trg_fontaneRukometaši Jedinstva su minulu sezonu Druge lige Srbije završili na 15. mestu na tabeli sa devet pobeda, dva remija i 21 porazom i sa svega 19 osvojenih bodova.
Petrovoselci su odigrali sezonu za zaborav u kojoj je bilo mnogo problema i koji do kraja šampionata nisu rešeni. Još jednom se na delu pokazala teorija da je druga godina igranja u višem rangu takmičenja kritična za neku ekipu koja je prethodno nastupala u nižoj ligi. Naime, Jedinstvo je u sezoni 2007/2008. osvajanjem prvog mesta u Srpskoj ligi – grupa Vojvodina obezbedilo plasman u Drugu ligu Srbije, prvi put u istoriji kluba. U sezoni 2008/2009. Petrovoselci su pod vođstvom trenera Milana Vještice igrali sjajno, na kraju su osvojili šesto mesto na tabeli sa 34 boda, 15 pobeda, 4 remija i 11 poraza. Iako je prvenstveni cilj bio opstanak, Jedinstvo je početkom drugog dela lige konkurisalo i za lidersku poziciju na tabeli. Odlaskom Vještice sredinom proleća prošle godine i rezultati su postali lošiji.
Trenersku palicu preuzeo je Zoran Tomić, proslavljeni reprezentativac, ali ni on nije uspeo da zaustavi pad.
Početkom sezone 2009/ 2010. videlo se da u klubu mnogo toga ne „štima“. Letnje pripreme nisu odrađene na pravi način, Tomić nije imao pun fond igrača na pripremama, pa su i rezultati tokom jesenjeg dela sezone bili (ne)očekivano loši (6-2-8, 14 bodova).
U zimskoj pauzi je došlo do nove rokade na mestu trenera, pa je umesto Tomića na „užarenu“ klupu seo Brano Terzić. Tokom drugog dela sezone Petrovoselci su zabeležili samo tri pobede u OSC-u „Mladost“ (ŽSK Žabalj, Sombor, Hercegovina) i čak 13 poraza. Lošim rezultatima tokom sezone rukometaši Jedinstva „oterali“ su gledaoce sa utakmica kada su bili domaćini, pa je na kraju sezone svega pedesetak posmatrača gledalo njihove mečeve.
Ovakav epilog nikoga u klubu nije ostavio ravnodušnim. Komentarišući proteklu sezonu, Brano Terzić nije želeo da analizira jesenji deo u kojem je ekipu vodio Tomić:
– Osipanje igrača i nedolasci na treninge počeli su pre mog dolaska. Želeo sam da to sprečim i tokom zimskih priprema okupio sam sve rukometaše, podmladio ekipu i doveo nekoliko igrača sa strane. Dva meseca smo dobro radili što pokazuju i pobede na pripremnim utakmicama protiv Hajduka iz Čuruga, Ade i Novog Bečeja. Pobedom protiv ŽSK-a uspešno smo startovali u prolećnom delu prvenstva, ali je onda došlo do neobjašnjivog kraha. Ne mogu da objasnim šta se desilo u psihi igrača, pretpostavljam da se radilo o neisplaćenim putnim troškovima i obavezama pojedinih igrača na radnom mestu. Naša igra je umnogome zavisila od „putnika“, Puhače, Mitrovića i Kordulije, Živkov Aksina i Bakrača koji imaju nezgodno radno vreme, i ako oni nisu bili na treninzima nisam mogao ništa da radim na uigravanju ekipe, vežbanju odbrane „3-2-1“, promene ritma i svemu onome što moderni rukomet zahteva.
Tokom sezone više puta se desilo da Jedinstvo na gostovanje otputuje sa samo šest igrača i dva ili tri golmana, a jednom je bio slučaj da uopšte nisu imali golmana, pa je igrač Tošev bio prinuđen da stane među stative. Terzić kaže da je sve moglo biti drugačije organizovano:
– Mogli smo to da rešimo, a zbog čega nismo to uradili ostaje da analiziramo. Da li je uprava kriva za to ili ja kao trener, ne znam. Ne osećam se krivim, ali prihvatam odgovornost. Pre gostovanja sam bukvalno molio igrače da dođu na utakmicu, ali nije bilo efekata. Za 1. maj se desilo da igrači radije idu na kampovanje nego na utakmicu. Tada sam „pukao“ i rekao da više nikada neću raditi amaterski. Pa i u „patos“ ligi se više trenira nego što smo mi to činili!
Na pitanje da li će i u narednoj sezoni ostati na klupi Jedinstva, Terzić je odgovorio da će to zavisiti od angažmana uprave tokom leta:
– Ako se klub pod hitno ne organizuje onako kako zahteva ovaj rang takmičenja, ne želim da budem trener. Ne želim da improvizujem, da radim pomoću „štapa i kanapa“. U suprotnom, ako se organizacija podigne na viši nivo i obezbedi se nesmetan rad, voljan sam da ostanem jer, odgovorno tvrdim, mogu da postignem dobre rezultate. Na ovu tvrdnju pravo mi daje iskustvo i rad u Hercegovini iz Nevesinja sa kojom sam igrao Prvu ligu u Republici Srpskoj, i rad sa mlađim kategorijama rukometašica beogradske Crvene zvezde.
Iako je Jedinstvo po plasmanu ispalo u Srpsku ligu, još uvek je neizvesno da li će tako i biti. Naime, Sintelon je istupio iz Super lige i po pravilima bi trebalo da se takmiči u Drugoj ligi. Međutim, rukometaši iz Bačke Palanke ne žele da nastupaju u tom rangu takmičenja, nego stepen niže. To bi trebalo da znači da će Jedinstvo ostati u Drugoj ligi. Međutim, postavlja se pitanje da li Jedinstvo ima finansijskih mogućnosti da izdrži teret još jedne sezone u Drugoj ligi?
– Tačan odgovor u ovom trenutku ne mogu da vam dam. Postoje najave da nećemo ispasti iz ove lige, ali još ništa nije sigurno. Kada budemo imali zvaničnu informaciju odlučićemo šta je najbolje da učinimo. Mislim da Jedinstvo neće imati novca da nastupa u tom stepenu takmičenja. U ovoj sezoni smo se grčevito borili za svaki dinar, a moram da kažem da je opština ispoštovala sve što je dogovoreno, čak su malo platili i unapred. Pored finansija imamo problem i sa igračkim kadrom, tako da je naša sudbina neizvesna. U svakom slučaju, kada budemo imali zvaničnu informaciju o tome da li ostajemo u Drugoj ligi ili ne, popričaćemo i sa predstavnicima opštine šta nam je činiti. Posle toga Upravni odbor kluba će doneti odluku u kojoj ligi ćemo se takmičiti – rekao je Jožef Feldeši, predsednik RK Jedinstvo.
S.M.
