trg_fontane
U Srbiji je ove jeseni umesto očekivanih 550.000 hektara pšenicom zasejano 490.000, od toga 261.000 hektara u Vojvodini. To bi trebalo da bude dovoljno za domaće potrebe, procenjuju stručnjaci iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Oni kažu da je suša učinila svoje, zemljište je bilo suvo i tvrdo, pa se i setva odužila u iščekivanju kiša i iole povoljnije vlažnosti tla, tako da je oko 60 posto pšenice posejano nakon optimalnog roka.
Neuobičajeno topli dani u decembru, a sad i ova kiša odgovara mladoj pšenici, jer sada niču i kasno zasejane biljke, mada bi bilo daleko bolje da je bilo više kiše, objašnjavaju stručnjaci. Ukoliko bi lepo vreme potrajalo još desetak dana, pšenica bi bez problema dočekala i sneg.
Sadašnje stanje na terenu ne obećava rodnu godinu, ali se ne očekuju veliki gubici. Jedinu opasnost mogu predstavljati izuzetno niske temperature, iako ih meteorolozi ne najavljuju.
Posledice jesenje suše i kasne setve će se osećati i tokom proleća.
O stanju useva u bečejskom ataru Blaža Stajić, vlasnik firme Ratar-promet koja okuplja oko tri stotine kooperanata, kaže: „Naše parcele su zasejane u optimalnom roku, oko 10. oktobra, i usev nije tako dramatično loš kakva je bila suša. Ova kiša je dobrodošla i pšenica je živnula, tako da nada postoji, ali kod onih poljoprivrednika koji su kasnije posejali, ona još nije nikla. Šta će biti sa usevima i kada će nići, još se ne zna, zavisi od vremenskih prilika, ako bude bilo toplo i vlažno, ima šanse da uskoro nikne, a ako ’smrzne’ onda neće nići do proleća. To neće biti dobro. Mi smo zasejali uglavnom domaće sorte pšenice, pošto su se prošle godine dobro pokazele i kvalitetne su, a ako ove zime bude padavina, očekujemo solidan rod. Međutim, trenutno su nam najveći problem poljski miševi koji opasno napadaju i uništavaju useve, pa moramo dežurati i trovati ih, a to se radi ručno, pa će i to uticati na prinos i poskupeti proizvodnju“.
Zemljoradnička zadruga „Tisa“ iz Bačkog Petrovog Sela okuplja 75 zadrugara i nekoliko stotina kooperanata i predstavlja klasičan tip zadruge koja se prvenstveno bavi organizovanjem poljoprivredne proizvodnje.
„Za sada nismo uspeli da krenemo u sopstvenu proizvodnju, jer smo tek nedavno povratili zadružnu zemlju. Sada obavljamo samo organizovanje poljoprivredne proizvodnje, obezbeđujemo nabavku jeftinog i adekvatnog semenskog materijala, veštačkog đubriva i zaštitna sredstva, a potom, naravno, i adekvatnu realizaciju gotove robe. Zadruga se bavi žitaricama, uljaricama, povrćem, u selu organizujemo i otkup tovnih svinja, ali i razne druge aktivnosti, počev od edukacije poljoprivrednih proizvođača, pa do turističkih i raznih drugih programa. Mi smo praktično zadruga koja želi da učestvuje u životu sela“, kaže Ištvan Šterbik, direktor zadruge.
ZZ „Tisa“ sa svojim zadrugarima i kooperantima posluje na oko 400 hektara, a oko 70 posto tih površina je zasejano na vreme.
„Preostalih 30 posto površina poljoprivrednici, verovatno zbog suše, nisu mogli da obrade i da urade setvu ili su čekali kišu, međutim, ispostavilo se da nije vredelo čekati. Mi smo slušali savete stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta o tome do kada nije kasno za setvu, a kad je prošao taj rok, nismo ni organizovali, niti smo savetovali poljoprivrednicima da ulaze u nesigurnu proizvodnju. Već na početku sezone setve imali smo obezbeđen semenski materijal, i domaće i strane sorte, ali smo se najvećim delom bazirali na domaće, a nabavljali smo i sorte po želji naših zadrugara, tako da svako ko se javio na vreme mogao je da dobije željenu vrstu semenske robe i veštačkog đubriva. Što se tiče stanja useva, ono je zadovoljavajuće, ali ne na svakoj parceli. Sada bi bilo najbolje da padne solidna količina snega da pokrije pšenicu, a posle polako da se topi što bi obezbedilo potrebnu vlažnost za razvoj biljke“, rekao je Šterbik i dodao da osim problema sa sušom problem su i glodari, te se mora izvrši i adekvatna zaštita, što će poskupeti proizvodnju, ali će uticati i na rod.
Što se tiče cene ovogodišnjeg roda pšenice, Šterbik kaže da zadrugari prate kretanja na domaćoj i na berzama većih gradova u Evropi i tu postoje izvesna odstupanja. „U odnosu na svetske cene pšenice kod nas se ona pomera naviše, nisu to velike promene, ali se ipak sitnim koracima kreće nagore, sada je iznad 18 dinara, a sa druge strane, nema velikog prometa. Prošle nedelje je na novosadskoj berzi bilo ukupno 2.300 tona prometa. Izgleda da sadašnje vreme nije pogodno za trgovinu, jer nemamo mogućnosti ni za izvoz, ni za neke druge transakcije“, kaže direktor zadruge.
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu, pšenica ovogodišnjeg roda je 12. decembra dostigla cenu od 18,80 dinara, i skuplja je nego u zemljama u okruženju i na najznačajnijim svetskim berzama. U Mađarskoj se pšenica prodaje za 17,20 dinara, u Ukrajini za 16 dinara, u Rusiji za 15, u SAD za 16,35, a u Francuskoj je njena cena 18,55 dinara.
LJ.M.
