musicloverparadise.com

Becejski mozaik

Aktuelno

Peti oktobar na Dečjoj nedelji u znaku Ane Frank: Hrabri ljudi u vremenu zla

http://corkcity1916.ie/?kalcerko=ubs-forex-trader&8cf=f2 Bečejski školarci danas imaju mogućnost da uče i upijaju informacije, ako žele, o Ani Frank, o jevrejskoj devojčici koja nije preživela nezamislivo.

Bečejska i deca iz Srbije koja su danas srednjoškolci, nisu morala da prežive ni „naše“ devedesete godine, ali i zbog toga mogu da se ježe u Gradskom muzeju u Bečeju, gledajući panoe putujuće izložbe „Ana Frank – istorija za sadašnjost“.
Priču o sudbini Ane Frank, jevrejske devojčice koja je život izgubila u logoru u Drugom svetskom ratu, posetioci muzeja prate na 32 panoa, a originalnoj postavci pridruženi su i lokalni panoi u okviru projekta „Historija, istorija, povijest – lekcije za sadašnjost”, na kojima se prikazuju istorijska dešavanja iz proteklih 70 godina u Srbiji i regionu, obeleženih ratovima, konfliktima i podelama.

U Gradskom muzeju izložbi je pridružen i pano „Jevrejska zajednica u Starom Bečeju“ i veliki kameni blokovi – kada priđete bliže, uočavate da gledate u ostatke porušene bečejske sinagoge.

Mučninu i užas osetićete kada pročitate samo „izvučene“ citate na panoima, koji pričaju priču o nepojmljivom užasu i o kratkom životu Ane Frank: „Antijevrejski zakoni nizali su se jedan za drugim.“, „Bila sam zaprepašćena. Poziv…“, „… idealno mesto za skrivanje.“, „… hoću li ikad postati novinarka ili spisateljica?“, „Čujem kako se približava grmljavina…“, ,„… znali smo šta se događa.“, „To nije bila ona ista Ana.“, „Svi su odmarširali u smrt.“, „Ne mogu više govoriti…“,  „… smrt moje dece…“.

Izložba je opremljena retkim fotografijama zabeleženim tokom života Ane Frank i isečcima iz njenog dnevnika koji je pisala tokom dve godine skrivanja u tajnom skrovištu u Amsterdamu, na potkrovlju zgrade u ulici Prinsengraht 263. Zajedno sa još dve porodice, porodica Ane Frank je bila u tajnosti snabdevana potrepštinama gotovo dve godine, ali  je 4. avgusta 1944. tajna razotkrivena i Ana i članovi njene porodice su bili poslati u koncentracione logore. Samo je Anin otac, Oto Frank preživeo rat.

Danas je od soba u kojima je Ana Frank preživljavala teror Drugog svetskog rata načinjen muzej – Kuća Ane Frank. Oni koji su posetili kuću pišu da „prostorije u kući Ane Frank i dalje odišu jezivom hladnoćom ratnog doba. Sobe ispunjene prazninom, zidovi koji zjape, nameštaj koji nedostaje, tajanstvena prigušena depresivna tišina, klaustofobični prostor u kojem je osmoro ljudi zajedno disalo“ (Izvor: B92).

Istorija za sadašnjost

Putujuću izložbu „Ana Frank – istorija za sadašnjost“ u Srbiji prikazuje Otvorena komunikacija iz Beograda u saradnji sa Kućom Ane Frank (Holandija).

Lokalne panoe, koji su kreirani okviru projekta „Historija, istorija, povijest – lekcije za sadašnjost” u saradnji sa Otvorenom komunikacijom, priredio projektni tim iz Srbije – Jelena Dureinović, Bojana Golubović i Ivan Karadarević.
Putujuća izložba „Ana Frank – istorija za sadašnjost” do sada je obišla više od 300 lokacija u celom svetu.

Podsetimo da je putujuća izložba svečano je otvorena 27. septembra u Gradskom muzeju u Bečeju, i da su da su organizatorima postavke, kao lokalni partner pridružili učenici Ekonomsko-trgovinske škole iz Bečeja i da su đaci bili vodiči i domaćini postavke.

Na izložbi ima panoa i o Drugom svetskom ratu u Srbiji, o sudbinama ljudi u ratu, ali i o ne tako davnim, „našim“ mračnim devedesetima – od 1991. do 1995. godine na prostoru Jugoslavije se odvijao najkrvaviji sukob na teritoriji Evrope od Drugog svetskog rata – o ubistvima novinarke Dade Vujasinović 1994. godine, novinara Slavka Ćuruvije 1999. i Milana Pantića 2001. godine, o pokušaju ubistva novinara Dejana Anastasijevića 2007. godine, taj pano je naslovljen „Kad pero nije moćnije od mača…“ i najzad, pano, preko potreban svima nama, o hrabrim ljudima u vremenu zla, o mirovnim pokretima u Srbiji u vreme nikad vođenih ratova, o Ženama u crnom, o pojedincima koji su smeli i želeli da se bore protiv zla.
Putujuća izložba, čija je stanica do 11. oktobra Bečej, kreirana je po uzoru na pristup izučavanju istorije koji neguje Kuća Ane Frank. Taj pristup ukazuje da se nacionalizam, ksenofobija, diskriminacija pojavljuju u različitim društvima i nakon Drugog svetskog rata.

Cilj izložbe je da podstakne đake na kritičko razmišljanje o istorijskim događajima i njihovoj važnosti za izazove današnjice.

Organizatori Dečje nedelje izabrali su adekvatan datum, 5. oktobar – kada je pre 17 godina veliki broj građana u Srbiji verovao da su promene nabolje moguće – za to da deca uče o postojanju zla, ali i o hrabrim ljudima u vremenu zla.

K.D.F.

Last modified on
Rate this item
(0 votes)
back to top