Izveštaj Državne revizorske institucije: Nepravilnosti kod većine

  24 decembar 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Državni revizor otkrio je nepravilnosti u trošenju novca u ministarstvima i institucijama koje je proveravao.

Državna revizorska institucija je utvrdila da su učinjene brojne nepravilnosti u trošenju budžeta za 2009, kao i da je u nekim slučajevima bilo i kršenja zakona. Kako se troše pare poreskih obveznika revizor je opisao na 1.230 strana. Ovoga puta na proveri je bilo sedam ministarstava - finansija, prosvete, rada, nauke, poljoprivrede, infrastrukture, omladine i sporta, kao i Uprava za trezor i NBS. Izabrani su, jer na njih odlazi 70 odsto budžeta, a nepravilnosti su brojne i nisu u pitanju knjigovodstvene greške, saopštili su državni revizori.
Državni revizor Radoslav Sretenović rekao je da su nepravilnosti zabeležene naročito u pogledu evidencije o stanju imovine i finansijskih sredstava, vođene u računovodstvenim knjigama. On nije precizirao kod kog su ministarstva ili nekog drugog od revidiranih subjekata utvrđene nepravilnosti, istakavši da je to detaljno navedeno u izveštaju.
Revizijom finansijskih izveštaja ministarstava obuhvaćeno je 625,08 milijardi dinara budžetskih rashoda, odnosno 70,13 odsto ukupnih budžetskih izdataka u 2009. godini.
Na ugovore o delu sklopljene mimo propisa potrošeno je oko 77 miliona dinara, ipak za srpske ministre i dalje su najslađe nabavke bez kontrole i tendera.
Sretenović je rekao da je utvrđeno da korisnici budžetskih sredstava nisu poštovali Zakon o javnim nabavkama i dodao da je reč o iznosu od 303 miliona dinara.
Država je malo zakinula i na javnom dugu. Zaboravila je da prijavi 1,8 milijardi evra koje je pozajmila od MMF-a.
Govoreći o javnom dugu, Sretenović je rekao da je on 31. decembra prošle godine iznosio devet milijardi i 848 miliona evra. Iskazani javni dug se razlikuje od podataka Narodne banke Srbije i manji je za milijardu i 182 miliona evra na osnovu stend-baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, objasnio je Sretenović. Zaključak revizora je da država ne prati svoje finansijsko stanje, jer glavna knjiga Trezora ne sadrži sve podatke o promeni imovine.
Sretenović je naveo da većina revidiranih korisnika nije izvršila popis i usklađivanje stanja imovine u knjigama sa stvarnim stanjem precizirajući da je reč o imovini vrednoj 29,9 milijardi dinara. Takođe, većina revidiranih korisnika nije izvršila popis finansijske imovine u vrednosti od 3,3 milijarde dinara. Nisu iskazani ni podaci o stanju finansijske imovine, a reč je uglavnom o potraživanjima i datim avansima. Knjigovodstveno nisu pouzdani ni podaci o stanju dugoročnih kredita, vlasničkih udela republike u kapitalu preduzeća, pozajmica datih iz budžetske rezerve ranijih godina, pozajmica iz sredstava privatizacije i ostalih kratkoročnih potraživanja, rekao je on. Sretenović je naveo da je utvrđena i prenamena budžetskih sredstava koja nije u skladu sa Kontnim planom za budžetski sistem, pa su tako sa stavke - dotacije verskim zajednicama izvršavani izdaci za kapitalne subvencije za vodoprivredu u iznosu od 1,6 milijardi dinara.
Poslanici i građani ostaće uskraćeni za informaciju o trošenju novca u dve trećine Vlade, među kojima su i ministarstva ekonomije, trgovine, zdravlja i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
U Skupštinskom odboru za finansije, posle razgovora sa revizorom, rekli su da se u odnosu na prošlu godinu nije mnogo toga promenilo u ponašanju budžetskih korisnika i načinu trošenja javnog novca. Pojedini članovi odbora najavili su i prijave i kazne protiv onih koji nenamenski troše novac iz budžeta.

„Vlast je odgovorna što nema kontrole“

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać ocenila je da je izvršna vlast odgovorna što još nije uspostavljena prava kontrola trošenja republičkog budžeta. „Možemo biti zadovoljni što je DRI počela da kontroliše budžet Srbije, ali ta institucija još ne radi u punom kapacitetu i ima mogućnost samo da proverava da li se poštuju računovodstvena pravila“, rekla je ona. Istakla je da će prava revizija budžeta početi tek kad se DRI osposobi da kontroliše svrsishodnost trošenja novca poreskih obveznika, što će biti „prilično kasno“ jer je najavljeno za 2013. godinu.
„U Srbiji je teško graditi institucije i mnogi su se opekli kad su mislili da su zaštićeni zakonima jer se pokazalo da vlast lako krši zakone i urušava ili gasi nezavisne institucije“, rekla je Barać. Dodala je da sve dok te institucije ne budu imale dovoljno kvalitetnih kadrova koji će biti odgovarajuće plaćeni, građani Srbije neće znati šta radi izvršna vlast i kako troši njihov novac.

„Nereorganizovana javna potrošnja“

Utvrđene nepravilnosti prilikom trošenja novca iz budžeta mogu se otkloniti samo sankcionisanjem onih koji su kršili propise, rekao je ekonomski analitičar Zoran Popov. „Način trošenja novca iz budžeta nasleđe je prošlosti, a može se otkloniti samo efikasnim sankcionisanjem onoga ko nije poštovao propise“, ocenio je rezultate izveštaja DRI Popov.
Osim što je utvrdila veliki broj nepravilnosti u trošenju državnog novca prošle godine, Državna revizorska institucija je zaključila i da je nemoguće precizno utvrditi stanje dugova, potraživanja i vlasništvo države u pojedinim preduzećima. Prema oceni ekonomskog analitičara Zorana Popova, to je nedopustivo: „Naša privreda se koliko-toliko prestrojila na neki tržišni način poslovanja, npr. preduzeća idu u stečaj. Jedini segment društva koji se nije reorganizovao – to je država, odnosno javna potrošnja. To možete otkloniti efikasnim sankcionisanjem onoga ko se ponašao mimo odredbe zakona ili Ustava”.

B.M. (Izvor: B92, FoNet, Beta, Tanjug)

Naslovi

Popularni Članci