Sezona godišnjih odmora: Na šta treba obratiti pažnju?

  29 jun 2012
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Hajde da ne pričamo o tome da svako ima pravo na godišnji odmor, jer to bi značilo da svako ima pravo i na posao – doduše i ima, ali se to pravo ne poštuje, otud toliko nezaposlenih.
Oni koji rade i najzad dograbe vreme za godišnji odmor, za tih 10-20 dana mogu da rade svašta, zavisno od toga koliko imaju novca. Mogu da idu na reku, hvala prirodi, Bečej ima reku, mogu da naprave dugo planirano veliko spremanje i usput da pročitaju i neku knjigu, a mogu i da putuju.

Manje-više jeftina putovanja su danas moguća, naročito ako se traže aranžmani „poslednji minut“, u tom slučaju može da se uštedi i 50 odsto od cene letovanja.
Inače, razne turističke agencije nude razne aranžmane, može da se putuje u Italiju na nekoliko dana za manje od 200 evra po osobi (ali autobusom), s druge strane osam dana u Turskoj (avionski prevoz) može da košta samo 280 evra. Naravno, u Turskoj ima i dvonedeljnih aranžmana za više od 1.000 evra (avionom). Ako bi neko na Siciliju, mnogo će skuplje da se provede: sedmodnevni aranžmani koštaju od 500 do 1.000 evra. U Terme Čatežu u Sloveniji, u hotelu Čatež (spa i velnes vragolije u velikim količinama) za četiri noćenja treba platiti oko 250 evra. I tako dalje.
Kako da se putuje? U organizaciji turističke agencije ili samostalno? Kada agencija vodi računa o putnicima, oni mogu da prođu i dobro i loše, imamo mnogo primera iz Srbije o tome kako je to kada ljudi loše prođu. Da se putuje automobilom, autobusom, vozom, avionom? Sve je prihvatljivo, osim autobusa, ko baš ne mora.
I najzad putovanje. I tu vrebaju razne opasnosti. O tome možete da pročitate veoma korisne informacije na sajtu www.upravusi.rs. Da informisanje bude što prisnije www.upravusi.rs obraćaju nam se kao da se poznajemo sto godina (odmah „pređu“ na „ti“).
Evo nekoliko dobrih informacija sa tog sajta.
Maksimalna novčana suma koju je dozvoljeno izneti iz zemlje je ukupno 10.000 evra (devize ili dinari) u gotovini i/ili putničkim čekovima. Ako ti se ipak dogodi da u novčaniku imaš više od 10.000 evra (a kome nije?), carinik će ti privremeno oduzeti novac, uz izdavanje potvrde. Nakon toga, protiv tebe će biti pokrenut prekršajni postupak pred Komisijom za prekršaje Deviznog inspektorata. Kazne su od opomene do oduzimanja novca. Količina novca koja se sme izneti na platnim karticama nije ograničena.
Što se prtljaga tiče, putniku je dozvoljeno da iznese iz zemlje lični prtljag. Za niz artikala tačno je propisana količina koja se smatra ličnim prtljagom: u skladu sa međunarodnom Konvencijom o carinskim olakšicama u turizmu i našim propisima, može se izneti jedan parfem, jedna toaletna voda, litar žestokog alkoholnog pića, kao i duvanske prerađevine u količini od 200 cigareta ili 50 cigara ili 250 grama duvana – ili ukupno 250 grama svih duvanskih prerađevina zajedno.
Što se tiče laptopa, fotoaparata, kamera, muzičkih instrumenata i drugih skupljih stvarčica koje iznosiš iz Srbije – preporučljivo je da ih ubeležiš u posebnu prijavu, kako te u povratku ne bi sumnjičili da si ih upravo kupio u inostranstvu, te da sada pokušavaš da izbegneš plaćanje carine.
Šta smeš da uneseš u Srbiju? Novac možeš da uneseš u neograničenim količinama.
Carini ne podležu lični prtljag – odeća, obuća, pribor za higijenu, hrana i slično – predmeti za ličnu upotrebu koji su kupljeni u inostranstvu (odeća, obuća, tehnika…), ako njihova zajednička vrednost ne prelazi 100 evra. Ako si prešao limit, carini se ceo iznos, a ne samo višak. Vrednost robe dokazuješ fiskalnim računom. Ne carine se ni knjige ni druge publikacije kulturnog i naučnog karaktera, nezavisno od količine, pod uslovom da nisu namenjene daljoj prodaji. Unošenje hrane u Srbiju je dozvoljeno, pod uslovom da postoji uverenje o njenoj zdravstvenoj ispravnosti (standardna ambalaža proizvoda zadovoljava taj uslov), da ukupna vrednost hrane ne prelazi 100 evra.
Carinjenje robe za ličnu upotrebu vrednosti do 3.000 evra obavlja se na graničnom prelazu, nakon čega se dobija obračun uvoznih dažbina kao dokaz ocarinjenosti robe. Ukupna vrednost dažbina koje se plaćaju na unos robe za ličnu upotrebu (carine + PDV) iznosi oko 33 odsto od vrednosti robe.
Kazne za carinske prekršaje su novčane i u iznosu variraju od jednostruke do petostruke vrednosti skrivene robe.
Ako carinik prilikom pregleda tvojih stvari načini neku materijalnu štetu, imaš pravo da tražiš naknadu za to – podnošenjem zahteva za naknadu štete Upravi carina. Ukoliko u Upravi zahtev bude odbijen, ili ne možete da se dogovorite oko visine odštete, možeš da pokreneš parnični postupak protiv njih.
I najzad, gde možemo da putujemo bez vize?
Prelazak na Belu šengensku listu omogućava državljanima Srbije bezvizno putovanje u sledeće zemlje: Andora, Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Island, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Monako, Nemačka, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švajcarska i Švedska.
Većina zemalja Šengenske zone odredila je koliko novca treba da imaš kod sebe da bi prešao granicu. Uglavnom je reč o oko 50 evra dnevno.
Ukoliko nas je turistička agencija zeznula i proveli smo se kao bosi na trnju, imamo neka prava, kaže sajt www.upravusi.rs.
Ako u toku putovanja ne bude sve onako kako piše u ugovoru o putovanju, da bi dobio ono što si platio prvo treba da uložiš reklamaciju predstavniku agencije (koji mora biti prisutan tokom putovanja) i da od njega tražiš da reši problem. Ako ipak do kraja puta ne dobiješ ono što si platio, treba da podneseš prigovor agenciji i da tražiš da te novčano obešteti.
Neke agencije su u opštim uslovima putovanja predvidele okolnosti pod kojima se putnik unapred odriče potraživanja prema njima, uključujući i naknadu štete, ili su za neke specijalne ponude („first minute“, „last minute“…) predvidele da se unapred odričeš prava na prigovor. To nije u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima i agencija nema pravo da se poziva na te odredbe, niti će se sud obazirati na njih.
Sve reklamacije koje imaš treba da uputiš predstavniku agencije koji prati grupu sa kojom putuješ ili je lokalni predstavnik u mestu koje posećuješ. U slučaju da predstavnik agencije nije dostupan, treba da se požališ lokalnim pružaocima usluga (vlasniku hotela ili apartmana ili vozaču autobusa), a ukoliko ti i niko od njih ne izađe u susret, treba da kontaktiraš direktno sa agencijom. Dovoljno je da kažeš u čemu je problem, ne moraš da pišeš žalbu.
Važno je da obavestiš agenciju čim saznaš da nešto nije kako treba, jer kasnije, kada se vratiš sa puta i podneseš prigovor, nećeš moći da dobiješ umanjenje cene ako se utvrdi da je nisi obavestio iako si mogao.
Pogledaj u opštim uslovima putovanja da li je predstavnik agencije dužan da ti prilikom reklamacije izda potvrdu o nedostatku, jer ako je to predviđeno, bez te potvrde posle nećeš moći da se žališ (osim ako je predstavnik odbio da ti je izda).
Ako problem nije rešen tokom putovanja i u propisanom roku, imaš pravo da podneseš pismeni prigovor agenciji, a kojim ćeš objasniti šta se desilo i koliko umanjenje cene tražiš. Osim što ćeš tražiti da ti agencija vrati novac koji ti je naplatila za deo usluga koji ti nije pružila, možeš da tražiš da ti nadoknadi štetu ako si je zbog njenih propusta pretrpeo.
Sve zahteve za obeštećenje treba da uputiš agenciji koja je organizator putovanja, čak i kada je za propuste kriv neko od njenih poslovnih partnera koji su bili odgovorni za ispunjenje dela aranžmana. Svaki putnik podnosi prijavu za sebe (osim maloletne dece, za koju to rade roditelji) i agencija ne mora da razmatra grupne reklamacije.
Pored potpisane potvrde o neotklanjanju nedostatka (ako je ona predviđena opštim uslovima putovanja), uz prigovor ćeš dostaviti i račune o plaćenim troškovima i druge dokaze koje imaš. U slučaju da ne podneseš potrebne dokaze, agencija će ti naložiti da kompletiraš prigovor u određenom roku, a ako to ne učiniš, prigovor će biti odbačen kao neosnovan.
Ako ne podneseš prigovor, već se odmah obratiš inspekciji ili sudu, oni će te uputiti da se prvo žališ agenciji, a ako su u međuvremenu istekli rokovi za prigovor, nećeš moći da ostvariš svoja prava.
Zakon o turizmu kaže da je rok za podnošenje prigovora osam dana od povratka sa putovanja, a Zakon o zaštiti potrošača navodi da je rok mesec dana od dana kada si uočio nedostatak.
Agencija je dužna da ti u roku od 15 dana od dana podnošenja prijave uputi pismeni odgovor i, ukoliko zaključi da je prigovor osnovan, isplati razliku u ceni i eventualnu naknadu štete. Ukoliko odbije tvoj prigovor, ili ga prihvati ali ti ne isplati novac, ili propusti rok od 15 dana da ti odgovori, zaštitu svojih prava možeš da potražiš van agencije, objašnjava upravusi.rs.
Sretan put.

Priredila K.D.F.

Naslovi

Popularni Članci