trg_fontaneGrađani Srbije uspešno su se pokazali u „vežbi“ skrivanja od pomračenja, na koju ih je, preko državnih i drugih medija, pozvao režim. Mimo ostalog sveta, gradovi su nam 11. avgusta oko podneva bili avetinjski pusti, u čemu Bečej, naravno, nije bio izuzetak. Hoće li tako u senku vlasti da se sklone i od iskušenja borbe za promene, koja je započela na sve brojnijim mitinzima? Na odgovor se neće čekati dugo, prva provera bila je na Preobraženje, u četvrtak 19. avgusta ispred Savezne skupštine.
Poruka vlasti je da su zahtevi za promene (nabolje) opasniji od nekoliko pomračenja. Mitingaši su prvo nazvani zabludelim ovcama i izdajicama, a potom prekršteni u teroriste, a lideri opozicije „unapređeni“ u plaćene ubice i službenike NATO. Da li je to najava još jedne senke – obračuna sa neposlušnima – ili će oni koji odlučuju šta je za nas najbolje da nas umire „reformama“?
Spikeri koalicionog jedinstva kažu da su prelazna vlada i platforma (crnogorska) zablude, imaju oni preča posla od toga i od izbora. Izbore bi oni ionako dobili da ne žure sa obnovom koju će postići sopstvenim snagama. Ko drukčije kaže… Od prejakog sunca istinskih promena nudi se zaklon pun obećanja, sadržan u dvanaest socijalističkih tačaka. Između ostalog, da će biti posla za one čije su fabrike razorene, da će biti struje, goriva i ogreva, robe bez poskupljenja, nove proizvodnje i većih plata… Ko sumnja, ni ne zaslužuje bolje.
Možda se nama zaista pomračilo, pa ne vidimo kud će stići ti silni milioni za obnovu; možda su spremna nova gospoda „Elradi“, posle jednog koji je zakrpio most kod Beške. Ako i jesu, obnova nam baš neće skoro, kao što nije i pre bombardovanja. Najnovije strane ekspertize govore da je nacionalni dohodak po stanovniku u Srbiji pao na samo 48 dolara. I naši izvori priznaju ekonomski sunovrat, počev od leta prošle godine; kažu da će društveni proizvod u ovoj godini biti za 24 odsto manji nego lane, da će u istom procentu biti smanjena industrijska proizvodnja.
U međuvremenu, posle ministarske rekonstrukcije i održane skupštine, otkrivena je ekonomska politika Savezne vlade: ostaje kurs dinara, monetarna politika biće restriktivna, izvoz i uvoz limitirani na skromnom nivou, pojeftiniće cigarete i alkohol, poskupeti benzin (tada će ga, kao, biti), uvoziće se sa smanjenom carinom deficitarne sirovine i polovni automobili (stari do četiri godine), na uvoz hrane postavljena je carinska barijera. Uvoznici moraju uvek da imaju 10.000 maraka na računu! I to je to.
U senci su i autori ideje o prelaznoj vladi. Njihov spiker kaže da je predlog toliko racionalan da ga niko neće prihvatiti, pošto se u Srbiji svi ponašaju iracionalno: „cilj je da vlast sama raspiše svo-
je samoraspuštanje… zapravo Skupština Srbije da izglasa tu vladu i arbitražno veće koje bi kontrolisalo njen rad… sastavljeno od tri predstavnika parlamentarnih partija i jednog iz vanparlamentarnih stranaka (u kome) odlučujuću ulogu imaće peti, predstavnik Crkve. Dakle, vlast gubi vlast, ali je ne osvaja ni opozicija, jer se vlada formira od eksperata. Eksperti gube pravo da se po isteku mandata kandiduju i zadrže vlast. Građani dobijaju mogućnost i viziju izlaska iz krize.“
Živi bili.
Tihomir Brankov
(Objavljeno u Bečejskom mozaiku, broj 42, 20. avgusta 1999. godine)
