trg_fontane
Niske temperature u dužem vremenskom periodu, nešto više od mesec dana, sigurno su uticale na stanje useva u Srbiji, pa i u bečejskom ataru.
Član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu Anđelko Mišković o situaciji u Bečeju kaže:
– U bečejskom ataru polovinom decembra je na više od 98 odsto ukupne površine urađeno zimsko oranje. To je dobra mera i dobra vest zbog toga što je u hladan period najbolje da uđe zemljište koje je duboko poorano. Mi smo se pribojavali velikih površina pod šećernom repom koju je posejao PIK `Bečej`, međutim, tu moramo pohvaliti odličnu organizaciju, jer su oni repu uspeli da izvade na vreme. Niske temperature utiču izuzetno povoljno, jer dovode do smrzavanja zemljišta unutar zemljišnih grudvi. Najjednostavnije objašnjenje je da se led širi i da se tada zemljišne grudve raspadaju. To znači da će niske temperature omogućiti izuzetno dobru prolećnu pripremu zemljišta, čim se zemljište prosuši, stvoriće se fina, sitno-mrvičasta struktura koja će omogućiti veoma jednostavnu setvu. S druge strane, niske temperature utiču i na smanjenje brojnosti štetočina svih vrsta: insekata, bolesti i glodara. Bilo je i dosta magle, što takođe nepovoljno utiče na brojnost štetočina. Ovo je zima koja je pokazala `svoje zube`, i potvrđuje da smo mi u kontinentalnoj klimi. Nadam se da će se u odnosu na nekoliko prethodnih godina koje nisu bile tipične za naš region, vratiti stara klima kod nas kako bismo nastavili dobro da proizvodimo. Ono što je nepovoljno u vezi sa ozimim usevima – pšenica, ozimi ječam i uljana repica – jeste da je u jesenjem periodu bilo mnogo kiša i desilo se da je deo proizvođača, da bi posejao pšenicu u optimalnom agrotehničkom roku, morao da je seje u vlažno zemljište koje nije bilo idealno pripremljeno. Drugi deo proizvođača je sačekao da se zemljište osuši i sejao je i novembru. Još uvek nemamo tačne podatke, ali će se svakako pokazati da će pšenica koja je posejana u optimalnom agrotehničkom roku, čak i u loše pripremljeno zemljište, bolje prebroditi zimski period, jer je pšenica ušla više pripremljena za zimski period u odnosu na onu koja je ušla u ranijoj fazi razvoja, mada sve naše pšenice koje su namenjene zimskoj proizvodnji mogu bez fizičkih oštećenja da izdrže temperaturu i preko -25 stepeni u dužem vremenskom periodu bez snežnog pokrivača. Nekada može golomrazica (niska temperatura uz vetar) da bude nezgodna zbog toga što se dodatno isušuje površinski sloj i na taj način može da se nanese šteta pšenici. Smatram da ne bi trebalo da bude većih oštećenja i da će pšenica dobro prezimiti.
Kakve agrotehničke mere bi trebalo da preduzmu poljoprivrednici na svojim parcelama?
– Početkom proleća će odmah morati da se radi prva prihrana pšenice i ona će se vrlo brzo oporaviti. Inače, pšenice imamo sve manje. To je kultura koja se ekonomski najmanje isplati za proizvodnju jer su se poslednjih godina pojavljivale različite bolesti i ona je, da bi opstala i donela prinos, zahtevala je i do četiri prskanja. Ako ta četiri prskanja uzmete kao trošak u samoj proizvodnji, pa dodate hemijska sredstva, ispadne da pšenicu gajite samo zbog plodoreda a nikakve zarade nemate ili ste čak u minusu. Što se tiče drugih agrotehničkih mera, ne možemo da uradimo ništa osim ponovne kontrole brojnosti glodara, ali je veći deo te kontrole urađen pred Novu godinu. Potom, nakon hladnog perioda treba ponovo kontrolisati brojnost glodara i onda je na redu prva prihrana – rekao je Mišković.
U vezi sa ostalim kulturama, član Opštinskog veća je istakao da je za ozimi ječam bitno da se seje u optimalnom agrotehničkom roku.
– Ko to radi, obično ima ugovor i mora to da uradi u optimalnom roku. Veći problemi su kod uljane repice koja je nešto malo manje otporna na niske temperature i postoje lokaliteti gde je došlo do izmrzavanja. Tačne podatke u vezi toga ćemo imati na proleće kad počne da se razvija vegetacija. Da li će se uljana repica oporaviti ili ne zavisi pre svega od stepena izmrzlosti useva. Međutim, tu nisu u pitanju velike površine u našem ataru, ali u Banatu i u severnoj Bačkoj će sigurno biti štete od niskih temperatura. Nakon ovog perioda treba voditi računa o zimskoj brazdi, po mom mišljenju treba da se zadrži što je duže moguće kako bi se što više zimske i prolećne vlage upilo i da, kada dođu visoke letnje temperature, imamo akumulisane vode do zone 2 ili 2,5 metara, ukoliko je to moguće, da biljka na adekvatan način to može da koristi. To bi se sve lepo videlo na jesen, jer biljka duže trpi sušu i daje dobar prinos.
V.F.
