Lice i naličje zdravstvenog sistema u Srbiji: Menjajte zdravstveni sistem – Nije bilo propusta

Svetlana Bošković, majka preminule novinarke Marine Kovačev, rodom iz Bečeja, pre desetak dana uputila je otvoreno pismo ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru, u kojem je ukazala na propuste u zdravstvenom sistemu Srbije koji su deset meseci lečenja njene ćerke učinili „bolnim, nehumanim i teškim”.

Marina Kovačev (28 godina) preminula je 24. aprila nakon teške maligne bolesti na medicinskoj klinici u Istanbulu, a lečila se na Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, Klinici za radiologiju Instituta u Sremskoj Kamenici i u Beogradu.
Njena majka Svetlana Bošković je u otvorenom pismu ministru napisala da je tokom lečenja mlada novinarka doživela „potpunu nezainteresovanost veoma poznate doktorke u Beogradu, koja je pacijentkinji poručila da je prebukirana, da mora i na godišnji, pa ako hoće neka dođe u avgustu, septembru”.
Svetlana Bošković je Lončaru skrenula pažnju na to da je nakon operacije 28. juna 2017. godine, Marina otpuštena iz bolnice posle osam dana, te da joj je naknadno postavljen i „spinalni dren, nakon čega je kao intrahospitalnu infekciju dobila meningitis”.
„Zaključak turskih lekara je da je upravo postavljanje drena izazvalo brže širenje malignih ćelija duž kičme. Otpuštena je bez antiepileptičke terapije i dobila je epi-napad krajem avgusta, koji je doveo do potpunog oduzimanja desne strane tela tokom zračenja”, napisala je ona, i u pismu koje je uputila i javnosti napisala i da su joj doktori u Srbiji govorili da bude „dozirano pozitivna”, da su medicinske sestre bile veoma neljubazne i drske, a psiholog joj je rekao da ne zna kako da joj pomogne.
„Stavili su joj pelene, koje sam joj često ja menjala. Upisivale su izmišljene vrednosti temperature i pritiska predamnom, bez ustručavanja. Spremačice su teške i nepokretne bolesnike opominjale da su neuredni i tražile da sami spremaju sobe, takođe ne obraćajući pažnju na mene. Skrenula sam pažnju da vidim kapsulu koju sam ispustila pre tri nedelje ispod kreveta, pri čemu mi je spremačica objasnila gde se nalaze metle i ostali pribor, pa ako mi smeta… Iznajmila sam invalidska kolica, postojeća se skoro nisu mogla gurati do aparata za zračenje”, napisala je Bošković u otvorenom pismu.
Nakon kratkog poboljšanja, Marinino stanje se pogoršalo početkom marta ove godine, kada je nakon lečenja citostaticima na Klinici za internu onkologiju u Sremskoj Kamenici otpuštena uz savet „snađite se” i „kupite narukvice protiv mučnine”, piše u pismu.

Majka je dodala da ni nakon uplate od 1.000 evra za ugradnju porta zbog lošeg stanja vena, ta ugradnja nije bila moguća, te da je na pitanje zašto se pacijentima kod kojih su potrebne stalne infuzije, vađenje krvi i injekcije ne ugrađuje port odmah radi izbegavanja neprestanog bodenja, dobila odgovor da se „to ne radi na njihovom odeljenju”.
„Snašli smo se angažujući privatno medicinsku sestru, a pošto je stanje bilo sve lošije, smestili smo je u privatnu bolnicu, gde je dobijala intravensku hranu putem infuzije. Snimljen je još jedan MRI mozga gde su uočene promene na vratnom delu kičme. Sa snimkom sam se obratila neurohirurgu, koji nas je uputio na radiološko lečenje. Svesna da je situacija hitna, tražila sam mišljenje u Sremskoj Kamenici na osnovu snimka, ali sam dobila komentar da ne požurujem njih koji je leče besplatno, nego da požurim one gde je lečimo privatno“, napisala je majka Marine Kovačev koja se lečila i u Turskoj, u bolnici „Sante plus”, a novac za lečenje sakupljan je uz pomoć humanitarnih akcija i sms poruka.

„U Istanbulu nas je čekalo sanitetsko vozilo i prevodilac, a u bolnici lekari specijalisti, isti dan su je pregledali, snimili MRI mozga i kičme. Sutradan je snimak pokazao promene duž kičme. Zašto niko nije predložio ovo snimanje kod nas? Radiolog je predočio plan zračenja, uz detaljno objašnjenje. Nakon četiri zračenja, Marinino stanje se poboljšalo do mere da je nakon šest nedelja normalno jela. Međutim, došlo je do poremećaja pulsa i disanja, tako da je preminula na intenzivnoj nezi”, napisala je Bošković i dodala da je bolnica na kraju obezbedila i prevoz sanduka do aviona, njoj avionsku kartu, prevoz i prevodioca do aerodroma, a da je u Srbiji na aerodromu „Nikola Tesla” procedura preuzimanja sanduka trajala nepotrebno dugo, te da su porodici naplaćeni troškovi carinjenja, kao da im je „dete paket”.

„Zašto je dete trebalo da mi umre u tuđoj zemlji, da me grle nepoznati ljudi sa kojima se nisam drugačije mogla sporazumeti, nego pogledom i suzama? Da nas isprate isti očajnici kao ja, koji su doveli svoje najbliže da se leče u toj i drugim bolnicama u Istanbulu, prodavši stanove i kuće, zadužujući se i prikupljajući pomoć preko sms poruka?”, napisala je Bošković.
Ona je apelovala na ministra Lončara i nadležne da hitno počnu da menjaju zdravstveni sistem Srbije, te da zatraže od zaposlenih u zdravstvu da se „podsete položene Hipokratove zakletve, potisnu sujetu i ujedine postojeće znanje”, da olakšaju pacijentima lečenje, a njihovim najbližima da „ne ubiju svaku nadu”.
Apelovala je i da se pojednostavi „užasan birokratski sistem” zakazivanja pregleda i bolovanja, lekarskih komisija, te da zaposleni budu obučeni za rad na kompjuterima.
Otvoreno pismo Svetlane Bošković, u kom je ona ukazala na niz propusta u zdravstvenom sistemu Srbije tokom lečenja ćerke, pročitao je i ministar zdravlja Zlatibor Lončar koji je 4. maja medijima izjavio da u Srbiji nije bilo propusta u lečenju preminule novinarke Marine Kovačev i da je ona bolovala od najmalignijeg tumora, gde je procenat preživljavanja do jedan odsto i do godinu dana.
„Zvao sam ljude koji su direktno vodili pacijentkinju, nisu imali te vrste zamerki, od rodbine pacijentkinje do onih koji su bili pored nje. Ležala je u jednokrevetnoj sobi, dobila svu neophodnu terapiju koja se dobija, imala privatni broj telefona od lekara koji je vodio. Nažalost, dijagnoza je takva – jedan odsto do godinu dana preživljavanja šta god da radite“, izjavio je Lončar.
Svetlana Bošković je za N1 5. maja izjavila da je neprijatno iznenađena odgovorom ministra Zlatibora Lončara na njeno otvoreno pismo, jer, kako je rekla, ne može ministar da utvrđuje da li je u lečenju bilo propusta, a posebno ne jednim telefonskim pozivom. Bošković je objasnila i da ona nigde nije navodila primedbe na samu terapiju koju je njena ćerka dobijala, kao i to da su oni od prvog dana znali da je reč o najmalignijem tumoru, te da se njene zamerke odnose na katastrofalne higijenske uslove i na nehuman tretman pojedinih lekara i medicinskog osoblja.
„Ja bih volela da se ministar osvrnuo na činjenicu da su sredstva za lečenje prikupljena jednim delom sms porukama i putem ličnih donacija, a ja sam upravo sabrala, u našoj porodici 189 godina smo izdvajali u zdravstveni fond da bi lekar, koji je lečio moju ćerku, rekao da ih ne požurujem jer se ona ovde leči besplatno. Primedbe koje sam iznela u pismu odnose se isključivo na nedovoljne higijenske uslove, na veliki broj intrahospitalnih infekcija, sa kojima se nisam susrela samo ja preko moje ćerke, nego i veliki broj ljudi koji mi se obratio. Ja imam obavezu i u njihovo ime da ponovo zamolim ministra da pročita pismo i pokuša da u najskorije vreme nešto promeni u sistemu“, rekla je Bošković za N1.

Priredio: B.M.

(Izvor: Beta, N1)