trg_fontane
Promenljivo i kišno vreme uticalo je na sporije skidanje useva sa njiva. Prema podacima opštinske kancelarije za poljoprivredu, do početka prošle nedelje u bečejskom ataru završeno je skidanje suncokreta, žetva soje je pri kraju, dok je berba kukuruza urađena na oko 60, a vađenje šećerne repe na oko 50 odsto površina.
Od 10.832 hektara, koliko je bilo zasejano merkantilnim kukuruzom, obrano je 6.380 hektara površine sa prosečnim prinosom od 11,8 tona po hektaru. Semenski kukuruz je obran sa svih 649 hektara i ostvaren je prosečan rod od 3,1 tona po hektaru. Na 3.906 hektara površine, koliko je bilo pod suncokretom, skinut je sav rod, a ostvareni prinos je 2,75 tona po hektaru. Soja je zasejana na površini od 5.746 hektara, a do 20. oktobra požnjevena je sa 5.447 hektara uz prosečan prinos od 4,2 tone po hektaru. Šećerna repa je zauzimala površinu od 2.712 hektara i njeno vađenje je još u toku, a po podacima kojima raspolaže poljoprivredna kancelarija opštine Bečej, ovaj posao je urađen na 1.720 hektara i rod se kreće od 50 do 66 tona po hektaru.
„Ova jesen će biti izuzetno teška zbog velike količine padavina i otežanih uslova za rad na njivi, a i sama berba, odnosno vađenje poljoprivrednih kultura je upravo zbog toga prolongirano i sigurno će se produžiti. To je s jedne strane dobro, jer će vreme omogućiti potpuno sazrevanje i smanjenje vlage zrnastih kultura, mislim na kukuruz, a sa druge strane, doneće dosta brige poljoprivrednicima, jer su uslovi za rad otežani, dolazi do čestih kvarova poljoprivredne mehanizacije, a teža će biti i zimska obrada zemljišta. Velika količina vlage je uticala na produženje ili odlaganje sazrevanja kukuruza, pa i obran kukuruz još uvek ima visok procenat vlage, što stvara dodatne probleme kod skladištenja u zrnastom stanju u silose, jer da bi se svelo na JUS kvalitet veliki procenat mora da se odbije prilikom otkupa. Poljoprivrednici nisu zadovoljni zbog toga. Iako su prinosi i do 30 posto viši u odnosu na prošlu godinu, kada se sve svede na normalnu meru, vidi se da se ti prinosi kreću na nivou 70-75 posto u odnosu na realno ostvarene. Tih 30 posto se u krajnjoj računici gubi, jer je vlaga u kukuruzu veoma visoka i za sušenje je potrebno unošenje energije koja je skupa, pa će taj finalni proizvod biti na nivou ili malo više nego prošle godine“, rekao je Anđelko Mišković, član Opštinskog veća za poljoprivredu i selo.
Što se tiče cena žitarica na Produktnoj berzi u Novom Sadu, prošle nedelje se cena kukuruza kretala od 12 do 13 dinara po kilogramu, cena soje je bila 38,6 dinara po kilogramu, dok se cena pšenice zaustavila na gornjoj granici ovosezonske cene od 18 dinara po kilogramu, a ranija otkupna cena suncokreta je bila oko 29 dinara.
„Cena soje je do sada dobra i ima tendenciju rasta, s druge strane imamo cenu suncokreta, koja nije zadovoljila ove godine i imamo cenu kukuruza koja je izuzetno niska, zbog čega poljoprivrednici gube motivaciju za rad. Što se tiče repe, iako ima visoke prinose i relativno dobru cenu od 40 evra po toni, tu je došlo do drastičnog opadanja kvaliteta, jer su velike kiše uticale na smanjenje digestije, to znači da bukvalno nema šećera u repi. Imate koren, vadite ga, prenosite i kad sve to predate, u njemu nema šećera zbog niske digestije i procenat prinosa se značajno smanjuje, odnosno kasnije se obračun za plaćanje smanjuje, tako da se i to svodi na oko 60 posto od predate količine“, objasnio je Mišković.
Optimalan rok za jesenju setvu pšenice je kraj oktobra, a prema rečima Miškovića, većina bečejskih ratara je taj posao uradila.
„Svi koji su planirali da poseju pšenicu, trebali su to uraditi tokom oktobra meseca, jer je to kod nas optimalan mesec, najkasnije do sredine novembra, u zavisnosti od sorti, ali veći deo površina u našoj opštini je ili posejan ili je u fazi pripreme. Taj posao brzo je urađen početkom oktobra i već ima iznikle pšenice koja je visine 6-7 centimetara. Međutim, ima i onih koji setvu još nisu završili, nadam se da će je privesti kraju najkasnije do sredine novembra“, rekao je član Opštinskog veća za poljoprivredu.
Prema podacima opštinske kancelarije za poljoprivredu od planiranih 8.850 hektara pšenicom je zasejano 3.634 hektara, ozimim ječmom od planiranih 2.397 hektara zasejano je 1.434 hektara, a uljana repica je zasejana na svih 10 hektara planirane površine.
Milioni za prelaze i pošumljavanje
Tokom godine iz lokalne samouprave je najavljeno nekoliko projekata iz oblasti poljoprivrede. O tome šta je do sada urađeno, član Opštinskog veća Anđelko Mišković je rekao: „Otresišta su završena proletos, pre sezone, a početkom oktobra raspisan je i novi tender za izbor izvođača koji će raditi otresišta na drugim lokacijama. Što se tiče mostova, odnosno prelaza u ataru, urađeno je 12 mostova (sedam na Beljanskoj bari, tri u Bačkom Petrovom Selu, dva kod Pivare), svi su zaprimljeni, to je opština finansirala“.
Izvođač radova je bila firma DTD VDP „Srednja Bačka“ iz Bečeja, sa kojom je 10. marta zaključen ugovor vredan 25,9 miliona dinara (sa PDV-om) za sanaciju petnaest prelaza i mostova u ataru, koji su trebali biti završeni do jeseni. Prema ranijim izjavama predsednika opštine, ovaj projekat, čija je ukupna vrednost 32 miliona dinara, trebalo zajednički da realizuju JP Vode Vojvodine i opština Bečej. Radove je lokalna samouprava finansirala sa 26, a Vode Vojvodine sa 6 miliona dinara. Međutim, član Opštinskog veća za poljoprivredu i selo nije imao informacije o tome šta je sa tri pelaza koje je trebalo da finansira JP Vode Vojvodine.
Predsednik opštine Bečej je u martu najavio da će opština Bečej uložiti „značajna sredstva“ u sanaciju poljoprivrednog zemljišta, odnosno, u smanjenje erozije, postavljanjem vetrozaštitnih pojaseva. Anđelko Mišković je rekao da je taj projekat u pripremi: „Potpisan je ugovor sa Komunalcem, koji ima pravo upravljanja nad time, a pošto je njegov osnivač opština, postoji zakonska odredba po kojoj nije potrebna javna nabavka, nego opština može direktno da dodeli posao i sredstva javnom preduzeću, u ovom slučaju Komunalcu. Radi se o vetrozaštitnim pojasevima koji su na potezima od Bačkog Gradišta prema Bisernom ostrvu, zatim pored puta na potezu od Čikerije prema ataru, pored puteva B-10, B-11 i B-12, to su putevi u ataru, a paralelni su sa Petrovoselskim putem, i o dopunjavanju drvoreda pored puta prema Bačkom Petrovom Selu. To je ukupno oko 16 hektara površine koja treba da bude pošumljena i za taj posao je obezbeđeno oko 15 miliona dinara. Ugovor je potpisan i sada je na potezu Komunalac koji treba kroz javnu nabavku da obezbedi sadnice. Posao bi trebao da bude završen do proleća“.
Za ispitivanje plodnosti zemljišta 7,4 miliona dinara
Opština je početkom septembra raspisala javnu nabavku u otvorenom postupku za ispitivanje plodnosti zemljišta u državnoj i privatnoj svojini. Za ovaj posao izabrana je firma „Agro-ferticrop“ iz Subotice sa kojom je 20. oktobra potpisan ugovor vredan 7.480.000 dinara (bez PDV-a).
Sredinom septembra objavljen je i javni poziv za besplatnu kontrolu plodnosti zemljišta, a rok za dostavljanje prijava bio je 10. oktobar.
„Prema planu Godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta opštine Bečej, kontrola plodnosti zemljišta predviđena je na 2.500 hektara u državnoj svojini i 2.500 hektara u privatnoj svojini, pri čemu je za korisnike potpuno besplatno i dobijaju kompletnu analizu zemljišta koju mogu da koriste za različite namene. Još se ne zna da li će to biti potrebno prilikom registracije gazdinstava, pošto je bilo reči o tome da će svako gazdinstvo morati da uradi kontrolu zemljišta jednom u četiri godine, a opština Bečej poljoprivrednicima omogućuje da to urade besplatno“, rekao je član Opštinskog veća za poljoprivredu i selo Anđelko Mišković.
Što se tiče IGIS projekta (program satelitskog snimanja zemljišta preko integrisanog geoinformacionog sistema), koji se u opštini Bečej, kao pilot opštini, sprovodi od marta u saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom i sa partnerima iz Francuske, Mišković je rekao da je taj program za ovu godinu završen i da će završna svečanost biti održana 15. novembra na Fantastu, gde će biti prikazani rezultati. Za satelitsko snimanje na nivou opštine uzet je reprezentativni uzorak od blizu 4.000 hektara, reč je o parcelama u vlasništvu PIK-a „Bečej“ i individualnih proizvođača „Agro-prometa“ i Ivana Spajića, koji su bili u prilici da besplatno koriste dobijene rezultate za poboljšanje i povećanje poljoprivredne proizvodnje.
„Prošle nedelje smo poslednji put obilazili farmere koji su bili uključeni u ovaj program i zajedno sa njima analizirali šta se dešavalo tokom proteklog perioda. Na osnovu snimaka mogli smo predvideti, recimo, retrovegetaciju kod repe. To znači da su dobijeni podaci sa satelitskih snimaka pokazali da je repu trebalo početi vaditi već oko 25. septembra, jer se počela pojavljivati retrovregetacija, što znači da se javljaju novi listovi i repa sopstvenu hranu i šećer troši da bi formirala te listove. Ovaj program omogućuje mnogo korisnih informacija za poljoprivrednike, a pošto se projekat nastavlja i sledeće godine besplatno, pokušaćemo da uskladimo neke stvari u smislu brzine reakcije, odnosno da snimak korisnici dobijaju direktno, a ne, kao sada, preko više posrednika. Bez obzira na to što se snimak šalje internetom, gubi se dragoceno vreme, a u poljoprivredi je vreme jako bitno kako bi se što pre reagovalo. Mislim da je projekat izuzetan“, rekao je član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu.
Nakon više od godinu dana
Nabavljene protivgradne rakete
Proces nabavke protivgradnih raketa koji je trajao više od godinu dana, prema rečima Anđelka Miškovića, člana Opštinskog veća za poljoprivredu i selo, okončan je početkom septembra.
„Protivgradne rakete su nabavljene i opština Bečej je 10. septembra isporučila 49 raketa u Bajšu, tako da smo, što se toga tiče, obezbeđeni za proleće. Sada planiramo da pokrenemo novu nabavku protivgradnih raketa zato što je to složena i komplikovana procedura. Pored toga, svi strelci koji su tokom vanredne situacije potpisali ugovore su i isplaćeni, reč je o oko 15.000-16.000 dinara po strelcu, nabavili smo im i baterije i antene za motorole, i sada su potpuno opremljeni“, rekao je Mišković.
Postupak nabavke protivgradnih raketa za opštinu Bečej pokrenut je tokom leta prošle godine, ali zbog komplikovane procedure, kako su objasnili nadležni u lokalnoj samoupravi, javna nabavka protivgradnih raketa za opremanje protivgradne službe raspisana je 2. jula 2014. godine, a procedura je okončana početkom septembra. Reč je o 44 protivgradne rakete (bile su jeftinije i kupljeno je 49), za koje je iz opštinskog budžeta (za 2013. godinu) obezbeđeno 2,5 miliona dinara. Na teritoriji opštine Bečej ima 11 protivgradnih stanica i svaka bi trebala da dobije po četiri rakete, a za njihovo lansiranje zadužen je 21 strelac.
Lj.M.
