Redovi u Poreskoj upravi i katastru u Bečeju zbog naknade za odvodnjavanje: Pitanja bez odgovora: ko, zbog čega, za šta plaća i ko je odgovoran za greške?

  08 maj 2015
Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

Rešenja Poreske uprave kojima se građani obavezuju da u roku od 15 dana plate naknadu za odvodnjavanje za 2013. i 2014. godinu, počela su da stižu na adrese građana Bečeja u aprilu mesecu. Početkom maja u bečejskoj filijali Poreske uprave i u službi katastra u gradskoj kući još uvek su redovi nezadovoljnih građana, koji žele da prijave greške koje su uočili na rešenjima Poreske uprave, ili u katastru proveravaju tačnost podataka, jer u Poreskoj upravi navode da su podatke o veličini zemljišta kojima građani raspolažu (građevinsko, poljoprivredno) dobili iz katastra.

Novinari Bečejskog mozaika ne raspolažu podacima o tome koliki je broj građana u Bečeju kojima su poslata rešenja o naknadi za odvodnjavanje – u Novom Sadu, recimo, takva rešenja dobilo je 30.000 ljudi, među njima ima i pokojnika – jer u bečejskoj filijali Poreske uprave, kao i u drugim lokalnim filijalama, novinari mogu da dobiju informacije ukoliko se prethodno obrate centrali Poreske uprave u Beogradu za dozvolu. Do zaključenja ovog broja Bečejskog mozaika redakcija nije dobila odgovor iz centrale Poreske uprave na zahtev za dobijanje informacija.

Šta se odvodnjava?

Naknada za odvodnjavanje uvedena je Zakonom o vodama 2010. godine. Od 2011. do 2013. računi nisu stizali građanima da bi se ublažile posledice od suše iz 2011. godine, objasnili su novosadskim medijima u Poreskoj upravi.
Na mnoga važna pitanja, međutim, nema odgovora iz Poreske uprave uprkos tome što je na sajt ovog organa 7. aprila postavljeno dugačko objašnjenje o nametu. Naime, nije zvanično objašnjeno zašto su rešenje o naknadi za poljoprivredno zemljište dobili i oni koji takvo zemljište ni nemaju. Nema odgovora ni na pitanje zašto odvodnjavanje s građevinskog zemljišta plaćaju i oni koji stanuju u zoni u kojoj je odvođenje vode već uređeno sistemom atmosferske kanalizacije.
Nezadovoljstvo građana izaziva i to što se u rešenju za naknadu za odvodnjavanje naširoko navodi samo objašnjenje zakonskih osnova na koje se Poreska uprava pozvala prilikom obračuna ovog troška. Kako je navedeno, članovima 169. i 170. Zakona o vodama Republike Srbije propisano je da se naknada za odvodnjavanje plaća za „uređenje vodnog režima zemljišta na melioracionom području, odnosno delu područja, odvođenjem suvišnih voda sistema za odvodnjavanje“ (čl. 169), odnosno da je na plaćanje obavezan vlasnik „poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, objekta namenjenog za privredne i druge delatnosti, izuzev ako je odvođenje voda urađeno sistemom atmosferske kanalizacije“ (čl. 170).

Misteriozno „poljoprivredno zemljište“

U Bečeju, kao i u drugim vojvođanskim gradovima, zbog pogrešno upisanih površina prilikom obračuna naknade za odvodnjavanje iz filijale Poreske uprave upućuju građane u službu katastra. U katastru su velike gužve, jer mnogi smatraju da je učinjena greška prilikom utvrđivanja kvadrature površine za koju se naplaćuje naknada za odvodnjavanje.
Osim kvadrature površine za koje se plaća naknada, mnoge građane zbunjuje i to što se na rešenjima Poreske uprave kojom je utvrđen iznos naknade za odvodnjavanje, osim građevinskog, pojavljuje i poljoprivredno zemljište, a ti građani ne raspolažu i nikad nisu raspolagali poljoprivrednim zemljištem. Čest je slučaj i da građanin, recimo, po rešenju naknade za odvodnjavanje, 2013. godine raspolaže samo građevinskim zemljištem, a 2014. godine već ima i poljoprivredno zemljište, međutim, u međuvremenu ga nije kupio, niti je dobio na poklon.
U vezi sa tim problemima građani su takođe upućeni u katastar, a tamo onaj kome nije jasno odakle mu poljoprivredno zemljište, jer ga u stvarnom životu nema, dobija objašnjenje da dvorište ne može da bude na većoj površini od 500 m2, a ako postoji veća površina, uglavnom se radi o bašti, ona je preimenovana u poljoprivredno zemljište (njive određene klase).
Što se tiče „pojavljivanja“ poljoprivrednog zemljišta u 2014. godini, koje ranijih godina nije postojalo, reč je verovatno o tome da je u katastru rađen digitalni plan, koji nije bio aktuelan 2013, a jeste 2014. godine. Ili se radi o nekom drugom, građanima za sada nedokučivom razlogu.
Interesantno je i to da u Bečeju ima građana koji imaju, recimo, ukupno oko 1.000 m2 površine, a treba da plate naknadu za odvodnjavanje u sličnom iznosu kao i onaj koji ima upola manje kvadratnih metara zemljišta.
Inače, u Bečeju, ali i u Subotici i Novom Sadu se priča da su rešenja za naknadu za odvodnjavanje štampana u Beogradu i da su korišćeni podaci iz 2012. godine.
Kako kažu pojedini stručnjaci, pravni osnov za naplaćivanje naknade za odvodnjavanje postoji u Zakonu o vodama, ali to ne znači da je on potrošačima pravedan i logičan. Ipak, građanima preostaje da u navedenom roku od 15 dana plate naknadu, jer potom sledi prinudna naplata. Građani nemaju pravo da izjave žalbu na rešenje – mogu samo da odu u Poresku upravu i da traže ispravku evidentnih grešaka – već samo da pokrenu upravni spor, a to košta.
Prema nezvaničnim informacijama novinara, u Bečeju samo nekoliko građana planira da pokrene upravni spor.
Da građani zaslužuju objašnjenje u vezi sa ovim nametom koji iznosi od 500 do 1.500 dinara godišnje u većini slučajeva, ali ima i onih koji treba da plate i nekoliko hiljada dinara više, shvatili su i u Poreskoj upravi u Beogradu, naime, na njenoj internet stranici je objavljeno naširoko objašnjenje, međutim, to štivo i dalje ne daje odgovor na pitanje zašto se naknada za odvodnjavanje naplaćuje retroaktivno, za 2013. i 2014. godinu, te zašto građani nemaju pravo žalbe na rešenje.

Zbog čega građani ne mogu da se žale?

Pravnik iz Bečeja Predrag Zavišić je za čitaoce Bečejskog mozaika pokušao da sažme najvažnije odredbe Zakona o vodama, kao i drugih zakona koji imaju veze sa naplatom naknade za odvodnjavanje, ali je naveo i nejasnoće u vezi sa naplatom te dažbine.
Zavišić je istakao najvažnije odredbe Zakona o vodama („Službeni glasnik RS“, br. 30/10 i 93/12) kojim se uređuje pravni status voda, upravljanje vodama, vodnim objektima i vodnim zemljištem, izvorima i načinu finansiranja vodne delatnosti. U zakonu piše da se naknada za odvodnjavanje plaća za uređenje vodnog režima zemljišta na melioracionom području, odnosno delu melioracionog područja, odvođenjem suvišnih voda sistemima za odvodnjavanje, kojima upravlja javno vodoprivredno preduzeće. Naknada za odvodnjavanje plaća se za odvodnjavanje poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, objekata saobraćajne infrastrukture i drugih dobara u opštoj upotrebi, osim zemljišta pod zgradama, saglasno odredbi člana 171. zakona. Naknada se smatra javnim prihodom i pripada vodoprivrednim preduzećima. Naknada za odvodnjavanje poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta obračunava se u skladu sa uredbom republičke vlade o visini naknada za vode za konkretnu godinu. Poreska uprava donosi rešenja o utvrđivanju naknade za odvodnjavanje na osnovu podataka o vlasnicima, odnosno korisnicima poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta na teritoriji Republike Srbije, koje dobija od Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Podaci o vlasnicima, odnosno korisnicima poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta su podaci iz evidencije na dan 31.12.2012. godine, koji su korišćeni za utvrđivanje naknade za odvodnjavanje za 2013. godinu, odnosno podaci sa stanjem na dan 31.12.2013. godine za 2014. godinu, dostavljeni Poreskoj upravi od strane RGZ. Osnovica za obračun naknade za odvodnjavanje za poljoprivredno i šumsko zemljište je iznos katastarskog prihoda, a osnovica za obračun naknade za odvodnjavanje za građevinsko zemljište je prosečan katastarski prihod za katastarsku opštinu u kojoj se to zemljište nalazi, i to u visini dvadesetostrukog iznosa naknade za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta katastarske opštine u kojoj se to zemljište nalazi, saglasno odredbama uredbe o visini naknada za vode za konkretnu godinu. Godišnji iznos utvrđene naknade za odvodnjavanje za 2013. i 2014. godinu obveznik je dužan da plati u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Rešenje se smatra dostavljenim po isteku roka od 15 dana od dana predaje rešenja pošti na dostavljanje, shodno članu 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, broj 80/02...105/14), a datum predaje pošti naznačen je na rešenju. Shodno odredbama člana 169. zakona, naknada za odvodnjavanje plaća se za uređenje vodnog režima zemljišta na melioracionom području, odnosno delu melioracionog područja, odvođenjem suvišnih voda sistemima za odvodnjavanje, kojima upravlja javno vodoprivredno preduzeće.
Zavišić navodi da po članu 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu „melioracije obuhvataju mere koje se sprovode sa ciljem popravljanja fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta, kao i stvaranje i održavanje optimalnog vodno-vazdušnog režima zemljišta, radi obezbeđenja povoljnih uslova za rast i razvoj gajenih biljaka i postizanje stabilnih prinosa“, a o problemu koji uzrokuje to što građani nemaju pravo na žalbu na rešenje o utvrđivanju naknade za odvodnjavanje kaže: „Zakon o opštem upravnom postupku propisuje relativno jednostavnu formu žalbe, sa taksom od oko 500 dinara. Žalbu prosečan građanin može veoma lako da napiše, jer je potrebno da označi rešenje na koje se žali, razloge žalbe i potpis. Nasuprot tome se, u upravnom sporu po Zakonu o upravnim sporovima, podnosi tužba, koju, osim retkih vičnih ili stručnih građana, retko ko zna da sastavi. Takođe, taksa za upravni spor je dvostruko veća. Inače, u celokupnom Zakonu o vodama, se predviđa upravni spor za ostale akte koji se po tom zakonu donose, ali sve te akte donosi ministarstvo, na čije akte inače nema žalbe. Rešenje o utvrđivanju naknade za odvodnjavanje su donosile filijale Poreske uprave, na čije sve druge akte (osim rešenja o naknadi za navodnjavanje) postoji pravo žalbe. Teško da je ovakva ’prepreka’ postavljena slučajno, odnosno može se pripisati ili nameri da se građanima oteža ostvarivanje Ustavom garantovanog prava, ili grešci, u oba slučaja je krivica do vlade kao predlagača zakona. Dakle, u tužbi je potrebno sudu kao prethodno pitanje obavezno postaviti pitanje ustavnosti odredbe kojom se u ovom slučaju uskraćuje pravo na žalbu, kao i zakonitost odredbi da se bezmalo cela teritorija pokrajine proglasi za melioraciono područje – što nije logički moguće s obzirom na citiranu odredbu Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Zanimljiva je činjenica da je porez na imovinu na 1 hektar obradivog zemljišta 2.070 dinara, a naknada za istu površinu, zavisno od klase, je i veća. Obrazloženje rešenja je potpuno tipsko a u samoj izreci rešenja ne vidi se na koju nekretninu se odnosi već samo površina za koju je naknada utvrđena, pa se pravno posmatrano, zakonitost i pravilnost rešenja teško može ispitati. Na kraju, biće veoma interesantno proveriti kako će vlada koristiti ovako prikupljena sredstva obzirom da je Zakonom o vodama propisano da se moraju koristiti isključivo namenski. Siguran sam da će bar neko od par stotina hiljada ’oduševljenih’ građana podneti zahtev za pristup informacijama od javnog značaja da bi saznao koliko je sredstava prikupljeno i kako su i da li su namenski iskorišćena. Naime, član 172 Zakona o vodama predviđa da se sredstva ostvarena od naknada za odvodnjavanje koriste na melioracionom području, odnosno delu melioracionog područja na kome su ostvarena, za finansiranje poslova izgradnje, održavanja i upravljanja melioracionim sistemima. Biće interesantno videti koliko sredstava je ostvareno u opštini Bečej i kako će na teritoriji opštine biti utrošena po članu 172. zakona“, objašnjava pravnik Predrag Zavišić.

R.M.

 

DS: Vodoprivreda u kolapsu, država naplaćuje duple naknade

Dok klizišta bukvalno gutaju infrastrukturu i imanja građanima, Vlada Srbije pokušava dvostruko da naplati naknadu za odvodnjavanje, tvrdi Nada Dragović, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine DS-ove vlade u senci.
Ona zbog toga, ali i niza propusta u ovoj oblasti traži odgovornost i smenu aktuelne ministarke Snežane Bogosavljević Bošković. Dragović, naime, u saopštenju dostavljenom u aprilu Tanjugu iz Informativne službe DS-a, kaže da je Poreska uprava na hiljade adresa u Srbiji poslala rešenje o naplati odvodnjavanja za građevinsko zemljište iako građani naknadu plaćaju lokalnim samoupravama. Da apsurd bude veći, napominje Dragović, rešenja su masovno izdata za nepostojeće parcele, vlasnicima stanova u kolektivnom stanovanju je obračunata naknada kao da su vlasnici cele zgrade, a za pojedinačne stambene objekte neki građani dobili su naknadu i po 5.000 dinara. „I dok se sprovodi sistemska pljačka građana“, prihodi vodoprivrede se smanjuju, tvrdi Dragović i u prilog tome dodaje da izvođačima radova nije plaćeno preko 50 odsto ugovorenih poslova, te da većina preduzeća koja su u operativnim planovima za odbranu od poplava u slučaju nove vanredne situacije nema ni za gorivo za mašine, a neki nisu isplatili zarade zaposlenima duže od pet meseci. Kaže i da godinu dana nakon katastrofalnih poplava većina nasipa, crpnih stanica i drugih objekata nije sanirana, a više od 350 slabih mesta na nasipima i oko 36.000 klizišta i dalje čeka sanaciju. Štete koje su nastale nakon poplava iznose 1,7 milijardi evra, tačnije poplava je odnela gotovo pedesetogodišnja ulaganja u vodoprivredu, navodi Dragović, zbog čega će, kaže, Demokratska stranka tražiti izmenu Zakona o vodama kako bi se upravljanje vodotocima drugog reda vratilo na republički nivo.

(Izvor: Novi magazin, Tanjug)

Naslovi

Popularni Članci