trg_fontane
U poslednjih dvadeset dana gotovo u svim naseljenim mestima opštine intenzivirane su akcije hvatanja napuštenih pasa, pre svega zbog početka školske godine i bezbednosti dece koja treba da idu u školu jer se upravo u blizini školskih i predškolskih ustanova okupljaju psi lutalice u većem broju.
Napuštenih pasa ima i u Bečeju, najviše u centru grada i na šetalištu pored Tise, ali i pored puteva. Neretko se dešava da izgladnele i preplašene životinje napadnu prolaznike, bicikliste i motocikliste na biciklističkoj stazi. Poreski obveznici samo su ove godine na ime odštete zbog ujeda pasa, iz opštinskog budžeta platili građanima 1.475.000 dinara. Prema objašnjenju opštinske pravobraniteljke Vesne Živković, ovaj iznos je isplaćen na osnovu vansudskog poravnanja u 28 slučajeva, a postoji još 20 nerešenih predmeta i pet tužbi protiv opštine Bečej zbog ujeda pasa na javnim površinama. Pretpostavlja se da će opština još najmanje 1,5 miliona dinara morati da plati oštećenima, a sva je prilika da će iznos biti mnogo veći, jer je reč i o tužbama. Čak iako uzmemo u obzir samo „minimalnu cenu“ opštinski budžet će ove godine biti lakši za oko 30.000 evra zbog ujeda pasa.
Ovaj problem nije bečejski kuriozitet, prisutan je i u drugim gradovima, tako je, na primer, grad Beograd za 11 meseci prošle godine platio više od 80.000 evra na osnovu 388 vansudskih poravnanja, dok je na sudu 58 predmeta rešeno u korist građana koje su napali psi lutalice. U decembru 2011. godine Gradska uprava Smedereva isplatila je više od dva miliona dinara građanima na ime odštete za ujed pasa lutalica. Novosadska Gradska čistoća je u proteklih godinu i po dana na ime naknade štete zbog ujeda pasa lutalica platila čak 85 miliona dinara građanima na osnovu 1.200 odštetnih zahteva. Za celu prošlu i prvih sedam meseci ove godine 34 građana je tužilo JKP Higijenu i grad Pančevo zbog ujeda pasa lutalica i na ime odštete potražuju od grada oko 10 miliona dinara, od tog broja vansudskim poravnanjem rešene su četiri tužbe.
O rešavanju problema napuštenih životinja u opštini Bečej razmišljalo se još 2006. godine, jer je od tada zabranjeno ubijanje životinja. U septembru 2007. godine otvoren je azil za napuštene životinje na Iđoškom putu koji je u vlasništvu opštine, a njim danas gazduje Javno preduzeće Komunalac, kome u radu pomažu aktivisti udruženja za zaštitu životinja (ranije je u upravljanju azilom učestvovala i civilna organizacija „Taura“). Prihvatilište može da primi 150 pasa, međutim, u njemu se u proseku nalazi više od 200 napuštanih životinja o kojima brinu dve osobe, a za funkcionisanje azila u opštinskom budžetu prošle godine bilo je predviđeno 1,3 miliona dinara. Međutim, rebalansom budžeta je ranijih godina predviđen iznos za azil za pse znatno smanjen, pa se dešavalo da nema dovoljno para za nabavku hrane za pse, lekova, vakcina i drugog neophodnog materijala. Vozilo koje se koristi za prevoz uhvaćenih pasa na ulicama je dve godine u kvaru, a za popravku nema para, te se povremeno koristi drugo vozilo Komunalca za koje često nema benzina.
U rešavanju problema pasa lutalica i kao pomoć u funkcionisanju azila, periodično su se uključivale civilne organizacije i škole, organizujući humanitarne akcije za prikupljanje novca i druge vrste pomoći da bi se obezbedila veća količina hrane i lekova. Bilo je i akcija udomljavanja pasa kako bi se broj „stanara“ u azilu smanjio. U uređenju prihvatilišta učestvovali su i strani volonteri i strani aktivisti za zaštitu životinja koji su donacijama pomogli izgradnju novih bokseva.
Sve to očigledno nije dovoljno, jer se psi lutalice i dalje sreću na ulicama i vraćamo se na početak priče: predstavljaju opasnost za građane jer nasrću na njih. Sa druge strane, stručnjaci kažu da životinja, odnosno pas neće napasti nikoga ako se ne dira i ne oseti ugroženim, ali isto tako i ljudi različito reaguju kada im, recimo, dok voze bicikl, iznenada dojuri pas i laje i reži. Deo „pasa lutalica“, u stvari nisu lutalice, već ih se njihove gazde u jednom trenutku odriču iz raznih razloga: zbog nemaštine, zbog nesavesnosti, zbog nezainteresovanosti.
Čini se da je upravo to suština priče i čitavog niza problema, (ne)odgovornost ljudi. Neodgovorno je i bezobzirno prihvatiti da imaš kućnog ljubimca, obično dok je mali i „sladak“, ako ga kasnije proteraš iz kuće, a tada svi mi imamo „problem“. Svi mi plaćamo funkcionisanje azila za pse, jer se on finansira iz opštinskog budžeta, koji svi mi punimo. Potom, zahvaljujući nesavesnim građanima, svi mi plaćamo i naknade šteta zbog ujeda pasa lutalica.
LJ.M.
