Počela školska godina: Manje prvaka u Bečeju

  04 septembar 2015
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Nova školska godina počela je u utorak, za razliku od nekoliko prethodnih, bez najava o štrajku prosvetara. U bečejskoj opštini u prvi razred je krenulo 327 đaka, 191 na srpskom i 136 na mađarskom nastavnom jeziku.
Sve je manje školske dece, jer je prošle godine bilo 370 đaka prvaka, a 2013. godine za jedno odeljenje više.

U OŠ „Šamu Mihalj“ u Bačkom Petrovom Selu upisano je 48 đaka prvaka, 11 na srpskom i 37 na mađarskom nastavnom jeziku. To je, prema rečima direktora Ferenca Beretke, nešto manji broj u odnosu na prošlu godinu, ali će u višim razredima priliv učenika biti veći.
Slično je i u Bačkom Gradištu, gde je u OŠ „Svetozar Marković“ upisano 46 đaka u prvi razred, 31 u odeljenja na srpskom nastavnom jeziku i 15 učenika na mađarskom nastavnom jeziku.
U OŠ „Sever Đurkić“ će ove godine biti isti broj prvaka kao prošle. U prvi razred upisano je 62 đaka koji su raspoređeni u tri odeljenja, u dva na srpskom nastavnom jeziku ih ima 44, a u odeljenju na mađarskom jeziku 18.
U školi „Petefi Šandor“ 1. septembra odeljenja na mađarskom nastavnom jeziku pohađa 24 đaka prvaka i troje dece u Drljanu, koja će, kako je rekao direktor škole Engelbert Sič Budai, pohađati nastavu u kombinovanom odeljenju, sa učenicima iz trećeg razreda, dok je u odeljenje na srpskom nastavnom jeziku upisano pet učenika. On je rekao da je za rad ovog odeljenja prvog razreda dobijena usmena saglasnost iz nadležnog pokrajinskog sekretarijata, ali da se do početka školske godine očekuje da stigne odobrenje i u pisanoj formi.
Sa malim brojem đaka, ispod propisanog minimuma za formiranje odeljenja, ali u odeljenjima na mađarskom nastavnom jeziku suočava se i OŠ „Zdravko Gložanski“ u kojoj je u prvim razredima 83 učenika, 66 u odeljenjima na srpskom nastavnom jeziku u Bečeju i 11 učenika u Radičeviću, dok u odeljenju na mađarskom nastavnom jeziku ima samo šest đaka. „U prvi razred na mađarskom nastavnom jeziku bilo je upisano više dece ali deca, odnosno čitave porodice se iseljavaju u Mađarsku ili u druge zemlje Evropske unije, tako da nam je sada ostalo samo šestoro đaka u odeljenju na mađarskom jeziku. Dobili smo saglasnost od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje da otvorimo to odeljenje“, rekla je direktorica škole Suzana Đukić.
Isti razlog, iseljavanje porodica u Mađarsku ili u druge zemlje Evropske unije, za sve manji broj učenika navodi i direktorica OŠ „Šamu Mihalj“ u Bečeju Olivia Maus, u kojoj je ove godine u prvi razred upisano 56 đaka, 35 ih je u odeljenjima na mađarskom nastavnom jeziku i jedan učenik u školi u Poljanicama, i 20 prvaka u odeljenju na srpskom nastavnom jeziku. Sa druge strane, kako je rekla, upisan je veći broj đaka u peti razred.
„U petim razredima za sada imamo dva odeljenja na mađarskom i jedno na srpskom nastavnom jeziku, ali bi trebalo da od dva mađarska odeljenja napravimo tri, pošto nam dolaze učenici iz Poljanica i Drljana gde postoje samo niža odeljenja, i imaćemo 63 učenika, tako da prelazimo cifru od 61 učenika i to nam po pravilniku dozvoljava da formiramo još jedno odeljenje petog razreda na mađarskom nastavnom jeziku. Sada čekamo pismeno odobrenje od Školske uprave Novi Sad. U našoj školi nemamo tehnološke viškove, a brine nas zabrana zapošljavanja, jer imamo dosta zaposlenih na određeno vreme i oni su stručno zastupljeni“, kazala je Maus.
Broj zaposlenih i eventualne tehnološke viškove u prosveti direktor škole „Petefi Šandor“ nije želeo da komentariše, jer je, kako je kazao prošle nedelje, za 27. avgust bio zakazan sastanak Školske uprave Novi Sad sa direktorima škola kada su trebali dobiti više informacija o tome.
„Što se tiče viškova zaposlenih, uspeli smo nekoliko nastavnika da rasporedimo između bečejskih škola, one kojima bude nedostajao koji čas stavićemo na berzu, tako da ćemo možda imati samo nekoliko nastavnika sa nepotpunom normom“, izjavila je direktorica škole „Sever Đurkić“ Brankica Tapavica.
Tehnološkog viška u OŠ „Zdravko Gložanski“, prema rečima direktorice, nema. „Još uvek se radi na tome u saradnji sa sindikatima i šaljemo ministarstvu sve što je potrebno. Nemamo tehnološkog viška ili ljude koji će ostati bez norme, ili koji će izgubiti radno mesto. Novi pravilnik i tačke koje su predviđale da škola koja ima ispod 32 odeljenja može da ima samo pedagoga ili psihologa, ili one koje se odnose na stručne službe, računovodstvo, sekretare, važiće od 2016/17. godine i to znači da se ove godine ne primenjuju, tako da nemamo viška zaposlenih u tom delu“, kazala je Suzana Đukić.
„U ovom trenutku u školi nemamo tehnoloških viškova. U našoj školi je mlad kolektiv, pa imamo dosta nastavnog kadra na porodiljskom i određene potrebe smo iskazali, ali to je uglavnom na određeno vreme i na zamenu. Problem imamo sa matematikom na mađarskom jeziku jer godinama ne možemo da obezbedimo adekvatne i stručne matematičare“, rekao je Ferenc Beretka, direktor škole „Šamu Mihalj“ u Bačkom Petrovom Selu. On je o nastavi na romskom jeziku koja je u ovoj školi započeta prošle godine, rekao: „I sada imamo veliki broj dece iz romske populacije, preko sto. Prošle godine je krenula nastava romskog jezika sa elementima nacionalne kulture i postoji potreba za tim, imamo romskog asistenta u radnom odnosu, a nastavnik je zaposlen na određeno vreme i ministarstvo treba da potvrdi da li ti ljudi mogu ostati i u ovoj školskoj godini“.
Nastava romskog jezika sa elementima nacionalne kulture je uvedena prošle godine i u školama „Svetozar Marković“ u Bačkom Gradištu i „Zdravko Gložanski“ u Bečeju, u kojima takođe čekaju uputstva i odobrenja iz nadležnog ministarstva, sekretarijata i Školske uprave.

Lj.M.

Naslovi

Popularni Članci