Odloženo ročište o sudbini PIK-a: Dan odluke u julu

U Privrednom sudu u Novom Sadu poverioci PIK-a „Bečej“ trebali su 14. maja da se izjasne o sudbini kombinata: da prihvate plan reorganizacije ili da se donese odluka o bankrotu. Međutim, po ko zna koji put od aprila 2011. godine, otkad je kombinat u stečaju, ročište poverilaca je odloženo na zahtev stečajnog upravnika Pavela Severinjija. Novo, a navodno i poslednje ročište, zakazano je za 10. jul.

U izjavi za Bečejski mozaik Severinji je rekao da ukoliko se do 10. jula ne usaglase stavovi poverilaca i predstavnika PIK-a, biće proglašen bankrot. „To ročište će biti poslednje, to je rečeno i od strane sudije i ja nemam više razloga da odugovlačim, ako nema saglasnosti poverilaca. Najveći problem su banke, koje žele da odmah naplate svoja dugovanja“, rekao je Severinji. On ipak smatra da do 10. jula postoji mogućnost za dogovor sa bankama, a rekao je i da predstavnici države (Ministarstvo poljoprivrede) žele da se nađe rešenje kako bi državni kapital i radna mesta bili sačuvani.

Plan reorganizacije

Ukupna dospela potraživanja poverilaca PIK-a na dan otvaranja stečaja bila su 5,45 milijardi dinara, najveći deo čine potraživanja banaka (3,9 mlrd dinara sa obezbeđenjem na imovini PIK-a u iznosu od 3,5 mlrd dinara potraživanja).
U planu reorganizacije piše, recimo, da AIK banka od PIK-a potražuje 1.115.208.134 dinara, Alfa banka 636.296.060, Unikredit banka 552.268.735 dinara…
Planom reorganizacije predviđena ključna mera je konverzija potraživanja, a ključno sredstvo za primenu te mere predstavlja kapital PIK-a. Procenjena vrednost kapitala PIK-a je negativna.
Plan reorganizacije predviđa mere za potpuno namirenje potraživanja svih poverilaca u postupku reorganizacije u roku ne dužem od 180 dana od dana pravnosnažnosti Rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije: konverzijom potraživanja u kapital za klase I-IV poverilaca i novčanim namirenjem poverilaca klase V i VI, pre početka primene plana.
Plan predviđa i alternativnu meru reprograma duga za potraživanje banaka, koja ne mogu biti predmet konverzije zbog eventualnih ograničenja u skladu sa Zakonom o bankama i drugim propisima Narodne banke Srbije, koji uređuju poslovanje banaka.
Planom je predviđeno da se u toku njegovog izvršenja (180 dana) izmire svi troškovi – poverioci stečajnog postupka i stečajne mase, kao i da se realizuju mere iz plana reorganizacije. Troškovi stečajnog postupka treba da budu plaćeni novcem sa računa PIK-a i/ili kratkoročnog kredita. Planom reorganizacije predviđena je i uslovna primena mere reprograma za potraživanja poslovnih banaka, koji istaknu prigovor u vezi sa iznosom svog potraživanja koja ne mogu biti predmet konverzije u kapital. Reprogram predviđa otplatu u periodu od 5 godina. Čini se da banke nisu spremne na reprogram, a da li će to tako i ostati, saznaćemo 10. jula.

Osim te želje i nedavne izjave ministra poljoprivrede Gorana Kneževića u Bečeju na konferenciji za novinare da će „sve biti dobro“ u vezi sa PIK-om, ništa ne upućuje na to da država čini bilo šta u cilju spasavanja kombinata, osim što kruže priče o eventualnom (neidentifikovanom) strateškom partneru.
Podsetimo, PIK „Bečej“ je privatizovan 2007. godine, kada je vlasnik kombinata postao konzorcijum sastavljen od firme Irva investicije beogradskog biznismena Đorđija Nicovića i jednog investicionog fonda sa Britanskih devičanskih ostrva, mada predstavnik tog investicionog fonda se nikada nije javno pojavljivao. Zbog lošeg poslovanja, država je raskinula privatizacioni ugovor i od tada je kombinat u stečaju. Prema rečima Pavela Severinjija dugovi iznose 53 miliona evra (dug kombinata prema državi je oko 11 miliona evra).

B.M.