U školi „Bratstvo“: Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

  13 decembar 2013
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar, u Bečeju obeležen je u Školi za osnovno i srednje obrazovanje „Bratstvo“.

U prepodnevnim satima organizovano je druženje dece koja pohađaju školu „Bratstvo“ sa učenicima iz tipičnih osnovnih škola na kreativnim radionicama, sa ciljem da sami dođu do saznanja da su sva deca ista i da imaju iste želje i potrebe za pažnjom, ljubavlju, druženjem, igrom. Deci su prikazani i filmovi čija sadržina otvara „vrata u svet dece i osoba sa smetnjama u razvoju“.
Istog dana, u popodnevnim satima, predstavljen je program dodatne podrške Resursnog centra škole „Bratstvo“ deci sa smetnjama u razvoju koja pohađaju tipične škole i vrtiće.
„Naša škola već dugi niz godina pruža dodatnu podršku deci sa smetnjama u razvoju, prošle godine je takva pomoć regulisana uredbom Ministarstva prosvete, a ove godine je to ozvaničeno Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, tako da sad škola ’Bratstvo’ i zvanično ima pravo da pruža dodatnu podršku deci sa smetnjama u razvoju“, saopštila je Maja Obradović, direktorica škole i zatim objasnila kako se ostvaruje pravo na dodatnu podršku za dete kojem je ona potrebna.
Prema njenim rečima svaki roditelj treba da se obrati za pomoć učitelju, pedagogu ili psihologu škole ukoliko primeti da dete ima smetnje u učenju, govoru ili druge poteškoće, ili pak da zatraži pomoć od izabranog lekara. Nakon toga, roditelj i lekar zajedno podnose zahtev interresornoj komisiji koja obavlja stručnu procenu deteta i na osnovu toga izdaje rešenje, koje je osnov za dodatnu podršku koju pruža stručni kadar iz škole „Bratstvo“. Obradović je rekla da je procedura prilično duga i apelovala na roditelje ukoliko smatraju da je njihovoj deci takva pomoć potrebna da što pre iniciraju tu proceduru.
Do sada je školi „Bratstvo“ upućeno 36 zahteva interresorne komisije za dodatnu podršku deci od kojih je 26 zahteva za pomoć defektologa, a 25 za pomoć logopeda.
„Na početku školske godine 33 dece je uključeno u rad naše škole, to su deca iz tipičnih škola koja ovde dolaze na jedan čas nedeljno, a ako imaju potrebu za radom i sa defektologom i logopedom, dva časa nedeljno. Zahtevi pristižu tokom cele školske godine i tako trenutno imamo troje dece za koju su stigli zahtevi, ali sada nemamo dovoljno kapaciteta jer postoji 16 časova za defektologa i 19 časova za logopeda koji nisu pokriveni. Pored rada defektologa i logopeda u našoj školi potrebno je obezbediti još za petoro dece somatopeda (stručnjak koji radi sa decom sa telesnim invaliditetom i sa motoričkim smetnjama), kojeg, nažalost, trenutno nemamo, a takva potreba dece postoji“, kazala je Obradović.
O funkcionisanju Resursnog centra, u kojem radi šest stručnjaka, govorila je Elvira Rajšli Tokoš. „Na osnovu rešenja interresorne komisije pravi se individualni program rada za svako dete, u nekim slučajevima rad sa decom se izvodi u tipičnim školama ili u vrtiću, a u nekim deca dolaze u školu ’Bratstvo’ na propisani tretman. Ukoliko ne možemo da pružimo adekvatnu pomoć u skladu sa potrebama dece, jer nemamo odgovarajućih stručnjaka, decu upućujemo kod drugih stručnjaka ili dajemo odgovarajuće savete roditeljima. Imamo mnogo dece, najčešće se traži logopedski tretman, odnosno korekcija govora, ali je problem što se roditelji obraćaju za pomoć tek kada dete ima pet ili šest godina i u tim slučajevima je moguća korekcija, ali traje duže nego što je to slučaj u mlađem uzrastu. Zato bih apelovala na roditelje da dovedu decu već sa tri ili četiri godine kada ovakav tretman može da se uradi mnogo brže i lakše, jer pravovremeno neotklonjene smetnje će dovesti do problema u čitanju, pisanju, učenju i sličnih problema“, objasnila je Tokoš i dodala da se najčešće za dodatnu pomoć i podršku upućuju deca koja imaju smetnje u učenju (uglavnom su to hiperaktivna deca) zatim sa smetnjama u govoru i poremećenom pažnjom, i da u centru nedostaje tiflolog, stručnjak koji se bavi decom sa oštećenim vidom, za čim se takođe pokazala potreba.
U toku Dana osoba sa invaliditetom u školi „Bratstvo“ upriličena je i promocija knjige Radmile Obradović Žarić „Prokleti Down“. Reč je o autobiografskom romanu koji je pisan u formi lične ispovesti, a namenjen je, kako je rekla autorka, svim roditeljima, bez obzira na to da li imaju zdravu decu ili decu sa smetnjama u razvoju, jer smatra da svaki roditelj treba da se bori za svoje dete i da mu pruži šansu za napredak i da iskaže sebe u punoj meri. Autorka romana je jedna od osnivača i članica udruženja iz Kule „Plava ptica“ za mentalno nedovoljno razvijene osobe, a na promociji je bila sa svojom ćerkom Žanom koja boluje od Daunovog sindroma.

LJ.M.

Barijere

U proteklih godinu dana u Bečeju se malo toga uradilo za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, a jedno od obećanja predstavnika lokalne samouprave koje je dato na prošlogodišnjem skupu prilikom obeležavanja Dana osoba sa invaliditetom još uvek čeka ispunjenje. Naime, ono što je najuočljiviji nedostatak jesu arhitektonske barijere na ulazu u institucije koje bi trebale da pokažu možda i najveću brigu o ovim osobama jer su prinuđene da ih često posećuju, a reč je o zgradi PIO fonda i Fonda za zdravstveno osiguranje, koje i dalje nemaju prilaz prilagođen osobama sa invaliditetom, mada već godinama unazad udruženja koja okupljaju osobe sa invaliditetom pokušavaju da reše taj problem.

Popis

Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva, osobe sa invaliditetom čine 7,96 odsto stanovništva Srbije, njihova prosečna starost je 67 godina, a problemi sa kojima se najčešće sreću vezani su za hod.
Povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, stručnjaci u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike ocenili su da su osnovni problemi ove kategorije stanovništva siromaštvo i (ne)integracija na tržište rada i zapošljavanje. Državna sekretarka ovog ministarstva Brankica Jovanović izjavila je da i dalje postoje barijere za uključivanje osoba sa invaliditetom u sve aktivnosti društvene zajednice, ne misleći pri tom, kako je rekla, samo na arhitektonske barijere, mada su one najuočljivije, nego i na prepreke za gluve, nagluve, slepe i slabovide osobe. Ocenjeno je i da su osoba sa invaliditetom i pored određenog unapređenja njihovog položaja, i dalje diskriminisane, pre svega zbog stereotipa i predrasuda društva.
Povodom Dana osoba sa invaliditetom, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor je naveo da bi udruženjima osoba sa invaliditetom trebalo obezbediti stalnu podršku iz budžeta, kako bi ona mogla normalno da funkcionišu i da je o ovim osobama neophodno voditi računa konstantno i sistemski, i zakonima im omogućiti normalan život, funkcionisanje i ravnopravnost.
Na svečanoj sednici Saveta za osobe sa invaliditetom u Vladi Srbije istaknuto je da će nacrt Zakona o upotrebi znakovnog jezika biti završen do početka sledeće godine i da je u toku izrada Zakona o upotrebi pasa vodiča.

Naslovi

Popularni Članci