Budžet u problemu, a rebalansa nema: Bečej ne dobija novac od republike zbog dugova

Dugo očekivana sednica lokalnog parlamenta, pre svega zbog najavljenog rebalansa opštinskog budžeta i izveštaja o trošenju opštinskog novca u prvoj polovini godine, prema izjavi predsednika Skupštine opštine Petera Knezija od pre nekoliko dana, treba da bude održana 7. oktobra. Na toj sednici odbornici bi trebali da razmotre i pitanje ukidanja poljarine (prema mišljenju pokrajinskog ombudsmana poljarina u Bečeju 2011. godine uvedena je protivno propisima). Nekoliko dana nakon izjave Knezija, objavljen je dnevni red sednice lokalnog parlamenta za 7. oktobar, međutim, nije predviđen ni rebalans budžeta, niti predlog o eventualnom ukidanju poljarine.

Jasno je da se nešto desilo u vremenu između izjave Knezija novinarima i sastavljanja dnevnog reda. Naime, Knezi je izjavio: „Uveliko kasnimo sa donošenjem odluke o usvajanju polugodišnjeg izveštaja o budžetu za 2013. godinu. Od juna je aktuelan rebalans budžeta i mislim da je sad poslednji momenat kada to treba uraditi, inače verovatno se neće moći izvršiti budžet za ovu godinu. Imamo nekoliko odluka koje bi Skupština opštine trebala da usvoji, a jedna se odnosi na naplatu poljarine, koju je ombudsman stavio pod znak pitanja. Njegovo mišljenje nije obavezujuće, ali svakako bi trebalo da se razmotri“.
Predstavnici vlasti bi trebali da objasne zbog čega nije na dnevnom redu sednice lokalnog parlamenta rebalans budžeta koji pominju od juna meseca, a postoje informacije o tome da je budžet u „problemu“ i da je situacija alarmantna. Naime, opštinski budžet za ovu godinu planiran je u iznosu od 1,3 milijarde dinara, s tim da je iz prošle godine preneto oko 70 miliona dinara. Opštinska kasa do kraja godine veoma izvesno neće uspeti da ostvari planirane prihode od 1,3 milijarde dinara. Na to ukazuje i pregled izvršenja budžeta u prvih šest meseci godine, naime, prihodi budžeta iznosili su 521,5 miliona dinara, a za taj period potrošeno je 524,9 miliona dinara. Ukoliko bi opština u drugoj polovini godine prihodovala istu količinu novca, do kraja godine ostvarenje budžeta bi bilo tek milijarda i 43 miliona dinara, umesto milijarde i 356 miliona dinara, koliko je planirano.
Postoji još jedan problem, osim eventualno megalomanski planiranog budžeta, a to je da je republika, zbog kašnjenja opštine u izmirivanju obaveza, ukinula lokalnoj samoupra-
vi transfer. Do sada, prema saznanjima novinara Bečejskog mozaika, republika nije uplatila opštini oko 35-40 miliona dinara. Na internet sajtu Ministarstva finansija navodi se da je na dan 1. oktobra opština dugovala 1.071.677,05 dinara, a period kašnjenja je 12 meseci (rok za plaćanje računa je 45 dana).

Gorivo blokiralo račun

U vezi blokade opštinskog računa u sredu zbog duga od preko milion dinara, predsednik opštine Vuk Radojević izjavio je da je u pitanju „softver“ i „tehnika“.
„Određeni računi nisu plaćeni u roku od 45 dana i to je jedini razlog blokade, ništa drugo. To će biti rešeno ovih dana, sa NIS-om je juče dogovoreno i očekujem da te pare budu skinute sa računa i da sve bude u redu, i račun odblokiran“, rekao je Radojević. On je pojasnio da je reč o softveru za finansije koji registruje ukoliko neki račun „iskoči“ da je prekoračen rok za plaćanje, te da su pre nekoliko meseci bili u istoj situaciji. „Jedna škola je zaturila neki račun i nije donela u opštinu da se plati, i ‘ovi’ u republici su odmah registrovali, kažu, vi ste izašli iz 45 dana i obustavljamo vam transfer, čim platite odmah ćete dobiti transfer, dakle više je tehnika u pitanju“, kazao je predsednik opštine. Ovoga puta reč je o neplaćenom računu (računima) NIS-u za tekuću potrošnju goriva.

Ima i sitnijih budžetskih problema, kojima se, doduše, republički nivo vlasti ne bavi. U budžetu opštine postoje i stavke koje nisu „dirnute“. Recimo, za informisanje (po Zakonu o lokalnoj samoupravi opštine moraju da obezbede lokalno informisanje, a većina opština to i radi, sufinansirajući lokalne medije) u budžetu je predviđeno 4,5 miliona dinara. Od januara meseca do danas lokalnim medijima opština nije uputila nijedan dinar za informisanje uprkos tome da je sredinom godine (trebalo je da se uradi u januaru) raspisala konkurs. Od tada rezultati konkursa nisu čak ni objavljeni.
Sve u svemu, bez obzira na to što na dnevnom redu sednice lokalnog parlamenta neće biti rebalansa budžeta, očekuju se odbornička pitanja u vezi sa dugovima lokalne samouprave i ostalim nejasnoćama iz budžeta.
Postoje i nezvanične informacije o rebalansu: da je predlog rebalansa manje-više napravljen, ali predstavnici vlasti ga nisu prihvatili, te se, navodno, budžet ponovo prekraja. Pored toga, predstavnici vladajuće koalicije 30. septembra su održali koalicioni sastanak, koji je trajao oko četiri sata i – po glasinama – atmosfera nije bila prijatna. Sve navedeno govori u prilog tome da je opštinska kasa u ozbiljnom problemu.

R.M. i LJ.M.

Naplata poljarine

Knezi je o odluci o naplaćivanju poljarine rekao: „Kada je poljarina uvedena, imali smo dva načina da to rešimo, jedan je da opštinskom odlukom teretimo vlasnike poljoprivrednog zemljišta, a drugi, koji bi bio ispravniji, je da se sa svakim korisnikom sklopi ugovor, što je fizički bilo nemoguće, jer je u pitanju 3.500 korisnika. Poneli smo se praksom Srbobrana, gde je poljarina uvedena na isti način i funkcioniše bez problema, ali smo znali da ćemo, ako se pojavi prvi zahtev za ocenu zakonitosti toga, biti u problemu, jer takva odluka nije u ingerenciji lokalne samouprave. Pretpostavljam da opština Bečej neće moći dalje da primenjuje tu odluku, jer svakako bi trebao da se raspiše tender za uslugu koju može da plati ili lokalna samouprava iz budžeta ili pak korisnici“.
Nije jasno koliko poljočuvarska služba, odnosno firma Link FTO zarađuje od naplate poljarine. Naime, Knezi je rekao da oko 80 posto novca dobija iz budžeta opštine, dok je naplata poljarine 50-55 posto, to jest 4-5 miliona dinara. U vezi sa naplatom poljarine član Opštinskog veća za poljoprivredu Anđelko Mišković je za prošli broj Bečejskog mozaika izjavio da koliko on zna, naplata poljarine je oko 30 odsto, odnosno oko milion dinara.
Sve u svemu, Link raspolaže ili bi trebao da raspolaže ozbiljnim novcem, jer, kako je Knezi rekao: „Firma Link FTO je tokom prethodne tri-četiri godine iz budžeta dobijala oko 11-12 miliona dinara, a za 2013. godinu je budžet povećan gotovo tri puta i sada ima oko 35 miliona dinara iz opštinske kase. Nadam se da će se to odraziti na rezultate rada, pošto je reč o velikom novcu. Ukoliko lokalna samouprava odluči da se poljarina više ne naplaćuje kao javna dažbina, imaćemo varijantu da se firma finansira stoprocentno iz budžeta, ili je više neće biti. Nezvanično saznajem da žele da ukinu tu firmu (Link FTO), što ne smatram pametnim, jer je ta priča otišla daleko i Link ipak ima rezultata, međutim, problem je u tome što na tenderu za poljočuvarske usluge koji treba da se raspiše, Link FTO ne može da učestvuje pošto je opština većinski vlasnik“.