Predsednik opštine o odnosima Potisja i Komunalca: Šizofreno stanje

  27 april 2012
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

O problemima u poslovnim odnosima između društva sa ograničenom odgovornošću Potisje i Javnog preduzeća Komunalac i opštine Bečej, kao njihovog osnivača, krajem prošle nedelje su govorili Ištvan Nađ, predsednik odbora revizora Potisja i Peter Knezi, predsednik opštine. Oni su reagovali na to što je nekoliko dana ranije na konferenciji za novinare rekao Slobodan Zlokolica, član odbora revizora Potisja, koji je ukratko prezentovao da u poslovanju Potisja ima mnogo nejasnoća, te da Potisje neće da plati Komunalcu za zakup mašina tog javnog preduzeća, a dug je danas oko 2,5 miliona dinara i da nije jasno zašto je opština oduzela posao gazdovanja smećem od Komunalca i sa inostranim partnerom formirala Potisje za taj posao, kada od tog posla Bečej ne ostvaruje nikakvu korist.

Pomenute informacije (opširno smo pisali o tome pre dve nedelje, na toj pres konferenciji osim Zlokolice govorio i Marko Đapić, predsednik Upravnog odbora Komunalca) plasirali su „nekompetentni ljudi, i ne daju pravu sliku od toj situaciji iz više razloga“, rekao je Knezi i dodao da se „gospoda nisu pozvala ni na kakav zvaničan dokument, baratalo se sa podacima koji su proizvoljni i nisu istiniti, a mi ćemo izneti koji su to dokumenti i činjenice koje su krivo predstavljene javnosti. Svi oni odnosi koje su spominjali davno su pre njih stvoreni i možda je to razlog što nisu znali pravu situaciju. Nije prvi put da se to dešava, i ja bih im predložio da prvo konsultuju činjenice i dokumenta“.
U kontekstu poslovanja Potisja, sasvim neuobičajeno, bilo je reči i o novinarima i novinama. Naime, Ištvan Nađ je rekao da je on inicirao održavanje konferencije za novinare „ne zato da kritikujem novinski članak i ono što je izneto, ali, sam članak, meni kao privredniku, delovalo je odbijajuće za eventualne strane investitore kojih i inače malo ima u Bečeju, i želeo bih samo da upotpunim ovo što je objavljeno, ne upuštajući se u komentarisanje da li je to neko smeo ili nije smeo da uradi“.
Nađ je podsetio na istorijat osnivanja Potisja (osnovano 2008, odluku o osnivanju potpisali su tadašnji predsednik opštine i tadašnji direktor Aliska Tere iz Seksarda, ugovor, koji se može naći u Službenom listu opštine Bečej, sadrži podatke o tome čime se bavi to društvo, da mu je sedište u ulici Šamu Mihalja broj 5, to jest na mestu gde se sada nalazi Komunalac itd.).
Nađ je rekao i da je posao odbora revizora da izveštava Skupštinu društva, vlasnike, o radu menadžmenta, i da nema prava da iznosi neke činjenice iz firme, „ali pošto je već neko to učinio pre mene, onda i ja koristim to pravo“.
Nađ je podsetio da je Zakon o privrednim društvima promenjen i da se u novom zakonu više ne spominje interni odbor revizora, već samo revizorske kuće koje po potrebi vrše kontrolu ako to osnivači preduzeća zahtevaju.
„Na osnovu osnivačkog akta sklopljen je sindikalni sporazum između Skupštine opštine Bečej, to jest predsednika opštine Bečej i direktora Aliska tere, koji definiše poslovne odnose ali su potpisnici taj akt proglasili strogo poverljivim. Međutim, pošto je deo već otkriven, u ovom sindikalnom sporazumu piše da investitoru, u ovom slučaju Aliska teri ili ako ona nekog drugog angažuje, pripada 8 posto godišnjeg neto prihoda Potisja u slučaju profitabilnog poslovanja društva. U 2011. godini je ukupan promet bio 63,5 miliona dinara, od toga je poslovni prihod 59.360.700 dinara, a razlika do 63,5 miliona dinara su donacije koje su u principu prihod ali nisu poslovni prihod. Osam posto od tih 59.360.700 dinara daje 4.749.096 dinara 31. decembra. To je bilo 45.384 evra i ovaj novac je prebačen Aliska teri“, rekao je Nađ, i time je potvrdio tvrdnje Zlokolice.
On je rekao da, što se tiče odnosa Potisja i Komunalca, postoji ugovor od 27. maja 2008. godine, koji su potpisali Laslo Kiralj u ime Potisja i tadašnji direktor Komunalca Petar Plavšić, koji ima i aneks u kom se govori o detaljima plaćanja: „U ugovoru stoji da zakupodavac bez naknade daje na korišćenje zakupcu deo nekretnine sa adrese ulica Šamu Mihalj 5, to su kancelarije, dvorište, i daje u zakup deo voznog parka pod uslovom da se za taj zakup plaća. Ugovor po mom saznanju nije promenjen“. Nađ je konstatovao da su revizori u svom izveštaju napisali da je taj vozni park zastareo i da treba preispitati ugovor o zakupu. „U prošloj godini Potisje je odbilo da plaća račune Komunalcu po osnovu zakupa, iz razloga što do danas ne može da koristi prostorije Komunalca i koristi zgradu mline, a za to mesečno plaća 800 evra u dinarskoj protivvrednosti. Što se toga tiče, trebalo bi da osnivač i jednog i drugog preduzeća (opština; prim. nov.) ili sama privredna društva nađu zajednički jezik i kompromisno rešenje. Izveštaj revizora je sačinjen i na srpskom i na mađarskom jeziku, a gospodin Zlokolica je sve što je konstatovao, dodao kao svoje izdvojeno mišljenje“, rekao je predsednik odbora revizora.
I predsednik opštine je govorio o istorijatu postojanja Potisja, rekavši između ostalog da je pre nego što je osnovano Potisje, Komunalac odnosio smeće samo iz Bečeja, a ne sa teritorije cele opštine kao što je danas slučaj, i da su se predstavnici Komunalca više puta izjasnili da to preduzeće „nije ni tehnički niti finansijski opremljeno da preuzme teret iznošenja smeća iz cele opštine i taj dokument postoji negde“.
„Ovde se radi o dve firme koje su vlasništvo opštine i zato je apsurd ovo što se iznosi u novinama. Komunalac je 100 procenata naša firma, Potisje 51 posto, dakle šizofreno je stanje da imamo neraščišćen odnos između dve opštinske firme i da javnost treba da da ocenu toga. Javnost neće to dati, to mi moramo uraditi. I zašto gospoda ne dolaze na sastanak kod mene, ja znam za taj problem, nekoliko puta smo se dogovarali da se sastanemo, da razrešimo to, a evo kako je razrešeno. Imamo predlog od Skupštine Potisja da se prebiju međusobna potraživanja, što je logično. Potisje od 1. septembra 2008. godine mesečno plaća 800 evra u dinarskoj protivvredosti za zakup. Taj iznos se pojavljuje u poslovnim knjigama firme ali se ne skida iz opštinskog dela, koji bi inače trebao da se skida zato što smo mi bili dužni, odnosno naše preduzeće da Potisju obezbedi poslovni prostor, a to nije urađeno. O tome se dve godine ćutalo, posle toga je Potisje pokrenulo to pitanje. Ponudili smo da Potisje dve godine kraće plaća zakup, odnosno otkup kamiona koliko je predviđeno, koliko je Potisje više platilo za zakup prostora. Potisje ni u jednom momentu nije ni razmišljalo o tome da pošalje poslednju opomenu pred tužbu kao što to radi Komunalac Potisju, a na osnovu odluke Upravnog odbora, a sa punim pravom je moglo tražiti od 1. septembra 2008. godine da mu se obezbedi sedište, a ako ne, onda da Komunalac plaća zakup prostorija Potisja. Ja ću i dalje insistirati na tome, ako ću biti u prilici, da se ta međusobna potraživanja prebiju. Upravni odbor Komunalca sa jedne strane, i Skupština Potisja sa druge, odnosno lokalna samouprava i grad Seksard mogu se vrlo lako dogovoriti ako postoji volja, ali veštački je napravljen problem ne znam iz kojih razloga. Pošto je na vidiku rešenje, ne samo za Potisje nego za nekoliko naših firmi, koje će se iseliti u bivši vojni objekat, definitivno ćemo rešiti problem Potisja i još nekoliko subjekata“, rekao je Knezi.
On je govorio i o isplativosti postojanja Potisja i o tome da opština nema koristi od rada te firme: „Koliko će koristi doneti Potisje opštini? Toliko koristi koliko će Toplana, Vodokanal, Direkcija za izgradnju ili Komunalac. Dakle, ja računam na nula dinara, jer Potisje nije formirano da donosi dobit, nego da uredi iznošenje smeća sa teritorije opštine, a sa druge strane ono radi elaborat o organizovanom iznošenju smeća iz opštine prema regionalnoj deponiji, i to mu je zadatak, ne da zaradimo na njemu. Nikada nije bila ni intencija lokalne samouprave da zaradi od delatnosti Potisja, trebalo je da postigne ono što sada radi, i još mnogo toga. To je bitno jer je postavljeno pitanje koliko su novca oni ’izvukli’, a mi nismo. Kada je osnovano Potisje, procenjena je njena vrednost u čemu je učešće opštine 51 posto, a Potisja 49. Ukupan osnivački ulog je tada bio 500 evra i nije istina da smo i dinara uložili u tu firmu, nego su oni uložili iznos koji je bio pretvoren u kante za smeće i jedan kamion, a mi smo u tu firmu uneli naše građane koji proizvode materijal za Potisje. Zakon je to dozvoljavao i sada to dozvoljava, to je nematerijalni ulog. U dva navrata smo zajedno konkurisali kod pokrajine za novac i kupili smo 2.000 ili 3.000 kanti za smeće. Kada smo osnovali firmu, dogovorili smo se da ako bilo koja strana ulaže bilo koji iznos novca, vlasnički odnos ostaje isti, i to stoji u sindikalnom sporazumu. Ovo je bio zajednički konkurs na koji jedni bez drugih ne bismo mogli da konkurišemo, i insistiranje na tome da se taj ulog pojavi na nekoj od strana je apsurdno, jer firma je naša, šta ćemo sa 52 posto u odnosu na 48? Da li ćemo biti više vlasnici? Nećemo. A tako ne stoji ni u dokumentima“.

LJ.M.

Naslovi

Popularni Članci