musicloverparadise.com

Becejski mozaik

Aktuelno

Intervju sa Sinišom Šijačićem, direktorom Doma zdravlja: Zdravstvo nije besplatno

Prošla godina će ostati upamćena kao godina svetske ekonomske krize, čije se posledice i kod nas osećaju na svim nivoima u društvu.

Sa ovom konstatacijom se saglasio i Siniša Šijačić, direktor Doma zdravlja, rekavši da se kriza osetila i u zdravstvu, a najviše se odrazila na investiranje koje je u znatnoj meri bilo smanjeno.
- Gro energije i finansijskih sredstava usmeravali smo na održavanje opreme koju posedujemo i nivoa zdravstvene zaštite koji smo postigli do početka 2009. godine. Međutim, i pored toga što su nam rebalansom opštinskog budžeta u prvom naletu sredstva smanjena za 30 posto, a kasnije i malo više, imali smo dobru saradnju sa lokalnom samoupravom i bitne stvari koje su dogovorene bile su poštovane. Nadam se da ćemo u 2010. godini nadoknaditi ono što je bilo planirano, a nije realizovano tokom 2009. godine, kao što je usavršavanje softverskog sistema, popravka i nabavke stomatološke opreme i slično.

Koliko se novca iz opštinskog budžeta usmerava u Dom zdravlja?

- Za 2009. godinu bilo je planirano 15,5 miliona dinara, a dobili smo oko 9. Za ovu godinu je predviđeno manje, oko 11 miliona dinara, ali ako se ispoštuje sve, biće više nego koliko smo dobili u 2009. godini.

Iako je bila krizna godina, ipak je bilo ulaganja i kupovine nove opreme.

- Prvo bih pomenuo neke aparate, uređaje i medicinsku opremu koju smo nabavili i platili ranije, a stizala je ili je puštena u funkciju tokom 2009. godine. Radi se o savremenom rendgen aparatu koji je postavljen u centralnoj zgradi Doma zdravlja, zatim o mamograf aparatu koji je u februaru 2009. godine pušten u rad i za njega smo kasnije preko vojvođanskog fonda za zdravstvo, odnosno Filijale za južnobački okrug, nabavili i dodatnu opremu, takozvani „buki“ sto sa pratećom opremom. Krajem  godine je stigao i aspirator koji je takođe ranije naručen i plaćen. Zahvaljujući donaciji Evropske unije Republika Srbija je dobila oko 250 sanitetskih vozila od kojih je preko Ministarstva zdravlja jedno sanitetsko vozilo sa kompletnom opremom dodeljeno Domu zdravlja u Bečeju. Sopstvenim sredstvima smo finansirali zamenu nameštaja u čekaonicama, kancelarijama i deo nameštaja u ordinacijama. Kupljena je oprema za rad informacionog sistema, računari, monitori, štampači, deo opreme za specijalističke ordinacije. Uveden je video nadzor i ugrađeni su klima uređaji. Renovirani su toaleti u celoj zgradi, koji su većim delom bili van upotrebe, jer su napravljeni pre 40 godina. U tome nam je pomogla lokalna samouprava koja je finansirala jedan deo i to je koštalo preko milion dinara. Kupljena je jedna profesionalna veš mašina čija je cena 620.000 dinara, zatim putničko vozilo („lada niva“) za oko 9.000 evra sa dodatnom opremom i obeležavanjem. Preko lokalne samouprave smo realizovali nabavku sanitetskog vozila (8+1) koje je namenjeno za prevoz pacijenata koji idu na dijalizu. Za to je izdvojeno oko 1,8 miliona dinara i sredstva za obeležavanje vozila. Sada imamo dobar vozni park, sedam saniteta koji mogu da se koriste u urgentnoj medicini, dva kombi saniteta za dijalizu (8+1) i tri putnička vozila, jedno za hitnu službu i po jedno u ambulantama u Bačkom Petrovom Selu i Bačkom Gradištu. I pored ovolikog broja vozila mi po normativu u smeni možemo da imamo samo jedno vozilo i jednog vozača, osim što radnim danima zbog transporta pacijenata na dijalizu u bolnice u Kikindi, Vrbasu i Novom Sadu, koristimo još jedno vozilo i imamo još jednog vozača. Ove godine treba da obavimo i generalni pregled vozila, a ukoliko bude sredstava, od dva putnička vozila koja su iz 1984. godine, ćemo jedno menjati i kupiti novo. Pored toga, od strane lokalne samouprave smo imali i druge vidove finansiranja kao što je zakup određenih prostora i finansiranje lekara i medicinskih sestara u Poljanicama.

Bilo je problema sa rendgen aparatom za koji prvo nisu stigli svi delovi i kasnilo se sa njegovim sklapanjem, a ubrzo posle puštanja u funkciju često je bio van upotrebe.

- Kako je reč o jednom od najsavremenijih aparata i prvom te vrste u Srbiji, serviseri su imali problema oko njegovog održavanja. Sa druge strane naša struja nije idealna, a aparat je osetljiv, pa je zbog promenljivog napona struje dolazilo do raznih oštećenja. Rendgen aparat sada radi, ali se još dešava da ponekad dan-dva nije u funkciji zbog sitnijih kvarova.

Postoji još jedan problem u vezi sa novim aparatima, a to je nedostatak stručnog kadra.

- Što se tiče mamografa, od februara prošle godine angažujemo dve doktorke iz Kamenice koje su odlični stručnjaci u ovoj oblasti. U međuvremenu naša doktorica Deana Mitrović je završila specijalizaciju iz radiologije, ali smo zbog velikog broja pacijenata i objektivne procene da nije bilo moguće očekivati da će jedna doktorica obaviti sve preglede, blagovremeno odlučili da angažujemo doktorice sa strane koje dolaze četvrtkom i tako smo izbegli neprijatnost zakazivanja pregleda na dva meseca i duže, ali zato se pregledi naplaćuju.

Evidentne su i gužve u laboratoriji i dugo se čeka. Da li će tu biti promene?

- Najveći pritisak trenutno imamo u medicinskoj dijagnostici, a tu spada rendgen-dijagnostika i laboratorija. Laboratorija je posebna problematika, jer u poslednjih nekoliko godina imamo višestruko povećanje broja raznih analiza iako smo i tu obnavljali opremu koja ima 50-60 posto veći kapacitet i trebala bi da daje efekte, ali već sada se pokazuje da više ne može da isprati broj analiza, to jest broj pacijenata. Nadam se da ćemo u saradnji sa lokalnom samoupravom moći da obezbedimo novi biohemijski aparat sa daleko većim kapacitetom koji bi trebao da omogući da se smanje gužve. Pored toga, prisutan je još jedan problem, a odnosi se na broj zaposlenih po  normativu, gde nam se između ostalih smanjuje i broj laboranata.

Izabrani lekar

Za svakog građanina, odnosno pacijenta vrlo je važno da ima svog izabranog lekara kako bi mogao da dobije adekvatnu medicinsku negu i zaštitu. Prema rečima direktora Doma zdravlja Siniše Šijačića, pravo da ispišu recept, osim u izuzetnim slučajevima, više nemaju doktori u specijalističkim ordinacijama, u hitnoj službi, u rehabilitacionom centru, u stomatologiji, već to može da učini samo izabrani lekar.

Tokom protekle godine bilo je pritužbi građana na rad hitne službe, ali i komentara da je u rekordnom roku izašla na lice mesta.

- Na rad hitnih službi je uvek bilo i biće različitih komentara jer su one udarne službe u smislu da su svima vidljive. Bilo je i primedbi i pohvala, ali sve primedbe koje su došle do nas i koje smo analizirali,  su bile zasnovane na utisku. Ranijih godina se dešavalo da su se građani žalili da hitna služba nije došla za 15 minuta, a razlog je bio to što se u tom trenutku nalazila u nekom od okolnih mesta. Problem koji se u takvim situacijama javlja je što po normativu možemo da imamo samo jednu ekipu u smeni i jednu terensku ekipu. Ranije je to drugačije funkcionisalo - sada se sve menja. Uvek je najveći problem bio između očekivanja pacijenata i realnih mogućnosti, jer ljudi misle da je zdravstvo besplatno, a zdravstvo je jako skupo. Sad se to više oseti pogotovo što država ima sve manje para i po novim pravilima mnoge usluge nisu više besplatne. Kada govorimo o efikasnosti hitne službe, želeo bih da skrenem pažnju građanima na broj telefona na koji se ona poziva kako bi se izbeglo nepotrebno gubljenje vremena u hitnim slučajevima, gde je svaki minut veoma važan. Kada se poziva sa fiksnog telefona broj hitne službe u Bečeju je 94, a kada se zove sa mobilnog telefona onda je 021-6910-124. Ukoliko se sa mobilnog telefona pozove 021-94, dobićete hitnu službu u Novom Sadu i onda nastaju komplikacije.

Novi grip - Počela vakcinacija đaka

Vanredna vakcinacija đaka protiv novog gripa izazvanog virusom A H1N1 je, prema najavama ministra prosvete Žarka Obradovića, trebala početi 19. januara.
Međutim zbog preporuka koje su upućene školama, o načinu i organizaciji imunizacije dece, bilo je potrebno prvo da se održe roditeljski sastanci, na kojima bi se roditeljima pružile tačne informacije o važnosti vakcinacije i istovremeno bi se roditelji pismeno saglasili sa vakcinacijom svoje dece. U bečejskim školama ta procedura je završena prošle nedelje, a dodatne količine vakcina, 1320 doza, su u bečejski Dom zdravlja stigle 20. januara.
Prema rečima doktorice Kosane Nešić, spiskovi sa imenima dece čiji su roditelji potpisali saglasnost za vakcinaciju su dostavljeni Dečjem dispanzeru i imunizacija đaka je počela 2. februara. „Po dostavljenim spiskovima prijavljeno je 62 učenika, što je veoma mali broj i očekujemo da će se u narednom periodu spiskovi dopunjavati. Prvih deset doza vakcina je dato u utorak. Inače u prvom krugu vakcinacije utrošeno je 82 doze vakcina, za decu iz rizičnih grupa, a kasnije i za drugu koja su na ovaj način želela da se zaštite od novog gripa. Revakcinu je dobilo 16 dece uzrasta do 8 godina“, rekla je Nešić.
Tokom protekle tri nedelje u Bečeju nije bilo evidentiranih novih slučajeva oboljevanja od „svinjskog gripa“, a od početka vakcinacije do 29. januara vakcinisano je oko 1300 građana Bečeja.

LJ.M.

Koji su planovi za 2010. godinu?

- Prvo bih naveo sajt Doma zdravlja www.dzbecej.rs, odnosno radnu verziju, gde se mogu potražiti najvažnije informacije počev od brojeva telefona, o službama i vrstama usluga, zaposlenima, pravima i novinama koje se uvode u zdravstveni sistem. Najveća investicija koju planiramo za 2010. godinu je nabavka biohemijskog aparata za laboratoriju, a cena je između 2,5 i 3,5 miliona dinara nezavisno od marke i kapaciteta, plus PDV. O tome sam već razgovarao sa predstavnicima lokalne samouprave. Pored toga, još od 2005. godine je u planu da se oformi odeljenje za kućno lečenje koje je u Bečeju potrebno imajući u vidu da ima mnogo starih ljudi kojima su ovakve usluge neophodne i nadam se da ćemo to ove godine uspeti da realizujemo. Postoje tu i drugi planovi, kao što je renoviranje Dečjeg dispanzera, ali i onih koji su dugoročni, a po zakonu imamo mogućnosti, na primer, da otvorimo porodilište ili manji stacionar - rekao je Siniša Šijačić.

LJ.M.




Rate this item
(0 votes)
back to top