Da li deca sa smetnjama u razvoju zaista imaju pravo na obrazovanje? (2. deo)

Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pravo na predškolsko vaspitanje i obrazovanje u tipičnim vaspitnim i obrazovnim ustanovama. To, valjda, niko ne dovodi u pitanje.

Ta deca imaju pravo da uz njih bude osoba koja će im pomoći u učenju (pedagoški asistent) i u kretanju, hranjenju, igranju (lični pratilac). Bez tih osoba veliki broj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ne može da pohađa predškolsku ustanovu i školu. I to, nadajmo se, niko ne dovodi u pitanje.
U čemu je onda problem? Jer problema ima mnogo i godinama se ne rešavaju. Država nema novca za pedagoške asistente i lične pratioce? Taj argument je neprihvatljiv, jer je inkluzija garantovana propisima, jer novca ima, recimo, ako karikiramo, za zapošljavanje čak i pomoćnika pomoćnikovog pomoćnika u raznim ministarstvima i državnim agencijama, a broj mališana koji su stasali za vrtić i školu i kojima je potrebna podrška ličnog pratioca i/ili pedagoškog asistenta nije milionski. Doduše, ne zna se pouzdano koliko takve dece ima, jer ne postoji jedinstvena baza podataka o njima niti na lokalnom, niti na državnom nivou. (Prema nezvaničnim podacima od pre dve godine, na teritoriji Srbije je registrovano oko 3.000 dece samo sa cerebralnom paralizom.)
Jednostavna i ne preterano skupa podrška deci sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom iz domena socijalne zaštite – lični pratilac – u Srbiji nije obezbeđena svakom detetu kome je potrebno.
U Beogradu je stvorena lista čekanja, te neka deca imaju lične pratioce, a neka ne – ona koja nemaju u brojnim slučajevima nisu u mogućnosti da pohađaju predškolsku ustanovu ili školu, a dešava se i da roditelj „izigrava“ ličnog pratioca, uprkos tome što je to zabranjeno propisima.

U Bečeju ima ličnih pratilaca, ali ministarstvo ne obezbeđuje pedagoške asistente

U Bečeju je danas usluga ličnih pratilaca koliko-toliko rešena, ali od 2010. godine (uvođenje inkluzivnog obrazovanja) do septembra 2014. godine lokalna samouprava nije reagovala ni na jedan zahtev roditelja i nije obezbedila lične pratioce za decu sa invaliditetom uprkos tome što je to njena obaveza.
Krajem septembra 2014. godine predstavnici lokalne vlasti saopštili su da je lokalna samouprava u saradnji sa Školskom upravom u Novom Sadu i Ministarstvom prosvete uspela da obezbedi finansiranje dve osobe, koje su angažovane kao lični pratioci dece, a da u narednom periodu očekuju saglasnost od nadležnih ministarstava kako bi se angažovalo još tri pratioca. Umesto da se angažuju dva lična pratioca na puno radno vreme, koliko je odobreno, angažovane su četiri osobe na 50 procenata radnog vremena (4 sata): jedna u dečjem vrtiću i tri u školama.
Potom je, 2015. godine, početkom decembra okončan tromesečni projekat javnih radova koji je opština Bečej realizovala u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje (NSZ). Tako je angažovano 13 ličnih pratilaca za decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju za 1.080.000 dinara. Ti ljudi do 1. decembra nisu primili platu – po 15.000 dinara mesečno – za svoj rad, jer Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije uplatilo novac NSZ.
Za decembar mesec u opštinskom budžetu nije bio obezbeđen novac za lične pratioce, a roditeljima dece je saopšteno da će lokalna samouprava da finansira pratioce od januara meseca 2016. godine, a pratioci mogu, rečeno je, ako žele, da volontiraju (rade besplatno) u decembru mesecu.
U budžetu opštine za 2016. godinu obezbeđen je novac za lične pratioce (do kraja godine). U septembru je u obdanište ili škole sa decom krenulo 22 ličnih pratilaca.
Za teritoriju opštine Bečej nadležno ministarstvo nije obezbedilo finansiranje nijednog pedagoškog asistenta. Tu uslugu, iz oblasti obrazovanja, treba da zahtevaju škole, jer se asistent ne dodeljuje detetu, već školama. Prema nezvaničnim saznanjima na teritoriji opštine postoji potreba za desetak asistenata.

Najviše dece sa smetnjama u razvoju u školi „Bratstvo“

Po popisu stanovništva iz 2011. godine, u opštini Bečej živi 37.351 stanovnik, od njih 3.214 ima invaliditet, to jest 8,6 odsto ukupne populacije. Broj osoba sa invaliditetom ispod 15 godina starosti je 62, a od 15 do 19 godina starosti je 35. Međutim, po podacima takođe iz popisa stanovništva iz 2011. godine, u delu u kom su vrste invaliditeta navedene posebno, navodi se podatak da na teritoriji opštine Bečej živi 5.214 osoba sa invaliditetom, problemi su navedeni po kategorijama (od slabovidosti do teškoća u komunikaciji), a to je 13,9 procenata od ukupnog broja stanovništva. Prema tim podacima, u opštini Bečej živi 98 osoba sa nekom vrstom invaliditeta koji su mlađi od 15 godina i 44 između 15 i 19 godina starosti.
U opštini Bečej u 2014. godini je ukupan broj učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom bio 53, broj učenika sa teškoćama u učenju 169, a broj učenika iz socijalno-ekonomski nestimulativnih sredina je 168. Novi podaci, za 2015. godinu, se uskoro očekuju, jer je u izradi novi Lokalni plan akcije za decu u kom bi trebalo da budu navedene i te informacije.
Deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju 2014. godine su u najvećem broju pohađala ŠOSO „Bratstvo“ (škola koju pohađaju deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom), njih 28, i OŠ „Petefi Šandor“, 15 mališana. U ostalim osnovnim školama đaka sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom bilo je manje od petoro ili ih nije bilo.
Takođe je bilo najviše dece u školi „Bratstvo“ sa teškoćama u učenju, njih 67, slede škole „Petefi Šandor“ (53), „Šamu Mihalj“ u Bačkom Petrovom Selu (24), „Svetozar Marković“ u Bačkom Gradištu (14) i „Šamu Mihalj“ u Bečeju (11). U ostalim osnovnim školama je registrovano manje od desetoro dece ili ih nije bilo sa teškoćama u učenju.
Broj učenika iz socijalno-ekonomski nestimulativnih sredina je bio najveći u školi „Bratstvo“ (90), slede škole „Petefi Šandor“ (42), „Svetozar Marković“ iz Bačkog Gradišta (17), „Zdravko Gložanski“ i „Šamu Mihalj“ iz Bečeja (sa po 7) i „Sever Đurkić“ (5). U ostalim osnovnim školama, po izveštaju LPA iz 2014. godine, nije bilo učenika iz socijalno-ekonomski nestimulativnih sredina.

Procena broja učenika sa srednjim i umerenim smetnjama u razvoju varira od 14% do 40%

U publikaciji „Prosvetna politika za ugrožene i hendikepirane učenike u Jugoistočnoj Evropi – Srbija“ navode se podaci o deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Studija je verovatno izdata 2007. godine, mada se ne navodi datum, pre početka inkluzivnog obrazovanja (2010), a u njoj se koriste izrazi koje danas nisu prihvatljivi (deca sa posebnim potrebama itd.).
„Smatra se da u Srbiji izuzetno veliki broj dece i mladih sa posebnim potrebama nije uključen u obrazovni sistem i rehabilitaciju. Iako ne postoji redovno skupljanje podataka niti sistematska evidencija ukupnog broja učenika sa posebnim potrebama u redovnim i specijalnim školama, jedno UNICEF istraživanje (2001) procenjuje da je oko 85% dece sa posebnim potrebama u potpunosti van obrazovnog sistema – nikada nisu pohađali školu. Zvanični podaci pokazuju da samo nešto više od 1% učenika uzrasta osnovne škole pohađa specijalne škole, dok podaci o deci sa posebnim potrebama u redovnim školama ne postoje. Prema proceni Ministarstva prosvete i sporta od ukupnog broja dece sa posebnim potrebama, mnogo veći je procenat dece uključen u obrazovni sistem nego dece koja nisu uključena. Smatra se da približno 15% pohađa specijalne škole dok ostatak ili nije uključen u sistem ili je u redovnim školama. Rezultati malobrojnih istraživanja u našoj zemlji pokazuju da je školski uspeh učenika sa posebnim potrebama ispod proseka ostalih učenika. U sistemu osnovnog obrazovanja u SRJ na 1500 učenika iz 32 redovne škole 13% dece sa posebnim potrebama ponavljalo je godinu u odnosu na 0,6% onih bez ometenosti i u odnosu na 4,5% koji su ponavljali u specijalnim školama. Hrnjica (Obrazovanje dece sa posebnim potrebama u FRJ, 1997 i 2000) navodi rezultate pilot istraživanja u 28 osnovnih škola sa teritorije grada Beograda. Kao ključni uzrok neuspeha u školi navedeni su: nedovoljno razvijene mentalne sposobnosti – 3% učenika; emocionalna i socijalna neprilagođenost – 6% učenika; senzorne i telesne smetnje – 1 % učenika i teškoće u razvoju govora – 3% učenika. Većina istraživača u svetu i kod nas, slaže se da je broj učenika kojima je potrebna trajnija pomoć zbog nekog ireverzibilnog oštećenja 7%-10% u odnosu na populaciju ukupnog broja učenika. Kod nas Miljković (1982) navodi stopu od 7% kao osnovu za proračun društvenih potreba u ovoj oblasti. Prema podacima koje navodi Hrnjica (1997) procena broja učenika sa srednjim i umerenim smetnjama u razvoju socijalnog ili organskog porekla varira od 14% do 40%. Svega 10% ove dece je pokriveno nekim od zvaničnih vaspitno obrazovnih i rehabilitacionih programa kroz predškolske ustanove, osnovno/srednje obrazovanje, ustanove za dnevni smeštaj i ustanove poluzatvorenog ili zatvorenog tipa za smeštaj dece sa višestrukim smetnjama u razvoju“.

Šta radi Grupa za socijalnu inkluziju?

O (ne)mogućnosti angažovanja pedagoških asistenata govore mnogobrojni podaci u svim opštinama u Srbiji. U nekim mestima se ćuti (i u Bečeju), u drugim sredinama se bori, za sada bez efekata.
Prošle godine je udruženje „Klackalica“ iz Novog Sada uputilo pismo nadležnom ministarstvu o mogućnostima angažovanja pedagoških asistenata. U odgovoru Ministarstva prosvete udruženju „Klackalica“ je pisalo: „Poštovani, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputili ste zahtev broj 601-00-00179/2015-06, a koji se odnosi na obezbeđivanje podrške u nastavi koju pruža pedagoški asistent za područje grada Novog Sada. Pravilnik o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja u članu 17 predviđa da škola koja obrazuje učenike kojima je potrebna dodatna podrška ima pravo na pedagoškog asistenta, uz saglasnost Ministarstva, u skladu sa zakonom. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u članu 117, stav 3 kaže da pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška. U svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarađuje i sa nadležnim ustanovama, organizacijama, udruženjima i jedinicom lokalne samouprave. Dakle, pedagoški asistent se ne dodeljuje na ime pojedinačne dece, već obrazovno-vaspitnoj ustanovi za grupu dece. U proteklom periodu pedagoški asistenti su radili isključivo sa decom romske nacionalnosti. Zakonom je stvorena mogućnost da pedagoški asistenti pružaju dodatnu podršku i deci i učenicima iz drugih osetljivih grupa. U planu je izrada novog Pravilnika o pedagoškoj asistenciji kojim će se regulisati preciznije uslovi i kriterijumi za njihovo angažovanje. Kao što ste dobro primetili, postoji neusklađenost Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Naime, ovaj pravilnik u članu 4, stav 1, paragraf 4, predviđa angažovanje pedagoškog asistenta u obrazovno-vaspitnom radu, prema potrebi (tokom celog dana ili samo za neke predmete ili aktivnosti), što često interresorne komisije predlažu kao vid podrške na ime deteta. Mera podrške predviđena kao podrška pojedinoj deci je angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično. Ova usluga spada u usluge iz domena socijalne zaštite i u zajednici čime se zadovoljavaju prava korisnika na život u prirodnom okruženju, optimalan razvoj potencijala i integraciju u socijalnom okruženju. Nadležnost za uspostavljanje i razvoj i obezbeđivanje usluge lični pratilac deteta je u domenu jedinice lokalne samouprave. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja formiralo je, u okviru Sektora za razvoj i visoko obrazovanje, Grupu za socijalnu inkluziju čiji je jedan od prioritetnih zadataka rad na izmeni Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku i izrada Pravilnika o pedagoškoj asistenciji, kao i drugih pravilnika i uputstava koji će doprineti unapređivanju dostupnosti i kvalitetu vaspitanja i obrazovanja za svako dete i učenika. Očekujemo da ćete se kao partneri uključiti i dati doprinos u realizaciji zadataka koji su pred nama. S poštovanjem, Ministar, Srđan Verbić, Beograd, 8.09.2015. godine“.
Majka jednog deteta sa smetnjama u razvoju, rodom iz Bečeja, koja sada živi u Novom Sadu, dugo se bori da njeno dete dobije pedagoškog asistenta, međutim, zasad ne uspeva. Podsetimo da je u Ministarstvu prosvete za ovaj problem nadležna Grupa za socijalnu inkluziju.

Država je dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje

Republika Srbija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta, koja u čl. 28. predviđa da dete, između ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i da preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja definisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, kao i načini za uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u obrazovni sistem. Odredbama čl. 6. propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, kao i da lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj grupi u školi u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Odredbom člana 44. stav 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije, te je određeno da su u ustanovi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Članom 25. propisane su nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja te je stavom 1. propisano da u obezbeđivanju uslova za ostvarivanje prava dece, učenika i odraslih na besplatno obrazovanje i drugih prava utvrđenih ovim zakonom, Ministarstvo preduzima sve neophodne mere kojima se u potpunosti obezbeđuje ostvarivanje tih prava. Poslovi pedagoškog asistenta definisani su ovim zakonom (član 117. stav 3.), tako što je određeno da asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška. U svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarađuje i sa nadležnim ustanovama, organizacijama, udruženjima i jedinicom lokalne samouprave. Odredbom stava 8. ovog člana propisano je da izuzetno radi pružanja pomoći detetu odnosno učeniku sa smetnjama u razvoju, obrazovno-vaspitnom radu može da prisustvuje pratilac deteta, odnosno učenika. Takođe, odredbom člana 27. stav 3. propisana je mogućnost škole za učenike sa smetnjama u razvoju, kao i škole koja ima učenike sa smetnjama u razvoju da pružaju dodatnu podršku u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici, u skladu sa kriterijumima i standardima koje propisuje ministar.
Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je da učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje po pravilu u školi zajedno sa ostalim učenicima, a kada je to u najboljem interesu učenika u školi za učenike sa smetnjama u razvoju, u skladu sa zakonom. Odredbom člana 64. uređeno je da za učenika kome je zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, specifičnih teškoća u učenju, socijalne uskraćenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i zavisno od potreba, donosi i individualni obrazovni plan u skladu sa zakonom.
Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju , odredbama člana 2. stav 2. određena je delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja kao vaspitanje i obrazovanje dece predškolskog uzrasta, a odredbama člana 34. st. 1. i 2. propisano je da deca sa smetnjama u razvoju ostvaruju pravo na predškolsko vaspitanje i obrazovanje u vaspitnoj grupi, u vaspitnoj grupi uz dodatnu podršku i individualni vaspitno-obrazovni plan i u razvojnoj grupi, na osnovu individualnog vaspitno-obrazovnog plana, u skladu sa zakonom. Predškolska ustanova koja je upisala dete sa smetnjama u razvoju može da utvrdi potrebu za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške i u tom slučaju upućuje zahtev izabranom lekaru nadležnog doma zdravlja, odnosno interresornoj komisiji za procenu tih potreba i za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške, koju utvrđuje interresorna komisija. Odredbama člana 22. stav 1. propisano je da je pripremni predškolski program deo redovnog programa predškolske ustanove u celodnevnom ili poludnevnom trajanju, koji se ostvaruje sa decom u godini pred polazak u školu. Prema odredbi člana 46. pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci, u skladu sa njihovim potrebama, sarađuje sa vaspitačima i stručnim saradnicima, roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarađuje sa nadležnim ustanovama, organizacijama i udruženjima i jedinicama lokalne samouprave i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

Mišljenje, opomene, odgovori, a deca bez podrške

Inače, u maju ove godine je i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila opomenu Ministarstvu prosvete koja je „rezultat“ pritužbe udruženja roditelja „Klackalica“, a podneta je u ime zakonskih zastupnika šestoro dece sa smetnjama u razvoju. Poverenica je, saglasno članu 39 Zakona o zabrani diskriminacije, dala mišljenje da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja propuštanjem da obezbedi uslove za angažovanje pedagoških asistenata za decu sa smetnjama u razvoju onemogućilo da ona dobiju dodatnu podršku za obrazovanje, čime je prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Ministarstvo nije reagovalo na opomenu u zakonskom roku, te je dobio dodatni rok. Redakcija Bečejskog mozaika nema informacije o tome da li je potom ministarstvo učinilo nešto, ali na osnovu „situacije na terenu“, stiče se opravdan utisak da nije.
Pre upućivanja opomene, poverenica je izdala mišljenje u postupku povodom pritužbe udruženja roditelja „Klackalica“, podnetu u ime zakonskih zastupnika šestoro dece sa smetnjama u razvoju, koja pohađaju predškolsku ustanovu i osnovnu školu u Novom Sadu, protiv Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Pritužba je podneta zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, s obzirom da je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku u mišljenjima predložila da im se obezbedi pedagoški asistent. Međutim, nijednom od šestoro dece nije obezbeđen ovakav vid podrške. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je u izjašnjenju navelo da su u proteklom periodu pedagoški asistenti angažovani za pružanje podrške deci romske nacionalnosti, i da je do sada u obrazovnim ustanovama u Republici Srbiji angažovano 175 pedagoških asistenata, kao i da je u planu izrada novog Pravilnika o pedagoškoj asistenciji, kojima će biti regulisani preciznije uslovi i kriterijumi za njihovo angažovanje.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučila je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da preduzme sve neophodne radnje i mere iz svoje nadležnosti kojima će obezbediti da navedene škole u Novom Sadu angažuju pedagoškog asistenta.

„Problemi u dosadašnjem razvoju i reformi obrazovanja“

Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine uočeni su problemi u dosadašnjem razvoju i reformi obrazovanja, na primer sa uvođenjem inkluzivnog pristupa zbog, između ostalog, slabih kapaciteta škola za prepoznavanje unutrašnjih prepreka i pravljenje inkluzivnog školskog razvojnog plana, velikog otpora inkluziji, još uvek medicinskog, a ne pedagoškog pristupa problemu, dominantno predavačke nastave koja ne ostavlja prostor za individualizovan pristup. Strategija predviđa da program rada škole treba da podrazumeva korišćenje raznovrsnih oblika i metoda nastave/učenja usmerenih na učenje i učenika (dobra predavačka nastava, stvaralačke i kulturne aktivnosti, samostalni rad učenika, projekatska nastava, laboratorijske i terenske vežbe).

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je dopis koje je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo Udruženju roditelja „Klackalica“ 8. septembra 2015. godine, kao i izjašnjenje na pritužbu koje je ovo ministarstvo dostavilo poverenici za zaštitu ravnopravnosti. „Iz navedenih dopisa proizlazi da u obrazovnom sistemu u Republici Srbiji nisu angažovani pedagoški asistenti za decu sa smetnjama u razvoju, već da su u proteklom periodu pedagoški asistenti ’angažovani za pružanje podrške deci romske nacionalnosti’. Ministarstvo nije dostavilo ni jedan dokaz kojim bi ukazalo da i deca iz ostalih društveno osetljivih grupa i njihovi nastavnici imaju pomoć i podršku pedagoških asistenata, iako je zakonom stvorena mogućnost da pedagoški asistenti pružaju dodatnu podršku i deci i učenicima iz drugih osetljivih grupa, kako se i navodi u ovim dopisima ministarstva. Pored toga, zahtevom za izjašnjenje koje je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dopisom br. 07-00-789/2015-02 od 15. januara 2016. godine uputio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zatraženo je od Ministarstva da, između ostalog, dostavi i podatke o obrazovno-vaspitnim ustanovama u kojima su angažovani pedagoški asistenti u Republici Srbiji, kao i da se izjasni da li ustanove u kojima su angažovani pedagoški asistenti pohađaju i deca sa smetnjama u razvoju. Međutim, o ovim činjenicama Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja se nije izjasnilo, niti pružilo dokaze’“, piše u mišljenju poverenice.
Ona je cenila i navode iz izjašnjenja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da se „pedagoški asistenti ne dodeljuju na ime pojedinačne dece, već vaspitno-obrazovnoj ustanovi radi podrške grupi“, dok je „mera podrške predviđena kao podrška pojedinoj deci angažovanje pratioca za ličnu pomoć deteta i da je za obezbeđivanje usluge ličnog pratioca deteta nadležna lokalna samouprava. „Povodom ovih navoda Poverenica konstatuje da je nesporno da su Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku, koji je donet na osnovu člana 19. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, regulisani bliži uslovi za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu i učeniku. Odredbom člana 4. stav. 4. ovog pravilnika regulisana je podrška koju pruža pedagoški asistent, dok je stavom 7. istog člana propisano angažovanje pratioca la ličnu pomoć deteta. Imajući u vidu da je pritužba u konkretnom slučaju podneta zbog neobezbeđivanja pedagoškog asistenta, Poverenica konstatuje da je prilikom odlučivanje u ovom predmetu posebno cenila ulogu i značaj pedagoškog asistenta u vaspitno-obrazovnom radu i razliku između pedagoškog i personalnog asistenta, kao i nadležnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u obezbeđivanju podrške i pomoći pedagoškog asistenta deci sa smetnjama u razvoju.
Naime, pedagoški asistent je saradnik koji pruža pomoć i podršku deci i učenicima, u skladu sa njihovim potrebama, a takođe pruža pomoć i nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška. Pedagoški asistent sarađuje sa nastavnicima i zajedno sa njima pruža podršku deci kojoj je to potrebno. On može biti angažovan samo za jedno dete, ali i za više dece u jednom razredu ili u više razreda. Angažovanje pedagoškog asistenta se planira, odnosno, trebalo bi da se zna kom detetu je potrebno pružiti podršku, za koje aktivnosti i u kom vremenskom periodu“, navodi se u mišljenju poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

Kristina Demeter Filipčev

Medijski projekat Bečejskog mozaika „Država, roditelji i deca sa invaliditetom“ sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije