Realizacija plana za unapređenje obrazovanja Roma: Kako bez para?

  12 novembar 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Lokalni akcioni plan za unapređenje obrazovanja Roma u opštini Bečej usvojen je početkom godine i treba da se realizuje od ove do 2012. godine.

Ovim planom su predviđene mere kojima bi se poboljšalo uključivanje Roma u obrazovni sistem kao osnovne pretpostavke za smanjenje siromaštva.
Akcionim planom je predviđeno da u obrazovnim ustanovama radi bar jedan romski asistent, da se u škole i vrtiće upiše što veći broj dece iz romske zajednice, da im se obezbede udžbenici, pribor, užina, da se održavaju seminari, tribine, radionice na kojima će se promovisati obrazovanje Roma itd. Međutim, realizacija plana se ne odvija kako je predviđeno.
Prema rečima Angele Slavnić, koordinatorke za romska pitanja u lokalnoj samoupravi, realizacija akcionog plana za unapređenje obrazovnog statusa Roma je u toku, ali se sprovode samo aktivnosti koje ne iziskuju novac: „U opštinskom budžetu je za ovu godinu predviđeno 150.000 dinara za realizaciju akcionog plana za poboljšanje obrazovanja Roma, ali zbog situacije sa opštinskim budžetom i nedostatka para ta sredstva još nisu odobrena. Nakon rebalansa budžeta rečeno je da ćemo iznos od 150.000 dinara moći da koristimo najkasnije do kraja godine, ali je pitanje šta i koliko će moći da se uradi sa tim sredstvima. Teško je realizovati plan bez novca, besplatnu užinu, odeću i obuću možemo obezbediti raznim humanitarnim akcijama, a polovne udžbenike smo ovih dana odneli za Bačko Petrovo Selo. Što se užine tiče, svako odeljenje ima pravo na nekoliko besplatnih užina, a roditelji dece iz odeljenja odlučuju kojem detetu će ona biti namenjena i na taj način bi mogao da se reši problem obezbeđivanja besplatne užine za romsku decu, na primer, u Bačkom Petrovom Selu, ali to je stvar dogovora unutar škole“.
Slavnić je rekla da u Bečeju nije bilo problema u vezi sa upisom dece u škole i vrtić, osim u pojedinačnim slučajevima, međutim, problem predstavlja prestanak daljeg školovanja.
„Recimo, deca nakon trećeg ili četvrtog razreda osnovne škole, često prekidaju školovanje i teško je ubediti roditelje da odustanu od takve prakse i da podrže svoju decu da završe školu. Pozitivni primeri često mogu da doprinesu tome da roditelji promene svoje stavove po pitanju školovanja romske dece. Na primer, čuli su kako u Novom Sadu roditelji koji imaju više dece i upišu ih u školu i vrtić, stiču pravo na dečji dodatak, od kojeg mogu da plate i užinu i ostalo što je potrebno za školovanje dece, pa su se pojedinci poneli za takvim primerom. Ključ je kad sami shvate da od tih para mogu nešto da obezbede deci“, rekla je Slavnić.
Koordinatorka za romska pitanja kaže da i pored mnogobrojnih problema broj upisane dece u obrazovne ustanove se povećava i praksa pokazuje da deca koja završe osnovnu školu upisuju srednje škole, a đaci koji završe četvorogodišnje škole nastavljaju školovanje na fakultetima, ali tu opet dolazi do zastoja, jer na fakultetu studenti se suočavaju sa finansijskim problemima: „Upravo imamo jedan slučaj da je jedna romska studentkinja još u junu dala uslov za upis na sledeću godinu fakulteta, međutim, nema novca da plati upis. Problem je u tome što stipendija koju daje pokrajinska vlada zajedno sa REF-om (Roma Education Fund - Fond za obrazovanje Roma) stiže u decembru, a upis je u septembru-oktobru i taj period treba na neki način premostiti.“

Ne mogu da vrate kredite

U okviru akcionog plana održana je tribina, nekoliko radionica i sastanci sa predstavnicima Nacionalne službe za zapošljavanje, na kojima su pripadnici romske zajednice informisani o mogućnostima zapošljavanja i samozapošljavanja, a zainteresovani su prošli i trodnevnu obuku za izradu biznis plana.
„Odziv je bio velik, u proseku je bilo oko sto ljudi. Međutim, na ovim sastancima su se čula i mišljenja ljudi koji su prošli obuku za izradu biznis plana, da iznos koji se daje za pokretanje sopstvenog posla nije dovoljan. Oni su prepoznali problem koji se tiče naplate proizvoda ili usluga što im na samom startu nagoveštava da realizacija plana neće biti moguća i da neće moći da vrate kredit, pa su mnogi odustali“, rekla je koordinatorka za romska pitanja.
Ona je najavila da će do kraja novembra biti održana tribina o zdravstvenoj zaštiti Roma.

Lokalnim akcionim planom za unapređenje obrazovanja Roma predviđeno je angažovanje bar jednog romskog asistenta. Prema informacijama iz vrtića, u ovoj ustanovi postoji potreba za romskim asistentom pošto deca iz romske zajednice u većini slučajeva ne znaju ni srpski ni mađarski jezik, što otežava komunikaciju i rad sa njima, a potreba za romskim asistentom postoji i u nekim školama. U vezi sa tim problemom očigledno je reč o lošoj informisanosti. Naime, prema rečima Angele Slavnić, Školska uprava Novi Sad je prosledila obaveštenje svim školama i predškolskim ustanovama da je otvoren konkurs za uvođenje romskog asistenta u obrazovne ustanove: „Ja kao koordinator za romska pitanja nisam dobila obaveštenje od Školske uprave, nego sam za taj konkurs saznala kada je prijavljivanje već bilo završeno. Pokušala sam da intervenišem, međutim, dobila sam odgovor da se niko iz škola i vrtića iz opštine Bečej nije prijavio na taj konkurs. Obratila sam se i nacionalnom romskom savetu, pošto je on direktno zadužen za obrazovanje, naglašavajući da u opštini Bečej postoji Lokalni akcioni plan za unapređenje obrazovanja Roma kojim se predviđa uvođenje romskih asistenata u obrazovne ustanove. Pokušala sam da naknadno uključimo jednu Romkinju, međutim, rečeno mi je da to uradimo sledeće godine, jer je za ovu godinu procedura već završena. O ovom konkursu nisu bili obavešteni romski koordinatori, nego obrazovne ustanove, znam da je u predškolskoj ustanovi potreban romski asistent i ne znam šta se desilo, zašto niko iz Bečeja nije aplicirao“.

LJ.M.



B.M.

Naslovi

Popularni Članci