trg_fontane
Od 24 maturanta odeljenja elektrotehničar informacionih tehnologija u Tehničkoj školi njih 17 je palo na maturskom ispitu održanom početkom juna. Njima u avgustu predstoji popravni ispit.
Dosad se nije desilo da u toj školi većina đaka u jednom odeljenju ne položi maturski ispit.
Reč je o četvorogodišnjem oglednom odeljenju, za koji prilikom prijema svršeni osnovci nisu polagali prijemni ispit, a prilikom upisa vrednovalo se samo uspeh iz osnovne škole.
Za sada nije sasvim jasno šta je prouzrokovalo ovaj fijasko: da li je problem u nastavnom kadru, u pripremi maturanata, u eventualnom neozbiljnom pristupu maturskom ispitu, ili nešto drugo.
Budući IT stručnjaci veoma su se loše pokazali u delu praktičnog maturskog rada iz programiranja (taj predmet, inače, učili su 4 godine): test je od 24 učenika položilo samo 11 (45,83%), a veb programiranje 23 učenika (95,83%). Na ispitu za proveru stručno-teorijskih znanja prolaznost je bila 54,16 %, a prosečna ocena 1,58, a na maturskom ispitu iz srpskog jezika i književnosti je prolaznost bila 100 % sa prosečnom ocenom 4,54.
Prema izveštaju nadležnih u školi i rečima direktorke Svetlane Tašković, na maturskom ispitu nije bilo propusta, poštovan je Priručnik o polaganju maturskog ispita u obrazovnom profilu elektrotehničar informacionih tehnologija, a nije bilo žalbi na ocene i na proceduru sprovođenja samog maturskog ispita od strane učenika ili roditelja. 
U izveštaju o maturskom ispitu piše da „na osnovu zaključenih ocena iz stručnih predmeta ništa nije ukazivalo na to da učenici nisu stekli programom propisana znanja, veštine i stavove i sposobnosti, odnosno stručne kompetencije za zanimanje za koje su se školovali u okviru obrazovnog profila“. Dodaje se i da su sa „Pravilnikom o polaganju maturskog ispita kao i o specifičnostima polaganja istog, upoznati i učenici i maturanti na roditeljskom sastanku u januaru mesecu 2016. godine, kada im je dat priručnik sa teorijskim pitanjima koja dolaze na deo maturskog ispita za proveru stručno-teorijskih znanja (75 % zadataka iz zbirke), kao i zbirka zadataka za praktični maturski rad. Takođe je roditeljima u više navrata na roditeljskim sastancima tokom četvrte godine ukazivano na ozbiljnost maturskog ispita. Učenici su imali pripremnu nastavu tokom drugog polugodišta u trajanju od tri nedelje kao i konsultacije. Učenicima su dodeljeni mentori za pripremu maturskog ispita“.
Interesantno je da je nekoliko maturanata izjavilo da ne planira da upiše studije kompatibilne oglednom smeru na kom su se školovali četiri godine, jer ih programiranje ne interesuje previše. Moguće je da je upravo u tome problem, da deca prilikom upisa na ovaj smer u Tehničkoj školi nisu znala precizno za šta se školuju uprkos tome što je pre upisa organizovano predstavljanje smera.
Republički ogledni koordinator Žolt Konja je u vezi sa slučajem u Tehničkoj školi izjavio za Blic da je „malo iznenađen“ slabim rezultatom učenika. „Đaci su kroz zbirku dobili zadatke koje su imali na maturi – iznenađenja nije bilo, imali su vremena da to savladaju, da pitaju nastavnike za pomoć. Od nastavnika mentora se očekuje priprema za maturu. Ovo je zahtevan smer. S druge strane, na oglednim profilima se lakše padne na maturskom ispitu jer pred učenicima je konkretan praktični rad, tj. zadatak koji treba rešiti, za razliku od klasičnih smerova, ali svakako im treba dati priliku da polože na popravnom“, rekao je Konja.
Deca koja nisu položila maturski ispit u prvom roku, u avgustu će polagati popravni ispit, a to znači da neće moći da konkurišu na fakultete u prvom ispitnom roku.
R.M.
