Sudbina PIK-a „Bečej“: Presek stanja

  04 mart 2016
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

O događajima u PIK-u „Bečej“ otkad je 17. decembra prošle godine na licitaciji prodat „MK grupi“ Miodraga Kostića za 45,5 miliona evra, ne zna se ništa, osim da je 700 radnika ostalo bez posla, a deo njih više nedelja svakodnevno protestuje ispred gradske kuće tražeći, kako kažu, obećanu pomoć od države. Oko 650 zaposlenih je vraćeno u kombinat, ali se ne zna u kom statusu rade, da li su primljeni na neodređeno ili na određeno vreme.

Generalni direktor firme je Petar Pješčić, koji nije odgovarao na pitanja novinara Bečejskog mozaika o planovima u PIK-u, o broju zaposlenih koji će biti potrebni, o njihovom statusu, o tome da li će lokalnoj samoupravi bez naknade da preda zgradu gde funkcioniše Jodna banja Doma zdravlja, već je novinara uputio na PR službu „MK grupe“ koja je redakciji Bečejskog mozaika 23. februara uputila takozvanu izjavu za medije, saopštivši da generalni direktor PIK-a nije u mogućnosti da odgovara na pitanja. U izjavi za medije se navode opšte stvari, recimo, da je kompanija „MK grupa“ nakon kupovine kombinata napravila „presek stanja“ i da je zadovoljna zatečenim. „U narednom periodu plan nam je da podignemo produktivnost 650 zaposlenih i primimo određeni broj radnika u zavisnosti od toga kako će se određeni segmenti kompanije poboljšavati, širiti i unaprediti. Kompanija je već izdvojila dva miliona evra u cilju modernizacije proizvodnje i nove mehanizacije koja će uskoro stići u Bečej. Što se tiče dvorca Fantast, on nije bio deo imovine koja je bila predmet prodaje u stečaju, pa tako MK Group i PIK Bečej nemaju nikakva vlasnička prava na toj imovini. Matica srpska takođe još nema bilo kakva vlasnička prava, pošto još uvek nije doneto rešenje u postupku restitucije. Sledom toga nema ni bilo kakvog ugovora sa Maticom srpskom, pa ni konkretnih poslovnih planova. Jodna banja, koja teritorijalno pripada PIK-u Bečej, biće predmet dogovora sa lokalnom samoupravom, sa kojom, inače, imamo izuzetno dobru saradnju”, napisala je PR služba „MK grupe“.
Podsetimo se šta je „MK grupa“ 17. decembra prošle godine kupila i šta može da unapredi i modernizuje.
U oglasu o prodaji PIK „Bečej“ javnim nadmetanjem koji je sredinom novembra objavio stečajni upravnik Pavel Severinji, navedena je važnija imovina i mehanizacija kombinata. Navodi se da RJ „Ratarstvo“ raspolaže poljoprivrednim zemljištem u vlasništvu i pod sistemima za navodnjavanje površine 2.908 hektara, 23 ara i 63 m2; Centrom za doradu semena kapaciteta 24.000 tona godišnje sa skladišnim prostorom od 12.850 tona; mešaonom stočne hrane kapaciteta 42.000 tona godišnje; silosima skladišnog kapaciteta od 44.500 tona; zatim 10 univerzalnih kombajna; 5 kombajna za povrće; 2 silažna kombajna; 4 kombajna za branje kukuruza; 7 sekača metlica; 6 melioracionih mašina; 23 komada teška traktora. RJ „Svinjarstvo“ ima 6 objekata na farmi kapaciteta od 4.600 krmača i 4.390 nazimica, što omogućuje proizvodnju do 100.000 tovljenika godišnje. RJ „Govedarstvo“ raspolaže sa dve farme kapaciteta 1.950 krava i proizvodnjom mleka do 12.000.000 litara na godišnjem nivou. RJ „Flora“ ima fabriku za preradu povrća sa pogonom hladne prerade, koji podrazumeva konzerviranje povrća smrzavanjem i sa pogonom tople prerade, koji podrazumeva konzerviranje pasterizacijom, sa ukupnim kapacitetom za oba pogona od 20.000 tona godišnje; rashladne komore kapaciteta 3.000 tona i magacinski prostor od 2.700 tona. Što se RJ „Ribnjak“ tiče, ukupna površina ribnjaka je 666 hektara, 57 ari, 51 m2 od čega je u vlasništvu 160 hektara, 87 ari i 26 m2, sa ukupnim kapacitetom proizvodnje od 600 tona ribe na godišnjem nivou; tu je i Restoran „Ribnjak“ kapaciteta 120 mesta sa terasom, koji je saniran 2012. godine. Kombinat ima zatim i poslovni prostor u „Master centru“ (Novosadski sajam) površine 94 m2.
Za navedenu imovinu je „MK grupa“ platila nešto više od početne cene, 45,5 miliona evra, a samo zemljište u vlasništvu kombinata vredi, po procenjenoj tržišnoj vrednosti, od 32 do 40 miliona evra.
Naime, u dokumentu „Analiza indikativnog raspona tržišne vrednosti 100% kapitala i imovine“ PIK-a iz januara 2015. godine, piše da je za 2.908 hektara poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu PIK-a utvrđen raspon tržišnih vrednosti po klasama zemljišta. Odstranjivanjem ekstremnih vrednosti i primenom diskonta od 10% na tražene cene određen je interval od 10.400 evra po hektaru do 13.100 evra po hektaru za prvu klasu zemljišta. Procenjeno je da je tržišna vrednost zemljišta kojim PIK raspolaže od 32 do 40 miliona evra.
Procenjena tržišna vrednost građevinskih objekata po radnim jedinicama je od 13 do 18 miliona evra, a procenjena tržišna vrednost postrojenja i opreme se kreće od 8 do 12 miliona evra, navedeno je u „Analizi indikativnog raspona tržišne vrednosti 100% kapitala i imovine“.


Vuk Radojević: Jedini koji razumeju problem i muku ljudi su opština i Vlada Srbije

O tome da će država da pomogne – tada još neotpuštenim – radnicima PIK-a, priča se već godinama. Da će se „brinuti“ o radnicima obećavali su ministri poljoprivrede, predsednik vlade, predstavnici opštine.
Krajem 2015. godine, kada su iz PIK-a otpušteni svi radnici, od kojih je 650 vraćeno na posao, a 700 ne, postalo je jasno da država ne raspolaže planom za pomoć otpuštenima. Predstavnici opštine su se od kraja decembra do sada nekoliko puta sastali sa otpuštenim radnicima, poslednji put prošle nedelje. Na tom sastanku je bilo oko 150 bivših zaposlenih. Međutim, krajem februara bivši radnici još nisu imali precizne podatke o tome kako će i da li će im država, zajedno sa lokalnom samoupravom, da pomogne.
O tome šta otpušteni mogu da očekuju razgovarali smo sa predsednikom opštine Vukom Radojevićem.
- Vrlo često se zaboravlja da je PIK privatizovan 2007. godine, da je od tada privatna firma, da su zaposleni tada prodali svoje akcije tadašnjem vlasniku i PIK „Bečej“ je, kao privatna firma, otišao u stečaj aprila 2011. godine. Svedoci smo mnogih loših, neuspelih, pljačkaških privatizacija, između ostalog, bilo je takvih primera i u Bečeju. Pljačkaške privatizacije su dovele do uništavanja preduzeća i do gubitka hiljada radnih mesta u Bečeju. Napomenuo bih još da tada Srpska napredna stranka nije ni postojala. Dakle, odgovornost za takvu privatizaciju svakako ne može da ide na račun onima koji su sada na vlasti. Nažalost mi smo sada u situaciji da posledice tog lošeg privatizacionog postupka trpimo u Bečeju, ali mi smo tu da u datim okolnostima pokušamo da pomognemo onima koji su ostali bez posla. Zašto to kažem? Zato što država nema zakonsku mogućnost i zakonsku obavezu da pomogne onima koji su višak u privatnoj firmi. Napravimo poređenje sa bilo kojom privatnom firmom, ne postoji zakonska osnova. To je nešto što ljudi vrlo često zaboravljaju. Ono što Vlada Srbije i opština Bečej razgovaraju u prethodnom periodu je da se nađe model kako da se kroz socijalnu pomoć, kroz finansijsku naknadu pomogne svima onima koji su ostali bez posla. To je znak dobre volje i saradnje između Vlade Srbije i opštine Bečej i želja da se pomogne svim tim ljudima, jer je u nekoliko dana oko 700 ljudi ostalo bez posla. Prema podacima „MK grupe“, od 1.300 zaposlenih vratilo se u PIK 670. Dakle, oko 700 porodica je ostalo bez ličnih primanja. Traži se model kako bi se ublažio ovaj socio-ekonomski problem koji je nastao kao posledica iz prethodnog perioda, loše privatizacije, stečaja i na kraju bankrota. Nimalo nije prijatno svima nama da trpimo posledice neke prethodne vlasti, što lokalne, što republičke, ali tražimo model da se pomogne - rekao je Vuk Radojević.

Rekli ste da nema zakonskog osnova za pomoć nekadašnjim radnicima kombinata. Da li će se onda protivzakonito pokušati pomoći tim ljudima?

- Vrlo često se vrši zamena teza. Bivši zaposleni traže otpremninu od države. Oni ne mogu da dobiju otpremnine od države, jer su zaposleni u privatnoj firmi, poslodavac im je privatnik, a ne država. Postoje drugi zakonski oblici i mogućnosti kroz koje se sada traži model u saradnji opštine i Vlade Srbije da se njima pomogne u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima.

Da li je nađeno nekakvo rešenje i da li se okvirno zna o kom je iznosu reč i ko će to da plati?

- U ovom momentu ne mogu da iznosim bilo kakve precizne podatke, samo mogu da kažem da jedini koji u ovoj situaciji razumeju muku i problem svih naših sugrađana koji su izgubili posao u PIK-u „Bečej“, jesu opština i Vlada Srbije. Gde su svi ostali, gde je bivši vlasnik, gde je stečajni upravnik, gde je aktuelni vlasnik, da li oni imaju ikakvu, barem moralnu odgovornost prema svima njima? Moram podsetiti: stečajni upravnik je podelio otkaze svim zaposlenima u vreme božićnih i novogodišnjih praznika.

Koliko je meni poznato, na to je imao zakonsko pravo.

- Da, ali isti on je vratio nazad oko 650 ljudi. Zašto nije sve vratio? On je imao pravo posle proglašenja bankrota da ih sve otpusti. Nije to uradio. Zašto je uradio to upravo u ovom momentu? To pitanje se postavlja. Uradio je to u momentu kada se PIK već bio prodao, iako je „MK grupa“ PIK kupila 17. decembra na javnoj licitaciji, ona je registrovana kao vlasnik 2. februara. Zašto stečajni upravnik nije sačekao, pa prepustio novom vlasniku da proceni na osnovu nove sistematizacije koji mu je neophodan broj zaposlenih? Postavlja se hipotetičko pitanje celoj javnosti: da li je on odradio prljav posao za novog vlasnika?

Što se opštine tiče, ona nema veze sa privatnom firmom i bivšim radnicima privatne firme, ako neće da ima, ali ima veze sa Jodnom banjom. Zgrada Jodne banje je bila PIK-ova zgrada, sada je to zgrada „MK grupe“. Jodna banja zasad još funkcioniše. Opština je uputila molbu „MK grupi“ da zgradu banje prepusti opštini bez naknade. Da li ste dobili odgovor na tu molbu?

- Mi se iskreno nadamo pozitivnom odgovoru „MK grupe“ imajući u vidu značaj funkcionisanja Jodne banje za lokalnu zajednicu. Nažalost, prethodne vlasti u Bečeju godinama unazad nisu dovoljno ozbiljno pristupile nerešenim imovinsko-pravnim odnosima. Verujem da je pravi momenat bio da se to reši pre privatizacije 2007. godine, dok je PIK još bio društveno preduzeće, kako bi se taj objekat predao u nadležnost Doma zdravlja i lokalne samouprave. Niko o tome tada nije razmišljao i to nije urađeno, na žalost svih nas Bečejaca.

To je bilo tada. Šta mislite da li će „MK grupa“ sada dati taj objekat na korišćenje opštini i Domu zdravlja?

- Mi se iskreno nadamo i verujemo da bi to bio jedan izuzetno korektan potez u kontekstu društveno-socijalne odgovornosti kompanije kao što je „MK grupa“ i očekujući da oni postupaju u skladu sa poslovnim principima i da će imati razumevanja za sve građane opštine Bečej i za njihove potrebe koje se ogledaju i u normalnom funkcionisanju Jodne banje. Dakle, dopis je upućen i očekujemo pozitivan odgovor. Verujem da će „MK grupa“ iskoristiti ovu priliku da kao nova kompanija na teritoriji opštine Bečej pokaže razumevanje za potrebe građana i da pokaže na taj način da je ona dobrodošla u Bečeju.

Pavel Severinji: Mislim da sam učinio dobro za ljude koji su u PIK-u što sam zadržao 1.300 ljudi skoro pet godina

Pavel Severinji je još uvek stečajni upravnik PIK-a „Bečej“. Severinjija je na mesto stečajnog upravnika imenovao Privredni sud u Novom Sadu i sud će ga razrešiti kada budu okončane sve stečajne radnje (donošenje rešenja o raspodeli sredstava ostvarenih prodajom PIK-a neobezbeđenim poveriocima – jer su razlučni, odnosno obezbeđeni poverioci isplaćeni u toku januara meseca; okončanje sudskih sporova, i tada će sud da donese rešenje o okončanju stečajnog postupka).
Koliko je dosad (1. mart) plaćeno poveriocima?
- Grubo rečeno blizu tri milijarde dinara. To su poverioci koji imaju pravo prioriteta, dakle hipotekarni ili, po Zakonu o stečaju, to su razlučni poverioci - rekao je Severinji.

Da li će i kako će svi poverioci biti namireni? Dug prema njima je veći od iznosa koji je ostvaren prodajom kombinata, za koji je „MK grupa“ platila 45,5 miliona evra?

- Svi poverioci će biti namireni. Biće namirena plata zaposlenima, kao prvom isplatnom redu, biće namiren drugi isplatni red, to su državni organi, Poreska uprava i ostali, a delimično će biti namiren treći isplatni red, gde su svi ostali poverioci, dakle oni koji nisu razlučni i koji nisu u prvom i drugom isplatnom redu.

Predsednik opštine Bečej Vuk Radojević je rekao da ste vi kao stečajni upravnik krajem decembra, za praznike, otpustili sve zaposlene u PIK-u, oko 1.300 ljudi i da ste potom primili nazad 650 osoba. Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje zašto ste vi to uradili kada je to mogao da uradi novi vlasnik firme?

- Predsednik ne barata zakonskim pojmovima. Ja kao stečajni upravnik mogao sam 12.04.2011. godine svima da dam otkaz, ali iz razloga koje osećam kao dužnost prema ljudima, nastavili smo proizvodnju do prodaje kombinata. Sve je dogovarano i u Vladi Republike Srbije, gde je predsednik opštine bio stalno prisutan, a najviše je, koliko znam, ćutao tamo, ovi drugi su pričali, ali je o svemu obavešten. Rečeno je, kad sam hteo da počnem sa otpuštanjem viška zaposlenih, da malo sačekamo dok se PIK ne proda, odnosno dok se sa potencijalnim kupcima, koji budu uplatili depozit, na nivou vlade ne razgovara o mogućnosti preuzimanja, to jest ne mogu se preuzeti, nego o ponovnom primanju bivših zaposlenih PIK-a „Bečej“. Ja sam morao po sili zakona da dam otkaze – zna svako da u stečaju svi dobijaju otkaz. Da je usvojen plan reorganizacije možda bi bilo nešto drugo. Plan reorganizacije, međutim, nije bio podržan. Inače, mogli su i opštinari da podnesu plan reorganizacije, mogao je i bilo koji poverilac da podnese plan reorganizacije, ne ja, ali se to nije desilo. Za plan reorganizacije koji sam podneo nije bilo neke podrške od njega (predsednik opštine; prim. nov) i od njegovih saradnika. Na kraju se ispostavilo da je to bila ispravna ideja i put da se malo duže zadrži PIK „Bečej“ kao celina sa skoro svim zaposlenima. Normalno, bio je cilj da se prirodnim tokom ljudi otpuštaju, kako odlaze u penziju, da se novi ne primaju i da se boljom organizacijom iskoristi svako radno mesto, da se broj zaposlenih svede na potreban broj, kako je bilo planirano u planu reorganizacije, od 800 do 900 ljudi. Što se tiče samog otpuštanja pre Nove godine, nisam radio to zbog toga da nekom napravim loše raspoloženje za Božić, nego zato što je 17. decembra bila licitacija, tada je kupljen PIK, a kupac ne može da preuzme zaposlene. To je prava istina, sve ostalo su političke zavrzlame i traženje krivca tamo gde ne treba da se nađe. Od 17. decembra, kad je predsednik opštine došao na javnu licitaciju, nismo se čuli, nikad me nije pozvao, nikad me nije pitao, ja samo preko medija čujem da predsednik opštine kaže ovo, kaže ono, optužuje. Ako je to njegov cilj, neka, ali ja se u politiku neću mešati. Nisam morao da zadržim zaposlene do kraja, mogao sam svakog momenta da ih otpustim, a to što smo neke od njih ponovo primili bilo je u dogovoru sa kupcem. To je urađeno do primopredaje PIK-a. Sve to zna i savetnik predsednika Vučića i bivši ministar poljoprivrede Glamočić.

Dakle, otpustili ste zaposlene posle prodaje.

- Posle prodaje. Meni zaposleni kao stečajnom upravniku u stečaju ne trebaju, je li tako? Trebaju budućem vlasniku. Čekao sam i čekao sam da se nešto dogodi. Čak su i potencijalni kupci iz „Matijevića“ i „MK grupe“ bili u vladi, dogovarali se, čuli su ljudi, čuli su predstavnici sindikata šta je rečeno od strane bilo koga, valjda je tamo bio i predsednik opštine, ja tada, 25. decembra, nisam bio u vladi, nisu me ni zvali. Stav bi mi bio isti po cenu da sutra ne budem stečajni upravnik. Mogu samo po zakonu da radim, drugačije ne.

Dakle, posle otpuštanja svih radnika primili ste nazad njih 650.

- Ne znam tačan broj, broj je određen u dogovoru sa „MK grupom“, ali nisu primljeni u radni odnos, to je bio ugovor o delu na povremeno-privremenim poslovima dok „MK grupa“ ne registruje PIK „Bečej“, bez one naznake „u stečaju“. Za to je bilo potrebno određeno vreme. Onda smo uz saglasnost stečajnog sudije napravili neki protokol kako to da premostimo i kako da oni nadoknade troškove stečajnoj masi. Tako da je „MK grupa“ 12. januara preuzela kompletno sve.

Ima raznih priča o vašoj nagradi ili zaradi kao stečajnog upravnika. Da li možete reći koliko ste od početka stečajnog postupka u aprilu 2011. godine do danas (1. mart) zaradili?

- Ja dobijam preliminarnu nagradu još uvek. Ja ću dobiti na kraju stečaja nagradu koju odredi odbor poverilaca u skladu sa pravilnikom i stečajni sudija. Postoje pravila igre i to se tako radi. S obzirom da je preliminarna nagrada, to znači da se nešto uplaćuje unapred. Ja „jedem“ zapravo svoju nagradu pet godina, ono što sam mogao da dobijem i 2011. godine da smo pustili PIK da bankrotira. Ja ću nagradu imati kad se završi stečajni postupak, kad oko PIK-a bude okončano u stečaju sve. U knjigovodstvu vode tačno koliko sam primio pa preračunavaju za taj dan po srednjem kursu evra i to se daje sudiji i to sudija odobri. Nagrada se obračunava u evrima na dan isplate. Ništa ne može van zakona i pravilnika. Svakog meseca imam nešto preliminarno, to će se oduzeti na kraju od konačne cifre. Neko bi možda dobio mnogo više novca nego što ću ja, sa stimulacijom. Pravilnik je takav. Ako nešto uradite prve godine, imate skoro duplu nagradu, ako uradite u roku od dve godine, onda imate 70 odsto veću nagradu, ja sam ušao u džep sebi što sam hteo da sačuvam PIK i da bude usvojen plan reorganizacije, u petu godinu, i sad sam ostao bez stimulacije. Ne žalim se. Mogao sam i drugačije. Normalno je da ljudima bode oči ko će i koliko primiti, ali na drugoj strani mislim da sam učinio dobro za sve te ljude koji su u PIK-u, možda ne za predsednika, njemu možda je žao što sam zadržao 1.300 ljudi skoro pet godina, imali su platu, socijalu, penzijsko-invalidsko-zdravstveno, bili su obezbeđeni. E sad to što za to vreme oni koji su vikali na sva usta da će pomoći, da će nešto uraditi i rešiti… Ja nikad nisam obećavao ništa sem prestanka radnog odnosa kad je plan reorganizacije bio odbačen. Rekao sam zaposlenima da im ne mogu ništa pružiti na planu socijale kada se okonča stečajni postupak. Da li je opština mogla više ili ne, u to neću da ulazim. Ako gledamo zakonitost postupka, ima više stečajnih organa, sem stečajnog upravnika tu je stečajni sudija i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika koja me je kontrolisala četiri puta i nije našla nepravilnosti u radu, to imam napismeno. Sve to što se priča politički uopšte me ne zanima, ni ko je na vlasti, ni šta radi, samo me zanima zakon. Ništa ne mogu da uradim na svoju ruku bez rešenja suda ili bez odobrenja odbora poverilaca ili bez kontrole, odnosno tromesečne kontrole Agencije za licenciranje. Samo sprovodim zakon i sprovodiću zakon i neću podleći nikakvim političkim pritiscima i zahtevima.

Aleksandar Pešić: Tražimo od države samo to što nam je obećala

Jedan od bivših zaposlenih u PIK-u (dok je bio u radnom odnosu bio je predsednik sindikata „Nezavisnost“ u kombinatu) Aleksandar Pešić odgovorio je na pitanja o tome šta radnici traže od države i šta očekuju da će dobiti time što od januara meseca svakodnevno protestuju ispred gradske kuće.
- Ne znam koliko je radnika zasad vraćeno u PIK, ali je u Vladi Srbije dogovoreno da će novi vlasnik kombinata da vrati do 650 radnika i da će „MK grupa“ ispoštovati neke socijalne karte koje smo dostavili kao radnici, reč je o ugroženim roditeljima, o samohranim majkama, od dvoje ljudi koji su zaposleni u PIK-u jedan da ostane, da te porodice mogu da prežive. Ne znamo da li je to ispoštovano, jer nemamo uvid u poslovanje firme, jer ne radimo. Drugo: tražimo od države to što nam je obećala. Ne tražimo ništa što nije obećano. Kada smo nekoliko puta bili u toku 2015. godine u vladi, dobili smo obećanje i od vlade preko premijera da niko gladan neće izaći na ulicu.

Da li izjava da „niko gladan neće izaći na ulicu“ konkretizovana u smislu na koji način će se sprečiti glad? Jer na otpremnine bivši zaposleni nemaju pravo. Šta biste trebali da dobijete, ako dobijete?

- Zato smo tražili od opštine, odnosno od vlade, jer je opština produžena ruka vlasti, da nam daju neki vid pomoći ili neki vid naknade da bi ljudi mogli da se snađu i da prežive bar ovih godinu dana dok ne nađu neki posao. Dakle, ne tražimo ništa što nam nije obećano, samo tražimo neki vid pomoći i tu se opština uključila. Nedeljama smo ispred gradske kuće zato što se stalno nešto odlaže i traži se zakonsko rešenje, da ne bi bilo nekih problema. I tu se slažemo, nećemo da nekog nabijamo na zid srama zbog neke nezakonite delatnosti. Dobili smo informacije od vlade i opštine da će to u toku ove nedelje biti rešeno. Još ne znamo šta će biti i kako će biti. Molili smo i vladu i opštinu da ne dozvoli da se uvučemo u izbornu kampanju. To neće biti dobro, jer u izbornoj kampanji niko neće misliti više na bivše radnike PIK-a i koristiće nas za političko prepucavanje, a to mi ne želimo. Nekoliko puta smo već bili uvučeni u političke kampanje i na kraju se ništa dobro nije desilo za zaposlene. Želimo samo egzistenciju i preživljavanje, jer smo mi spali na to da se borimo za goli život, a ne da se nadamo nečem boljem.

Obećanja da nećete ostati gladni dali su svi političari.

- Rekli smo da nas ne interesuje šta i kako, nas interesuju pare i koliko. Zvuči vulgarno, ali u suštini jeste tako, zato protestujemo.

Od čega živite? Dobijate neku pomoć od Nacionalne službe za zapošljavanje…

- Da. Ko koliko dobija zavisi od plate i od godina radnog staža. Maksimalan period dobijanja pomoći je godinu dana, to važi, recimo, za one koji imaju 25 godina radnog staža. To je oko 13.000-14.000 dinara mesečno, a od toga je nemoguće preživeti mesec dana, nemoguće je poplaćati dažbine, jer država svakog meseca uredno šalje račune, a mi nećemo moći da ih platimo i bićemo u velikom problemu.

S pravom se postavlja jedno pitanje ukoliko bivši radnici PIK-a dobiju nekakvu pomoć od države. Zašto će oni imati drugačiji i bolji tretman od otpuštenih radnika iz ranije privatizovanih firmi u Bečeju, koji nisu dobili nikakav novac?

- Svaka ta firma je imala svoju državu, svoju vlast u to vreme. Ne znam da li je neko od njih toliko išao i molio, toliko radio za zaposlene kao „pikovci“. Svako je imao pravo da radi ono što mi radimo, da traži ono što mi tražimo. Žalosno je što smo svi dopustili da nam kompanija za kompanijom propada, a nismo radili ništa.

Šta ćete uraditi ukoliko država ipak dozvoli da ostanete gladni?

- To je stvar dogovora nas, bivših radnika. Mi i dalje verujemo u državu, da će ispuniti ono što je obećala, jer je i gospodin Vučić rekao u više navrata da oni ne lažu i da će pomoći. Ja verujem da će nam pomoći nešto, ne znam kako, ali ako se to slučajno ne desi, onda će se taj skup ispred gradske kuće dogovoriti šta dalje.

 

Nagrada stečajnog upravnika

Nagrada stečajnog upravnika na dan 30.09.2014. godine utvrđena je u iznosu od 59.740.000 dinara, navedeno je u dokumentu „Analiza indikativnog raspona tržišne vrednosti 100% kapitala i imovine“ iz januara 2015. godine.
U jednom drugom dokumentu, u kvartalnom izveštaju stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i stanju stečajne mase za period 01.10.2015. do 31.12.2015. godine piše da je stečajnom upravniku u izveštajnom periodu (tri meseca) plaćena preliminarna nagrada u iznosu od 750.000 dinara.
U izveštaju ima reči i o iznosima (bruto) koji su u tom periodu plaćeni zaposlenima, angažovanim stručnjacima itd. Tako je od 1. oktobra do 31. decembra 2015. godine zaposlenima po ugovoru o radu plaćeno 255.447.146 dinara, angažovanim licima-sezonskim radnicima po ugovoru o delu i po ugovoru sa omladinskom zadrugom 6.534.915 dinara, putni troškovi angažovanih lica iznosili su 10.099.324 dinara, advokatu Gorici Markov iz Bečeja plaćeno je 539.785 dinara, a firmi „Time agency 021“ iz Novog Sada 288.000 dinara.

Prihod „Agrobečeja“ 19.000 dinara?

U rešenju Komisije za zaštitu konkurencije 13. januara 2016. godine odobrena je koncentracija (u skraćenom postupku) učesnika koja je nastala sticanjem neposredne kontrole privrednog društva „MK grupa“ d.o.o. nad privrednim društvom PIK „Bečej“ A.D. u stečaju. Navodi se, između ostalog – „MK grupa“ je dostavila te podatke – da PIK osim 2.908 hektara u svom vlasništvu godinama zakupljuje još 8.000 hektara poljoprivredne zemlje u državnoj svojini, da izvodi i zanatske građevinske radove u postojećim i novosagrađenim objektima i ima ergelu konja.
Interesantan je i podatak koji je naveden u tom dokumentu, da je prihod od prodaje zavisnog društva kombinata, PIK „Bečej – Agrobečej “ d.o.o. za trgovinu i usluge, registrovano za trgovinu na veliko mesom i proizvodima od mesa, 2014. godine bio svega 19.000 dinara, pa se može reći da je ovo zavisno društvo gotovo neaktivno.

Potraživanja poverilaca

U kvartalnom izveštaju stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i stanju stečajne mase za period 01.10.2015. do 31.12.2015. godine piše da su zaključkom stečajnog sudije Privrednog suda u Novom Sadu utvrđena potraživanja poverilaca: razlučni poverioci u iznosu od 3.538.643.178 dinara, uslovno priznato razlučno pravo u iznosu od 40.439.789 dinara, potraživanja poverilaca-zaposlenih prvog isplatnog reda u iznosu od 18.316.905 dinara i potraživanje Poreske uprave u iznosu od 105.233.293 dinara, potraživanja poverilaca trećeg isplatnog reda iznose 112.917.971 i potraživanja poverilaca trećeg isplatnog reda iznose 1.732.173.276,92 dinara, uslovno priznata potraživanja poverilaca trećeg isplatnog reda iznose 4.393.828.302 dinara. Po nalogu stečajnog sudije izmenjena je lista priznatih potraživanja poverilaca korigovana za iznos razlike nastale kod preračuna kamata sa komfornog na proporcionalan metod. Priznato razlučno pravo Alpha banke a.d Beograd umanjeno je za iznos 84.346.678,80 dinara koliko iznosi vrednost nepokretnosti na kojoj je imala zasnovanu hipoteku pravnog lica „Hotel Bela lađa“ a.d, a koju je u postupku izvršenja preuzela. Iznos koji je uslovno priznat pravnom licu „Hotel Bela lađa“ umanjen je do navedenog iznosa.

Hronologija spasonosnih obećanja

„Rešenje“ i „spas“ za PIK obećavale su sve vlasti otkad je postalo jasno da privatizacija PIK-a 2007. godine, koja je 2011. godine „okončana“ stečajnim postupkom, bilo je sve samo ne uspešan poduhvat. Kombinat je u vreme tadašnjeg nadležnog ministra Predraga Bubala (DSS) kupio konzorcijum investicionog fonda sa Britanskih Devičanskih Ostrva i firma „Irva investicije“ biznismena Đorđija Nicovića.
Kada je vrag odneo šalu 2011. godine, pokrajinska vlast je obećala rešenje situacije u kombinatu – bez epiloga. Naime, u maju 2012. godine održani su izbori i sada se ne može ni pretpostaviti da li bi pokrajinska vlast zbilja uspela da „spasi“ firmu od bankrota. Podsetimo da je pokrajinska vlada predlagala da Institut za ratarstvo i povrtarstvo u saradnji sa republičkim Fondom za razvoj postane većinski vlasnik PIK-a, tako što bi se otkupili dugovi od najvećih poverilaca.
Sredinom marta 2014. godine tadašnji ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je, prilikom predizborne posete Bečeju, obećao da će država pomoći opstanak PIK-a . „Pokušaćemo da napravimo dogovor sa poveriocima i da pregovaramo sa strateškim partnerima“, rekao je Glamočić posle posete PIK-u, i dodao da neće biti dopušteno da radnici ostanu na cedilu i da taj kombinat prođe „onako kako su prošli neki drugi ranije, tokom privatizacije“. Glamočić je kazao i da je „rešenje praktično nađeno i ono će biti predočeno već nakon formiranja nove republičke vlade. Mi od prvog dana pričamo na ovu temu i upravo je privodimo kraju. Imamo rešenje za PIK ’Bečej’ bez obzira na to što je država manjinski poverilac. Najlakše je firmu gurnuti u bankrot, što bi mnogima i odgovaralo, ali mislim da PIK može da funkcioniše i da opstane i da ima spasa za PIK ’Bečej’“. Na konstataciju novinara da je AIK banka jedan od najvećih poverilaca kombinata i da je ta banka u većinskom vlasništvu firme iz „MK grupe“ Miodraga Kostića, Glamočić je rekao: „Mi ćemo imati rešenje za ovaj problem, pokušaćemo kao država da napravimo dogovor sa poveriocima i da izađemo mi, kao neko ko će pregovarati sa strateškim partnerom, i nećemo pustiti PIK ’Bečej’ da prođe kao neki kombinati ranije, bez obzira na to ko god bio vlasnik bilo koje banke, bilo kog kombinata. Država ima odlučnost da reši ovaj problem i neće ostaviti ljude na cedilu i bez posla“.
Zatim su predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković u leto 2014. godine, prilikom posete opštini Bečej povodom 100 dana rada republičke vlasti, takođe izjavili da brinu o sudbini PIK-a.
Pošto „rešenje za PIK“ nije predočeno javnosti, niti je nađeno, dva meseca pre proglašenja bankrota, predsednici sindikata u PIK-u „Bečej“ u martu 2015. godine, kada je još postojala nada da će više od 2.000 poverilaca da usvoji plan reorganizacije kombinata kako bi se izbegao bankrot, poslali su pismo predsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću da pomogne kombinatu. Sindikalisti Branislav Šekerović (Samostalni sindikat) i Aleksandar Pešić (Sindikat „Nezavisnost“) su u pismu naveli da zaposleni u PIK-u jedini spas vide u Vučiću, jer je on izjavio da će se „lično angažovati oko problema kombinata odnosno povoljnom rešenju za opstanak kompanije, i odlukom Vlade da se sačuva što više radnih mesta kao i značaja koji dajete poljoprivredi kao potencijalu Republike Srbije za razvoj“.
U međuvremenu je PIK u maju prošle godine bankrotirao, pa je prodat na licitaciji i oko 700 radnika je danas bez posla.
Bivši zaposleni sada svakodnevno protestuju ispred lokalne samouprave tražeći obećanu pomoć od države, to jest od Vučića.

K.D.F.

Naslovi

Popularni Članci