trg_fontaneSumirajući rezultate u 2010. godini, direktor JP Vodokanal Žolt Galus kaže da je zadovoljan radom preduzeća, jer smatra da je servis u okviru redovnog i preventivnog održavanja vodovodne mreže i kanalizacione infrastrukture bio na trenutno mogućem nivou i sistemi su bili u funkcionalnom stanju tokom cele godine. Međutim, 2010. godina je, kako kaže, bila teška u poslovanju Vodokanala iz više razloga, a jedan od njih je preuzimanje održavanja i upravljanja vodovodnim sistemima Bačkog Gradišta i Bačkog Petrovog Sela od 1. januara.
– Snimili smo situaciju na terenu u tim naseljenim mestima i znali smo da su sistemi u devastiranom stanju, amortizovani, međutim, pošto je na sednici Skupštine opštine tako odlučeno, morali smo to da odradimo. Prvih šest meseci bilo je najteže, ali smo uspeli da dokažemo da vršimo servis na adekvatnom nivou, što se između ostalog odrazilo na procenat naplate za naše usluge koji je u početku bio ispod 10 posto, a dostigli smo da je naplata u Bačkom Petrovom Selu i u Bačkom Gradištu oko 60 posto, što smatram uspehom u tom delu. Nastojimo da unapredimo te sisteme prvo u kvantitativnom smislu, da bude bolji pritisak, da ima dovoljne količine vode, a onda i u kvalitativnom smislu, da voda sa slavina potrošača bude higijenski ispravna, shodno mogućnostima koja su dosta ograničena jer ne raspolažemo finansijskim sredstvima za tu namenu. To je proces koji ne može od danas do sutra da se realizuje, ali sam ubeđen da dobrim odnosom i sticanjem poverenja potrošača i u tim naseljenim mestima možemo ostvariti dobru saradnju i ići napred. Tokom 2010. godine izvršena je rekonstrukcija vodovodne mreže u Bečeju u Hajduk Veljkovoj ulici, od ulice Petefi Šandora do železničke pruge, u dužini od 760 metara, postavljeno je sedam novih šahtova i tri hidranta. Sredstva za realizaciju ovih radova čija je ukupna vrednost 4,6 miliona dinara, obezbeđena su iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, a izvođač radova bila je firma „Panakva“ iz Novog Sada. Na konkursu za dodelu bespovratnih sredstava za finansiranje objekata za snabdevanje naselja i industrije vodom, od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo odobreno je 2.400.000 dinara i urađena je sanacija hidromašinske opreme u delu ulice Vladimira Nazora u Bečeju i sanacija hidromašinske opreme u Bačkom Petrovom Selu. Što se tiče projekata, smatramo da imamo dobru viziju, znamo našu misiju i shodno tome nastojimo da unapredimo sistem. Međutim, želeo bih da se osvrnem na jedan projekat na kojem smo dosta radili, ali nismo mnogo napredovali, to je „Orio“ program, projekat holandske vlade. Celokupna investicija je 4 miliona evra, holandska vlada trebala bi da obezbedi 35 posto sredstava, lokalna samouprava bi trebala da učestvuje sa 15 posto, vodili smo razgovor sa nadležnima u Fondu za kapitalna ulaganja koji bi trebao da obezbedi 30 posto učešća od ukupne investicije i 20 posto sredstava bi trebalo obezbediti iz komercijalnih kredita. Tu praktično treba samo osigurati finansijsku konstrukciju, jer holandska vlada to traži da možemo započeti program. Reč je o sanaciji glavne crpne stanice i prečistača otpadnih voda, i izgradnji nedostajuće kanalizacione mreže. To bi za Bečej bilo izuzetno važno, ne samo sa ekološkog, već i drugih aspekata. Znamo da Mali rit pliva u slučajevima kad su velike padavine, a sanacijom glavne crpne stanice i prečistača bi došlo do znatnog unapređenja postojećeg stanja.
Kada je reč o atmosferskoj kanalizaciji, direktor Vodokana-la je ukazao na potrebu prilagođavanja situaciji koja nastaje verovatno zbog globalne promene klime, a ogleda se u učestalim i obilnim padavinama koje sa sobom nose određene probleme.
– Mi smo svaki put intervenisali kad je bilo potrebno, međutim, ne raspolažemo sa adekvatnom opremom za takve uslove, gde je na primer potrebna pumpa kapaciteta od 100 litara u sekundi, a mi imamo dve pumpe kapaciteta od 5 litara u sekundi i onda ta intervencija nije efikasna koliko bi trebala. U narednom periodu bismo trebali da se opremimo, tako da ove intervencije budu ne samo blagovremene, već i efikasne. Pored toga treba znati da u ovakvim situacijama faktor vremena igra značajnu ulogu, odnosno za odvođenje vode treba najmanje 3-4 sata. Mogu da razumem građane koji trpe u tim situacijama, međutim, i oni treba da znaju da sistem ima određena tehnička ograničenja u uslovima ekstremnih padavina. Smatram da smo i taj deo posla, što se tiče atmosferske kanalizacije, obavili na nivou. Intervenisali smo i na osnovu peticije građana i na osnovu zapisnika komunalne i saobraćajne inspekcije. Sanacije smo radili u ulici Tančić Mihalja i 11. novembra, gde smo izgradili slivnike i očistili kanalizaciju od mulja, radili smo na sanaciji klizišta na kosini kanala u ulici Jug Bogdana; čišćenje otvorene atmosferske kanalizacije u ulici Tančić Mihalja i Hajduk Veljka do ulice Bagremove; sanaciju atmosferske kanalizacije na uglu ulica Ivana Perišića i Predraga Hadnađeva i na Šištaku.
S obzirom na to da JP Vodokanal poseduje odgovarajuću opremu za čišćenje kanalizacije, direktor ovog preduzeća je naglasio da se, pored interventnog delovanja, radilo i preventivno čišćenje kanalizacije otpadnih voda, pogotovo na kritičnim mestima, što je rezultiralo smanjenim brojem zagušenja. Ono što je ostalo neurađeno i čime nije zadovoljan je što ni ove godine, kao ni prethodne četiri, nisu bušeni novi bunari, iako je u planovima predviđeno bušenje bar jednog bunara godišnje, a taj će problem pre ili kasnije doći do izražaja.
– Radimo fizičko-hemijsko–hidrauličnu revitalizaciju i zahvaljujući tome održavamo kapacitet postojećih bunara, ali ovaj proces nije moguć u nedogled. Iz Fonda za kapitalna ulaganja odobreno je 52 miliona dinara. Taj novac je namenjen bušenju dva bunara u Bečeju, jednog u Bačkom Gradištu, a u Bačkom Petrovom Selu bismo povezali dva već izbušena bunara u sistem. Na taj način bi u svim ovim mestima došlo do poboljšanja vodosnabdevanja, više u kvantitativnom nego u kvalitativnom smislu, ali bi u Petrovom Selu bila bela voda u pitanju, koja može da se hloriše i bakteriološki da se poboljša. Sa realizacijom bismo počeli naredne godine, vremenski to dosta dugo traje pošto moramo raspisati javnu nabavku, mi ili Fond, i praktično kroz javne nabavke da realizujemo ove poslove. Moram napomenuti i to da već u aprilu možemo očekivati naglo otopljenje, te bismo morali da sprovodimo restrikcije u vodosnabdevanju, jer zaista ne raspolažemo potrebnim količinama vode da zadovoljimo povećane potrebe kada su visoke temperature.
Što se planova u 2011. godini tiče, Galus kaže da su oni ambiciozni, a sredstva za njihovu realizaciju će pokušati da obezbede iz domaćih i inostranih fondova.
– Pokušavamo da pronađemo modus da neke projekte zajednički realizujemo sa susednim zemljama. Već smo pokušali sa Mađarskom i Hrvatskom, i nismo odustali od toga. Imamo viziju o tome da bi trebalo izgraditi sistem regionalnog vodovoda, a to podrazumeva povezivanje Bečeja, Bačkog Gradišta, Bačkog Petrovog Sela i možda jednu od susednih opština. Po nama, najbolje bi bilo da je to Novi Bečej, jer oni imaju sirove vode koje se izuzetno skupo prečišćavaju, a mi imamo rezervne kapacitete u fabrici vode. Grad sada troši oko 100 litara u sekundi, a mi imamo kapacitet 260 litara u sekundi i shodno tome bismo pokrenuli taj proces. Snimili smo situaciju što se tiče vodozahvatnog polja, da vidimo koliko imamo na raspolaganju sirove vode u narednih 20 godina i preko matematičkog modela smo dokazali da možemo da obezbedimo i do 300 litara vode u sekundi. Sad bi trebalo da se napravi strateško opredeljenje, odnosno da se dve opštine usaglase u tome da žele da investiraju u regionalni vodovod. To bi bio veliki iskorak u saradnji dve opštine. Pored toga, moramo obezbediti bar jedno servisno vozilo da bismo zadovoljili sve potrebe, s obzirom na to da ćemo preuzeti vodosnabdevanje i ostalih naseljenih mesta u opštini Bečej. Nedostaje nam jedna cisterna za pražnjenje septičkih jama i nastojaćemo da za to obezbedimo sredstva iz nekih fondova ili na drugi način, da možemo da preuzmemo ingerenciju u svim delovima poslovanja. U skladu sa novim zakonskim propisima i u cilju unapređenja naših usluga, na opštinskom nivou su izmenjene odluke o snabdevanju vodom i o javnoj kanalizaciji otpadnih voda i prateći pravilnici, a u toku je izrada nedostajuće odluke o atmosferskoj kanalizaciji. Mislim da smo se, što se tiče menadžmenta Vodokanala, zalagali i da ćemo to činiti i u budućnosti, kako bi naše usluge bile na maksimalno mogućem nivou u sadašnjim okolnostima – objašnjava Žolt Galus, direktor Vodokanala.
LJ.M.
