Vojvodina traži proglašenje stanja elementarne nepogode: Šteta u Bečeju oko 3 milijarde

  10 avgust 2012
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Stanje elementarne nepogode zbog suše do utorka nije proglašeno u Vojvodini, ali sve je više onih koji to zahtevaju, od udruženja poljoprivrednika do predstavnika vojvođanske vlade. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić je početkom nedelje saopštio da se šteta od suše u Vojvodini procenjuje na oko milijardu evra.

Ješić je to zaključio na osnovu podataka iz 25 opština, koje su pokrajinskoj vladi dostavile procenu štete u iznosu od 64 milijarde dinara, te će ukupna šteta od suše biti oko milijardu evra na teritoriji 45 vojvođanskih opština i gradova.
Opština Bečej se ne nalazi na listi 25 opština, koje su Vladi Vojvodine dostavile procenu štete, ali to će biti učinjeno do kraja nedelje, rečeno je u lokalnoj samoupravi. Na teritoriji opštine štete od suše se procenjuju na 2 milijarde i 785 miliona dinara. Štete na kukuruzu su 1 milijarda i 833 miliona, na šećernoj repi 305 miliona, na suncokretu 173 miliona, a na soji 473 miliona dinara.
Ješić je zatražio od Republike Srbije da proglasi stanje elementarne nepogode zbog suše, da bi bar delimično bila nadoknađena šteta poljoprivrednim proizvođačima. „Šteta u Srbiji i šteta u Vojvodini su nemerljive. I prinosi u Srbiji i prinosi u Vojvodini su nemerljivo u korist pokrajine. Vlada Srbije treba da pomogne poljoprivrednicima tako što će omogućiti regresiranje jesenje setve – semena, veštačkog đubriva i goriva“, rekao je Ješić.
Podsetio je da je Vlada Vojvodine već preduzela mere da bi pomogla poljoprivrednicima koji su pogođeni sušom: reprogramirala je kredite Fonda za razvoj poljoprivrede i Fonda za razvoj, prolongirala je plaćanje naknade za uređenje voda za dve godine, a u rebalansu budžeta biće obezbeđeno više novca za osiguranje poljoprivrednih proizvoda. „I Vlada Srbije i Vlada Vojvodine treba da insistiraju na tome da sva poljoprivredna gazdinstva budu osigurana i da to bude uslov za dobijanje subvencija“, rekao je Ješić. Dodao je da je cena osiguranja od 35 do 50 evra po hektaru, sa potpunim reosiguranjem za sušu što bi sprečilo probleme slično ovogodišnjim.
Inače, sada je svega oko osam odsto poljoprivrednog zemljišta osigurano.

Otpušteni su poljoprivredni asistenti

Prošle godine je Ministarstvo poljoprivrede uz veliku pompu „uvelo“ poljoprivredne asistente i tako omogućio posao za 1.658 osoba, njihov posao je bio da savetuju poljoprivrednike. Ove ljude je 3. avgusta otpustio novi ministar poljoprivrede Goran Knežević (neće im biti produženi ugovori, koji su zaključeni na godinu dana), a rekao je da tim ljudima nisu plaćene ni zarade iz prethodnog perioda u visini od preko 200 miliona dinara. „Ne možemo podržati megalomanski projekat bivše vlade i ministra”, rekao je Knežević Tanjugu i ocenio da nije ni bilo iskrene namere da se ti ljudi prime u radni odnos. On je tu tvrdnju potkrepio činjenicom da su poljoprivredni savetnici i asistenti bili angažovani za obavljanje privremenih i povremenih poslova.
Prethodni ministar poljoprivrede Dušan Petrović otpuštanje poljoprivrednih stručnjaka je ocenio kao veliku grešku koja će prouzrokovati veliku štetu: „Novi ministar poljoprivrede napravio je veliku grešku, jer je ostavio bez posla gotovo 1.700 inženjera poljoprivrede. Ovako veliki broj agronoma pružao je pomoć za više od 310.000 gazdinstava u Srbiji u više od 3.200 naseljenih mesta”.

Cene

Na novosadskoj Produktnoj berzi cena kukuruza se početkom nedelje kretala između 26,68 i 27,54 dinara, pšenica se prodavala po ceni od 27,86-28,08 dinara, suncokret za 31,86 dinara, a soja za 77,76 dinara, s tim da je cena ovogodišnjeg roda 54 dinara po kilogramu (Cene su iskazane sa 8 posto PDV-a).
Ukoliko se uporede cene na evropskim berzama, najskuplja je budimpeštanska berza, gde je cena pšenice 244,96 evra po toni, a kukuruza 256 evra po toni.

Dvanaest asistenata za Bečej s platom od po 400 evra

O korisnosti poljoprivrednih asistenata postoje informacije koje govore za, ali i protiv. Neki poljoprivrednici tvrde da su im olakšali posao, da su od njih saznali nove informacije i mogućnosti subvencionisanja itd. S druge strane, ima i paora koji smatraju da su poljoprivredni asistenti „izmišljeni“ u predizborne svrhe (angažovani su u izbornoj godini), te da od njih ništa nisu naučili, već upravo suprotno.
Podsetimo, u Bečeju je od 1. novembra prošle godine bilo je angažovano 12 asistenata (desetoro sa teritorije Bečeja). Plata jednog asistenta bila je 40.000 dinara, plus putni troškovi, a najavljena je mogućnost dodatne zarade ukoliko se asistent posebno istakne. Svi asistenti su potpisali ugovor na jednu godinu.
O učinku asistenata nekoliko meseci nakon njihovog angažovanja govorili su predstavnici lokalne vlasti i poljoprivrednici.
Erna Kiš Čisar, koordinatorka u projektu Ministarstva poljoprivrede za poljoprivredne asistente, rekla je da je saradnja između poljoprivrednih asistenata i poljoprivrednih proizvođača, korektna, da je neznatan broj onih koji su tu saradnju i stručnu pomoć odbili i da su po njenom mišljenju ljudi zadovoljni.
Sekretar Mesne zajednice Bačko Petrovo Selo Zoltan Kiš je rekao da su u selu angažovana tri poljoprivredna asistenta, te da ima utisak da savesno rade svoj posao.
Bečejski poljoprivrednik Karolj Berkeš je u svoje, ali i u ime drugih poljoprivrednika izneo pritužbe na rad asistenata: „I pored toga što je ministar izjavio da njima možemo slobodno da se javimo ako nam treba neka pomoć, mnogim zemljoradnicima nisu bili voljni da stave na raspolaganje svoje brojeve telefona kako bismo mogli da ih pozovemo i obratimo im se za savet. Oni nemaju kancelariju, rade od kuće do kuće, dolaze nam na prag, a mi ne možemo 24 sata sedeti kod kuće i čekati da nam se oni jave, a nisu bili voljni da nam ostave kontakt telefon da možemo da se dogovorimo“.

Priredila K.D.F.

 

 

 

Naslovi

Popularni Članci