trg_fontane
Od 2011. do kraja 2016. godine interresorna komisija opštine Bečej (IRK) sačinila je više od 400 objedinjenih mišljenja o deci predškolskog i školskog uzrasta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
U toku 2011. godine bilo je 21 mišljenje IRK-a, 2012. godine 61 mišljenje, 2013. 88, 2014. godine 117, 2015. godine 95 i 2016. godine do oktobra meseca 64 mišljenja. U većini slučajeva toj deci je preporučena nekakva terapija, IOP, asistivna tehnologija itd.
Ipak, u školama u Bečeju ne postoji asistivna tehnologija za decu uprkos tome što su faktori koji utiču na slabiji školski uspeh učenika sa smetnjama u razvoju najčešće primena neodgovarajućih nastavnih metoda, neuvažavanje mogućnosti i specifičnosti razvoja dece sa intelektualnim, telesnim ili senzornim smetnjama. Uticaj ovih faktora na slabiji školski uspeh može se značajno umanjiti korišćenjem adekvatne asistivne tehnologije – pomagala prilikom sedenja, pokretljivosti, pomagala u komunikaciji, motorni aspekti pisanja itd, kao što su, recimo, stolovi za decu koja koriste kolica, komunikaciona tabla, svetleći sto, aparat sa glasovnim izlazom, komunikatori sa slikama, ekran osteljiv na dodir, posebno dizajnirane tastature za decu sa motoričknim problemima, softver za sintetizaciju govora, držači za olovke, glasovni elektronski aparati ili softveri koji „izgovaraju” komplikovane reči, čitač ekrana, materijali štampani Brajevim pismom, itd. Neka od tih asistivnih aparata mogu se napraviti i „ručno“, recimo držači za olovke, crteži u radu sa decom koja su u autističnom spektru itd, međutim, o tome se u školama u Bečeju ne vodi računa. Uprkos tome što deo roditelja zahteva pedagoškog asistenta za svoje dete, a deo ne, jer ne zna za tu mogućnost – tu može biti reči o neinformisanosti, nezainteresovanosti roditelja – u Bečeju to ne postoji, niti roditelji imaju bilo kakvu pomoć u tome da se asistent obezbedi. Isti je slučaj i sa asistvnim tehnologijama – ne postoje u obrazovnim ustanovama. Deca sa invaliditetom suočavaju se i sa fizičkim barijerama, najlošija je situacija upravo u školi „Bratstvo“ koju pohađaju deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, a u toj školi je i resursni centar za decu predškolskog i školskog uzrasta: da bi deca ušla u školu, treba da savladaju „prepreku“ od desetak stepenica, jer ne postoji rampa.
Godinama se priča o projektu u toj školi da se obezbedi specijalni lift kako bi deca u kolicima lakše ušla u obrazovnu ustanovu, ali do kraja 2016. godine realizacija tog projekta nije započeta.
Isti je slučaj i u Narodnoj biblioteci, u kojoj takođe postoji projekat za specijalno dizalo za decu i odrasle sa invaliditetom, a plan je bio da se taj poduhvat ostvari u 2017. godini. S obzirom na to da od 30. decembra u biblioteci v.d. stanje – zbog poništenog konkursa za izbor direktora imenovan je vršilac dužnosti direktora najduže do godinu dana – mala je verovatnoća da će osoba koja je privremeno na funkciji rukovodioca ustanove kulture obezbediti ostvarenje ideje prethodnog direktora o montiranju specijalnog dizala upravo ispred dečjeg odeljenja biblioteke. Kao u školi „Bratstvo“, tako i u sotalim obrazovnim ustanovama ne postoje adekvatni prilazi za učenike sa invaliditetom.
U školi „Bratstvo“ od 2008. godine radi resursni centar za decu predškolskog i školskog uzrasta koja imaju problema sa govorom, čitanjem, pisanjem, usklađivanjem pokreta i orijentacijom u prostoru i vremenu – reč je o više od 60 mališana, mnogi od njih, međutim, mesecima čekaju da dobiju tretmane kod defektologa, logopeda, reedukatora. Pored toga, deci se obezbeđuju malobrojni termini, umesto da jedno dete ima 3-4 logopedska tretmana nedeljno, ima samo jedan. Radi upoređenja: u novosadskoj školi „Milan Petrović“ za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u obrazovanju i vannastavnim aktivnostima koriste se sledeće metode: teacch metoda, pecs metoda, calendar metod, Hilton Perkins metod, Total Physical Response, Marte Meo International, Montessori metoda, metoda reedukacije psihomotorike, augmentativna i alternativna komunikaciju, a u bečejskoj školi „Bratstvo“ se većina od odvih metoda ne koristi.
Stiče se utisak da se ne ulaže dovoljno napora i novca za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, niti u inkluzivno obrazovanje. U više tipičnih osnovnih škola na teritoriji opštine Bečej se godinama događa da deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nemaju čak ni IOP (individualni obrazovni plan). Problemi s izradom IOP-a takođe su prisutni i u predškolskoj ustanovi u Bečeju, u kojoj nije izrađen IOP za svako dete sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom: ove školske godine predškolsku ustanovu pohađa desetoro takve dece.
S druge strane, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin je sredinom decembra izjavio da budžetom za narednu godinu predviđena su značajna sredstva za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom: „Iz budžeta za iduću godinu obezbedili smo 700 miliona dinara koji će se potrošiti za stimulaciju zarada osoba sa invaliditetom koji rade u zaštitnim radionicama, a preko NSZ je obezbeđeno još 550 miliona dinara za podsticaj zapošljavanja osoba sa invaliditetom“, rekao je Vulin. On je rekao i da je u ministarstvu, na čijem je čelu, za pomoć udruženjima osoba sa invaliditetom obezbeđeno 400 miliona dinara, te da je za refundaciju PDV-a i za povlašćenu vožnju obezbeđeno još 65 miliona dinara.
Što se zapošljavanje osoba sa invaliditetom tiče, u Bečeju ima malobrojnih slučajeva, a ovaj grad, ali i Srbija su daleko od plemenite inicijative koja je pokrenuta početkom decembra ove godine u Hrvatskoj. Naime, u toj državi je pokrenuta crowdfunding kampanja na platformi Indiegogo, kojoj je plemeniti cilj otvoriti prvi kafić u Hrvatskoj koji će zapošljavati osobe s Daunovim sindromom – Buba Bar.
Kampanju je pokrenula udruženje „Bubamara“ iz Vinkovaca koja brine o preko 1.400 osoba s invaliditetom u Vukovarsko-srijemskoj županiji, zapošljava oko 245 osoba, te je uspešno realizovala preko 80 projekata. Deo sredstava za opremanje Buba bara osigurao je HEP, a deo se planira osigurati upravo kroz kampanju na crowdfunding platformi Indiegogo. Za jedan dan kampanje prikupljeno je preko 20 posto od planiranih 10.000 dolara. No, to je samo prvi cilj i dovoljno samo za minimalne uslove kako bi Buba Bar bio funkcionalan.
U Buba Baru biće zaposlene osobe s Daunovim sindromom i biće to prvi kafić u Hrvatskoj gde goste poslužuju osobe s invaliditetom. Inače, u vreme božićnih praznika u Vinkovcima s radom je započeo privremeni Buba bar u kom goste poslužuju osobe s Daunovim sindromom.
R.M. i B.M.
Medijski projekat Bečejskog mozaika „Država, roditelji i deca sa invaliditetom“ sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
