musicloverparadise.com

Becejski mozaik

Aktuelno

Daljinsko grejanje i grejanje na gas u Bečeju: Cilj je održivo grejanje umesto „zavisnosti“ od snabdevača

O korišćenju obnovljivih izvora energije toplane u Srbiji bi trebalo ubrzano da razmišljaju ne samo zbog zaštite životne sredine i obezbeđivanja stalnog izvora energije, već i zato što je neophodno da nađu mogućnost za to da sistemi daljinskog grejanja budu održivi. U suprotnom su, stiče se utisak, ti sistemi dugoročno gledano osuđeni na propast.

Takva je situacija i u opštini Bečej, na čijoj teritoriji funkcioniše Javno preduzeće Toplana (daljinsko grejanje) i Gas Bečej d.o.o. (grejanje na gas). Naime, sadašnji način daljinskog i grejanja na gas je neodrživ, pre svega, zbog snabdevača bečejskih preduzeća energentom (Srbijagas) i preti da dovede u pitanje mogućnost grejanja u opštini Bečej. Problemi u sistemu daljinskog grejanja iz godine u godinu su sve izraženiji u bečejskoj Toplani pre svega zbog cene energenta (gas) i odnosa snabdevača Srbijagasa prema toplanama, zbog zastarelosti tehnologije... Sve ovo, naročito cena tradicionalnog goriva, dovodi do neodrživog poslovanja i potrebe promene energenta, a u bečejskom slučaju reč je o tranziciji ka biomasi i korišćenju geotermalne energije u sistemu daljinskog grejanja.
Pretpostavka da od korišćenja obnovljivih izvora energije (biomasa, geotermalna voda) direktno zavisi opstanak Javnog preduzeća Toplana je sasvim opravdana. Naime, Srbijagas u poslednje tri godine učestalo blokira račune Toplane zbog dugovanja za gas – od februara 2014. do početka novembra 2016. godine preduzeće je bilo nelikvidno 178 dana.
Blokada računa je krajem 2015. godine bila 16 miliona dinara, potom 24 miliona dinara, a račun Toplane je odblokiran 25. februara 2016. godine. Potom je usledila blokada od Srbijagasa 16. marta na 52 miliona dinara uprkos tome što je Ministarstvo rudarstva i energetike u februaru mesecu dalo pozitivno mišljenje na predlog reprograma duga Toplane Srbijagasu u iznosu od 180 miliona dinara. Međutim, očigledno je da Srbijagas nije usvojio preporuku nadležnog ministarstva. Ta blokada iz marta ove godine je trajala i najduže, od 16. marta do 12. maja. Potom, sledila je blokada računa firme od 7. juna do 11. jula, pa od 1. do 3. avgusta, a poslednja blokada je bila „aktuelna“ od 13. oktobra do 3. novembra.

http://braerestaurant.com/?dutuna=%D8%B5%D9%8A%D8%BA%D8%A9-%D8%AA%D8%AF%D8%A7%D9%88%D9%84-%D8%A7%D9%84%D8%AE%D9%8A%D8%A7%D8%B1%D8%A7%D8%AA-%D8%A7%D9%84%D8%AB%D9%86%D8%A7%D8%A6%D9%8A%D8%A9&643=a6 Dug i kamate

Prema podacima koje su saopštili nadležni iz Toplane, dug koji Toplana ima prema Srbijagasu najvećim delom je nastao u ranijem periodu, 2007. i 2008. godine, kada je došlo do prve gasne krize i povećanja cene gasa, a to nije praćeno povećanjem cene toplotne energije. Taj dug se do danas samo uvećavao kroz osnovicu, a pogotovo su kamate počele da opterećuju poslovanje Toplane.

Osim domaćinstava koja koriste daljinski sistem grejanja, deo stanovništva u opštini Bečej svoje kuće greje na gas posredstvom preduzeća Gas Bečej u većinskom vlasništvu Srbijagasa i u manjinskom (49 odsto) Toplane Bečej. Srbijagas, koji gasom snabdeva preduzeće Gas Bečej, blokirao je i blokira račune sopstvenog ćerka preduzeća zbog dugova. Od februara 2015. do početka novembra 2016. godine računi preduzeća bili su blokirani ukupno 172 dana, najduža blokada je trajala 43 dana, od 1. avgusta do 13. septembra ove godine, a u vreme pisanja ove publikacije, od 18. oktobra je u toku nova blokada računa Gasa (8. novembra je još trajala blokada) na 58,4 miliona dinara.
Inače, distributivnom gasnom mrežom „pokriveno“ je 98 odsto područja opštine. Danas Gas Bečej ima 1.550 ugovora o izgradnji kućnog gasnog priključka, 1.550 izgrađenih priključaka i 1.280 korisnika – oko 5.000 ljudi – prirodnog gasa u Bečeju i Radičeviću. Od prošle godine ovo preduzeće gasom snabdeva i nemačku kompaniju KWS u Bečeju.
Preduzeće Gas Bečej je u dvostruko teškoj situaciji: osim gasa ne može da koristi drugi energent, a njegov većinski vlasnik je taj koji mu onemogućava poslovanje, tako da je Javno preduzeće Toplana jedino u situaciji da postane nezavisno od Srbijagasa uvođenjem novih energenata.

trading forex Srbijagas da „preuzme“ svoju firmu

Nepoznanica je način na koji će Toplana poslovati, opstati i nastaviti da radi. Činjenica je da dug iz prethodnog perioda postoji. Bilo je ideja za rešavanje tog problema, a jedan od njih je da se vlasništvo nad Gasom d.o.o. od 49 odsto koje ima Toplana, preuzme Srbijagas i da se time prebiju dugovanja iz prethodnog perioda. Srbijagas je sada vlasnik 51 odsto kapitala Gasa. Predlog da Srbijagas preuzme stoprocentno vlasništvo nad Gasom u „zamenu“ za dugove Toplane, postoji niz godina. Ukoliko bi se izvršila konverzija i Toplana se oslobodila tog duga, po proceni iz tog javnog preduzeća, javno preduzeće bi moglo da posluje na pozitivnoj nuli. Naime, kamate na dug su veoma velike, oko 17 miliona dinara godišnje.

Sadašnji način grejanja, osim Toplani, stvara probleme i korisnicima zbog cena i čestih havarija zbog zastarele mreže. Deo korisnika, u većini slučajeva stanuju u kolektivnim zgradama, gde nema mogućnosti korišćenja drva i uglja za grejanje, snalazi se na taj način što u minimalnoj količini koristi toplotnu energiju. Reč je o 990 domaćinstava – oko 4.000 ljudi – oko tridesetak budžetskih korisnika i 80 korisnika iz privredne sfere.
Doduše, nedavno je minimalno umanjena cena kWh u Toplani, naime, nadzorni odbor preduzeća je 27. septembra doneo odluku o pojeftinjenju, a predsednik opštine je 14. oktobra dao saglasnost na promenu cene toplotne energije. Nove cene se primenjuju od 15. oktobra. Cene daljinskog grejanja bez PDV-a za prvu kategoriju kupaca su 8,18 dinara/kWh za stambeni prostor, 8,34 dinara/kWh za stambeni prostor u kolektivnim stambenim zgradama, naime, zbog plaćanja potrošene električne energije u podstanici korisnika cena se povećava za 2 odsto. Za drugu kategoriju kupaca (budžetski korisnici) nova cena je 13,80 dinara/kWh, a za treću kategoriju kupaca (poslovni prostor) 19,02 dinara/kWh.
Stare cene toplotne energije važile su do kraja septembra 2016. godine i one su iznosile: za prvu kategoriju kupaca (stambeni prostor) 8,61 dinara/kWh, to jest 9,04 dinara/kWh za korisnike grejanja u kolektivnim stambenim zgradama, zbog plaćanja potrošene električne energije u podstanici korisnika, cena je uvećana za 5 odsto, za drugu kategoriju kupaca (budžetski korisnici) 14,52 dinara/kWh, a za treću kategoriju kupaca (poslovni prostor) 20,02 dinara/kWh.

B.M.

 

go site Daljinsko grejanje obnovljivim izvorima: Toplana na biomasu i geotermalnu energiju

Opstanak i održivo poslovanje Toplane bilo bi moguće ukoliko bi se realizovali planovi javnog preduzeća o uspostavljanju daljinskog grejanja obnovljivim izvorima energije, a za to Bečej ima potencijala: postoji geotermalna bušotina napravljena 2011. godine, koja se ne koristi, a drugi projekat predviđa korišćenje izvora energije biljnog porekla, tzv. poljoprivredne biomase.
Ta dva izvora trebalo bi da u budućnosti obezbede kvalitetno i sa aspekta cene povoljno snabdevanje toplotnom energijom.
Prelazak bečejske Toplane u relativno bliskoj budućnosti na obnovljive izvore energenata – ti projekti su predviđeni u programu poslovanja preduzeća za 2016. godinu – omogućilo bi kontinuirano snabdevanje korisnika toplotnom energijom, jeftinije grejanje, održivo poslovanje preduzeća, posao za građane koji bi obezbeđivali biomasu (u prvo vreme 20 radnih mesta) i zaštitu životne sredine.
U Strategiji održivog razvoja opštine Bečej od 2013. do 2020. godine (Strategija je revidirana 2013. godine) kao strateški cilj navodi se uvođenje i razvoj čistijih tehnologija, povećanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije i predviđa se razmatranje postojećeg energetskog snabdevanja da bi se utvrdilo kako se može uvećati učešće energetskih sistema koji ne ugrožavaju životnu sredinu, a posebno novih i obnovljivih energetskih sistema. Potrebno je zatim, navodi se u strategiji, stimulisati obrazovanje i uvoditi programe koji podižu nivo svesti o potrebi korišćenja obnovljivih izvora energije na lokalnom nivou.
Korišćenje obnovljivih izvora energije je i obaveza. Ključni cilj Evropske unije je povećanje energetske efikasnosti. Predviđeno je da do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije iznosi 20 odsto. U tu svrhu, zemlje EU su uvele zakonske regulative i uspostavile akcione planove za definisanje razvoja i korišćenja obnovljivih izvora energije i uspostavile bi kriterijume održivog razvoja.
Potencijal Srbije u obnovljivim izvorima energije iznosi oko 6 Mt godišnje. Korišćenjem ovog potencijala može se značajno smanjiti potrošnja fosilnih goriva. Pri tome je najveći potencijal korišćenje biomase koja predstavlja 64 odsto u odnosu na sve obnovljive izvore energije.

B.M.

 

Check This Out Planirani prelazak na jeftiniji energent u daljinskom grejanju: Plan uštede: 225.000 evra

Javno preduzeće za proizvodnju i isporuku toplotne energije Toplana Bečej je osnovano 1984. godine, a proizvodnju, distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom za grejanje otpočelo je oktobra 1986. godine. Proizvodni pogon čine dva paralelno povezana vrelovodna kotla pojedinačne snage 9,3 (MW) proizvedena 1985. godine. Pogonsko gorivo je isključivo prirodni gas. Cirkulaciono postrojenje se sastoji od četiri paralelno povezane cirkulacione pumpe sa ugrađenim frekventnim regulatorima. Upravljanje toplotnim izvorom obavlja se putem centralnog nadzorno-upravljačkog sistema (SCADA).
Distributivna mreža obuhvata sve cevovode od toplotnog izvora do ulaznih ventila u toplotnim podstanicama. Distributivna mreža je dvocevna i izgrađena je od predizolovanih cevi i čine je magistralni vrelovod izgrađen u obliku prstena koga u osnovi čine dva magistralna vrelovoda: „sever“ i „jug“, i kratke veze između krajeva magistralnih vrelovoda „sever“ i „jug“, primarni vrelovodi koji su priključeni na magistralni vrelovod i priključni vrelovodi kupaca priključeni na primarne vrelovode.
Ukupna dužina vrelovodne mreže je oko 20 kilometara. Iz distributivnog sistema preko priključnih toplotnih podstanica toplotnom energijom se snabdevaju kupci iz individualnih (kuće) i višestambenih objekata, javnih ustanova i poslovnih objekata.
Toplotne podstanice su indirektnog tipa koje su u višestambenim, javnim ustanovama i poslovnim objektima opremljene automatikom za lokalnu regulaciju temperature u zavisnosti od spoljnih uslova, a u individualnim stambenim objektima ručnim regulacionim ventilima. U svim priključnim toplotnim podstanicama ugrađeni su merači toplotne energije preko kojih se obavlja naplata isporučene toplotne energije.
Trenutno stanje sistema daljinskog grejanja u Bečeju ukazuje na neminovnost promene koncepcije proizvodnje i distribucije toplotne energije kojom bi se iskoristili prirodni resursi, to jest obnovljivi izvori energije (agrobiomasa i geotermalna voda) za proizvodnju toplotne energije za daljinsko grejanje.
Cilj rukovodstva Toplane je da firma posluje pozitivno, a da u isto vreme omogući krajnjim korisnicima regulaciju u potrošnji. To je neizvodljivo sa postojećom tehnologijom i distributivnom mrežom.
Za ostvarenje navedenih ciljeva potrebna su prilično velika ulaganja.
Za 2016. godinu Toplana je planirala izradu projekta postrojenja na biomasu. U okviru idejnog projekta ispitana je opravdanost ulaganja u kotlovsko postrojenje za proizvodnju toplotne energije iz agrobiomase.
Projektni zadatak je bio da se izgradi kotlovsko postrojenje snage 8 MW, sa sagorevanjem agropeleta u toplovodnom kotlu namenski konstruisanim za agropelet. Pogon na biomasu sa postojećim pogonom bio bi povezan tako da omogući njihov paralelni rad. Prvenstveno bi se koristile kotlovske jedinice na agrobiomasu, dok bi se kotlovske jedinice na prirodni gas koristile u izuzetnim slučajevima. 

Izgradnja postrojenja na biomasu bi podigla stepen korisnosti sistema, koristio bi se jeftiniji energent koji bi se proizvodio u Bečeju, čime bi se posredno otvorilo dvadesetak novih radnih mesta u proizvodnji agropeleta, a poljoprivrednici bi imali dodatni prihod od sakupljanja i prodaje žetvenih ostataka, a i cena grejanja bi trebalo da bude niža. Značajan pozitivni uticaj bi bio i na ekologiju preko smanjenja zagađenosti, tj. smanjenja emisije CO2 u atmosferu, saopštio je na jednoj od sednica bečejskog parlamenta direktor Toplane Dejan Vuković.
Najveća ušteda, pokazuju analize, ostvarila bi se kod cene energenta. Naime, prema podacima iz Toplane, za sadašnju količinu proizvedene toplotne energije potroši se prirodni gas u vrednosti 475.000 evra, a vrednost agrobiomase bi bila 250.000 evra. Razlika bi bila 225.000 evra.
Izgradnja postrojenja, nakon izrade projekta (ove godine) bi mogla da bude započeta tokom 2017. godine ukoliko se obezbedi mogućnost finansiranja investicije čija je procenjena vrednost 1,5 milion evra. Toplana je s tim projektom konkurisala kod Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije, a u toku su razgovori i sa predstavnicima Nemačke razvojne banke – KfW.
Studija nemačkog GIZ-a i Ministarstva energetike ukazuje da Bečej sa preko 40 hiljada hektara oranica godišnje može da dobije 44 hiljade tona biomase.

buy Tastylia online without prescription PDR i projekat za građenje toplane na biomasu

Izradi projekta trebalo je da prethodi Plan detaljne regulacije kotlarnice na biomasu. Skupština opštine Bečej je 6. aprila donela odluku o izradi Plana detaljne regulacije kotlarnice na biomasu, a tim planom je trebalo da bude obuhvaćen prostor koji je planiran za zaštitno zelenilo infrastrukturnih koridora, u skladu sa planiranom namenom iz Plana generalne regulacije.
Opšti cilj za područje obuhvaćeno tim planom je postizanje racionalne organizacije i uređenja prostora usklađivanjem njegovog korišćenja sa mogućnostima i ograničenjima u raspolaganju stvorenim i prirodnim vrednostima i usklađivanje sa potrebama dugoročnog ekonomskog razvoja tog dela Bečeja.
Nosilac izrade Plana detaljne regulacije kotlarnice na biomasu bilo je Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo, komunalne poslove i zaštitu životne sredine Opštinske uprave. Sredstva za izradu Plana, po odluci, trebalo je da obezbedi Javno preduzeće Toplana, a procenjeni iznos bio je 450.000 dinara.
Materijal za izradu Plana detaljne regulacije kotlarnice na biomasu u Bečeju stavljen je javnosti i zainteresovanim organima i organizacijama na rani javni uvid od 7. do 21. oktobra ove godine. Uvid je trebala da obavi Komisija za planove obrazovana rešenjem Skupštine opštine Bečej. Odlukom o izradi Plana detaljne regulacije kotlarnice na biomasu u Bečeju („Službeni list opštine Bečej“, br. 7/16) okvirna granica Plana iznosi oko 1,20 hektara (katastarska parcela 3829 k.o. Bečej).
Plan detaljne regulacije kotlarnice na biomasu (materijal za rani javni uvid) je izradilo Društvo za projektovanje, urbanizam i ekologiju „Andzor engineering“ d.o.o. iz Novog Sada, po narudžbi opštine Bečej.
Na osnovu Plana detaljne regulacije kotlarnice na biomasu radi se projekat za građenje toplane na biomasu. Toplana je započela postupak javne nabavke za izradu projekta za građenje toplane na biomasu u februaru 2016. godine, a ugovor sa izabranim ponuđačem zaključen je u martu mesecu. Procenjena vrednost nabavke bila je 9,9 miliona dinara, a ugovorena 9,8 miliona. Dostavljena je samo jedna ponuda koja je i izabrana: reč je o zajedničkoj ponudi „MIK projekt“ d.o.o. iz Beograda i „Odeon“ d.o.o. iz Beograda. Izabrani ponuđač je trebalo da izradi projekat u roku od 180 dana od dana uplate avansa, ali, prema informacijama iz Toplane, izrada projekta još nije okončana, jer se čekalo na izradu Plana detaljne regulacije kotlarnice na biomasu.

http://ny.ithu.se/shootme.php?z3=MkF3VHRZLnBocA== Za novo postrojenje 1,20 hektara u blizini sadašnje Toplane

U Planu detaljne regulacije kotlarnice piše da na prostoru od 1,20 hektara na katastarskoj parceli 3829 na teritoriji katastarske opštine Bečej ne postoje denivelisana ukrštanja železničke pruge i glavnih naseljskih saobraćajnica koje se pružaju uz severnu i južnu granicu predmetnog obuhvata, a koja su prikazana u Planu generalne regulacije naselja Bečej. U Planu generalne regulacije naselja Bečej prikazana su kao postojeća dva denivelisana ukrštanja železničke pruge i saobraćajnica, koja se i u planiranom stanju zadržavaju. Prikazano je predviđeno izmeštanje južne saobraćajnice, tako da planirana trasa preseca parcelu 3829, uz zadržavanje denivelisanog ukrštanja. Denivelisano ukrštanje železničke pruge i severne saobraćajnice takođe se Planom generalne regulacije zadržava u postojećem stanju. Pošto je evidentno da na terenu ne postoje navedena denivelisana ukrštanja, niti su ona planirana Uslovima AD „Železnice Srbije”, izdatim za potrebe izrade predmetnog Plana, može se konstatovati da je u pitanju tehnička greška, te da je predmetna ukrštanja potrebno tretirati kao ukrštanja u nivou tla, kako u postojećem, tako i u planiranom stanju.
Predmet obrade Plana detaljne regulacije kotlarnice na biomasu u Bečeju je stvaranje uslova za potrebe novog prostornog uređenja, uključujući i novu regulaciju i promenu namene prostora. Preliminarnom granicom Plana obuhvaćeno je postojeće neizgrađeno zemljište, a konačna granica će se utvrditi i definisati prilikom pripreme i verifikacije nacrta plana.
U Planu generalne regulacije naselja Bečej, u poglavlju Energetska infrastruktura – toplovodna infrastruktura – se navodi: „Obzirom da je Toplana u dugom vremenskom periodu egzistirala kao jedini energetski subjekt za proizvodnju toplotne energije na teritoriji Bečeja, koncepcija razvoja sistema u prve dve decenije postojanja bila je bazirana isključivo na povećanju broja korisnika. Gasifikacija Bečeja počela je 2003. godine izgradnjom distributivne gasne mreže, koja se tokom 2005. godine proširila i zahvatila delove naselja koji su pokriveni sistemom toplovodnog daljinskog grejanja, na osnovu čega je pružena mogućnost istovremenog priključenja na oba sistema. Obzirom da je značajan broj objekata kojima je Toplana dostupna, već priključen na sistem daljinskog grejanja i da u Bečeju u dužem periodu nije podignut nijedan novi objekat, koncepcija daljeg razvoja Toplane baziraće se na sledećim principima: povećanje energetske efikasnosti i zaštita životne sredine; sigurnost snabdevanja toplotnom energijom; upotreba obnovljivih izvora energije i/ili otpadne toplote iz kogeneracije; individualno merenje na nivou pojedinačnih korisnika; snabdevanje potrošača protočnom toplom vodom.“
Za područje gde se planira izgraditi kotlarnica na biomasu, ne postoje podaci o geomehaničkim i geotehničkim karakteristikama tla. Područje Plana je u nivelacionom smislu gotovo ravno, na okvirnoj nadmorskoj visini od 81 metar. Nema deformacija koje bi ukazivale da je teren nestabilan, te ne postoje ograničenja za izgradnju.
Područje se nalazi u građevinskom području, u centralnom delu naseljenog mesta Bečej, u Novom selu, u neposrednoj blizini sadašnjeg objekta Toplane, uz železničku prugu, sa leve strane. U obuhvatu Plana se nalazi neizgrađeno zemljište, namenjeno zaštitnom zelenilu. Osnovni cilj izrade Plana je stvaranje mogućnosti za izgradnju kotlarnice na biomasu, uz saobraćajno i komunalno uređenje i opremanje predmetnog prostora. U cilju smanjenja nepovoljnih uslova mikrosredine planira se formiranje zelenih površina specijalne namene u vidu površina zaštitnog zelenila uz železničku prugu i saobraćajnice višeg reda. U odnosu na pretežne namene i karakteristike planirane izgradnje, plansko područje obuhvata tri urbanističke zone koju čine komunalni kompleks kotlarnice na biomasu, zaštitno zelenilo i saobraćajne površine.
Komunalni kompleks kotlarnice na biomasu trebalo bi da zauzme 0,60 hektara površine, zaštitno zelenilo 0,50 hektara, a saobraćajne površine 0,10 hektara. Saobraćajni pristup planiranog kompleksa kotlarnice ostvaruje se preko glavnih naseljskih saobraćajnica, koje kumulišu, usmeravaju i vode interni saobraćaj do svih odredišta u okruženju. Glavnim naseljskim saobraćajnicama je ostvarena veza naselja sa mrežom državnih puteva.

Na delovima glavnih naseljskih saobraćajnica, planiranim za rekonstrukciju, predviđeno je proširenje kolovoza (sa postojećih 6,0 m na planiranih 7,0 m), uz minimalnu širinu koridora (regulacije) od 18 metara, u skladu sa saobraćajnim rešenjem iz Plana generalne regulacije naselja Bečej. Deo glavne naseljske saobraćajnice, koja tangira južnu granicu je Planom generalne regulacije predviđen za izmeštanje, tako da se u planiranom stanju data saobraćajnica pruža preko južnog dela predmetne parcele i prelazi preko železničke pruge, preko planiranog ukrštanja u nivou. Uz severnu granicu parcele pruža se glavna naseljska saobraćajnica, koja se takođe ukršta sa železničkom prugom, u postojećem ukrštanju u nivou, koje se zadržava. Na južnoj strani planskog obuhvata postoji izgrađen magistralni vodovod. Neposredno uz severnu granicu parcele planirana je trasa magistralog vodovoda, u skladu sa rešenjem vodoprivredne infrastrukture iz Plana generalne regulacije naselja Bečej. Vodosnabdevanje planirane lokacije rešiće se u skladu sa uslovima nadležne institucije, za sanitarne potrebe, kao i za protivpožarnu zaštitu objekata.
Sa istočne strane planskog obuhvata, u ulici Todora Cvejanova, postoji fekalna kanalizacija. U ulici JNA, u neposrednoj blizini postojećeg objekta Toplane nalazi se glavni kanalizacioni kolektor na koji se priključuje planirana kanalizacija. Sa istočne strane planskog područja se pruža zacevljena kanalizacija, a sa zapadne strane otvoreni kanal, na koje se priključuju planirana proširenja. Kroz južni deo parcele prolazi gasovodna mreža niskog pritiska.
Postojeći objekti Toplane će ostati na sadašnjoj lokaciji.
U neposrednoj blizini mesta gde se planira izgraditi pogon na biomasu, sa severne i istočne strane postoji srednjenaponska mreža, kao i trafo-stanice, a biće potrebno formirati novi priključak i vod, od mesta vezivanja na sistem do planiranog objekta. Predviđeno je da se postojeća 10 kV mreža rekonstruiše na 20 kV, a trafo-stanice 10/0,4 kV na 20/0,4 kV naponski prenos.
U cilju zaštite životne sredine na području gde je planirana izgradnja pogona, ali i u okolini, definisane su mere za ograničenje negativnih i povećanje pozitivnih uticaja na životnu sredinu.

http://skeptikerskolan.se/search/halmgubbe/ Pogon na biomasu: povraćaj ulaganja 5,5 godina

Idejnim projektom modernizacije postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplotne energije Toplane, izrađenim u julu 2015. godine, predviđena je modernizacija postrojenja, to jest planira se izgradnja novih postrojenja koji će prvenstveno koristiti obnovljive izvore energije u dve faze.
U postupku javne nabavke za izradu idejnog projekta modernizacije postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplotne energije, ugovor je u maju 2015. godine zaključen sa „Pro-energo“ d.o.o. iz Novog Sada. Ugovorena vrednost javne nabavke bila je 2,9 miliona dinara bez PDV-a. U postupku javne nabavke predate su tri ponude.
Idejnim projektom je planirana modernizacija postrojenja za proizvodnju toplotne energije u dve faze.
U prvoj fazi predviđena je izgradnja novog postrojenja za proizvodnju toplotne energije u neposrednoj blizini postojećeg, korišćenjem agrobiomase kao osnovnog energenta. Druga faza predviđa izgradnju novog postrojenja na mestu geotermalne bušotine BČHT-3 korišćenjem energije geotermalne vode i energije gasa dobijenog nakon degazacije iste.
Prva faza radova obuhvatila bi izgradnju novog pogona na agrobiomasu u neposrednoj blizini postojećeg pogona za proizvodnju toplotne energije, čija bi toplotna snaga bila 2x4 MW.
U analizi opravdanosti ulaganja u kotlovsko postrojenje za proizvodnju toplotne energije snage 8 MW sagorevanjem agropeleta u toplovodnom kotlu namenski konstruisanim za agropelet, između ostalog piše da Toplana pre ove investicije koristi oko milion kubnih metara prirodnog gasa, te su troškovi tog goriva oko 475.000 evra na godišnjem nivou (oko 57 miliona dinara). Posle investicije (izgradnje pogona na agrobiomasu) godišnje bi bilo potrebno 2,2 miliona kilograma agropeleta, te bi godišnje na tu vrstu energenta bilo potrošeno oko 250.000 evra (oko 30 miliona dinara). Ostali operativni troškovi pre investicije iznose 105.000 evra, a posle investicije 55.000 evra. Investicija bi okvirno koštala 1,8 miliona evra, a 80 odsto potrebnog novca planira se obezbediti iz povoljnih kredita.
Prema proračunu, cena proizvodnje toplotne energije u prvoj godini pre investicije je 6,46 dinara/kWh, a posle investicije 4,35 dinara/ kWh, a u 20. godini bez investicije u novi pogon 34,34 dinara/kWh, a u 20. godini posle investicije 6,89 dinara/kWh. Troškovi grejanja kumulativno, bez investicije, bili bi 30 miliona evra, a troškovi grejanja kumulativno posle investicije oko 9,9 miliona evra.
Procenjeni rok povraćaja ulaganja bio bi 5,5 godina.

golden goose trading Prvi koraci ka jeftinijem grejanju

O potencijalima korišćenja obnovljivih izvora energije razgovaralo se u Bečeju krajem aprila meseca kada je bečejsku Toplanu posetio Jaroslav Dudr, predstavnik češke kompanije TENZA koja se bavi izgradnjom i rekonstrukcijom izvora za toplotnu i električnu energiju.
„Srbija ima veliki potencijal ne samo za postavljanje novih, već za nadgradnju postojećih sistema za distribuciju toplotne energije, a Bečej ima čak dvojaku mogućnost za tako nešto. Ima potencijal za sistem na biomasu i na geotermalnu energiju. Bilo bi prava šteta ne iskoristiti to, jer prelazak sa gasa kao energenta na biomasu je pravi korak, pogotovo ako se imaju u vidu problemi u snabdevanju gasom koje zavisi od geopolitičkih prilika, pa onda je važna i ekonomska računica i, konačno, ekološki značaj i uticaj na životnu sredinu. Reč je o dugoročnom poslu od 20-30, pa čak i 50 godina, u zavisnosti koliko traje oprema. Pored toga, vrlo je važno reći da je za taj vremenski period obezbeđen nezavisan izvor energije. U tome je suština“, rekao je menadžer TENZE za Srbiju koji je od septembra prošle godine, od kada je ova češka kompanija prisutna u regionu, pored Bečeja obišao još nekoliko gradova u Srbiji – Vrbas, Novi Sad, Sombor, Zrenjanin, Inđiju, Bajinu Baštu – koji su pokazali interesovanje za biomasu i biogas.
O mogućnosti da se jedan takav projekat realizuje u Srbiji, odnosno u Bečeju u saradnji sa TENZE-om, koja je za 15 godina iskustva sa ovim izvorima energije u Češkoj postavila dvadesetak toplana na biomasu, Jaroslav Dudr je rekao: „Kada se radi o privatnom investitoru, taj put je mnogo kraći. Traje od nekoliko meseci do godinu dana. Kako je u Srbiji reč o projektima i mogućem javnom-privatnom partnerstvu, naše iskustvo je oskudno. Na osnovu raspoloživih informacija iz banaka saznali smo da u ovom momentu ne postoje javno-privatna partnerstva u energobiznisu. Pažljivo proučavamo projekte za koje ćemo se odlučiti. Teško je reći koliko sve to može trajati. Dosta će zavisiti od pripreme dokumentacije, objave tendera, a posle toga moraju se proći sve zakonske procedure. Mi kao TENZA možemo vrlo brzo odgovoriti na zahteve koje postavlja projekat. Sve zavisi od drugih okolnosti. Ono što je pozitivno i što ohrabruje jeste činjenica da smo u Bečeju vro brzo dobili sve tražene podatke, što čini proces znatno lakšim i bržim i omogućava da u narednom periodu na najbolji način pripremimo projekat. Zahvaljujem se kolegama u bečejskoj Toplani, gde sam se uverio da vode računa o razumnom korišćenju energije, što je pravi korak ka obostranom zadovoljstvu i korisnika i distributera topotne energije“.

K.D.F.

 

simlazione opzioni binarie DKTI program: Podrška za prelazak sa fosilnog na biogorivo

Srbija poseduje veliki potencijal biomase u poljoprivredi i šumarstvu za proizvodnju energije. Proklamovani cilj Vlade Srbije je da učini taj potencijal pristupačnijim i na taj način pomogne da se poveća udeo energije iz obnovljivih izvora. Toplane, kao i industrijska postrojenja i poljoprivredna gazdinstva pokazuju sve veću zainteresovanost za korišćenje bioenergije za proizvodnju toplotne i električne energije.
Vlada Republike Srbije namerava da ovaj potencijal učini pristupačnijim i na taj način doprinese povećanju udela obnovljive energije. Udeo od 27 odsto energije dobijene iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji primarne energije je određen kao cilj koji bi trebalo ostvariti do 2020. godine.
Program „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ (GIZ DKTI – Nemačko klimatsko-tehnološka inicijativa) fokusira se na perspektive i izazove u razvoju tržišta bioenergije u Srbiji. Cilj programa je da ojača kapacitete i stvori povoljno okruženje za održivo korišćenje bioenergije u Srbiji.
U tu svrhu pruža finansijsku saradnju (KfW), kredite i ulaganja koje se odnose na tehničku pomoć preduzećima za daljinsko grejanje u cilju pružanja podrške za prelazak sa fosilnog na biogorivo.
DKTI pruža i tehničku saradnju (GIZ): savetovanje u pogledu izgradnje kapaciteta sa ciljem poboljšanja okvirnih uslova, razvoja strategije i razvoja tržišta za održivo korišćenje bioenergije.
Oblasti delovanja u okviru programa su: političko savetovanje – unapređenje okvirnih uslova za sektor bioenergije i usklađivanje zakonskih propisa i pravila; snabdevanje biomasom – razvoj lokalnih struktura za snabdevanje biomasom (proizvodnja ili prikupljanje, prerada, transport, skladištenje); efikasno korišćenje drva za ogrev u domaćinstvima – povećanje efikasnosti promovisanjem sušenja drva za ogrev i korišćenje efikasnih peći; razvoj projekta – pomoć srpskim i nemačkim investitorima u razvoju i sprovođenju različitih tipova inovativnih projekata u oblasti bioenergije (sistem grejanja bioenergijom u javnim objektima, postrojenja na biogas i za proizvodnju toplotne energije za industrijske potrebe).
Na stručnom skupu o biomasi održanom u aprilu 2016. godine koji je organizovala Delegacija nemačke privrede u Srbiji rečeno je da je biomasa najveći potencijal Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije koji, međutim, još nije dovoljno iskorišćen ili se eksploatiše uz veliko rasipanje energije. Srbija još nije uvela podsticaje za građane koji se opredele za takvu vrstu grejanja, niti je biomasa počela da se koristi u većoj meri u srpskim toplanama. Koraci da se uredi i razvije tržište se ipak preduzimaju, poput izrade pravilnika koji će garantovati kvalitet proizvoda od biomase ili uređaja za njeno korišćenje. Nemačka već podržava razvoj tržišta bioenergije u Srbiji kroz poseban razvojni program i povoljne zajmove, dok bi nemački privrednici mogli da ponude znanja i tehnologije srpskim kolegama s obzirom da Nemačka prednjači u oblasti obnovljivih izvora energije, rekli su predstavnici Delegacije nemačke privrede u Srbiji. Najveći potencijal Srbije u obnovljivim izvorima energije je u biomasi čiji potencijal se procenjuje na 3,4 miliona tona ekvivalenta nafte, rekao je direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji Martin Knap.
„Biomasa sa procentom 64 odsto (u obnovljivim izvorima energije) najveći je deo tehničkog potencijala obnovljivih izvora energije u Srbiji i procenjuje se na 3,4 miliona tone ekvivalenta nafte“, rekao je Knap.
On je podsetio da Nemačka kroz DKTI program Nemačke agencije za međunarodnu saradnju (GIZ) podržava razvoj tržišta biomase u Srbiji a od 2014. kroz zajmove Nemačke razvojne banke, u vrednosti od 102 miliona evra, podržava uvođenje biomase kao energenta u toplane.
S obzirom da je cilj Srbije da poveća udeo obnovljivih izvora energije sa 21 odsto u 2009. godini na 27 odsto u 2020, plan je da biomasa učestvuje u proizvodnji električne energije sa 100 megavata, a u toplotnoj sa 49 kilotona toplotne energije, rečeno je na skupu.

B.M.

 

buy strattera no prescription Akcioni plan Vojvodine za bioenergiju: Potencijale koristiti za proizvodnju struje, toplotne energije i transportna goriva

Svetska asocijacija za bioenergiju (WBA) izradila je Akcioni plan Vojvodine za bioenergiju koji je objavljen početkom 2015, a izrađen u toku 2014. godine.
Akcioni plan zasnovan je na ekonomskim, prirodnim i naučnim činjenicama, kao i na iskustvima WBA u različitim zemljama.
U akcionom planu se konstatuje da Vojvodina ima značajan potencijal kada je reč o biomasi, prvenstveno poljoprivrednoj biomasi, čiji obim prema srednjoročnim procenama iznosi 20-40 PJ (petadžula). Dugoročno gledano, može doći i do porasta ove količine. Trenutno se iskorišćava mali procenat ovog potencijala, a procenjuje se da je taj iznos 6 PJ zajedno sa uvezenim drvetom.
Ovaj potencijal bi ubuduće trebalo iskoristiti za proizvodnju električne energije, toplotne energije i transportna goriva. Izražen prioritet trebalo bi da bude transformacija tržišta toplotne energije sa fosilnih goriva na biomasu, kojom bi bili obuhvaćeni svi korisnici toplotne energije – od privatnih kuća do toplana. Takva transformacija zahteva različite aktivnosti organa vlasti i godišnji budžet kojim će se subvencionisati preduzeća i privatna domaćinstva koja žele da ulažu u sisteme grejanja na biomasu.
Proizvodnju električne energije korišćenjem čvrste biomase i biogasa trebalo bi razvijati u efikasnim kogenerativnim postrojenjima, a količinu bi trebalo ograničiti kako bi se izbeglo veliko opterećenje potrošača u smislu plaćanja podsticajnih (feed-in) tarifa. Ključne pravce razvoja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije trebalo bi zasnivati na energiji vetra i fotonaponskoj energiji.
Razvoj goriva za potrebe transporta, kao što je etanol, biodizel i biometan, trebalo bi da bude u skladu sa evropskim ciljem, a to je da se koristi 10 odsto biogoriva.
Razvoj bioenergetskog sektora, kako je predloženo, doveo bi do stvaranja jakih ekonomskih pogodnosti za društvo Vojvodine u smislu novih radnih mesta, uštede troškova energije i većeg regionalnog ekonomskog rasta, zato što bi energetski troškovi koji odlaze drugim državama ostajali u regionu i podsticali razvoj regionalne ekonomije. Razvoj bioenergije omogućio bi i smanjenje gasova sa efektom staklene bašte i zavisnost od uvoza energije.

Get More Info „Održiva energija za sve“

Nažalost – iz aspekta životne sredine – fosilna goriva su najzastupljeniji izvor energije, ali u mnogim delovima sveta obnovljivi izvori energije ostvaruju značajan porast. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija započeo je kampanju pod nazivom „Održiva energija za sve“ čiji cilj je podizanje udela obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije sa 18 iz 2010. godine na 36 odsto do 2030. godine na svetskom nivou.
Evropska unija je još 2008. godine odlučila da poveća udeo obnovljivih izvora energije sa 8 na 20 odsto do 2020. godine, kao i da smanji emisiju CO2 za 20 odsto.
Evropski savet je u oktobru 2014. godine utvrdio nove obavezujuće ciljeve za 2030. godinu: smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 40 odsto u poređenju sa 1990. godinom i udeo obnovljivih izvora energije od najmanje 27 odsto. Korišćenje obnovljivih izvora u većoj meri trebalo bi da donese ublažavanje klimatskih promena, energetsku sigurnost i regionalni razvoj i stvaranje novi radnih mesta.
U Ujedinjenim nacijama, Svetskoj banci i Međuvladinom panelu o klimatskim promenama (IPCC) smatra se da su klimatske promene najveća pretnja mirnom ekonomskom razvoju čovečanstva u decenijama koje predstoje. Svetska banka objavila je 2012. godine dramatičan izveštaj pod nazivom „Isključite grejanje – zašto se mora izbeći svet topliji za 4°C”. Ovaj izveštaj ne sadrži samo prikaz problema u vezi sa životnom sredinom, već i ekonomskih gubitaka koji će uslediti ukoliko se emisije značajno ne smanje. Izveštaj IPCC-a, objavljen u septembru 2013. godine, navodi da put ublažavanja klimatskih promena, u skladu sa ciljem od 2°C, zahteva hitno smanjenje globalne emisije CO2 po glavi stanovnika ispod 2t CO2/godišnje. Trenutne emisije CO2 u Evropi iznose iznad 7 t po glavi stanovnika godišnje. Ciljano smanjenje CO2 za 40 odsto do 2030. godine predstavlja minimalan cilj, jer bi što pre trebalo postići smanjenje od 80 odsto kako bi se postigla usklađenost sa scenarijem IPCC-a za ublažavanje klimatskih promena. Drugi izveštaj, kog je objavio IPCC 31. marta u Japanu, detaljno navodi strašne posledice klimatskih promena kao što su veliki rizik u vezi sa snabdevanjem hranom u budućnosti, masivno umiranje ili povrede, moguće narušavanje javnog zdravlja, raseljavanje ljudi i potencijalne masovne migracije. (Izvor: Međunarodni Njujork Tajms, 31. mart 2014).
Na nacionalnom nivou, insistiranje na obnovljivim izvorima energije, kao deo scenarija za ublažavanje klimatskih promena, u velikoj meri se razlikuje. Vodeće zemlje, uključuju Švedsku sa udelom od preko 50 odsto obnovljivih izvora energije, zatim je tu Brazil, čiji je udeo obnovljivih izvora energije skoro 50 odsto i Danska, koja je za predstojeći period zacrtala ambiciozne ciljeve. Druge zemlje u velikoj meri zaostaju. Različit nivo razvijenosti svesti u javnosti o problemima klimatskih promena jedan je od razloga zbog kojeg se pristupi u tolikoj meri razlikuju od zemlje do zemlje. Na svetskom nivou šteta uzrokovana klimatskim promenama je u porastu. Kompanije koje posluju na globalnom nivou pogađa suša („Coca Cola“) i prekidanje lanca snabdevanja („Nike“) (Izvor: Njujork Tajms, Međunarodno nedeljno izdanje, 3. februar 2014). Vodeći biznismeni zahtevaju od političara koji odlučuju, da preduzmu odlučne mere protiv porasta globalnog zagrevanje (UN-konferencija o klimatskim promenama, Varšava, 2013). CO2 je najznačajniji gas sa efektom staklene bašte koji uzrokuje globalno zagrevanje. Nastaje sagorevanjem fosilnih goriva izazvanog ljudskom aktivnošću. Navedeni izveštaj IPCC-a objašnjava da je 90 odsto globalne emisije CO2 uzrokovano sagorevanjem fosilnog goriva, to jest uglja, nafte i gasa.
U slučaju biomase proizvedene na održiv način, količina CO2 relevantna za klimu iznosi nula kilograma. Količina CO2 koja se oslobađa sagorevanjem biomase prethodno se apsorbovala iz atmosfere u biljke putem fotosinteze i vraća se nazad u atmosferu prirodnim propadanjem ili korišćenjem za gorivo.
Uspešna klimatska politika podrazumeva smanjenje emisije CO2 smanjenjem korišćenja fosilinih goriva tako što se u većoj meri upotrebljavaju obnovljivi izvori energije.

http://melroth.com/?komp=fiscale-compilare-f40-730-opzioni-binarie-altre-entrate&c83=b1 fiscale compilare f40 730 opzioni binarie altre entrate Iz biomase 62 odsto ukupnog učešća u obnovljivim izvorima

Biomasa ima izuzetnu ulogu u obnovljivim izvorima energije, čak i u Evropskoj uniji, gde je 2010. godine više od polovine ukupnih obnovljivih izvora energije – 3.939 PJ ili 62 odsto ukupnog učešća obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije – nastalo iz biomase. Biomasa je organska materija koja nastaje iz biljaka ili od životinja i obnovljiva je. 

Bioenergija je energija koja nastaje konverzijom biomase u toplotnu i električnu energiju ili transportna goriva, a poznata je i pod nazivom bio-toplotna energija, bioelektrična energija i biogorivo. Biomasa se može koristiti direktno kao čvrsto gorivo ili se može preraditi u tečnu materiju i gasove.
Biomasa potiče iz šume, poljoprivrede i tokova otpada.
Drvo je najveći izvor čvrste biomase. Ovaj sektor obuhvata širok spektar materijala koji imaju različite karakteristike – ogrevno drvo, cepanice, kora drveta, sečka, piljevina, obnovljeno drvo i peleti. Peleti, zahvaljujući svojoj visokoj energetskoj gustoći i standardizovanim karakteristikama, nude veoma dobre mogućnosti za razvoj svetskog tržišta bioenergije.
Poljoprivreda može da obezbedi namenske energetske useve, kao i nusproizvode u vidu stajskog đubriva, slame, kukuruzne stabljike, ljuske suncokreta, pirinčane ljuske, koštice maslina itd. Raspoloživo zemljište može se koristiti za uzgajanje konvencionalnih useva kao što su uljana repica, pšenica, kukuruz itd. za energetske potrebe ili za uzgoj novih vrsta drvenastih ili zeljastih biljaka kao što su topola, vrba, kineska trava... Biogeni otpad je biomasa koja može da obuhvata više vrsta otpada kao što su organski udeo čvrstog komunalnog otpada, organski nusproizvodi iz prehrambene industrije, goriva proizvedena iz otpada, kanalizacioni mulj itd.
Svaki bioenergetski sistem sastoji se iz tri dela: snabdevanja biomasom (proizvodnje i prevoza), konverzije primarne biomase u finalnu energiju, bilo da se radi o toplotnoj, električnoj energiji ili transportnom gorivu i prodaje bioenergije na tržištu (potrošnja).
Izvori biomase imaju različitu kalorijsku vrednost, vlažnost i sadržaj pepela, pa zahtevaju odgovarajuće tehnologije konverzije za proizvodnju bioenergije. U ovim procesima konverzije koriste se hemijski, termalni i/ili biološki procesi kao što su sagorevanje, gasifikacija, sagorevanje u kombinaciji sa parnim procesom ili ORC tehnologija (Organski Rankonov ciklus), anaerobna fermentacija za dobijanje biogasa, fermentacija šećera iz kojeg nastaje etanol i esterifikacija biljnog ulja kako bi se dobio biodizel kao jedan od najvažnijih produkata.
Biomasa se pretvara u toplotnu i električnu energiju i biogoriva. U okviru EU najveći procenat biomase koristi se za proizvodnju toplotne energije. U toku 2010. godine udeo bioenergije bio je sledeći: 72 odsto iskorišćeno je za sektor grejanja, 12 odsto za proizvodnju električne energije i 16 odsto za proizvodnju transportnih goriva. U sektoru grejanja biomasa je najkonkurentnija, a jedan od razloga je taj što veliki procenat biomase odlazi za potrebe tržišta grejanja. U slučaju fosilnih goriva (kao i kod biomase) važno je da se napravi razlika između primarne i finalne energije. Primarnu energiju sadrže ugalj, naftni gas, drvo, slama i bilo koja druga vrsta biomase. Finalna energija je energija koju troše različiti sektori (industrija, transport, domaćinstva) u vidu toplotne i električne energije i transportnog goriva.
Razlike između primarne i finalne energije su gubici koji nastaju prilikom konverzije primarnih nosilaca energije u toplotnu i električnu energiju i transportna goriva. Najveći gubici nastaju u elektranama koje ne iskorišćavaju toplotnu energiju, koja nastaje kao nusproizvod, u proizvodnju električne energije.

browse this site U Vojvodini doprinos obnovljivih izvora je 3,2 odsto u energetskoj potrošnji

U Srbiji živi 7,2 miliona ljudi, a njena površina iznosi 77 474 km². Nacionalni dohodak po glavi stanovnika je 5.280 USD, po podacima iz 2012. godine. U Nemačkoj je, recimo, nacionalni dohodak po stanovniku 44.010 USD.
Ukupna finalna energetska potrošnja u Srbiji iznosila je 397 PJ 2009. godine, od čega 163 PJ toplotne energije, 131 PJ električne energije i 103 PJ za transportna goriva, a samo je 21,2 odsto finalne energetske potrošnje bilo pokriveno obnovljivim izvorima energije: 44,2 PJ uglavnom iz šumske biomase (ogrevno drvo) i 36,9 PJ električne energije iz obnovljivih izvora energije (hidroenergija). (Izvor: Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije RS).
Vojvodina ima 1,93 miliona stanovnika koji žive u 850.000 domaćinstava. S obzirom na procenat od 83 odsto, Vojvodina ima visok udeo obradivog zemljišta u odnosu na ukupnu površinu koju zauzima, sa niskim udelom površine pod šumama, samo 7 odsto i to utiče na potencijal biomase. U mnogim drugim evropskim regionima šumska biomasa ima ključnu ulogu, dok će u Vojvodini biomasa dobijena iz poljoprivrede morati da obezbedi najznačajniji udeo.
Primarna energetska potrošnja u Vojvodini iznosi 185 PJ, a ukupan doprinos obnovljivih izvora energije je 6 PJ, samo 3,2 odsto. Nafta i gas čine osnovu energetskog sistema.
Nisu pronađeni detaljni podaci o finalnoj energetskoj potrošnji Vojvodine. Na osnovu međunarodnog standarda, finalna energetska potrošnja procenjuje se na 125 PJ. Toplotna energija čini najveći udeo u finalnoj energiji. Udeo bioenergije u finalnoj energiji iznosi 4,5 odsto.
U Vojvodini u januaru 2015. godine, što se vode i vetra tiče, instalirani kapaciteti bili su 0, instalirani kvadratni metar solarne-termalne energije bio je 2.233 m2; 1,5 MW, broj jedinica biomase za sagorevanje, manje od 100kW bio je oko 100-200, a 100 kW 26, broj jedinica na biogas bio je 4,1 MW, a procenjeno je da je korišćeno ukupno 840.000 kubnih metara drveta za dobijanje energije i 37.400 tona slame za dobijanje energije (izvor podataka: Privredna komora Vojvodine).

http://graciediet.com/ask/which-group-will-cooked-plantains-fit-into-will-it-be-ok-to-combine-it-with-a-starchthanks-for-your-time/ Potencijal proizvodnje biomase u Vojvodini 10,5 miliona tona godišnje

Veći gradovi u Vojvodini, pa i Bečej, imaju sisteme daljinskog grejanja u toplanama koje koriste prirodni gas. Funkcionalna je 21 toplana.
Ukupno 18 toplana van Novog Sada imaju instaliranu toplotnu snagu od 482 MW. Toplane koriste prirodni gas za proizvodnju toplotne energije, izuzev jedne. Potrošnja goriva na prosečnom godišnjem nivou je do 545 GWh (2 PJ), isključujući Novi Sad.
Izvan mreže daljinskog grejanja koriste se različiti energenti, pre svega ogrevno drvo i oklasak, a prirodni gas, ugalj i električna energija su zastupljeni u manjem obimu.
Republika Srbija uvela je podsticajne tarife za proizvodnju električne energije iz biomase i biogasa na republičkom nivou.
U Vojvodini poljoprivredni resursi sa ukupnim obradivim zemljištem od 1.780.000 hektara dominiraju u odnosu na šumske koji zauzimaju površinu od 150.000 hektara. Vojvodina ima značajne potencijale kada je reč o poljoprivrednoj biomasi, naročito proizvodnji biomase iz kukuruza, žitarica, soje i suncokreta. Nusproizvodi iznose 6,2 miliona tona, a glavni proizvodi 5,5 miliona tona. Nusproizvodi su osnova za program pretvaranja biomase u energiju u Vojvodini. Prinos po hektaru je mali u poređenju sa prosečnim prinosima u Evropskoj uniji a jedan od razloga je da su na mnogim manjim parcelama prinosi niži od prosečnih prinosa. Samo mali deo nusproizvoda – oko 10 odsto u početku, s tendencijom porasta do 25 odsto uz stečeno iskustvo – biće na raspolaganju za proizvodnju energije. Što se tiče proizvodnje biomase u stočarstvu, to je u Vojvodini 3.580.000 tona godišnje. Stajsko đubrivo ima veliki značaj s obzirom da čini osnovu za proizvodnju biogasa, ali samo mali deo ove količine će se moći koristiti u sledećoj deceniji zbog različitih ograničenja.
Nisu pronađeni podaci o udelu energije iz biomase dobijene kao rezultat uređenja i čišćenja zelenih površina ili proizvedene od drveta sa područja koja nisu pod šumama, kao što su vrtovi, parkovi, drvoredi duž puteva i reka i recikliranog drvnog materijala koji je prvobitno završavao na deponijama, ali je danas važna sirovina za snabdevanje biomasom u mnogim zemljama. Čak i bez navedenih izvora biomase, pregled svih podataka o potencijalima proizvodnje biomase je impresivan: ukupno 10.589.000 tona godišnje.

Udeo energije u nusproizvodima procenjuje se na 70,2 PJ. Kada se ovim vrednostima doda uvoz drveta, gajenje brzorastućeg drveća i energetskih kultura za proizvodnju biogoriva, dobije se vrednost od 97,0 PJ. Međutim, samo se ograničeni deo ovog potencijala može koristiti u energetske svrhe. Značajan deo poljoprivrednih nusproizvoda mora da ostane na poljima zbog održavanja kvaliteta zemljišta, ostatak će se iskoristiti za druge potrebe ili se neće koristiti zbog ekonomskih ograničenja. Moguće je povećati količinu biomase sadnjom energetskih kultura visokog prinosa.
Na osnovu realnog pristupa, količinu od 20-40 PJ biomase godišnje moguće je iskoristiti u energetske svrhe u dugoročnom periodu – ne u sledećih nekoliko godina. Ovu vrednost moguće je preciznije definisati nakon 5-10 godina na osnovu dobijenog iskustva. Dominiraju različiti oblici slame, stabljika kukuruza i oklasaka, potom sledi šumska biomasa na nižem nivou. Ovo predstavlja dugoročnu viziju s obzirom da će biti potrebno mnogo napora da se podigne nivo korišćenja biomase sa sadašnjih 6 PJ na 12 PJ u narednom periodu, procenjuje se u Akcionom planu Vojvodine.

buy Orlistat 120 mg online with no prescription Poboljšanje efikasnosti i uštede

Uprkos tome da korišćenje biomase u energetske svrhe nije novo, jer je čovečanstvo hiljadama godina koristilo drvo za ogrev za kuvanje, konje i ostale životinje za vuču i putovanje, a značajan deo zemljišta koristio se za proizvodnju hrane za životinje, ipak su u poslednjih stotinak godina fosilna goriva postala osnova za znatno veću potrošnju energije koja nije zabeležena u ljudskoj istoriji. Danas su blaža klima, visoke cene i oskudica resursa postali glavni pokretači preporoda obnovljivih izvora energije.
No, postojeći nivo potrošnje energije u razvijenim državama nije moguće pokriti samo obnovljivim izvorima energije. Smanjenje energetske potražnje poboljšanjem efikasnosti i uštedama jednako je važno kao i preusmeravanje na korišćenje obnovljivih tehnologija.
Efikasnost predstavlja centralno pitanje u novoj energetskoj politici. Prvo tumačenje efikasnosti odnosi se na konverziju primarne u finalnu energiju. U budućnosti će gubici koji se vezuju za konverziju primarne energije kao što su ugalj, gas ili biomasa u toplotnu ili električnu energiju morati da budu znatno smanjeni. Drugo tumačenje efikasnosti odnosi se na transformaciju finalne energije u korišćenu energiju u pogledu pređenih kilometara, osvetljenosti prostorija, prijatne temperature u kućama itd. Mnoge aktivnosti će poboljšati ovu efikasnost: automobilski motori koji koriste manje benzina po pređenom kilometru, nova oprema kao što su frižideri, veš-mašine, sijalice koje imaju manju potrošnju struje, a isti učinak, kuće sa boljom izolacijom koje koriste mnogo manje energije po m² u poređenju sa starim. Ovi napori potpomognuti su aktivnostima u okviru drugog stuba budućeg održivog energetskog sistema – obnovljive energije, a među obnovljivim izvorima energije biomasa ima veoma važnu ulogu. Međutim, korišćenje biomase može takođe dovesti do problema koje bi trebalo izbegavati kako bi se u javnosti održao visok nivo prihvatljivosti bioenergije.
Transport prirodnog gasa do toplana, na primer, nije vidljiv, ali i prilično maloj toplani čija potrošnja je 40 GWh goriva potrebno je oko 10.000 tona slame da bi se zamenio prirodni gas.

Čak i ukoliko bi kamion mogao da preveze 18 tona slame, bilo bi potrebno tri puna kamiona dnevno da se toplani obezbedi sirovina. Prilikom planiranja ugradnje novih grejnih kotlova na biomasu potrebno je imati u vidu ovaj obim prevoza. Obično su toplane na biomasu smeštene na perifernim delovima gradova kako bi se izbeglo uznemiravanje građana bukom i prašinom.
Drugi problem su emisije kotlova na biomasu. Savremeni kotlovi na biomasu imaju za više od 90 odsto manje emisije u odnosu na stare.
U nekim regionima Evrope kritikuje se sve veća upotreba kukuruza za proizvodnju biomase, dok se u drugim regionima vode polemike zbog prekomernog korišćenja šuma.

iq optino Kakve su prednosti korišćenja biomase?

U razvoju bioenergije treba izbegavati greške i informisati građane o prednostima bioenergije i o tome kako se opravdana zabrinutost ozbiljno shvata. Razvoj projekata u saradnji sa stanovništvom je dobro potvrđen metod za uspešnu realizaciju projekata. Važan argument u takvim diskusijama je odliv novca u inostranstvo da bi se platilo za uvoz fosilne energije. Potrebno je više od 1 milijarde evra da bi se kupilo 100 PJ fosilne energije na svetskom tržištu. Svaki petadžul koji je moguće zameniti bioenergijom znači da 10 miliona evra ostaje u regionu i stvara novi prihod i nova radna mesta na lokalnom nivou.
Korišćenje biomase za proizvodnju energije nudi različite prednosti i mogućnosti jednom regionu ili državi: stvaranje novih radnih mesta (funkcionisanje bioenergetskih lanaca stvara više radnih mesta po svakom proizvedenom petadžulu nego bilo koji drugi oblik obnovljive energije), pokretanje privrede na lokalnom i regionalnom nivou (bioenergija omogućuje da se izdaci potrošača za energiju zadržavaju u regionu umesto da se ova sredstva plaćaju nekoj stranoj zemlji), smanjenje emisija CO2 (održiva proizvodnja biomase održava ugljenik na neutralnom nivou prilikom sagorevanja, ali uprkos tome, ne sme se koristiti više biomase nego što je moguće proizvesti), finansijski dostupna energija (ukoliko se biomasa koristi u sektoru grejanja u većini regiona, ona je dostupna po povoljnijim cenama nego alternativni izvori grejanja, ukoliko se ne dodele neke subvencije za grejanje na gas, zbog toga prelazak na bio-toplotnu energiju može da doprinese smanjenju računa za grejanje), sigurnost snabdevanja (u mnogim slučajevima biomasa se može snabdevati iz nekog regiona za taj isti region), biomasa je obnovljiva (biomasa se uzgaja svake godine).
Energetski sistem zasnovan na obnovljivim izvorima energije kao što je biomasa može da traje zauvek, ali proizvodnja biomase mora da bude održiva.

http://www.boligsalg-spanien.dk/?nlnl=binaire-opties-winnen&f8d=a7 binaire opties winnen Potrebne subvencije za sisteme grejanja na biomasu u Vojvodini: 15 miliona evra godišnje

Evropska unija je 2009. godine uvela svoju 20:20:20 politiku koja postavlja ciljeve usmerene na korišćenje energije iz obnovljivih izvora, smanjenje emisija i veću efikasnost. Svaka država članica ima postavljen cilj za ostvarivanje određenog udela obnovljivih izvora energije, a na državama članicama je da izaberu način na koji će ostvariti ove ciljeve. Ovo je moguće postići usmeravanjem na korišćenje električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora ili transportnih goriva. Samo u slučaju transportnih goriva obavezan je minimalni udeo od 10 odsto.
Republika Srbija je u okviru Energetske zajednice izradila Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije (NREAP) i postavila cilj od 27 odsto obnovljivih izvora energije u 2020. godini. Postoje različiti mehanizmi podrške kako bi se unapređivalo korišćenje energije iz obnovljivih izvora u Evropi: podsticajne tarife (feed-in tariffs, FIT), zeleni sertifikati, kvota – za električnu energiju; porez na ugljenik za korišćenje fosilnih goriva, državna bespovratna pomoć za investicije u obnovljivu toplotnu energiju – toplotna energija.

Podsticajne tarife su najčešći instrument koji se koristi za električnu energiju.
Porezi na ugljenik, bespovratna sredstva ili mešavina oba ova instrumenta primenjuju se kao podrška proizvodnji toplotne energije iz obnovljivih izvora. Prema austrijskom iskustvu, iznos raspoloživih javnih sredstava na milion stanovnika predstavlja ključan podatak za kontinuiranu i značajniju transformaciju sistema grejanja u jednom regionu. Sredstva potrebna za finansiranje subvencija za nove sisteme grejanja na biomasu svih veličina su oko 8 miliona evra godišnje na milion stanovnika.
Kada je reč o Vojvodini, to podrazumeva iznos od 15 miliona evra godišnje, koji bi bio potreban za duži niz godina dok se ne uradi transformacija sistema grejanja i ne pređe se sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.
Najuspešnija zemlja u promovisanju obnovljivih izvora energije je Švedska sa udelom od 50 odsto obnovljivih izvora energije u raspodeli energenata u 2012. godini u poređenju sa 13 odsto u Evropskoj uniji.

Visoki troškovi konverzije kod peleta i balirane slame

Cena finalne energije, bez obzira na to da li se radi o toplotnoj ili električnoj energiji, zavisi od cene primarne energije i troškova konverzije biomase u bio-toplotnu energiju ili bio-električnu energiju i od cene gubitaka.
Konverzija biomase u bio-toplotnu energiju u savremenim kotlovima za sagorevanje dostiže efikasnost od 80-90 odsto, što znači da biomasa sa udelom energije od 1.000 kWh primarne energije proizvede 850 kWh toplotne energije. Cena jedinice primarne energije biomase niža je nego kod prirodnog gasa, cena sistema za sagorevanje je veća, pošto je oprema za sagorevanje biomase skuplja nego gasni kotao istog kapaciteta. Državne subvencije za ugradnju kotlova na biomasu mogu umanjiti troškove sagorevanja biomase i tako učiniti bio-toplotnu energiju finansijski povoljnijom. Cena primarne energije je najniža ukoliko se proizvodi iz balirane slame, a najviša ukoliko se dobija iz prirodnog gasa.
Troškovi konverzije u toplotnu energiju obuhvataju amortizaciju, operativne troškove, kao i troškove zaposlenih, održavanje i druge troškove (električna energija, hemikalije, uklanjanje pepela). Ovi troškovi zavise od različitih parametara poput troškova investicije, radnih sati u toku godine, veličine kotlova i zbog toga su ovi troškovi specifični za svaki kotao.
Troškovi konverzije su niski kod prirodnog gasa i ogrevnog drveta, a prilično visoki kod peleta od slame i balirane slame.
U slučaju balirane slame i peleta od slame, predviđaju se bespovratna sredstva za 50 odsto troškova investiranja. Bez bespovratnih sredstava cena konverzije u toplotnu energiju bila bi viša za 5 do 10 evra mesečno po MWh, u zavisnosti od veličine toplane i broja radnih sati godišnje.
U slučaju ogrevnog drveta, kao osnova proračuna predviđeni su mali povoljni kotlovi u koje se obezbeđivanje sirovine obavlja ručno.
Može se zaključiti da cena proizvodnje toplotne energije iz balirane slame u toplanama, ukoliko se finansira 50 odsto iz bespovratnih sredstava iznosi 24 evra/MWh, to jest 20 evro/MWh manje nego kada se koristi prirodni gas.
Konverzijom čvrste biomase u električnu energiju u proseku se ostvaruje efikasnost od 26 odsto, što znači da biomasa sa udelom energije od 1.000 kWh energije obezbeđuje 260 kWh električne energije. U režimu rada koji podrazumeva samo korišćenje električne energije, kod čvrste biomase 74 odsto energije gubi se kao toplotna energija. Kod kogeneracijskih postrojenja (CHP) koja iskorišćavaju svu toplotnu energiju može se dostići efikasnost između 85 i 90 odsto. Oprema za pretvaranje čvrste biomase u električnu energiju je složena i skuplja nego biomasa za grejne kotlove. Ovo objašnjava razlog zbog kojeg su troškovi dobijanja električne energije iz biomase veći nego tržišna cena, razlika se u mnogim zemljama kompenzuje podsticajnim tarifama.
Ciljevi u Nacionalnom akcionom planu Republike Srbije za obnovljive izvore energije za 2020. godinu su 100 MW instaliranog kapaciteta za električnu energiju iz čvrste biomase i 30 MW iz biogasa. Prema raspoređenosti stanovništva, pretpostavlja se da se u Vojvodini koristi 30 MW čvrste biomase i 10 MW biogasa.
Za kogenerativna postrojenja električnog kapaciteta od 30 MW koja proizvode električnu energiju tokom cele godine i prodaju toplotnu energiju samo tokom zimskog perioda potrebno je 230.000 tona slame godišnje.
Prva opcija: ukoliko toplana potroši 230.000 tona slame i prodaje toplotnu energiju samo tokom zime i ne proizvodi električnu energiju, dodeljuje se finansijska podrška – 50 odsto od troška investicije. Toplotna energija se prodaje po ceni od 23 evra/MWh u okviru mreže daljinskog grejanja, u poređenju sa 44 evra/MWh kada se koristi prirodni gas.
Druga opcija: ukoliko se koristi kogenerativno postrojenje (CHP) i troši se 230.000 tona slame: takva postrojenja proizvode električnu energiju tokom cele godine i prodaju toplotnu energiju tokom zime; za njih se dobijaju podsticajne tarife, ali ne i investiciona podrška.
Prema proračunima napravljenim za period od 12 godina, za drugu opciju za javno finansiranje potrebno je 230 miliona evra za podsticajne tarife, naspram 37,5 miliona evra potrebnih za prvu opciju, za izgradnju toplane – razlika iznosi 192,9 miliona evra. U prvoj opciji država bi uštedela 192,9 miliona evra u periodu od 12 godina. U prvoj opciji isporučeno je 828 GWh jeftine toplotne energije iz biomase u poređenju sa 271GWh u drugoj opciji. To znači da bi kod prve opcije broj domaćinstava koja bi dobijala jeftiniju toplotnu energiju bio veći za 40.000 jedinica nego u slučaju druge opcije.
U drugoj opciji je količina proizvedene toplotne energije mnogo manja nego u prvoj, jer se jedan deo primarne energije od slame koristi za proizvodnju električne energije, a značajan deo se gubi kao otpadna topolota u toku letnjeg perioda.
Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora bila bi za 240 GWh veća u drugoj opciji nego u prvoj. Postojeće elektrane bi morale da nastave da proizvode ovu količinu električne energije.
Zaključak je sledeći: ukoliko koristite 230.000 tona slame u toplanama za proizvodnju samo toplotne energije umesto u kogenerativnim postrojenjima, bez korišćenja toplotne energije u letnjem periodu, država štedi novac, dok potrošači dobijaju jeftinije grejanje. Društvo bi imalo više koristi od prve opcije koja se odnosi na toplotnu energiju. Razlika je: preko 330 miliona evra za period od 12 godina.

Preporuke

U Akcionom planu Vojvodine date su i preporuke.
Preporuka 1: Osnovati radnu grupu koja će se sastojati od poljoprivrednika, stručnjaka za poljoprivrednu mehanizaciju, istraživača sa univerziteta, stručnjaka iz toplana i preduzeća koja proizvode kotlove, kako bi snabdevanje sirovinama za prva velika postrojenja bilo dobro organizovano.
Za to je potrebno pokrenuti demonstracione projekte koji će biti zasnovani na dugoročnim ugovorima između proizvođača i korisnika biomase, kako bi se osiguralo snabdevanje različitih lanaca snabdevanja poput bala slame, oklaska kukuruza, sečke iz brzorastućih šuma; i unaprediti sve izvore snabdevanja koji imaju veliki potencijal.
Sledi zatim potreba da se prilagodi zakonska regulativa na taj način da državne šume nude ugovore na 10 godina za snabdevanje postrojenja na biomasu drvetom, ostacima od drveta ili sečkom; da se do 100.000 hektara zemlje koja se ne koristi u poljoprivredne svrhe iznajmi na najmanje 25 godina kako bi se sadile i koristile brzorastuće šume kao osnova za snabdevanje postrojenja na biomasu.
Potrebno je pružiti i pomoć u kreiranju tržišta preko pružanja podrške izgradnji pogona na biomasu, čime se dobijaju i kupci za biomasu, i podržati izgradnju skladišta u tržnicama biomase u privatnom vlasništvu uz pomoć državnih subvencija.
Preporuka 2: Preporučuje se da prvi korak bude da mali broj toplana pređe sa sistema grejanja na prirodni gas na grejanje na biomasu i da vlada pruži finansijsku podršku da se smanje kapitalni troškovi za kotlove na biomasu na nivo sličan nivou na kojem se nalaze kotlovi na prirodni gas. Ova podrška vlade bi trebalo da bude u visini od 50 odsto ukupnih kapitalnih troškova za prve demonstracione projekte za kotlove na biomasu, uključujući i sisteme za unos biomase u kotao.
Takođe se preporučuje podsticanje industrije, naročito prehrambene industrije, da pređe sa upotrebe fosilnih goriva na biomasu.
Preporučuje se i podsticanje manjih potrošača toplotne energije tako što će im se nuditi državne subvencije za investiranje u moderne kotlove na biomasu.
Preporuka 3: Konverzija čvrste biomase u električnu energiju obavljaće se samo u projektima gde veliki udeo toplotne energije može da se koristi tokom cele godine. Podsticajne tarife za projekte sa čvrstom biomasom se odobravaju samo ukoliko je efikasnost konverzije biomase u finalnu energiju (toplotnu i električnu energiju) iznad 65 odsto.
Preporuka 4: Opterećenje za potrošača u smislu finansiranja podsticajnih tarifa mora biti ograničeno. Raspon ograničenja je politička odluka.

Preporuka 5:
Preporučuje se razvoj politike za biogoriva na nacionalnom nivou. U skladu sa nacionalnim ciljevima, proizvodnja biogoriva treba da se razvija u onim regionima u kojima se uzgajaju usevi za proizvodnju biogoriva.
Preporuka 6: Biogorivo će postati još značajnije u budućnosti – goriva prve i duge generacije. Kao prvi korak uzima se realizacija cilja od 10 odsto udela biogoriva, kao i praćenje globalnog razvoja proizvodnje biogoriva. Takođe trebalo bi odrediti posebne aktivnosti kojima bi se povećalo korišćenje biodizela u poljoprivredi.
Preporuka 6a: Biogas unapređen u biometan kao transportno gorivo za javni prevoz trebalo bi razvijati kao pilot projekat u jednom ili dva najveća grada u Vojvodini. Sirovina bi trebalo da bude čvrsti komunalni otpad. Ovakav program zahteva podršku gradskih vlasti. Prvi korak u realizaciji ovakvog programa bila bi studija o izvodljivosti zasnovana na iskustvima iz drugih gradova.
Preporuka za biogas 7: Pretvaranje biogasa u električnu energiju će se raditi samo na projektima gde se veliki udeo toplotne energije može koristiti tokom cele godine. Podsticajne tarife za biogas odobravaju se samo ukoliko se 50 odsto dobijene energije, koja se proda kao električna energija izražena u GWh, prodaje takođe kao toplotna energija na osnovu ugovora o snabdevanju toplotnom energijom koji garantuje cenu evra višu od 30 evra/MWh. Pored toga, podsticajne tarife za biogas mogu se odobriti ukoliko najmanje 30 odsto energije u sirovinama dolazi od stajskog đubriva ili otpada iz prehrambene industrije, klanica ili industrije biogoriva. Treba pripremiti i propise koji omogućuju ubacivanje biogasa (biometana) u distribucionu mrežu i korišćenje na mestima gde se može prodati toplotna energija. Za takve projekte će se dodeljivati podsticajne tarife kao i finansijska podrška za unapređivanje ili izgradnju cevovoda za biogas do mesta gde se mogu prodavati toplotna i električna energija.
Preporuka – peleti 8: povećati nivo informisanosti i obuke o prednostima sistema za grejanje na pelete, obezbediti finansijsku pomoć za instaliranje kotlova na pelet, podsticaje za povećanje proizvodnje peleta i inicijative za razvoj industrije za proizvodnju kotlova na pelet u Vojvodini, koji će biti dizajnirani i odobreni za korišćenje agropeleta od nadležnih državnih organa.
Preporuka 9: Intenzivirati istraživački rad na brzorastućim šumama za buduće formiranje komercijalnih zasada u vezi sa grejanjem i kogenerativnim postrojenjima.
Transformacija energetskog sistema zahteva dodatna finansijska sredstva. U mnogim evropskim zemljama ovaj novac se obezbeđuje za energetski sektor uvođenjem podsticajnih tarifa, dok je u ostalim zemljama obezbeđeno manje finansijskih sredstava za transformaciju sektora grejanja. Kao posledica toga, promoviše se prilično skupa proizvodnja električne energije, dok se sektor grejanja zanemaruje.
Na osnovu Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije u Srbiji, može se zaključiti da je predviđeno da 30 MW kogenerativnih postrojenja, 10 MW postrojenja na biogas, 150 MW vetroelektrana, fotonaponskih postrojenja i deponija proizvedu oko 630 GWh (2,2 PJ) električne energije u Vojvodini do 2020. godine. Biće potrebno oko 46 miliona evra godišnje za 12 godina, kako bi se premostila razlika između podsticajnih tarifa i tržišne cene električne energije putem ovih postrojenja. Ukupan iznos sredstava potrebnih da bi se finansirale podsticajne tarife tokom perioda od 12 godina bio bi 552 miliona evra.
Uz ovaj iznos sredstava od 552 miliona evra za izgradnju toplane od 4.000 MW moglo bi biti sufinansirano kroz državne subvencije u iznosu od 50 odsto od investicionih troškova. Pomenute toplane bi snabdevale sa oko 11 TWh (40 PJ) toplotne energije godišnje. Državni novac usmeren na izgradnju postrojenja za proizvodnju toplotne energije od biomase imao bi mnogo veći uticaj na konačnu proizvodnju energije, nego kada bi bio korišćen za podsticajne tarife.
Preporuka 10: Postaviti cilj od dodatnih 7 PJ primarne biomase za električnu energiju do 2022. godine: dodatni instalirani kapacitet za kogenerativna postrojenja i postrojenja na biogas 8 MW.
Preporuka 11: Preporučuje se definisanje ciljeva do 2030. godine sa udelom biomase od 36 PJ u snabdevanju primarnom električnom energijom i da se insistira na brzom razvoju energije vetra i fotonaponskih ćelija, kao i geotermalne i hidroenergije.
Rečeno je da su za transformaciju energetskog sistema potrebna kapitalna sredstva. Troškovi ulaganja zavise od veličine, tehnologije i specifičnosti situacije.
Krediti, vlasnički kapital, strani kapital i subvencije vlade potrebni su za finansiranje ulaganja.
U Akcionom planu predlaže se za toplane da zakonski uslovi treba da omoguće privatnim domaćim i stranim investitorima izgradnju toplana na biomasu i prodaju toplotne energije toplanama po ugovorenoj ceni ili otkup akcija toplana i investiranje u izgradnju postrojenja na biomasu, kao i modernizaciju sistema.
Izrada studija o izvodljivosti kao preduslov za realizaciju projekata trebalo bi da bude finansirana ili sufinansirana od strane državnih ili inostranih institucija. Kogenerativna postrojenja trebalo bi da budu finansirana kroz vlasnički kapital i kredite koji se mogu isplatiti kroz podsticajne tarife.
Za grejne instalacije (kotlovi svih veličina) su potrebne subvencije vlade kao podsticaj radi stvaranja veće konkurentnosti u odnosu na kotlove na fosilna goriva. Na početku subvencije mogu biti u iznosu 50 odsto od ukupnih načinjenih troškova, a kasnije se mogu smanjiti na 30-40 odsto. 

R.M. i K.D.F. (Korišćeni delovi Akcionog plana Vojvodine za bioenergiju)

Objavljivanje publikacije sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja

Rate this item
(1 Vote)
back to top