Okončan javni poziv za banju: Strateški partner je Akvaprofit iz Mađarske

  18 novembar 2011
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Nezaposlenost i siromaštvo je najveći problem u Bečeju. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se oko 5.000 ljudi.

Sasvim je sigurno da je broj nezaposlenih mnogo veći, ali se ljudi ne prijavljuju na berzu rada, jer se retko čuje priča da se neko zaposlio preko NSZ-a. Ova sumorna slika uskoro bi mogla da postane manje sumorna, jer, ako je verovati vlasti, uskoro će u Bečeju da se gradi banja. Gradnja bi trebala da traje izvesno vreme, optimistička predviđanja govore o godinu-dve, ali je to malo verovatno. Ipak, moguće je da će banje uskoro biti, tim pre što je najzad stavljena tačka na traženje strateškog partnera za zajedničko ulaganje u projekat izgradnje turističko-rekreativnog centra u Bečeju. „Zajedničko ulaganje“ se odnosi na strateškog partnera i na opštinu. Podsetimo, o banji se priča godinama, a nedavno je određeno mesto gde bi ona trebala da bude (na obali Tise, potez oko sadašnjeg „hipodroma“), a u junu je raspisan i javni poziv za izbor strateškog partnera. Prijavila se samo jedan, firma Akvaprofit iz Mađarske, ali je javni poziv poništen, jer se ta firma prijavila u skladu sa propisima EU, a ne u saglasju sa našim, srbijanskim. Potom je u oktobru ponovljen javni poziv, koji je zatim i ispravljen, i najzad je 14. novembra okončan i taj postupak: ponovo se prijavila ista firma iz Mađarske. Sada bi trebalo da usledi potpisivanje ugovora sa Akvaprofitom, da lokalni parlament aminuje sve to, da se registruje firma u Agenciji za privredne registre i onda može da počne izgradnja banje. Po obećanjima, na proleće. Ipak, prema nezvaničnim informacijama, lokalna samouprava nema precizan projekat banje, postoje samo smernice šta bi banjski kompleks trebao da sadrži, a takođe nezvanično saznajemo da firma Akvaprofit verovatno ima nešto nalik na projekat. Sve u svemu, do proleća trebalo bi da postoji projekat na osnovu kojeg bi se gradilo.
Reč gradnja je pomenuta nekoliko puta i to je veza, nadajmo se, sa pomenutim siromaštvom i nezaposlenošću u Bečeju. Jer za gradnju su potrebne građevinske firme, zidari (nezaposlenih sa takvom stručnom spremom svakako ima u Bečeju), potrebni su zatim, ukoliko banjsko-rekreativni centar bude bio izgrađen, ljudi koji će tamo biti zaposleni, kao što su lekari, fizioterapeuti, maseri, čak i psiholozi, zašto da ne, recepcioneri, spremačice, sobarice, kuvari i kuvarice, baštovani, menadžeri itd. Onog trenutka kada budemo bili sasvim sigurni da će banja zaista biti izgrađena – jer se radi o veoma obimnoj investiciji, za sada nije saopšteno koliko je novca potrebno – trebali bismo da počnemo da razmišljamo o obrazovanju kadrova kojih nema u Bečeju, ili o prekvalifikaciji postojećih, kako bi se u budućoj banji zaposlili Bečejci, neki od pomenutih 5.000 koji nemaju posla.
Potom, odnosno istovremeno, moramo proceniti da li će kapaciteti banje biti iskorišćeni i učiniti sve da budu, jer u suprotnom će se raditi o promašenoj investiciji.

Nedoumica: ko će dati pare?

U javnom pozivu za izbor strаteškog pаrtnerа zа osnivаnje zаjedničkog privrednog društvа u cilju zаjedničkog ulаgаnjа u projekаt izgrаdnje turističko-rekreаtivnog centrа u opštini Bečej nа obali reke Tise, navodi se da budući investitor treba da ima iskustva na razvojnim projektima koji se tiču hotelsko-bаnjskog turizmа u nаjmаnje dve zemlje, dа je u poslednje tri godine ostvаrilo pozitivаn neto finаnsijski rezultаt i dа je u toku te tri poslovne godine ostvаrilo poslovni promet od minimаlno 12 miliona evra za sve tri godine ukupno, dа poseduje ekspertizu i uspešnu tehnologiju vezanu za uprаvljа-nje termаlnim kompleksimа (know how) koju će primeniti u uprаvljаnju termаlnim kompleksom i da je u poslednjoj godini imаlo minimаlno 50 stаlno zаposlenih.
Iz javnog poziva se stiče utisak, pošto se pominje zajedničko ulaganje u projekat izgradnje banje, da će strateški partner da obezbedi novac za izgradnju, pošto, jasno je, opština Bečej nema para za ovaj poduhvat koji se meri milionima evra. (Mada, istini za volju novac se nigde ne pominje).
S druge strane, međutim, na sajtu firme Akvaprofit se navodi da je proletos u Bečeju potpisano pismo o namerama između predstavnika te firme i predsednika opštine Bečej, kao i između mađarskog državnog sekretara i predsednika Vlade Vojvodine. Prema pismu o namerama koje je potpisano sa predsednikom opštine, dve strane će – opština i Akvaprofit – osnovati zajedničko privredno društvo za realizaciju prvog koraka kompleksnog razvojnog programa, a to je izgradnja termalne banje i hotela. Navodi se i da će koncepciju razvojnog programa izraditi Akvaprofit. Lokalna samouprava će obezbediti potrebne placeve i pravo korišćenja termalne vode, a Akvaprofit će obezbediti duhovni kapital za potrebe razvoja. Sada tek nije jasno ko će da obezbedi novac za izgradnju.
Na kraju vesti o partnerstvu Akvaprofita i opštine Bečej, sledi zaključak na sajtu firme: nakon interesovanja, između ostalog, iz Kine, Rusije i Rumunije, i ovim se pokazuje da je know how Akvaprofita u vezi sa korišćenjem mineralne, pijaće i termalne vode vredan izvozni proizvod.
Sada više nije jasno da li će Akvaprofit da obezbedi novac za banju ili ne.

Šta je know how?

Know how (znati kako) je najkompletniji oblik prenosa svih potrebnih znanja za uspešnu proizvodnju, te uz kompletnu tehničku dokumentaciju (konstruktivne i radioničke crteže, tehničke proračune i dr.) sadrži i posebna znanja i iskustva, uputstva o tehnologiji izrade ili proizvodnje, kontrole itd., a posebno specifične postupke koji se inače smatraju poslovnom tajnom, kao i iskustva i znanja koja nisu nigde sadržana u pisanom obliku. Može uključivati edukaciju osoblja primatelja know how-a.

K.D.F.

Naslovi

Popularni Članci