Slučaj OŠ „Petefi Šandor“ otvara pitanja o obrazovnom sistemu uopšte: Peticiju protiv zatvaranja škole potpisalo 2.500 ljudi

  15 februar 2019
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

U Osnovnoj školi „Petefi Šandor“ u Donjem gradu 4. februara je započeto potpisivanje peticije protiv zatvaranja škole. Kako je objavljeno na društvenim mrežama, građani peticiju mogu da potpišu radnim danima od 8 do 18 časova u zgradi škole, a postoji mogućnost i onlajn potpisivanja. Prema podacima novinara, za dva dana akcije je prikupljeno oko 2.500 potpisa. Peticiju su podržala i udruženja, MKD „Petefi Šandor“, civilna organizacija Umetničko takmičenje srednjoškolaca, Krug intelektualaca „Braća Tan“…

Naime, u Bečeju kruže priče o tome da će ta škola, koju pohađa 253 đaka, većinom na mađarskom nastavnom jeziku, nakon izrade akta o mreži osnovnih škola u Bečeju, biti zatvorena.
S tim u vezi je opštinski odbor Saveza vojvođanskih Mađara 24. januara na konferenciji za novinare saopštio da se zauzima za opstanak škole, a Savet roditelja škole „Petefi Šandor“ je 1. februara glasao za pokretanje peticije kako bi se sprečilo zatvaranje obrazovne ustanove i o tome je obaveštena javnost na konferenciji za novinare na koju su pozvani samo novinari koji izveštavaju za glasila na mađarskom jeziku.

U vreme pokretanja peticije
nije bilo zvaničnog predloga o zatvaranju škole

Peticija protiv zatvaranja škole je pokrenuta uprkos tome što zasad ne postoji zvaničan predlog ili dokument o eventualnom budućem zatvaranju škole „Petefi Šandor“. Naime, lokalna samouprava do kraja marta meseca treba da uputi akt o mreži osnovnih škola Ministarstvu prosvete, ali taj akt još nije izrađen. Sačinjen je samo elaborat kojim su obuhvaćeni podaci o svim školama na teritoriji opštine Bečej. Budući akt o mreži osnovnih škola trebalo bi da bude usvojen na sednici bečejskog parlamenta, a potom, do 27. marta, treba da bude upućen Ministarstvu prosvete na usvajanje.

Pre svega toga, kako je rekla pomoćnica predsednika opštine za oblast obrazovanja i koordinatorka radne grupe za izradu elaborata o mreži škola Suzana Đukić, predlog akta će biti stavljen i na javnu raspravu u opštini.
Inače, za funkcionisanje škole „Petefi Šandor“ za 2019. godinu u opštinskom budžetu predviđeno je 8,9 miliona dinara.

„Broj dece ne odgovara broju škola u opštini Bečej“
Upitana da li će opština da predloži zatvaranje škole „Petefi Šandor“ Suzana Đukić je rekla da će na osnovu elaborata biti predložen akt o mreži škola.
„Kako je došlo do toga da se priča o zatvaranju škole? Nemamo konačan predlog. Radna grupa se još nije sastala u vezi toga. Na sledećem sastanku radna grupa treba da da predloge kako da prevaziđemo ovu situaciju, jer je činjenica da je dece malo i sve ih je manje i da broj dece i odeljenja koji trenutno imamo ne odgovara broju škola u opštini Bečej i nešto mora da se uradi u narednom periodu.

Na sastanku radne grupe nije bilo čak ni razgovora o tome koja bi škola bila zatvorena i šta će se dešavati, ali podaci su poražavajući. Verovatno na osnovu podataka koji su prikupljeni za sve škole u opštini Bečej i o tome koliko će učenika biti u narednom periodu, neki su zaključci izvedeni od strane nekih ljudi.

Član radne grupe je, inače, i direktor škole ’Petefi Šandor’, a nekoliko ljudi koji su u Savezu vojvođanskih Mađara, takođe su članovi radne grupe, tako da oni barataju podacima, znaju kakvo je stanje i prosto na osnovu toga su i izveli zaključak, s obzirom na to da je u toj školi (škola ’Petefi Šandor’; prim. nov) najmanje učenika, da je situacija takva da se stalno smanjuje broj učenika i da škola trenutno upisuje jedno odeljenje na mađarskom nastavnom jeziku i ima kombinovano odeljenje na srpskom.

Mi smo dobili kriterijume na osnovu kojih treba da uradimo elaborat i predlog mreže škola. Po tim kriterijumima škola ’Petefi Šandor’ ne ispunjava uslove da postoji“.

O tome kako ocenjuje, da li će biti predloženo zatvaranje škole ili ne, Đukić je rekla: „Ne bih mogla da govorim o tome. Sve zavisi od toga kakav će predlog radna grupa da usvoji“.
Đukić je dodala i da je interesantno da ima sve više đaka koji žive na teritoriji Donjeg grada, a idu u drugu školu, a ne u školu „Petefi“ koja je u blizini njihovog mesta stanovanja.

Istakla je da podaci pokazuju da u naredne četiri godine broj đaka u opštini će se smanjiti za oko 600, te da do početka oktobra prošle godine na teritoriji cele bečejske opštine rođeno je svega 160 beba. Inače, ove školske godine u opštini Bečej osnovne škole pohađa 2.700 učenika, od tog broja u naselju Bečej njih 1.800.

Koje škole ispunjavaju kriterijume, a koje ne?
U kriterijumima za donošenje akta o mreži osnovnih škola navodi se da javna osnovna škola može biti osnovana kao posebna ustanova za najmanje 480 učenika ili 16 odeljenja; i za manje od 480 učenika, ako na udaljenosti do dva kilometra ne postoji druga osnovna škola; ukoliko se u njoj nastava izvodi na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično, na jeziku i pismu nacionalne manjine i na srpskom i ako na udaljenosti do dva kilometra ne postoji druga škola.

Navodi se i da akt o mreži osnovnih škola treba da uvažava specifičnosti lokalne tradicije, nacionalno mešovitih područja i područja naseljenih nacionalnim manjinama, kao i njihovog Ustavom zagarantovanog prava na obrazovanje i vaspitanje na jeziku i pismu nacionalne manjine.

„Od škole ’Petefi ’ na udaljenosti od jedan kilometar se nalazi škola ’Sever Đurkić’, to je u vezi udaljenosti. Što se tiče školovanja na maternjem jeziku, sve škole u opštini imaju i nastavu na mađarskom jeziku, tako da je to Ustavom zagarantovano pravo ispunjeno, koja god da je škola u pitanju. Što se tiče tradicije, škola ’Petefi Šandor’ je najmlađa u opštini Bečej u smislu kad je osnovana“, rekla je Đukić, ali je dodala da uprkos uredbi i kriterijumima, nije sigurna da će biti predloženo zatvaranje škole.

Osim škole „Petefi Šandor“, po broju đaka, kriterijumu od 480 đaka ne odgovaraju škole „Svetozar Marković“ u Bačkom Gradištu i „Sever Đurkić“ u Bečeju, međutim, u slučaju škole u Bačkom Gradištu prihvata se broj manji od 480, jer na udaljenosti do dva kilometra ne postoji druga osnovna škola a, kako je Đukić istkala, u slučaju škole „Sever Đurkić“ broj đaka je sa odraslima koji se obrazuju u toj školi (večernja škola) odgovara broju od 480.

Što se škole „Petefi Šandor“ tiče, u njoj se nastava izvodi na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično, te ne bi trebalo da se uzima u obzir kriterijum o 480 đaka, međutim, na udaljenosti do dva kilometra postoji druga škola – škola „Sever Đurkić“.
Inače, u uredbi se navodi da „javna osnovna škola može biti osnovana kao posebna ustanova za najmanje 480 učenika ili 16 odeljenja“. U školi „Petefi“ ima više od 16 odeljenja, tako je bar medijima izjavio direktor škole.

Više ili manje „mađarske“ škole?
U vezi sa potpisivanjem peticije protiv zatvaranja škole „Petefi Šandor“ 4. februara uveče na konferenciji za novinare oglasio se i bečejski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji je nešto kasnije i u pisanom saopštenju tvrdio da je reč o tome da Savez vojvođanskih Mađara pozivanjem građana da potpišu peticiju, prikuplja političke poene, a nema način za rešavanje problema.

U saopštenju LSV, između ostalog, poziva SVM da iznese u javnost rešenje za nastalu situaciju u OŠ „Petefi Šandor“,

„rešenje koje će biti održivo a ne prividno. Kako da se reši problem... SVM nema predlog rešenja! Politika SVM se svodi na guranje problema pod tepih, nema ideja, nema inicijative. Da li se tako brane interesi mađarske zajednice? Mađarski nacionalni savet školu ’Petefi Šandor’ nije proglasio za školu od posebnog interesa za mađarsku nacionalnu zajednicu. Zašto to nije uradio? U opštinskoj vlasti do 2014. godine SVM se bavio problemom obrazovanja, imao je člana veća za obrazovanje. Zašto problem nije rešavao? U pokrajinskoj vlasti već godinama unazad, SVM ima pokrajinskog sekretara za obrazovanje. Zašto nikada niko nije pokušao da reši ovaj problem? Ovaj problem nije nastao danas, niti ove godine nego mnogo ranije...“.

LSV tvrdi i da „peticiju danas potpisuju članovi SVM i njihovi visoki funkcioneri, a svoju decu su upisali u škole ’Zdravko Gložanski’ i ’Sever Đurkić’. Zašto? Naravno da je zbog kvaliteta nastave“.

Stranka postavlja i pitanja: „Zašto SVM pravi razliku između Mađara i Mađara!? Po kojoj osnovi su žitelji Donjeg grada više Mađari koji treba da imaju školu od Mađara u Drljanu za koje se ne zalažu po pitanju osnovne škole!? Zašto je OŠ ’Petefi Šandor’ više mađarska škola od na primer OŠ ’Sever Đurkić’ koji ima skoro duplo toliko učenika koji pohađaju školu na maternjem mađarskom jeziku!? Da li direktor OŠ ’Petefi Šandor’, kadar SVM, zna realan broj učenika u toj školi!?“

Predlozi o sudbini škola
Članovi radne grupe za izradu akta o mreži osnovnih škola trebalo je da sastanu u četvrtak pre podne (kada je Mozaik u štampi), a na toj sednici je predviđeno da članovi grupe daju predloge o daljoj sudbini škola u Bečeju – o eventualnom zatvaranju, opstanku ili spajanju pojedinih obrazovnih ustanova.

Pitanja bez odgovora
Slučaj škole „Petefi Šandor“, a nekoliko dana kasnije i „Sever Đurkić“ i „Zdravko Gložanski“ trebalo bi da otvori mnoga pitanja u vezi kvaliteta sistema obrazovanja u Bečeju i Srbiji, između ostalog o valjanosti zakona i ostalih propisa u oblasti obrazovanja, o metodama rada, o tome da li nastava u manjim ili veći razredima donosi viši kvalitet u školama, o inkluziji/ integraciji dece sa smetnjama u razvoju u tipičan obrazovni sistem, a ostala politička i manje politička pitanja – podela škola na „srpske“ i „mađarske“, „istrčavanje“ pojedinih (ne)političkih aktera sa zapaljivim izjavama – trebalo bi da ostanu tamo gde im je mesto: van obrazovnih ustanova. Jer, dok ovo društvo ne uradi sve što je moguće u cilju poboljšanja kvaliteta obrazovanja bez uplitanja politike, sadašnji i budući đaci će biti ti koji će ispaštati.

Dok ih bude bilo.

K.D.F.

Naslovi

Popularni Članci