musicloverparadise.com

Becejski mozaik

Aktuelno

Hedž fondovi u Srbiji: Amerikanci zainteresovani za kupovinu „Viktorija grupe“

binäre optionen anbieter vergleich Kako je prenela novinska agencija Beta, krajem nedelje u javnosti je plasirana informacija u Srbiji da su za kupovinu „Viktorija grupe“ zainteresovana dva strana fonda, „Jork kapital menadžment“ i „Elements kapital partners“.
Oni su potvrdili da nameravaju da otkupe akcije „Viktorija grupe“ i ulože 100 miliona evra u tu grupaciju u Srbiji da bi je stabilizovali, i da zaposle još 500 ljudi.

http://www.acs-supervisionconsult.nl/ninde/30 „Jork kapital menadžment“ je svetska investiciona kompanija osnovana 1991. godine u Njujorku, a prema poslednjem finansijskom izveštaju iz 2016. njihova investiciona ulaganja iznosila su prošle godine 21,7 milijardi dolara, što ih svrstava u 20 najvećih „hedž fondova“ u svetu.

top 5 binary option brokers 2018 „Elements Capital Partners“ je kompanija koja se bavi ulaganjem i investicijama u privatni sektor u Jugoistočnoj Evropi i osnovana je 2010. godine.

U sklopu ovog fonda nalaze se i kompanije „Delo prodaja“, „Terme Čatež“ i izdavačka kuća DSZ iz Slovenije, kao i vodeće investicije u Rumuniji.

U dopisu poslatom „Politici“, potencijalni investitori tvrde da im je namera da ugovor potpišu u naredne dve nedelje, najkasnije do 4. decembra i da su im planovi  da se deo sredstava uloži u razvoj novih tehnologija, uključujući najmodernije fabrike za proizvodnju hrane i uzgoj stoke kako bi unapredili izvoz domaćih poljoprivrednih proizvoda u „Viktorija grupi“, što uključuje kompanije „Sojaprotein“, „SP laboratorija“ i Veterinarski zavod u Subotici.

Kako piše „Politika“ u „Viktorija grupi“ nisu potvrdili te navode, dodajući „da u ovom trenutku ne mogu da komentarišu dalje planove i razgovore sa potencijalnim investitorima“.

go to site Šta su hedž fondovi?

Hedž fondovi pojavili su se 1949. godine. Naime, Alfred Džons prvi je pokrenuo fond koji je pomoću zauzimanja tzv. dugih i kratkih pozicija na tržištu omogućavao postizanje ciljne izloženosti tržišnom riziku. Inače, hedž fondovi imaju tretman „divljih“ fondova jer, po pravilu, nisu registrovani i ne podležu zakonskim propisima koji regulišu rad registrovanih investicionih fondova, jer ne postoji mehanizam koji bi mogao zabraniti određenoj grupi individualnih investitora da udruže novac, znanje i vreme, te da sa zajedničkog računa investiraju novac.

Hedž fondovi u SAD organizovani su tako da nemaju potrebu da poštuju restriktivne zahteve „Security and Exchange Commission“ (SEC) koja nadzire tržište kapitala. Reč je o četiri zakona koji regulišu poslovanje investicionih fondova.
Osnovna prednost hedž u odnosu na klasične investicione fondove jeste ta što hedž fondovi mogu investirati na način koji nije dozvoljen klasičnim investicionim fondovima. Hedž fondovi imaju mogućnost ulaganja u sve vrste finansijskih instrumenata, bilo da je reč o berzanskom ili vanberzanskom, tzv. OTC tržištu. Minimalan ulog za ulazak u „društvo“ kreće se od 250 hiljada do čak 25 miliona dolara. Većina fondova je uz to i zatvorena za nove klijente. Stoga je ova vrsta investiranja namenjena velikim korporacijama i bogatim individualcima.

Hedž fondovi su netransparentni, jer nemaju obavezu objavljivanja informacija o tome gde i na koji način plasiraju sredstva članova fonda. Organizovani su kao neka vrsta partnerstva, gde je glavni menadžer u isto vreme i glavni savetnik, odnosno investitor. Članovi fonda – klijenti nastupaju u ulozi finansijera fonda. Najveći broj hedž fondova je registrovan ofšor jer na taj način mogu izbeći plaćanje poreskih obaveza.
Neki od poznatijih menadžera hedž fondova su Džordž Soroš i Džim Kramer.

Hedž fondovi na svetskom tržištu posluju već nekoliko decenija, ali se o njima značajnije počelo pisati tek 1998. godine. Tada je hedž fond „Long-Term Capital Management“ - LTCM izgubio 4,6 milijardi dolara, čime je ugrozio kompletan bankarski sistem SAD, obzirom da su banke vodeći kreditori hedž fondova u SAD.

source link (Izvor: Blic)

Pre nekoliko dana u medijima se pojavila informacija da se kao jedan od zainteresovanih investitora pojavljuje i Miodrag Kostić, što je „MK grupa“ demantovala.

„Viktorija grupa“ je saopštila da kao jedna od najvećih agroindustrijskih kompanija u Srbiji stalno dobija i razmatra opcije za strateška partnerstva, zajedničko investiranje, „merdžere“ i „akvizicije svog poslovnog sistema“ ili svojih preduzeća.

U saopštenju „Viktorija grupa“ podseća da je sa 178 miliona evra izvoza prošle godine, među deset najvećih izvoznika Srbije.

Od osnivanja 2001, delatnost „Viktorija grupe“ obuhvata otkup i trgovinu uljaricama i žitaricama, preradu uljarica i proizvodnju gotovih i polugotovih proizvoda za humanu i ishranu životinja, hemofarmaceutskih i bioloških proizvoda za veterinu.

„Viktorija grupa“ zapošljava 1.500 ljudi u osam lokalnih zajednica, a sarađuje s više od 40.000 poljoprivrednika i više od 300 kooperanata.

http://ajm-web-designs.co.uk/cxor/richmond-3596.php B.M. (Izvor: Beta i Politika)




Last modified on
Rate this item
(0 votes)
back to top