trg_fontane
Građani su odgovarali na pitanje novinara „Bečejskog mozaika“ o tome da li se po njihovom mišljenju poštuju prava nacionalnih manjina u Bečeju, Novom Bečeju i u Vojvodini.
A polgárok elmondták lapunk újságíróinak, hogy szerintük tiszteletben tartják-e a nemzeti kisebbségek jogait Becsén, Törökbecsén és Vajdaságban.
Bata József: Szerintem tiszteletben tartják a kisebbségi jogokat, mert a legalsóbb szintű oktatástól a legfelsőbbig biztosítva van az anyanyelven való oktatás, valamint a tájékoztatás is, az Újvidéki Televízión és helyi tájékoztatási eszközökön keresztül.
Eržebet Sabo: Mislim da se poštuju prava nacionalnih manjina. Ja sam Mađarica i nemam nikakvih zamerki po tom pitanju. Mislim da se poštuje ono što je zagarantovano manjinama, a to su pravo na jezik i na kulturu, i ja to poštujem, ali mladi svet ne toliko.
Đura Kajtez: Mislim da se poštuju prava nacionalnih manjina. Primenjuje se sve to što im je zakonom omogućeno, možda čak i više nego u nekim drugim državama gde postoje nacionalne manjine. Mislim da nema diskriminacije, niti da su uskraćena za svoja prava i to je jednako za sve nacionalne manjine.
Ljuban Janković: Ja sam iz Radičevića i tamo nema takvih problema, a nema ni puno nacija. Mislim da se prava manjina poštuju na celoj teritoriji Vojvodine i da sve nacionalne manjine imaju jednaka prava, kako je Ustavom zagarantovano. Po meni je to u redu, jedino političari prave neke tenzije.
Farkas Edit: Szerintem tiszteletben tartják a nemzeti kisebbségek jogait. A gyerekek saját anyanyelvükön tudják hallgatni a tanítást. Az iskolában nagyon szépen együttműködünk a szerb anyanyelvű tanítónőkkel, a gyerekek között nincs veszekedés, együtt megyünk tornaórákra, kirándulásokra, ahol nem lehet észrevenni a gyerekek közötti különbségeket. Nem volt soha problémám azért, mert magyarul beszélek – sem az intézményekben, sem munkahelyemen.
Zoran Stanojevski: Smatram da se u visokoj meri poštuju prava nacionalnih manjina, zastupljena je dvojezičnost u javnim ustanovama, poštuju se religije različitih nacionalnih manjina. Mislim da postoji korektan odnos između različitih nacionalnih manjina u Vojvodini, bar ja ne znam, a imam dosta godina, da je bilo izraženih netrpeljivosti, osim toliko koliko postoji između pripadnika iste nacije. Rođen sam u Bečeju i smatram da između Mađara i Srba postoji korektan odnos i da Mađari uživaju zagarantovana prava. 
Zvonko Cvijetković: Mislim da se poštuju prava manjina. Zanimanje mi je takvo da sam dosta na terenu, susrećem se i sa Slovacima i sa Mađarima i nisam primetio da postoji neka netrpeljivost ili da se žale da su im uskraćena neka prava, mada ne mogu da kažem šta se tačno Ustavom garantuje nacionalnim manjinama, ali što se nekog ljudskog odnosa tiče, on je sasvim korektan.
Farkas Gabriella: Tiszteletben vannak tartva az emberi jogok. Baráti körünkben vannak szerbek is, magyarok is, rokonaink tekintetében is hasonló a helyzet. Sosem nem volt semmilyen problémánk Becsén, sőt örülünk, amikor a Húsvét külön van, mert akkor mindannyian kétszer ünnepelünk. Igazi vajdaságiak vagyunk, nem tartjuk fontosnak az ember nemzetiségét.
Antal Peter: Nisam imao loše iskustvo što se prava tiče. Nisam primetio da mi je nešto uskraćeno i mogu da kažem da se poštuju prava manjina. Profesija mi je takva da idem iz kuće u kuću, radim sa mnogo ljudi i nisam primetio da postoji diskriminacija. Ne bavim se politikom, ali mislim da se poštuju prava koja su zagarantovana Ustavom.
Sofija Matijašević: Mislim da se poštuju prava manjina, svi oni imaju svoje škole, kulturna društva, na televiziji možete videti dnevnike na slovačkom, mađarskom, rumunskom jeziku i tako dalje. Smatram da je to sasvim dovoljno u ovoj maloj Srbiji za sve nacionalne manjine i da su dovoljno zastupljeni u okviru Vojvodine.
Zdenka Pavlović: Naravno da se poštuju prava nacionalnih manjina. Nema diskriminacije što se tiče zaposlenja, ima ih i na mestima direktora i na dobrim položajima, bez obzira na to ko je koje nacionalnosti. Mislim da manjine imaju sva prava, na jezik, na kulturu.
Kalapos András: Szerintem tiszteletben tartják a kisebbségi jogokat. Úgy érzem, hogy nem vagyok veszélyeztetett helyzetben, megvan minden jogom. A munkahelyemen mindenki tisztel.
Lasztovics Róbert: Azt hiszem, hogy Becsén és az egész országban értékelik a magyarokat, de remélem, hogy lesz még jobb is, hogy többet elérhetünk ebben az országban, hogy többre vihetjük, mert szükség van arra, hogy több jogot és több lehetőséget adjanak nekünk.
Emilija Smoje: Nemam određeno mišljenje, u Bečeju sam živela pre 10 godina i čini mi se da je bilo bolje. Recimo, mene je oduševilo kad sam čula da na bečejskom radiju ima programa na mađarskom jeziku. Što se tiče Vojvodine, mislim da se poštuju i ostvaruju prava koja su zagarantovana za sve manjine.
Deže Kišutcai: Manje-više se poštuju prava nacionalnih manjina, ali se sećam da je za vreme Tita bilo mnogo bolje.
Arsen Dadić: Mislim da se poštuju prava svih manjina, mada nisam upućen u to šta im se Ustavom garantuje, ali mislim da je sve u redu što se tiče međuljudskih odnosa, komunikacije i saradnje.
Mihajlo Barišić: Poštuju se prava nacionalnih manjina i treba da se poštuju. Nema tu šta da se objašnjava, ili se poštuju ili ne, mada mislim da je to zastarelo pitanje, trebalo bi da se pitamo da li se poštuju prava svih nas građana.
Marica Korać: Ja sam iz Hrvatske, Hrvatica sam i mislim da me niko ne ugrožava i da mogu da ostvarim sva prava koja su Ustavom zagarantovana. Imam srpsko državljanstvo, dvojni pasoš, upisaću se u spisak manjina, ali to ne znači da nemam svoja prava. Čovek treba da se izbori za svoja prava.
Gordana Sadžakov: Odrasla sam u jednom sasvim drugom periodu kada se to nije toliko potenciralo, ali se podrazumevalo da svi imamo ista prava. Po mom iskustvu nacionalne manjine u Bečeju se izuzetno poštuju, primera radi, naziv mesta je dvojezično napisan, kao i nazivi ulica i to je ljude koji su sa strane, recimo žive u Banatu i pripadnici su nacionalnih manjina, fasciniralo. Mislim da se prava manjina poštuju i u celoj Vojvodini, ali nisam kompetentna da govorim o tome. Prosto se bojim da čak u tom poštovanju nacionalnih manjina idemo u drugu krajnost, pa prestajemo da poštujemo većinu.
Marina Kobac: Mislim da se ne poštuju prava nacionalnih manjina, i to se primećuje svuda, a najviše u školama i na radnim mestima. Nemam takva iskustva, ne bih mogla nekim konkretnim primerom to da potvrdim, ali mislim da se ne poštuju i da je nacionalnim manjinama teže nego onima koji nisu manjine. Ako ima neko da stoji iza njih onda mogu da ostvare pravo da se školuju na svom jeziku, da imaju kulturne ustanove i da se informišu na svom jeziku.
Darko Maksimčev: Mislim da se u Bečeju ne poštuju prava manjina. Mislim da je to i sa jedne i sa druge strane tako, jer sami sebe ne poštujemo, pa ne možemo ni njih, i to je najveći problem. Nisam dovoljno upućen u to šta garantuje Ustav manjinama, ali mislim da imaju dosta svojih prava.
Marta Farkaš: To je normalno, ali meni to, u stvari, nije bitno. Ja sam Mađarica i normalno sam se školovala na svom maternjem jeziku. Mislim da manjine mogu da ostvare svoja prava, imaju i svoja kulturno-umetnička društva, novine itd.
Stevan Tapavica: Da, sigurno se poštuju prava nacionalnih manjina. Smatram da su nacionalne manjine najbolje zaštićene u Srbiji, pogotovo u Vojvodini. Imaju sva prava, sve mogućnosti za normalan razvoj svog nacionalnog identiteta, a mogu i da učestvuju u zajednici. Imaju pravo na svoj jezik, kulturu i to država pomaže. Imamo nastavu na različitim jezicima, pogotovo za mađarsku nacionalnu manjinu. I Rusini, tamo gde su zastupljeni u većoj meri, imaju školu na maternjem jeziku. Nacionalne manjine imaju mogućnosti da razvijaju svoju kulturu, počev od kulturno-umetničkih društava, pozorišta na maternjem jeziku u kojim su zastupljeni pisci njihove nacije. Ostvarivanjem svojih prava, sa druge strane otvaraju mogućnost za nešto drugo. Problem je u tome da ako se suviše zatvaraju sami sebe guraju u geto i onda su oštećeni u društvu. Recimo, pored ravnopravnog korišćenja svog pisma i jezika, zapostavljaju jezik države u kojoj žive, pa se dešava da ne znaju jezik, što je problem, jer da bi mogli normalno da funkcionišu u društvu, moraju prevashodno da poštuju pravila države u kojoj se nalaze. Mislim da je to u celom svetu tako: budi šta hoćeš, ali pravila su pravila, moraš ipak da znaš jezik države. Neke nacije možda jesu većina u pojedinim regijama, ali nisu u državi, a država je ta koja određuje pravila igre, odnosno govor, pismo i sve ostalo.
Voja Grabež: Mislim da svi imaju ista prava i niko nije ugrožen. Manjine imaju pravo na jezik, na negovanje kulture, na umetnička društva, na religiju, imaju svoje crkve i mislim da u vezi sa tim nemaju problema. Nije nama problem nacionalno pitanje, nama je problem što nemamo posla. Da ima posla i para, ne bi se ovim pitanjem niko bavio.
Brano Terzić: Mislim da nije niko ugrožen što se tiče prava. Ja sam oženjen Mađaricom, moja deca govore mađarski, u prodavnicama je zastupljen i mađarski i srpski jezik. Nisam primetio da ima šikaniranja bilo gde. Nacionalne manjine imaju svoja prava u oblasti kulture i informisanja. Uzmite samo vaš list u kojem imate tekstove na oba jezika, nikome to ne smeta, ali mi je glupo čačkati tu temu. Više je problem nezaposlenost u gradu. Socijalni problem je prisutan kod svih, isti je i kod Mađara, Srba, Slovaka, tu nema razlike.
|
Cikksorozat a kisebbségi kérdésekről A pokol nem a Másik című, kilenc hónapig tartó projektum célja a Becsén és Törökbecsén élő magyar nemzeti kisebbség lényegi integrációjának elősegítése. A kétnyelvű (szerb és magyar) projektum keretében a Becsei Mozaik újságírói elemzések és tényfeltáró riportok segítségével igyekeznek majd bemutatni a kisebbségi problémákat és kérdéseket. A nyilvánosság tájékoztatásának elő kellene segítenie, hogy felülkerekedjünk az előítéleteinken, megszűnjön a gyűlöletbeszéd, és hogy előmozdítsuk a nemzetek közötti együttműködést, mert ezek fontos elemei a közösség demokratizálódási folyamatának. |
Dušan Purać: U svakom slučaju se poštuju prava nacionalnih manjina, čak i mnogo više. Kako sada sve ide, doći ćemo u situaciju da će Srbi koji su bili većinski narod postati manjina. Mislim da sve manjine podjednako mogu da ostvare svoja prava i u oblasti kulture i u informisanju. 
Ursula Ilić: Poštuju se prava manjina. Ja sam Hrvatica, inače sam rođena u Nemačkoj, i vrlo lepo se osećam u Bečeju. Došla sam iz Hrvatske da nisam znala ni reč na mađarskom jeziku, pa sam naučila da pričam mađarski i sada se družim i kontaktiram i sa Mađaricama i sa Srpkinjama i odnosi su vrlo dobri, bar u mojoj sredini. Vidim da i vaš list izlazi i na mađarskom jeziku, ima dosta časopisa na mađarskom jeziku, predstave na mađarskom jeziku, i druga prava se poštuju. Čak osećam da se mađarskom jeziku pridaje više pažnje nego srpskom. Bilo je situacija da neka predstava ili priredba prvo počne na mađarskom, pa kasnije na srpskom, to meni ne smeta, jer prihvatam sve nacije.
Žužana Šliter: Po mom mišljenju se poštuju prava nacionalnih manjina. To se vidi i što se tiče škole, naša deca mogu da pohađaju škole na maternjem jeziku. Imamo pravo da negujemo našu kulturu, imamo pravo na jezik, informisanje. To govorim za mađarsku nacionalnu zajednicu, ali mislim da je tako i u slučaju drugih i da svi imaju ista prava.
Magda Andrić: Mislim da se poštuju prava svih, a mislim da se ljudi uopšte ne bave tim pitanjima zato što više misle na to kako će da prežive. U Bečeju ima škola i na srpskom i na mađarskom jeziku, ima novina i na mađarskom jeziku… Ja sam Mađarica, moj muž je Srbin i lepo se slažemo, družimo se sa svima. Ne osećam da me bilo ko ugrožava i da ne mogu da ostvarim svoja prava, nego to političari prave pometnju. 
Dragoslav Gurjanov: Ja poštujem prava svih, ali ne znam da li ih poštuju svi podjednako. Postoji informisanje na svim jezicima manjina, u školama u Bečeju ima nastave i na mađarskom jeziku, zastupljena je dvojezičnost u firmama, u školi, u komšiluku i to treba poštovati. Decu učim da nikoga zbog toga ne treba izbegavati jer živimo zajedno.
Stevan Spajić: Poštuju se prava nacionalnih manjina, imaju obezbeđeno školovanje na svom jeziku, obezbeđeno im je da kulturni razvoj ostvaruju na svom jeziku, mislim da se prilikom zapošljavanja vrši pozitivna diskriminacija po tom pitanju, čak do te mere u Bečeju, da je onaj ko ne poznaje oba jezika, diskriminisan. Što se tiče informisanja ne znam u kojoj meri im je omogućeno informisanje putem televizije i novina, ali pretpostavljam da imaju dovoljan broj glasila na svojim jezicima.
Laslo Pataki: Mislim da svi imaju svoja prava i da mogu da ih ostvaruju, zavisi u kom procentu, ali mislim da se poštuju prava nacionalnih manjina. Mogu da idu u školu i uče na svom maternjem jeziku, mogu da neguju svoju kulturu, imaju novine na svom jeziku.
Ivanka Jovanović: Meni se čini da se poštuju prava nacionalnih manjina, ali to ipak treba da kažu pripadnici manjina, jer oni to bolje osećaju. Mislim da se poštuju njihova prava, jer recimo kad pređete u Mađarsku i odete u Sentandreju, koje je kao srpsko mesto, tamo ne možete nikog naći da govori srpski jezik, a ovde ljudi govore mađarski jezik i to je jedan od znakova da su oni sačuvali svoj identitet, da su još uvek Mađari, da ih ima mnogo i mislim da žive isto kao oni u Mađarskoj. Mislim da je to jedan od osnovnih pokazatelja, da nemaju svoja prava ne bi postojali. Ovde mogu da se školuju, informišu na svom maternjem jeziku, imaju mađarske predstave u pozorištu, imaju kulturno-umetnička društva, ali ne možete očekivati, ako žele dalje da se školuju i steknu visoki stepen obrazovanja, da svaki fakultet mogu da pohađaju na svom maternjem jeziku, jer to se ne može svugde obezbediti.
|
Serijal tekstova o manjinskim pitanjima Cilj projekta „Pakao nisu drugi – integracija mađarske manjine u lokalne sredine“, koji traje devet meseci, je promocija suštinske integracije mađarske nacionalne manjine u društvo u Bečeju i u Novom Bečeju. U okviru dvojezičnog (srpski i mađarski) projekta novinari Bečejskog mozaika će se baviti prezentacijom manjinskih problema i pitanja kroz istraživačke tekstove i analize, a informisanje i edukacija šire javnosti trebalo bi da doprinese prevladavanju predrasuda, govora mržnje i unapređenju međunacionalne saradnje kao važnih činilaca u demokratizaciji društva. |
Zoran Radenković: Mislim da se poštuju prava nacionalnih manjina i to se vidi. Ovde imaju sva prava, mogu da se školuju, da govore i da se informišu na svom jeziku. Baš nedavno nam je gazda, koji je bio u Australiji, pričao kako je tamo. Ako je engleski zvaničan jezik, onda je sve samo na engleskom jeziku, nema drugog jezika. Kod nas, gde god odu, u prodavnicu ili bilo gde, mogu da se obrate na svom jeziku, u stvari na mađarskom, pošto su oni najbrojniji od manjina i mislim da imaju dosta prava, sigurno više nego u drugim zemljama.
Ljiljana Tanasković Jović: Pitanje je ko je nacionalna manjina u Bečeju. Inače se prava manjina poštuju, više nego što bi trebalo.
Nandor Šeljmeši: Sad se malo više poštuju prava nacionalnih manjina. Po mom mišljenju popravilo se stanje u odnosu na pre desetak godina. Najviše se vidi u Senti i Adi, jer tamo često odlazim i čini mi se da su bolji odnosi. Manjine mogu da se školuju na svom jeziku, imaju svi svoja kulturno-umetnička društva, nemaju baš mnogo emisija i dnevnike na svom jeziku, ali ovo sitno – uglavnom dvojezičnost – imaju.
LJ.M. i S.M.
