Akcija BUM-a protiv korupcije: Gradskim ocima metla na poklon

  01 oktobar 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Bečejsko udruženje mladih - BUM je 25. septembra na gradskoj pijaci u Bečeju održao svoju prvu akciju „Mladi za zakonitost“ u sklopu omladinske mreže za afirmaciju zakonitosti „ACRIMA“ (AntiKRIMinalna Akcija), čiji je cilj da građane informiše o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i da kroz različite akcije i istraživanja utiče na javno mnjenje.

Članovi BUM-a su u subotu građanima delili propagandni materijal kojim se promoviše borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, a izveli su i svojevrstan performans: građane su uključivali u „zonu korupcije“ koji su lažnim novcem mogli da „podmite“ volontere BUM-a i da na nezakonit način dođu do raznih rešenja, uverenja, dokumenata, radnog mesta, lekarske intervencije „preko veze“...
Pored toga, građani su popunjavali anketne listiće o korupciji, a mogli su i da upišu komentare i svoja iskustva u knjigu utisaka. Analiza anketa i zapisa iz knjige utisaka bi trebala da oslika situaciju i pokaže kako građani ocenjuju stepen korupcije u Bečeju i Srbiji.
Simptomatično je, kako su rekli omladinci, da se u ovu akciju, ali i u mnoge druge, češće, više i rađe uključuju građani srednjih godina i penzioneri nego mladi i radno sposobni koji bi mogli efikasnije da doprinesu poboljšanju kvaliteta života.
U završnici akcije predstavnici BUM-a su uručili metlu predsedniku opštine Peteru Kneziju uz poruku „da očisti grad od kriminala i na taj način podrži inicijativu mladih“.

I za i protiv korupcije

Rezultati ankete koju je s građanima Bečeja uradilo Bečejsko udruženje mladih - BUM oslikavaju mišljenje građana o stanju u državi.
Prema odgovorima na pitanje u kojima od šesnaest navedenih institucija počev od predsednika republike, parlamenta, vlade, opštinske administracije, sudstva, zdravstva, policije, školstva je najraširenija korupcija, prva tri mesta su zauzeli sudstvo sa 14,04 odsto (128 glasova), carina sa 10,09 procenata (92 glasa), dok treće mesto dele opštinska administracija i zdravstvo sa 9,65 procenata (88 glasova).
Građani smatraju da je najmanje zastupljena korupcija u Telekomu (0,44 posto) i u Narodnoj banci (0,88 posto).
Na pitanje o stepenu zastupljenosti korupcije u određenim profesijama dobijeni su približno isti rezultati. Po mišljenju 196 građana korupcija je najviše uzela maha među sudijama (21,37 posto), carinicima (10,03 posto), na trećem mestu su policajci (8,83 posto), a 80 građana smatra da korupcije najviše ima među lekarima (8,72 posto), a zatim slede opštinski službenici, univerzitetski profesori i političari, dok se vojna lica nalaze na poslednjem mestu (0,44 posto).
Po mišljenju anketiranih, najvažniji činioci koji izazivaju korupciju su: želja onih koji su na vlasti da se brzo obogate (18,03 procenata), moralna kriza (14,48 posto), loše zakonodavstvo (13,66 posto).
Da korupcija nikad nije opravdana smatra 63,93 posto građana, a korupciju opravdava 8,2 posto u slučaju da je to jedini način da se ostvari neki cilj i isti procenat je spreman da pribegne korupciji ako je to jedini način da se ostvari interes porodice. Po 6,56 procenata anketiranih smatra da je korupcija opravdana ako je to jedini način da ostvare zakonom utvrđena prava ili ako su im male plate u preduzeću u kojem rade, dok po 3,28 procenata građana opravdava korupciju u interesu koristi za preduzeće ili ako je to način da se zaštite od loše politike vlade.
Od 244 anketirana građana 116 smatra da će u Srbiji uvek biti korupcije ali da se može svesti na određenu, prihvatljivu meru, 64 građana misli da korupcija u Srbiji može biti značajno smanjena, njih 40 ima stav da rast korupcije u državi ne može biti zaustavljen, a dvadesetoro ispitanika smatra da korupcija može biti iskorenjena.
Prema analizi ankete 40,98 procenata građana ne bi pristalo da bude korumpiran, 26,23 posto njih ne zna šta bi radilo u takvoj situaciji, 14,75 odsto njih ne bi prihvatilo mito ako je to vezano za kršenje zakona, 11,48 procenata bi prihvatilo, a 6,65 posto bi pristalo na korupciju kako bi rešilo neki problem.
Ukoliko bi se građani našli u situaciji da im neko traži novac da bi im pomogao u rešavanju problema, 104 ispitanika ne bi na to pristalo ako postoji i drugi način za rešavanje problema, 72 njih je izričito protiv, 36 građana bi dalo mito ako ne postoji drugi način za rešenje ličnih problema, 20 anketiranih ne zna šta bi uradilo, dok je njih 12 reklo da bi dali novac da mogu to sebi da priušte.

LJ.M.

Naslovi

Popularni Članci