Izveštaj sa zakašnjenjem: Sto dana vlasti

Povodom sto dana rada nove lokalne vlasti, doduše sa više od mesec dana zakašnjenja, predsednik i zamenik predsednika opštine Bečej Vuk Radojević i Tamara Ivanišević prošlog četvrtka na konferenciji za novinare u gradskoj kući govorili su o tome šta je lokalna vlast uradila u protekla tri i po meseca i šta planira da uradi u narednom periodu.

Mada je u najavi konferencije za novinare pisalo da će se novinarima obratiti i predsednik Skupštine opštine Peter Knezi, koji je do majskih izbora bio predsednik opštine, to se iz nepoznatih razloga nije desilo, naime, Knezi je konferenciju za novinare pratio iz „gledališta“ (sedeo je među novinarima).
Predsednik opštine je najpre govorio o tome šta je nova vlast, sastavljena od Srpske napredne stranke, Liberalno-demokratske partije, Srpskog pokreta obnove i nekadašnjih članova Saveza vojvođanskih Mađara, koji su oformili civilnu organizaciju „Za Bečej“, zatekla u opštini u julu mesecu prilikom preuzimanja vlasti. Radojević je rekao da je nova vlast od prethodne, kojom je rukovodio njegov sadašnji koalicioni partner Knezi, „nasledila“ dug od 220 miliona dinara. „Pored toga, mora se uzeti u obzir i dug JP Toplana prema Srbijagasu u iznosu oko 80 miliona dinara, kreditne obaveze u visini od oko dva miliona evra, što govori da je finansijsko stanje izuzetno loše, ali mi ćemo u narednom periodu, kao što smo i u ovih prvih sto dana radili, biti racionalni, domaćinski orijentisani i pokušati da ovaj deficit svedemo na minimum“, rekao je Radojević. Prema njegovim rečima, dug od 220 miliona do kraja novembra je smanjen na 160 miliona dinara. „Očekujemo da ovakvim pristupom u toku iduće godine što pre saniramo sve tekuće obaveze, kako bismo imali relaksiran i razvojno orijentisan budžet“, objasnio je predsednik opštine.
Predsednik opštine je govorio o racionalizaciji u Opštinskoj upravi: radno vreme zaposlenih je od 7 do 15 časova (ne kao ranije, do 14 časova), a to je rezultiralo smanjenjem broja prekovremenih sati; zaposlenima po ugovoru o delu ili o privremeno-povremenim poslovima, takvih je oko 30, nisu produženi ugovori; za mesec dana je oko 300.000 dinara manje potrošeno na gorivo nego ranije; ukinut je tzv. dodatak na platu u iznosu od 12.000 dinara mesečno koji su imali svi zaposleni u opštini.
Od konkretnih rezultata navedeno je da su povećanjem cene zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta značajno povećani prihodi opštinskog budžeta u odnosu na prethodni zakup, 2010. godine. Ove godine je prosečna cena zakupa hektara bila 322,5 evra, a 2010. godine 110,2 evra. Opština je ove godine od zakupa zemljišta zaradila 454.417 evra (40 procenata od ukupnog prihoda), a pre dve godine 164.278 evra.
Otvorena je, zatim, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, ali je za opremanje kancelarije Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu još prošle godine odobrio milion dinara. Svrha te kancelarije je da pomogne preduzetnicima i privrednicima opštine, kada su u pitanju predpristupni fondovi Evropske unije ali i pokrajinski i republički konkursi.
Urađena je rekonstrukcija 2.300 metara regionalnog puta E-122 između Bečeja i Bačkog Petrovog Sela, a rekonstrukcija preostalih 2.100 metara očekuje se u prvoj polovini iduće godine. Investicija državnog javnog preduzeća Putevi Srbije vredna je više od tri miliona evra. „Zahvalnost dugujemo dobroj komunikaciji i razumevanju nadležnih organa, pre svega preduzeću Putevi Srbije, sa kojim je postignut dogovor da se pristupi izradi projektne dokumentacije kako bi se 2013. godine izveli radovi na uspostavljanju kružnog toka na ulazu u Bečej iz pravca Novog Sada i Novog Bečeja. Povoljno je to što će Putevi Srbije u celini snositi troškove izrade projektne dokumentacije i izvođenja radova, a oni se mere desetinama miliona dinara. Ova nova i moderna saobraćajnica će olakšati i povećati bezbednost učesnika u saobraćaju“, rekla je novinarima zamenica predsednika opštine Tamara Ivanišević.
Među rezultatima rada nove vlasti je i modernizacija i proširenje delatnosti Vodokanala i nabavka mašina i opreme, a planirano je i povezivanje svih bunara, bušenje novih i automatizacija kontrole njihove eksploatacije. Ugovorena je sanacija jednog bunara u Bečeju, a radovi bi trebali biti započeti narednih dana.
Pomenuto je i rešavanje problema u Toplani: za oko 100 dana otklonjeno je petnaest havarija na vrelovodu i smanjen je gubitak na mreži sa 80 na 20 m3 tople vode. Navedeno je da je urađena studija izvodljivosti korišćenja geotermalne vode u sistemu daljinskog grejanja. Uvedeno je i petnaest novih objekata kolektivnog stanovanja u sistem delitelja energije.

Najavljeno: studija opravdanosti izgradnje banje, investitori, razvoj turizma

Ivanišević je rekla da je zahvaljujući zalaganju lokalne samouprave dobijena dozvola za korišćenje geotermalne bušotine, kapaciteta 20 litara u sekundi, koja bi trebala da ima dvostruku namenu: voda bi se koristila za potrebe eventualne banje u Bečeju i za grejanje u opštini. „Zajedno sa bušotinom nasledili smo i dug, jer je Fond za kapitalna ulaganja obećao da će troškove bušenja snositi u celini, međutim, do sada za ovaj posao nije plaćen ni dinar, i dug prema NIS-u sa kamatama sada iznosi 52 miliona dinara, što dodatno opterećuje budžet opštine. U toku su intenzivni razgovori sa nadležnima u Fondu i imamo uveravanja da će taj dug biti plaćen“, rekla je zamenica predsednika opštine.
O eventualnoj izgradnji dugo najavljivane bečejske banje, ona je rekla: „U vezi izgradnje banje u toku su pregovori i razgovori sa predstavnicima i srpske i mađarske vlade, nadamo se da ova započeta priča ima perspektivu, a radi se i studija opravdanosti izgradnje banje, koja treba da nam pokaže kakve korake treba da preduzimamo dalje“.
U oblasti privrednog razvoja, prema rečima predsednika opštine, takođe ima rezultata. Pomenuo je dolazak francuske firme „Kivonj“ u Bečej, koja je po ceni od 29 miliona dinara kupila halu „Fadipa“ (koji je u stečaju), u kojoj je planirana proizvodnja poljoprivrednih priključnih mašina početkom 2013. godine i zapošljavanje 60 radnika. Radojević je rekao da je sa nemačkom firmom „ST Energia“ potpisan sporazum o razumevanju o izgradnji solarnog parka u industrijskoj zoni. Investitor planira kupovinu parcele od 6 hektara i njeno opremanje za proizvodnju električne energije kroz solarne ćelije i zapošljavanje do 30 radnika. U toku je postupak zakupa gradskog građevinskog zemljišta.
Rečeno je da je češka firma „Favorit“ zakupila magacin teritorijalne odbrane, koji je u vlasništvu opštine, gde uskoro treba da pokrene proizvodnju bicikala, tačnije njihovo sklapanje, a da je srpsko-američka firma „Techno Soft“ poslala pismo o namerama lokalnoj samoupravi, jer je zainteresovana za kupovinu placa i izgradnju pogona za proizvodnju robotizovanih mašina višestrukih namena. Početak investicije planiran je u prvom kvartalu 2013. godine. Počela je proizvodnja paleta u proizvodnoj hali „Bečejka FSH“, a lokalna samouprava je spremna da vlasnicima firme pruži podršku u početnoj fazi rada. Najavljen je dolazak holandske firme „Champion-Tehnology“ koja je zainteresovana za gradnju pogona za proizvodnju aditiva za upotrebu u naftnoj industriji.
Što se tiče unapređenja turizma, predstavnici lokalne vlasti objasnili su da je u toku izrada projekata za infrastrukturne objekte koji imaju turistički značaj, izrada projekata novih turističkih usluga, zajedničke aktivnosti sa Vodama Vojvodine i Pokrajinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture u vezi sa konkursima za rekonstrukciju prevodnice, izrada projekta Vidikovac, organizovanje prodaje suvenira opštine Bečej. U fazi izrade je i plan strategije razvoja turizma.

Čekajući sud i tužilaštvo

Predstavnici lokalne vlasti rekli su da su u proteklom periodu uspostavili, obnovili i razvili kontakte. Bečej je prvi put posetio ambasador Japana, u zvaničnoj poseti je bio i ambasador Mađarske, savetnik ambasadora Rusije i ataše za kulturu, kao i predstavnice ruske Istrinske oblasti, sa kojom je obnovljena saradnja.
Zahvaljujući, kako je rečeno, angažovanju lokalne vlasti i dobroj saradnji i kvalitetnoj političkoj komunikaciji „po vertikali“, očekuje se vraćanje suda i tužilaštva u Bečej.
Radojević i Ivanišević su pomenuli i aktivnosti iz drugih oblasti, kulture, turizma, sporta. Istakli su značaj formiranja sportskog saveza opštine Bečej, čiji je cilj, osim promovisanja i razvoja sporta, da omogući ravnomerno dodeljivanje novca sportskim društvima i kontrolu trošenja. U brošuri o sto dana vlasti navodi se i da je, kao početak akcije vraćanja u Bečej uglednih i uspešnih građana, postignut dogovor sa kajakašima olimpijcima, Markom Novakovićem, Dejanom Terzićem i Markom Tomićevićem, da svoje karijere nastave u Bečeju.
Predsednik opštine je na konferenciji za novinare saopštio da lokalna vlast planira da u najskorije vreme formira Medija centar, koji bi trebao da bude smešten u zgradi Gradskog pozorišta i opremljen multimedijalnom opremom. Medija centar će biti višenamenski prostor koji će, kako je objašnjeno, istovremeno služiti kao info-centar opštine, pres centar u kome će se održavati bitnije konferencije za štampu, TV studio, reprezentativna kancelarija opštine kao i ekstenzija Gradskog pozorišta u kojoj će se organizovati tribine, predavanja i prezentacije. Predsednik opštine, međutim, nije rekao koliko će da košta formiranje, a zatim i rad Medija centra, te da li je za te namene moguće naći novac u opštinskom budžetu u ekonomski veoma teškoj situaciji.
Radojević je najavio da će lokalna samouprava da osnuje „sopstvene medije“. Ta njegova izjava izazvala je reakciju srbijanskih medijskih udruženja. (O medijskoj situaciji u Bečeju čitajte u posebnom tekstu.).

LJ.M.