da bude 200 evra mesečno.
Organ upravljanja PIK-a treba da bude i tročlani izvršni odbor direktora – predsednik izvršnog odbora je generalni direktor kombinata, tu funkciju bi trebao da obavlja diplomirani inženjer poljoprivrede Petar Maksimović, a članovi treba da budu izabrani iz reda rukovodilaca proizvodnje i iz reda rukovodilaca zajedničkih službi/poslova. Iznos osnovne zarade za rad generalnog direktora bi bio 1.700 evra mesečno, a iznos nagrade za rad ostalih članova izvršnog odbora treba da utvrdi nadzorni odbor prilikom njihovog imenovanja.
Za poslove internog praćenja, koordinacije i nadzora nad sprovođenjem plana reorganizacije treba da bude imenovan stručni tim u sastavu: Gorica Markov, advokat iz Bečeja i „TIME Agency 021“ d.o.o. iz Novog Sada, piše u planu reorganizacije. Iznos naknada za članove stručnog tima bi trebalo da bude 800 evra mesečno.
Nadzorni odbor kombinata može u toku realizacije plana reorganizacije da menja angažovana stručna lica za poslove internog praćenja, koordinacije i nadzora nad sprovođenjem plana, kao i iznos utvrđene naknade za njegov rad.
Za nezavisno stručno lice koje će u interesu svih poverilaca pratiti sprovođenje plana reorganizacije i izveštavati ih o tome trebalo bi da se imenuje aktuelni stečajni upravnik Pavel Severinji iz Bačkog Petrovca. Njegova mesečna plata treba da bude 1.200 evra.

R.M.

 

http://mullbergaskolan.se/?pankreatit=K%C3%B6p-Cialis-40-mg-master&974=60 Nije realizovan projekat o investiciji u biogasna postrojenja
http://www.mongoliatravelguide.mn/?sakson=trade-binari-mobile&df8=51 Plan o proizvodnji „zelene energije“

U biznis planu PIK-a za 2013. godinu govori se o investiciji u biogasna postrojenja. Zasad ta investicija nije realizovana, ali je sredinom aprila ove godine potpisan protokol o saradnji za izgradnju biogasne stanice u Bečeju između slovačke firme „Biotec“, PIK-a „Bečej“ i lokalne samouprave. Tada je saopšteno da slovačka firma želi da izgradi četiri biogasne stanice koje će proizvoditi struju i toplotnu energiju iz organskog otpada od poljoprivredne proizvodnje, ali i iz tzv. pomija koje ostaju u restoranima, vrtićima, školama i iz prehrambene industrije. Pominjalo se da će „Biotec“ da investira od 8 do 12 miliona evra i da će otvoriti nova radna mesta.
Očekivanja su bila da će biogasne stanice do kraja godine već funkcionisati. Kada bi sistem bio u funkciji trebao bi da obezbedi 50 posto jeftinije napajanje toplotnom energijom fabrike „Flora“, PIK bi potpisao i komercijalne ugovore za prodaju svojih otpadnih materijala iz kojih se proizvodi gas, a proizvedena električna energija bi se „ubacivala“ u sistem napajanja EPS-a.
Do sredine oktobra su, međutim, o ovoj najavljenoj investiciji predstavnici lokalne samouprave ćutali. Na pitanje novinara šta je sa investicijom u biogasna postrojenja i da li će početi izgradnja biogasnih stanica kod „Flore“, predsednik opštine Bečej Vuk Radojević je rekao da je slovački investitor i dalje zainteresovan za ulaganje i izgradnju biogasnih stanica, ali da je u nedoumici na kom zemljištu da ih gradi.
„Predstavnici firme iz Slovačke su krajem septembra ponovo bili u Bečeju i njihova osnovna nedoumica je da li će biogasne stanice da grade na zemljištu koje je u vlasništvu države, dakle državno poljoprivredno zemljište koje trenutno obrađuje PIK ’Bečej’, ili će to biti u industrijskoj zoni, koja je svojina opštine Bečej. Tu nedoumicu moraju da reše. Varijanta kada je u pitanju državno poljoprivredno zemljište podrazumeva jedan put koji ide ka nadležnom resornom ministarstvu, a ako je u pitanju industrijska zona, onda je tu jasna procedura koja je zakonom utvrđena, kao što je bila za KWS. Predstavnici firme iz Slovačke su prvo podneli zahtev za gradnju na državnom poljoprivrednom zemljištu, ali kada su videli kakva je i kolika procedura, došli su u dilemu i na poslednjem sastanku su se raspitivali o uslovima za gradnju u industrijskoj zoni. Predočio sam im da je to i brže rešenje, jer sve zavisi od lokalne samouprave. Na njima je da odluče, a garantujem da ćemo raditi istom brzinom i tempom kao što je to bilo slučaj u vezi sa KWS-om“, rekao je Radojević.
O biogasnim postrojenjima u biznis planu PIK-a „Bečej“ za prošlu godinu navodi se da raspoloživi resursi obavezuju PIK da u svoje razvojne ciljeve uvrsti proizvodnju „zelene energije” iz biomase i solarne energije. Za proizvodnju biogasa, odnosno električne energije, kombinat raspolaže zelenom i sušenom biomasom sakupljenom sa njiva, otpadnom zelenom masom iz prerade povrća, stajskim đubrivom i osokom, a za proizvodnju solarne energije ima ogromne površine krovova na halama gde se mogu instalirati solarni paneli. 

Proizvodnja struje iz biomase predstavlja ekološki zatvoren prirodni ciklus koji ispunjava sve uslove zaštite životne sredine.
Sadašnje odlaganje organskog otpada, stajnjaka i osoke obavlja se u neadekvatnim, propusnim odlagalištima iz kojih dospeva u površinske i podzemne vode koje se time zagađuju, što odavno nije dozvoljeno u Evropi.
Odnošenje stajnjaka sa farmi predstavlja ekološki problem, jer se sirovi stajnjak ne može odmah nanositi na njive kao đubrivo, ili zbog svoje visoke koncentracije i/ili zbog vegetacionih perioda biljaka koji se moraju poštovati. To je sve praćeno emisijama gasova neprijatnih mirisa koji izazivaju efekat „staklene bašte“. U slučajevima kada se sirovi stajnjak nanosi na poljoprivredne površine, dolazi do pogoršavanja karakteristika zemljišta, kao i do zagađenja. Zato se po našim i evropskim propisima organski otpadi ne smeju više odlagati, niti koristiti za ishranu ljudi i životinja, već se moraju preraditi u neškodljive produkte.
Biogasno postrojenje ( BPS ) je tehnološki sistem koji anaerobnu fermentaciju ulazne sirovine koristi za izradu biogasa od kojeg se preko kogeneracije proizvodi „zelena” električna energija. PIK se posvetio projektovanju i konstrukciji poljoprivrednih biogasnih postrojenja. Ulazna sirovina kod poljoprivrednih BPS je zelena biomasa, gusto sejane žitarice, kukuruz, sirak, trave i krmno bilje, ali i stajnjak i mokraća.
Glavni produkt biogasne stanice je struja koja nastaje sagorevanjem biogasa u kogeneracionoj jedinici, pri čemu se oslobađa toplota. Osnovni ekonomski značaj projekta se ogleda u redovnoj isporuci tako proizvedene električne energije elektrodistribuciji po ceni koja je određena Zakonom o energetici. Tim zakonom se određuje stabilna cena struje na određeni period (u Srbiji na 12 godina). Tehnologija obezbeđuje stabilnu produkciju stanice bez obzira na klimatske uslove. Dobro osmišljen projekat obuhvata i korišćenje suvišne toplote za zagrevanje staklenika administrativnih ili gradskih zgrada, imanja, tovnih stanica, za sušenje žitarica, za peletizaciju itd.
U vezi sa svrhom investicije, u biznis planu kombinata se navodi da se izgradnjom postrojenja za proizvodnju biogasa, odnosno struje iz biomase na farmama svinja i goveda doprinosi održivosti stočarske proizvodnje. Odabrane lokacije u PIK-u su Centar za doradu semena, farme Zalivno polje, Breg i Petefi, jer imaju prirodne preduslove za izgradnju BPS uz konverziju osoke, stajnjaka, biljnih ostataka od prerade povrća i biomase u biogas, električnu i toplotnu energiju kao i u visokokvalitetno organsko đubrivo.
Realizacijom predloženih postrojenja za biogas treba da budu rešeni i ekološki problemi i zagađenja na farmama svinja i goveda korišćenjem „otpada“ sa farme kao alternativnog izvora energije. Nova postrojenja bi predstavljala savremen sistem za proizvodnju struje i toplote iz obnovljivih izvora.
Ukupna finansijska sredstva potrebna za investiciju trebalo bi da obezbedi investitor u skladu sa kalendarom otplate koji bi usledio posle puštanja objekta u rad.
Vrednost građevinskih radova na realizaciji projekta stanice od 0,99 MW – iznosi do 4.000.000 evra, u zavisnosti od složenosti i obima građevinskih radova, uslova finansiranja i osiguranja, odnosno stepena rizika.
Potrebna finansijska sredstva za biogasna postrojenja su 16.000.000 evra. Potrebni uslovi za biogasno postrojenje od 0,99 MW: zemljište do 3 hektara, lokacija na kojoj će se graditi BPS treba da je 1 kilometar udaljena od naselja, dostupna linija visokog napona (dalekovod) ili transformator dovoljnog kapaciteta treba da bude na zemljištu na kojem će se graditi stanica, prilazni put treba da bude u vlasništvu budućeg vlasnika stanice, ili treba da bude obezbeđeno pravo uslužnog prolaza, u nadležnoj elektrodistribuciji treba odrediti mesta za priključenje na dalekovod, a setvene površine za biomasu treba da budu udaljene maksimalno do 30 kilometara od mesta izgradnje BPS.
Realizacija ovog projekta obezbedila bi sledeće pogodnosti za PIK „Bečej“: podršku održivosti poljoprivrede (zagarantovan otkup sirovina za potrebe biogasne stanice, najmanje 15 godina), stabilnu otkupnu cenu sirovine, mogućnost iskorišćenja toplote (termički tretman povrća u Flori, proizvodnja peleta za loženje, zagrevanje plastenika, zagrevanje farmi, prostora za odgoj prasadi, sušenje žitarica, povrća, voća), u slučaju sertifikovanog kvaliteta kombinat bi bio spreman da proizvode navedenih pridruženih proizvodnih programa plasira u EU, zapošljavanje (neposredna i posredna radna mesta) 20 osoba u prvoj fazi i još 60 u drugoj fazi nakon realizacije pratećih programa za korišćenje toplote, učešće domaćih firmi u izgradnji stanice, 25 zaposlenih na period od 8 meseci za 4 postrojenja je 50 zaposlenih na dve godine, angažovanje interne građevinske operative firme PIK-a, izgradnja trafo-stanice u režiji firmi iz Srbije itd.

B.M.

 

order metformin without a rx overnight shipping Objavljivanje dodatka omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja

Last modified on
Rate this item
(0 votes)
back to top