trg_fontane
Ako želimo da budemo sarkastični, možemo da kažemo da od kada je Mrkonjić izgovorio „istorijsku rečenicu“ o završetku „onih“ radova pre roka, u Srbiji maltene sve kasni. Tako je i u Bečeju.
Retko se dešava da najavljene investicije počnu na vreme i da se završe u predviđenom roku, a pre roka nikada se ništa ne završava, mada je moguće da će se i to desiti baš u Bečeju, i baš ove godine. Reč je o rekonstrukciji Iđoškog puta. Radovi su započeti 12. oktobra, planirano je da „Bačkaput“ za 60 dana izgradi 2,5 kilometra puta širine tri metra i uredi deo neposredno pored saobraćajnice. Za dvadesetak dana asfaltirana je deonica od oko 1.000 metara, a preostalih 1.500 metara se upravo priprema za nanošenje asfaltnog sloja. Ako ne bude bilo zastoja, postoji verovatnoća da za taj posao neće biti potrebno 60 dana koliko je planirano. Inače, rekonstrukcija Iđoškog puta se finansira sredstvima prikupljenim od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta (20 miliona dinara).
S druge strane, rekonstrukcija oko 2,5-3 kilometra regionalnog puta R-122 između Bačkog Petrovog Sela i Bečeja u startu je kasnila godinu dana, a mašine „Bačkaputa“ su se pojavile na izlasku iz sela 6. septembra. Za rekonstrukciju oko tri kilometra puta Javno preduzeće „Putevi Srbije“ obezbedilo je 65 miliona dinara, a posao je trebao biti završen do sredine oktobra meseca. Rok je „probijen“, asfaltiranje još traje, mada stručnjaci kažu da se radi sporo, jer se radi temeljno. Za sada se ne zna kada će rekonstrukcija dela puta R-122 biti završena.
Ostale velike investicije koje je lokalna vlast najavljivala nisu ni na vidiku, doduše, pre oko dve nedelje je započeta izgradnja Deltinog poslovno-tržnog centra u centru grada, koja je prethodno nekoliko puta odlagana.
Što se tiče pre nekoliko godina najavljene izgradnje „veeelikog“ Valdi supermarketa, takođe u centru grada, izgleda da od toga neće biti ništa. Plac gde je trebalo da nikne supermarket odavno je zarastao u korov. 
Slična je situacija i sa rekonstrukcijom kuće braće Tan pored Doma zdravlja. Projekat pretvaranja ruinirane zgrade poznatih Bečejaca u spomen kuću godinama postoji, ali zgrada, u kojoj žive beskućnici, i dalje propada. Nedavno je bila raspisana javna nabavka za izbor izvođača radova koji će da rekonstruiše makar deo kuće za 10 miliona dinara (novac je obezbedio Fond za kapitalna ulaganja), ali je izabrani ponuđač odustao od posla. Sada se očekuje objavljivanje nove javne nabavke (Fond je obezbedilo dodatnih 20 miliona dinara), te bi radovi, u najboljem slučaju, mogli da počnu sledeće godine.
Sledeća super-mega investicija koju je svaka vlast obećavala od 2000. godine naovamo je izgradnja bečejske banje, međutim, javnost, osim da se projekat priprema i da je raspisan tender za izgradnju geotermalne bušotine, ne zna ništa o sudbini tog „projekta“.
O sto puta obećanoj bečejskoj plaži više niko ništa ne sme ni da pita – sva je prilika da će Bečej ostati grad na obali reke Tise bez plaže, kao što je ostao i bez poklon-mosta koji sada povezuje Adu i Padej.
Izgradnju proizvodnih pogona i fabrika u industrijskoj zoni i otvaranje 500 ili 800 novih radnih mesta (broj radnih mesta se menja zavisno od toga koji predstavnik lokalne vlasti priča o tome) više niko i ne pominje.
Opravdanje, hvala bogu, postoji: kriza je. I pre i nakon roka. Do trenutka raspisivanja sledećih izbora, jer tada će se ponovo najavljivati investicije, rekonstrukcije i nova radna mesta.
Kristina Demeter Filipčev
