trg_fontanePrema rezultatima više istraživanja sprovedenih u Srbiji i u svetu pokazalo se da su mediji koje mladi najviše koriste internet i televizija, kao i da najviše prate zabavne i sportske sadržaje, dok ih najmanje zanimaju kulturni i informativno-politički sadržaji.
Kada kažemo mediji, prvo pomislimo na televiziju, radio, novine, a sada i na internet. To su sredstva masovne komunikacije, koja najlakše prenose poruku do najvećeg broja primalaca. Međutim, mediji su i knjige, stripovi, fotografije, bilbordi, posteri, mobilni telefoni. Svi oni su prenosioci informacija, što i jeste najšire značenje medija. Tek kada to shvatimo, postajemo svesni da su mediji veći deo dana uz nas i da svi oni šalju neku poruku. Ipak, najzastupljeniji mediji u životima mladih su televizija i internet.
Televizija u najvećoj meri nudi zabavne, a u najmanjoj edukativne sadržaje. Reklame, tzv. reality show emisije, muzičke emisije i druge emisije zabavnog karaktera najzastupljenije su na televiziji, a danas televizijske sadržaje mladi sve više gledaju i na internetu. Računar, laptop, tablet, mobilni telefon im omogućavaju dostupnost TV sadržaja u svakom trenutku.
Ovo je potvrdilo i istraživanje koje je Deloitte sproveo među 2.000 Amerikanaca o njihovim navikama u korišćenju digitalnih tehnologija. Pokazalo se da tinejdžeri televizijski program sve više gledaju na drugim uređajima, jer im to omogućuje da rade više stvari istovremeno. Računar je medij koji objedinjuje sve ostale medije. Ipak, značaj televizije u većini porodica i dalje je veliki.
Nedavno je u Srbiji Centar za ravnomerni regionalni razvoj, u okviru projekta „Mladi – najznačajnija pokretačka snaga našeg regiona“, sproveo istraživanje o stepenu društvene angažovanosti i informisanosti mladih. Pokazalo se da se oni najviše informišu preko televizije i interneta.
Srednjoškolci u Srbiji najčešće prate zabavne (34,3%) i sportske sadržaje (25,6%) i to uglavnom na televiziji ili na internetu, preko kojih se najčešće informišu o dešavanjima u društvu. Svega 15% srednjoškolaca najčešće prati sadržaje namenjene mladima, dok najmanje interesovanje pokazuju za praćenje kulturnih i informativno-političkih sadržaja (8,7%), navodi se u saopštenju Centra za ravnomeran regionalni razvoj.
U istraživanju je učestvovalo 544 učenika srednjih škola iz Sremske Mitrovice, Stare Pazove, Rume, Prijepolja, Nove Varoši, Užica i Čajetine. Kada je reč o sredstvima informisanja mladih, do sličnih rezultata došao je i Biro za društvena istraživanja, kada je krajem prošle godine za potrebe Medijske koalicije sproveo istraživanje o medijskoj pismenosti u Srbiji.
Ovo istraživanje je pokazalo da se najveći broj srednjoškolaca, oko 60 odsto njih, najčešće informiše putem interneta, a veliki broj njih i preko društvenih mreža. Osim interneta, televizija je značajan izvor informisanja srednjoškolaca, dok se najređe informišu preko nedeljnika i radija.
Imajući u vidu da su mediji deo naše svakodnevice i da je njihov uticaj na formiranje vrednosnih stavova mladih veliki, Medijska koalicija je pokrenula Kampanju za medijsku pismenost, kojom želi da ukaže na značaj kritičkog i analitičkog odnosa prema informacijama iz medija.
U okviru Kampanje otvoren je nagradni konkurs „Ne daj da te spinuju“ za srednjoškolce i studente koji imaju između 16 i 25 godina. Svi koji žele da učestvuju treba da naprave video koji će trajati do 90 sekundi i u kome će prikazati svoje viđenje medija u Srbiji. Informacije o uslovima konkursa se mogu pronaći na sajtu www.medijskapismenost.net.
P.R.A.
