musicloverparadise.com

Becejski mozaik

Aktuelno

Na sednici Skupštine opštine: Opozicija predlaže likvidaciju Toplane, profesor engleskog jezika na čelu muzeja, bez rešenja za školu Featured

go here Na troiposatnoj sednici Skupštine opštine 8. novembra, zbog problema u radu Toplane, odbornica odborničke grupe „Samo lokalno“ (ranije „Dosta je bilo“) Svetlana Dinić predložila je likvidaciju Toplane, ponovo je aktuelizovano pitanje zakonitosti deficita u opštinskoj kasi, pokrenuto je pitanje ukidanja naplate parkiranja u Bečeju, na čelo Gradskog muzeja imenovan je profesor engleskog jezika i ispostavilo se da statut muzeja nije u skladu sa zakonom.

http://talkinginthedark.com/canadian-generic-kamagra-online/ Za tri i po sata pojedini odbornici i predstavnici vlasti uspeli su da upute oštre kritike, čak i uvrede jedni drugima, postavljena su pitanja o tome zašto psiholog i logoped u predškolskoj ustanovi ne znaju mađarski jezik, uprkos tome što u predškolskoj ustanovi nije zaposlen nijedan logoped (odbornik Ištvan Tari), rečeno je da opoziciju ne treba da podučavaju policajci i oficiri (Ištvan Tari) itd.

Najviše polemike između odbornika „Samo lokalno“ Stevana Kosanovića i predsednika opštine Dragana Tošića izazvalo je izveštaj o izvršenju lokalnog budžeta u prvih 9 meseci godine.

Naime, u tom dokumentu piše da je budžetski deficit u tom periodu bio 108.509.225 dinara, a fiskalni deficit 108.589.268 dinara, odnosno 14,92 % od tekućih prihoda ostvarenih u posmatranom periodu.

„Fiskalni deficit posledica je intenziviranih investicionih ulaganja iz prenetih neutrošenih sredstava iz prethodnog perioda“, piše u odluci o izvršenju budžeta i dodaje se da je od 1. januara do 30. septembra 2017. godine potrošeno 39.049.093 dinara prenetih sredstava dobijenih od viših nivoa vlasti u prethodnom periodu i 122.269.111 dinara prenetih sopstvenih neutrošenih sredstava iz prethodnih perioda, te da je stanje na budžetskom računu 1. januara bilo 314.117.444 dinara, a 30. septembra 243.028.361 dinara, a „sve obaveze se izmiruju u roku, odnosno budžet opštine Bečej je likvidan“.

Odbornik Stevan Kosanović ukazao je, kako je rekao, na manjkavosti u izveštaju, rekavši da nije dovoljno transparentan i da je fiskalni deficit od oko 15 odsto u suprotnosti sa propisima, jer se za prekoračenje deficita od 10 odsto mora da se traži dozvola nadležnog ministarstva i to u maju prethodne godine za narednu budžetsku godinu. Kosanović je postavio i pitanje o tome kako je predsednik opštine na reprezentaciju potrošio oko 3,5 miliona dinara samo za 9 meseci i na kakve komunikacije je mesečno trošio 140.000 dinara.

Predsednik opštine Dragan Tošić mu je odgovorio da je deficit nastao intenziviranjem ulaganja od dobijenog novca od pokrajine i republike, te je pitao Kosanovića kako da se uputi molba nadležnom ministarstvu za povećanje dozvoljenog budžetskog deficita u maju 2016. godine za 2017. godinu, kada se ne zna unapred da li će i koliko će opština da dobije novca na konkursima države, te je dodao da lokalna samouprava može da pretpostavlja deficit i da eventualno traži saglasnost od ministarstva samo za sopstvene prihode (porezi), a ne za nešto što i nisu prihodi budžeta (projekti lokalne samouprave koji se eventualno odobre na konkursima). Rekao je i da o tome da li će budžet opštine imati deficit može da se raspravlja krajem budžetske godine, a ne u toku godine.

Što se troška za reprezentaciju tiče, Tošić je naveo da to nisu troškovi njegovih ručkova, već je reč o troškovima koji nastaju kada lokalna samouprava ugosti delegacije iz inostranstva, kada plaća njihova noćenja, kada se plaćaju troškovi boravka sportista, posete dece iz bratskih gradova itd. O troškovima komunikacija rekao je da telefon koristi koliko je potrebno, između ostalog i za dovođenje novih investicija, a kad je, recimo, u romingu, sam plaća telefonski račun. „Ovde se radi, nemamo vremena za vaše spletke i za priče za malu decu“, rekao je Tošić Kosanoviću, koji mu je odgovorio da je visina deficita u izveštaju o devetomesečnom trošenju novca iz budžeta nezakonit, te da je možda nelogično godinu dana unapred pretpostaviti visinu deficita, ali tako kaže zakon, koji svi treba da poštuju, a optužbe Tošića o plasiranju neistinitih informacija je odbacio rečima da podatke „izvlači“ iz izveštaja o trošenju budžetskog novca.
Predsednik Skupštine opštine Nenad Tomašević napomenuo je da su opozicioni odbornici trebalo da reaguju prilikom donošenja budžeta ili njegovog rebalansa za pojedine predviđene troškove, a ne prilikom usvajanja izveštaja o trošenju novca, jer to je samo presek stanja.

U izveštaju o izvršenju odluke o budžetu opštine Bečej od 1. januara do 30. septembra 2017. godine navodi se da su ukupni rashodi i izdaci budžeta za period od 1. januara do 30. septembra bili 857.336.669 dinara. Razlika ukupnih prihoda i primanja, prenetih sredstava i ukupnih rashoda i izdataka iznosi 243.028.361 dinara.

Na sednici bečejskog parlamenta bilo je reči i o zakazanoj prodaji nepokretnih stvari OŠ „Šamu Mihalj“, a to je posledica sudskog spora koji je škola izgubila. Predsednik opštine je rekao da opština neće da dozvoli da deca i zaposleni u školi ostaju bez sredstava za nastavu, a članica Opštinskog veća zadužena za propise, ali i za oblast obrazovanja Svetlana Vuletić objasnila je da misli da je 2008. ili 2009. godine jedna nastavnica dobila otkaz, a u sudskim procesima je utvrđeno da je taj otkaz bio nezakonit. Vuletić je kazala da je škola 7. novembra obavestila opštinu da je zakazana javna prodaja pokretnih stvari, te da je ona odmah istražila kako se školi može pomoći. „Po starom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja mi nismo imali pravni osnov da platimo naknadu štete, pošto se radi o isplati naknada ličnih dohodaka i doprinosa koji prate taj dohodak, a po članu 159 zakona jedinica lokalne samouprave isplaćuje naknade koje se tiču putovanja učenika, zaposlenih, solidarnu pomoć i tekuće troškove koje škola ima, investiciono održavanje i jubilarne nagrade. Isplate koje se tiču zarade zaposlenih, idu na teret ministarstva. I novi zakon koji je stupio na snagu pre mesec dana, reguliše način isplate dugova po sudskim sporovima, gde kaže da se iz budžeta Republike Srbije plaćaju troškovi izgubljenih sporova vezano za naknade zarade i za prateće doprinose, tako da mi nemamo pravni osnov da isplatimo taj dug škole, a mi bismo to, naravno, učinili, ne bismo ni dočekali ovu situaciju da smo mogli to na neki način da isplatimo“, rekla je Vuletić i dodala da je opština Srbobran, recimo, koja je imala sličnu situaciju i platila, po nalazu Državne revizorske institucije prekršila zakon, a predviđena kazna za taj prekršaj je 2 miliona dinara za odgovorno lice u lokalnoj samoupravi.
U sredu su, inače, prema rečima Vuletić, predstavnici opštine trebalo da imaju sastanak sa nadležnima škole da vide kako opština može da pomogne obrazovnoj ustanovi i da pokušaju da stupe u vezu sa organima koji bi možda mogli da pruže pomoć školi.

demo opzioni binarie iq options Uslov za direktora muzeja staž u struci – bilo kojoj

Profesor engleskog jezika Akoš Tojzan imenovan je za novog direktora Gradskog muzeja. Upravni odbor muzeja je 22. septembra doneo odluku kojom je predložio lokalnoj samoupravi da funkciju direktora u narednom četvorogodišnjem mandatu obavlja imenovani umesto dosadašnjeg direktora, kustosa etnologa Dušana Ivetića, kome je istekao četvorogodišnji mandat, a koji se, osim diplomiranog filologa angliste Tojzana, takođe prijavio na konkurs za izbor direktora muzeja. Komisija za kadrovska, administrativna pitanja i radne odnose lokalne samouprave predložila je Skupštini opštine da prihvati predlog Upravnog odbora. U obrazloženju se navodi da prema odredbama člana 36 stav 1 Zakona o kulturi propisano je da kandidati za direktore ustanova moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u struci, a da se ostali uslovi za izbor kandidata za direktora ustanove utvrđuju statutom ustanove. Stavom 2 istog člana propisano je da je kandidat za direktora dužan da predloži program rada i razvoja ustanove, kao sastavni deo konkursne dokumentacije. Navodi se i da „Skupština opštine Bečej je uvidom u konkursnu dokumentaciju utvrdila da predloženi kandidat, Akoš Tojzan iz Bečeja ispunjava sve uslove propisane Zakonom o kulturi i konkursom za izbor i imenovanje direktora koji je raspisan 07.08.2017. godine“.

find more info Zašto statut muzeja nije usklađen sa zakonom?

Predsednik Skupštine opštine Nenad Tomašević odgovorio je na pitanje novinara Bečejskog mozaika o tome kako je moguće da statut muzeja nije usklađen sa Zakonom o kulturi, te da nije promenjen u zakonskom roku koji je, po objašnjenju pravnika, već istekao, rekavši da je to pitanje za Upravni odbor muzeja, ali je dodao da će biti upućen dopis Upravnom odboru da u što kraćem roku promeni statut.
Za sada se ne zna da li će, nakon promene statuta, u kom bi trebalo da se preciziraju struke iz kojih treba da bude izabran direktor muzeja (arheolog, etnolog, istoričar itd.) biti ponovo raspisan konkurs za direktora Gradskog muzeja.
Podsetimo i da je prošle godine poništen konkurs za izbor direktora Narodne biblioteke, jer statut biblioteke nije bio usklađen sa propisima.

U biografiji Akoša Tojzana navodi se da je završio Fakultet za pravne i poslovne studije u Novom Sadu, te da je stekao zvanje diplomiranog filologa angliste, a dosad je bio profesor engleskog jezika u školama „Šamu Mihalj“ i „Petefi Šandor“ u Bečeju.

Odbornica Svetlana Dinić je istakla da kandidat za direktora ustanove treba da ima visoko obrazovanje i najmanje 5 godina radnog iskustva u struci, a da se ostali uslovi za izbor direktora utvrđuju statutom muzeja u kom stoji da za direktora može biti imenovano lice koje pored opštih uslova predviđenih zakonom ispunjava i sledeće uslove: da ima visoku stručnu spremu u oblastima istorija umetnosti, arheologija, istorija, etnologija, književnost itd, te je konstatovala da kandidat za direktora muzeja ne ispunjava te uslove.

Odbornici su odgovorili pravnik iz opštine i predsednik Skupštine opštine rekavši da kandidat ispunjava uslove jer Zakon o kulturi traži iskustvo u struci (u struci kandidata, ne u vezi sa muzejskom delatnošću), a Tomašević je rekao i da statut muzeja nije usklađen sa zakonom, „donet je novi Zakon o kulturi i mi smo se držali Zakona o kulturi kao višeg pravnog akta, koji ima pravni primat nad statutom“.

skicka pengar till forex Budžetska rezerva

U izveštaju o izvršenju budžeta od početka godine do kraja septembra piše da stalna budžetska rezerva nije trošena (planirana sredstva su 4 miliona dinara), a tekuća rezerva je do kraja septembra u ukupnom iznosu od 8,39 miliona dinara potrošena na sledeće namene: poslovi Opštinske uprave 283.000 dinara (Organizacija saobraćaja i saobraćajne infrastrukture, održavanje saobraćajne infrastrukture), turizam 246.000 dinara, 192.000, 300.000 (razvoj turizma, turistička promocija, „Tanderbal“), poslovi Opštinske uprave 3,58 miliona dinara, 203.000 dinara, 81.000, 652.000 i 147.000 (opšte usluge lokalne samouprave, funkcionisanje lokalne samouprave, lični pratioci i koordinatori), srednje obrazovanje 44.000, 55.000 dinara (funkcionisanje srednjih škola), sport i omladina 600.000 dinara (podrška lokalnim sportskim organizacijama i udruženjima), osnovno obrazovanje 1.097.000 i 580.000 dinara (funkcionisanje osnovnih škola) i MZ Poljanice 300.000 i 30.000 dinara.

http://corkcity1916.ie/?kalcerko=fxsoni-forex-system-trading&cc4=9a Raspodela dobiti

Na sednici bečejskog parlamenta odbornici vlasti su usvojili i izveštaj o radu JP Komunalac za 2016. godinu, u kom se navodi da su ukupni prihodi preduzeća bili 92,1 milion dinara, a rashodi 91,8 miliona, te je dobit 240.281 dinar, potom su odbornici dali saglasnost na odluku Nadzornog odbora Komunalca o raspodeli dobiti u 2016. godini: 240.281 dinar se raspoređuje na pokriće gubitka iz 2009. godine koji je iznosio 5,2 miliona dinara, a nakon pokrića dela tog gubitka ostaje još „nepokriveno“ 4,9 miliona dinara. O radu Komunalca su raspravljali direktor preduzeća Željko Plavšić i odbornici „Samo lokalno“.
Odbornici su usvojili i izveštaj o ostvarenju godišnjeg plana PU „Labud Pejović“ za radnu 2016/2017. godinu, dali su saglasnost na Predškolski program PU „Labud Pejović“, kao i na godišnji plan PU „Labud Pejović“ za radnu 2017/2018. godinu, doneli rešenje o izmenama i dopunama odluke o izdavanju u zakup neizgrađenog građevinskog zemljišta.

have a peek here Isključenje dela magistralnog vrelovoda Jug

Bečejska odbornička većina bila je saglasna i sa prvom izmenom programa rada JP Toplana u 2017. godini, u kom piše da su izmene u programu poslovanja u ovoj godini nastale najpre zbog nedavnog rebalansa opštinskog budžeta. Navodi se i da se izmenama programa poslovanja Toplane povećava ukupno planirani iznos novca za 4,4 miliona dinara (subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama). Taj iznos je odobren, piše u skupštinskom materijalu, radi nesmetanog odvijanja procesa proizvodnje i distribucije toplotne energije, a samim tim i realizacije programa poslovanja za 2017. godinu. „Poseban problem predstavljaju havarije koje se često javljaju na delu magistralnog vrelovoda Jug, gde su gubici vode toliki da ugrožavaju snabdevanje čitavog distribucionog sistema. Osim toga finansijski gubici usled havarija na tom delu višestruko su veći od ostvarenih prihoda, zbog čega je doneta odluka o potpunom isključenju tog dela vrelovoda. Kako korisnici koji se snabdevaju toplotnom energijom na tom delu vrelovoda, ne bi ostali bez grejanja, JP Toplana Bečej planira da im obezbedi priključenje na distributivnu mrežu d.o.o. Gas Bečej. S tim u vezi izmenjen je i iznos troškova za usluge na tekućem održavanju, tako što je predviđen iznos od 1,2 miliona dinara, koji se odnosi na trošak sporazumnog raskida ugovora sa određenim brojem naših korisnika, odnosno isključenja istih sa dela magistralnog vrelovoda Jug, uz omogućavanje alternativnog načina grejanja isključenih objekata“.

Köpa Atomoxetine på nätet Pravo prečeg zakupa za vlasnika infrastrukture

U izmenama i dopunama odluke o izdavanju u zakup neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini opštine piše da će se zakup zemljišta u poljoprivredne svrhe obavljati javnim nadmetanjem u dva kruga, da, ako na zemljištu postoji infrastruktura, pravno ili fizičko lice koje je vlasnik infrastrukture ima pravo prečeg zakupa.
U izmenama odluke se navodi i da izuzetno, kada je predmet izdavanja u zakup parcela neizgrađenog građevinskog zemljišta čija je površina manja od 30 ari, pravo učešća u javnom nadmetanju ima i fizičko lice koje nije upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava.
U odluci ima izmena i u vezi sa cenom zakupa, po izmenjenoj odluci, početna cena zakupa zemljišta u prvom krugu nadmetanja je prosečno postignuta cena po hektaru na poslednjem javnom nadmetanju za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je dato u zakup na teritoriji opštine, a za drugi krug javnog nadmetanja početna cena ne može biti manja od 80 odsto prosečno postignute cene po hektaru na poslednjem javnom nadmetanju za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je dato u zakup na teritoriji opštine. Najpovoljnijim ponuđačem će se smatrati onaj ponuđač koji ponudi najvišu cenu, osim u slučaju zemljišta na kome postoji infrastruktura, kada će se smatrati da je vlasnik infrastrukture najpovoljniji ponuđač ukoliko ponudi početnu cenu iz oglasa.
Izuzetno, navodi se u izmenama odluke, bez objašnjenja šta znači izuzetno, ukoliko je predmet zakupa zemljište na kojem postoji infrastruktura, ono se može dati u zakup duže od jedne godine, a najviše do 20 godina.

Odbornica Dinić je govorila o neodrživom poslovanju Toplane, o visokim računima za grejanje, da je nakon izmena programa poslovanja Toplane plan prihoda manji u odnosu na prvobitni plan za 16 miliona dinara, što znači da se i dalje smanjuje broj potrošača, a troškovi su veći za više od 700.000 dinara, a i pored toga se ne odustaje od plaćanja raznih usluga pravnika, za konsultantske usluge itd. Prema rečima Dinić, Toplana planira dobit, ali oslanjajući se na subvencije iz opštine. „Ako se pak gleda poslovanje bez subvencija, vidi se da se nastavlja proizvodnja gubitka“, rekla je, između ostalog, Dinić i dodala da je Toplana prošlu godinu okončala sa oko 141 milionom neizmirenih obaveza. Dinić je pitala da li je ikada urađena analiza dosadašnjih subvencija Toplane, a najzad je predložila likvidiranje Toplane: „Toplanu bi zaista trebalo likvidirati. Mislim da su svi svesni da ako Toplana dođe u situaciju, a jako je sada već kritično, da ne bude mogla da isplaćuje sve svoje obaveze, kompletni troškovi padaju na budžet“, rekla je Dinić.

Odbornici su odgovorili i predsednik opštine i Skupštine opštine i direktor Toplane.

Predsednik Skupštine opštine Nenad Tomašević je rekao da Toplana ne može da se likvidira: „Prvo to vi ne možete da uradite po zakonu, ne možete da ukinete preduzeće koje se bavi opštim interesom. Drugo: kako mislite, kad se završi grejna sezona krajem aprila i počinje naredna početkom oktobra, da svi ti korisnici Toplane pređu na neke alternativne energente, čak i da može po zakonu? Na kraju krajeva, odbornice Dinić, kako biste vi rešili grejanje u Bečeju da ukinete Toplanu? Molim vas, kažite kako? Prešli bi na gas? Pa kako? Znate li vi da Toplana ima 49 odsto u Gasu Bečej? Kako biste vi onda da ugasite Toplanu, da ugasite i Gas? Niste razmišljali o tome?“.
Javnost zasad ne zna odgovore na ova pitanja, jer nijedan odbornik „Samo lokalno“ nije želeo da odgovori na pitanja o načinu grejanja korisnika koji bi ostali bez grejanja ukidanjem Toplane.

Direktor Toplane Dejan Vuković opisao je situaciju u tom javnom preduzeću: „Svi znamo situaciju u Toplani i niko ne beži od situacije u kojoj se nalazimo, ali mislim da se vidi rad, pogotovo u prethodnih 5 godina, da se prepoznaju ideje gde Toplana ide“. Direktor Toplane je govorio i o problematičnoj južnoj magistrali koja je izgrađena 1986. godine, a planirani konzum na tom delu mreže je bio oko 100.000 m2 stambenog prostora i vrelovod je tako i sagrađen. „Ono što smo zatekli je da je na tom potezu  vrelovodne mreže koji treba da nosi 10 megavata toplotne energije, imamo 30 korisnika umesto 1.000, pa smo razmišljali na koji način da rešimo taj problem i tokom prošle godine je izgrađena kratka veza preko novog trga koja spaja južnu i severnu magistralu i na taj način smo dobili uslove da jedan deo vrelovodne mreže koji nam je pričinjavao ozbiljne probleme u funkcionisanju, stavimo van snage. To je bilo najteže što smo do sada uradili, a to je da na našu inicijativu moramo da ostanemo bez određenog broja korisnika, a svaki korisnik nam je izuzetno važan“. Prema rečima Vukovića broj korisnika bi se mogao povećati samo u slučaju prelaska na druge energente (biomasa i geotermalna energija), jer će cena gasa biti povećana sledeće godine, jer bi tada Toplana poslovala pozitivno i kvalitetno bi mogla da izvršava komunalnu delatnost koja joj je poverena. Toplana i sada uspeva da ispuni svoje obaveze, uprkos havarijama, rekao je Vuković. „Mi ćemo ove godine potrošiti oko 1,2 miliona dinara da bismo uspeli te naše korisnike da obeštetimo, a ono što je bez sumnje dobit za Toplanu, jeste minimalno 5-6 miliona dinara u jednoj grejnoj sezoni, možda i više. Samo kada bismo sada počeli da popravljamo to što imamo na tom delu vrelovodne mreže u kvaru, koštalo bi sigurno milion dinara. Kada bismo sada pustili vodu u taj deo vrelovodne mreže, mislim da bismo izazvali stajanje celog sistema. Mi ne možemo taj deo vrelovodne mreže da koristimo i na taj način smo uspeli da smanjimo troškove Toplane. Mislim da će se ovaj potez odraziti na poslovanje Toplane, a rezultate ćemo navesti u izveštaju o poslovanju. Što se tiče 4,4 miliona dinara koja smo dobili, nadam se da ih nećemo potrošiti sve, zato što su najvećim delom namenjene za rešavanje havarija. Jedan deo ćemo iskoristiti za nabavku novih merača, kalorimetara, ali deo ovih sredstava je u planu, jer postoji mogućnost novih havarijskih oštećenja na vrelovodnoj mreži i da možemo to na kvalitetan način da rešimo“, rekao je direktor Toplane, a ideju likvidacije Toplane je komentarisao: „Isključiti usluge Toplane je jako ozbiljno i paušalno, a da nemate ideju kako to napraviti. Ja nemam ideju. Možda ako bi opština donela odluku da ugasi Toplanu, ali ja u tome ne bih učestvovao. Nadam se da nećemo doći u tu situaciju da vi odlučujete o tome i da donesete takvu odluku. Zato ono što mi radimo je da sistem koji je star 30 godina obnovimo, da komunalnu delatnost radimo kvalitetno, da iz te komunalne delatnosti ne pravimo gubitke, da ne opterećujemo sutra budžet opštine, kao što ste rekli, imamo dobre projekte i za rekonstrukciju mreže i za izgradnju novih postrojenja, konkurisali smo i preko državnih fondova i u petoj fazi KfW programa, jedna smo od opština koja je ušla u taj paket, konkurisali smo i kod pokrajinskih fondova za rekonstrukciju dela mreže... Nije lako, zabrinuti jesmo, ali ne plačemo nad svojom sudbinom, nego radimo najbolje što možemo i nadam se da ćemo ovo preduzeće dovesti u jednu normalnu poziciju u narednih nekoliko godina.“
Krajem sednice odbornici su postavljali pitanja, odbornik Ištvan Tari je pitao kolika je cena grobnih mesta na grobljima u Bečeju i koliko jutara zemlje ima Gerontološki centar u Bečeju, te s koliko zemlje Centar raspolaže u Srbobranu, Žablju i Novom Bečeju?

pop over to these guys R.M.

have a peek at this web-site Projekat „Odluke u ime građana 2017“ sufinansiran je iz budžeta opštine Bečej.
see here Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.






Rate this item
(0 votes)
back to top