musicloverparadise.com

Becejski mozaik

Aktuelno

Nacionalna konferencija „Šampioni lokalnog razvoja“: Bečej je šampion za efikasnu upravu

Bečej, Šabac, Niš i Kruševac proglašeni su 3. jula šampionima lokalnog razvoja 2018/2019. godine na konferenciji Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Razvojne agencije Srbije.

Priznanja su im dodeljena za reformu administracije i unapređenje kvaliteta života u lokalnoj zajednici, privlačenje investicija i uspostavljanje saradnje sa privredom.

Dodela priznanja „Šampionima lokalnog razvoja“ 2018/2019. godine upriličena je na nacionalnoj konferenciji u Beogradu u drugom ciklusu takmičenja za gradove i opštine u organizaciji NALED-a i RTS-a pod pokroviteljstvom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u partnerstvu sa Razvojnom agencijom Srbije.

Šampionsko mesto u kategoriji „Efikasna uprava“ pripalo je opštini Bečej, a u toj kategoriji drugoplasirana je Vrnjačka Banja.

Predsednik opštine Dragan Tošić rekao je da je opštini Bečej dodeljeno priznanje za šampiona za efikasnu upravu zbog inovacija u lokalnoj samoupravi, prevashodno za uvođenje softvera „order“ koji omogućava efikasniji rad uprave i uštede, ali i zbog toga što je opština Bečej četvrta opština u Srbiji – ne računajući gradove – po brzini izdavanja građevinskih dozvola.

U kategoriji „Privlačenje investicija“ šampionsko zvanje poneo je Niš, dok je vicešampion Vranje. Prvo mesto u kategoriji „Podrška privredi“ pripalo je Šapcu, a drugo Staroj Pazovi. Najbolji u kategoriji „Servis građana“ i dvostruki šampion u drugom ciklusu je Šabac, u pratnji Mionice kao vicešampiona. Kada je reč o kategoriji „Promocija turizma i kulture“ šampion je grad Kruševac, a vicešampion Loznica.

Priznanja i sertifikate predstavnicima šampionskih opština i gradova uručili su potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, predsednik IO NALED-a Dejan Đokić i direktorka Sektora za planiranje i razvoj u RAS Ana Žegarac, s predstavnicima Radio-televizije Srbije i Udruženja novinara Srbije. U ime opštine Bečej priznanje je primio član Opštinskog veća zadužen za oblast privrede i zaštite životne sredine Dragan Kovačev.

Na konferenciji je saopšteno da više od dve investicije godišnje privuče tek svaka osma opština u Srbiji, dok manje razvijene sredine ne prepoznaju sopstvene potencijale kao priliku da nadomeste manjak ulaganja. Rešenje za bolje rezultate trebalo bi da potraže u jačanju uloge kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER) i osnaživanju lokalnih zanatskih udruženja. To su neki od zaključaka istraživanja NALED-a u okviru projekta koji je podržala Razvojna agencija Srbije u cilju izrade preporuka za jačanje kapaciteta i kreiranje mera za podsticanje lokalnog razvoja. Podaci pokazuju da kancelarije za LER ima čak 88 odsto opština i gradova, ali nemaju dovoljno visoku poziciju i autonomiju u administraciji, kao ni odgovarajuću ulogu jer se značajno više bave pripremom donatorskih projekata nego brigom o privredi i ulaganjima.

Uz to, lokalne vlasti nedovoljno komuniciraju s privatnim sektorom. Privredni savet ima samo polovina samouprava i tek svaka četvrta anketira privredu da bi saznala njene potrebe. To je posebno uočljiv problem na primeru utvrđivanja visine lokalnih taksi gde 61 odsto opština nije o ovom pitanju konsultovala privredu ili ne zna da li je to učinila.

„Svi mi koji poslujemo ovde, svoj prvi kontakt sa državom ostvarujemo preko opština. Zato su nam potrebne stručne službe koje će biti naš kontakt sa državom i neko ko nam pomaže da nađemo radnu snagu ili proširimo poslovanje. Zato NALED daje konkretne predloge kako osnažiti ova opštinska odeljenja. Lokalnim samoupravama preporučujemo da ojačaju poziciju kancelarija za LER kao službe za brigu o privredi, povere im izradu i sprovođenje strategije razvoja i koordiniranje Privrednim savetom, kao i da ih uključe u donošenje strateških odluka i obezbede obuke zaposlenima. U tome su u velikoj meri uspeli naši šampioni lokalnog razvoja i danas im odajemo posebno priznanje“, rekao je Dejan Đokić, predsednik Izvršnog odbora NALED-a na nacionalnoj konferenciji „Šampioni lokalnog razvoja“.

Prema njegovim rečima, razvoju kancelarija može da pomogne i država kroz poveravanje nadležnosti u domenu dodele podsticaja, prostornog planiranja i obrazovanja, a važan signal opštinama poslalo bi imenovanje državnog sekretara za lokalni ekonomski razvoj u okviru Ministarstva privrede, kao i pokretanje nacionalnog indeksa konkurentnosti gradova i opština.

Priznanja i novinarima

Priznanja su uručena i novinarima, pobednicima konkursa „Reforma lokalne administracije u službi ekonomskog razvoja“ koji su realizovali NALED i UNS uz podršku RAS-a. Prvo mesto osvojila je novinarka dnevnog lista Kurir Slavica Tomčić, drugo novinar RTV Kruševac Slobodan Radičević, a treće novinarka RTS-a Tamara Tankosić.

Osim promocije investicija i jačanja lokalne privrede, istraživanje je pokazalo da veliki neiskorišćeni potencijal leži u kulturnom nasleđu i veštinama nezaposlenih žena koje poznaju tradicionalne tehnike izrade rukotvorina. U Srbiji deluje preko 500 zanatskih udruženja, kojima nedostaje sistemska podrška da bi postali centri ekonomske aktivnosti na lokalu.

Dok je izrada tradicionalnih proizvoda drugi najveći prihod poljoprivrednih gazdinstava u EU, kod nas je više od polovine žena u ruralnim krajevima formalno nezaposleno i 60 odsto nema pravo na penziju. Uz obuku i brendiranje ponude u turizmu, udruženja koja su učestvovala u istraživanju mogla bi da uposle više od 500 porodica na poslovima izrade rukotvorina. Najčešći vid podrške opština je ustupanje prostora bez nadoknade ali tek polovina udruženja dobija takvu pomoć, a manje od 5 odsto ima kanal za plasman kroz prodavnicu, dok 30 odsto nema i-mejl kontakt, a tek svako deseto udruženje ima internet prezentaciju. Samo 43 odsto članica prošlo je obuke, tako da se većinom ovim poslom bave povremeno i amaterski.

Šta je „order“?

Opština Bečej je za priznanje „Šampion lokalnog razvoja“ konkurisala softverom „order“ u oblasti poslovanja s indirektnim budžetskim korisnicima, mada taj softver pokriva i druge oblasti, recimo, kadrovske poslove.
Tim softverom, koji u Bečeju funkcioniše oko godinu dana i u tom obimu je zasad jedini u Srbiji, s lokalnom samoupravom je povezano 30 indirektnih korisnika opštinskog budžeta, te je finansijska komunikacija s njima omogućena preko interneta (dokumenta se prosleđuju elektronski u Odeljenje za finansije Opštinske uprave, s digitalnim potpisom) i umesto ogromnog broja transakcija i papirologije isplata korisnicima obavlja se jednim klikom. Plaćanja u samoj opštini se takođe obavljaju zahvaljujući tom softveru.
Za godinu dana funkcionisanja „ordera“ utvrdilo se da su korisnici zadovoljni, kao i načelnik finansijskog odeljenja opštine, jer je olakšan finansijski deo posla.

Lokalne samouprave treba da obezbede prostor za rad udruženja, pomognu u obuci i nabavci opreme, repromaterijala i pakovanja, zaštiti porekla proizvoda i prodaji – otkupom rukotvorina za protokol gradonačelnika ili predsednika opštine, navodi se u preporukama NALED-a.

U Bečeju festival zanatstva

U Bečeju civilni sektor niz godina prepoznaje važnost izrade tradicionalnih proizvoda, te se godišnje makar jednom organizuje etno bazar, a u septembru se očekuje i novina, festival „Manufestacija“ koji bi trebalo da bude održan 15. septembra na gradskom trgu u Bečeju. Festival ima i internet i Fejsbuk stranicu, doduše, zasad s veoma malo informacija, ali se navodi da je reč o skupu entuzijasta, koji žele u našem okruženju da promovišu i podstiču razvoj zanatstva i drugih veština. Na „Manufestaciju“ se pozivaju  zanatlije, umetnici i poznavaoci drugih veština da se pridruže u promociji ideje „uzmi stvari u svoje ruke“ (ili „uradi sam“).
Zainteresovani za učešće mogu se prijaviti na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili popunjavanjem prijave u pozorišnom klubu.
Pravo izlaganja imaju zanatlije i umetnici sa teritorije opštine Bečej. Organizatori festivala su opština Bečej, Gradsko pozorište, Kancelarija za mlade, Eko Bečej i „The Mighty Mighty Bechejs“.

Takođe, država može da pomogne uspostavljanjem nacionalne etno galerije u Beogradu, plasmanom rukotvorina kroz državni protokol, ali i podsticajima za pokretanje zadruga i samozapošljavanje žena koje proizvode rukotvorine. Politiku podrške trebalo bi da zaokruži donošenje Zakona o zanatstvu i formiranje Zanatske komore Srbije, ali i programi poput inicijative za upošljavanje „1.000 žena“ koju su pokrenuli Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Etno mreža i NALED i kreirali 8.000 dana radnog angažovanja za žene na selu.

Priredio R.M. (Izvor: NALED)






Rate this item
(2 votes)
back to top