Opština anketira Bečejce: Glasaj za trg i pokaži lični dokument

  21 maj 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Ruglo u centru grada – trg, Pogača ili samo „centar“ – nosi ime Trg oslobođenja. Umesto da opštinari najzad odluče da rekonstruišu trg koji je sada gomila betona oivičena razbijenim mermerom, s rupom u sredini, tim pre što su pre nepunih godinu dana platili pozamašnu sumu onima koji su napravili idejna rešenja za budući izgled centra, smislili su da njegov izgled ne promene, ali će da mu nadenu novo ime. Ideja je da umesto Trga oslobođenja Pogača nosi maštovito ime: Glavni trg.

To i nije veliki problem, i do sada se radilo tako: nećemo da menjamo suštinu, ali hajde da menjamo formu.
U pozivu koji je u ime lokalne samouprave upućen građanima Bečeja, piše da „želeći da rad lokalne samouprave približimo vama i da aktivnije uključimo stanovnike opštine Bečej u rešavanje lokalnih problema i donošenje odluka, odlučili smo da pokrenemo anketu i na taj način saznamo šta vi mislite“. Reč je o tome, piše dalje, da je komisija za spomenike i nazive trgova podnela predlog Opštinskom veću opštine Bečej, kao ovlašćenom predlagaču, da Skupštini opštine Bečej predloži promenu naziva trga u Bečeju. Prema predlogu, novi naziv trga bio bi Glavni trg.
„Pre podnošenja predloga Skupštini Bečej, želeli bismo da saznamo i vaše mišljenje. Molimo vas da nam popunjavanjem odgovora u anketi pomognete prilikom donošenja ove odluke“, kaže se „poštovanim Bečejcima“, koji će moći da odgovore na anketna pitanja do 31. maja, svakog radnog dana od 8 do 12 časova u zgradama prve, druge i treće mesne zajednice u Bečeju.
Građanima opštine biće dozvoljeno da kažu svoje mišljenje o nazivu trga samo ako prilikom preuzimanja anketnog listića u mesnoj zajednici „kojoj pripadaju na osnovu biračkog prava“ pokažu ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu na osnovu kojeg će se izvršiti provera uvidom u birački spisak.
Nije uobičajeno da se anketiranje građana obavlja tako što se proverava da li su oni upisani u birački spisak, međutim, kako je rečeno u kancelariji poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića, u ovom slučaju nije učinjen nikakav prekršaj, s obzirom na to da su građani unapred obavešteni o tome i dobrovoljno daju na uvid svoje lične podatke zaposlenima u mesnim zajednicama.

Kako je propala Pogača

Današnji izgled trga u centru grada počinje da se formira u drugoj polovini XIX veka. Do milenijumske svečanosti (1896. godine) nosio je naziv Pijačni trg. Na tom mestu je bilo vrlo živo iz razumljivih razloga, zbog pijace. Trg je od milenijumske svečanosti do završetka Prvog svetskog rata nosio naziv Trg Svetog Stevana. Izgradnja varoške (gradske) kuće počela je 1880, a završena je 1884. godine. Spomenik slobode (ne ovaj današnji) podignut je 1896. godine, povodom 1000-godišnjice dolaska Mađara u Panoniju. Na vrhu spomenika nalazila se mitska ptica – Turulmadar – koja je po legendi dovela Mađare pod vođstvom Arpada u Panonsku niziju.
Zadužbinu baronice Eufemije Jović je podigla pravoslavna crkvena opština kao izvršilac njenog testamenta. Deo od varoške kuće do ugla (sada Turistička organizacija Bečeja) je podignut na sprat do 1905. godine, a drugi deo, iza ugla do 1928. godine. Na trg je postavljen i pravoslavni krst, isklesan od crvenkastog mramora. U prizemlju današnje gradske kuće bile su prodavnice i zanatske radnje. Trg, koji menja izgled krajem 1911. godine i dobija oblik kružnice, u narodu nazvane Pogača, nikada nije bio prazan. Na Pogači se „pojavljuje“ i arteski bunar (više nije u funkciji) koji je Karolj Šoš iskopao 1904. godine.
Posle Prvog svetskog rata ime Pogače je Karađorđev trg. Tako će biti do 1941. godine. Spomenik kralja Petra I Karađorđevića podignut je u središtu trga 1. decembra 1924. godine. Uklonjen je 1941. godine, a 1991. godine je obnovljen i danas se nalazi ispred Tehničke škole.
Danas na Pogači nema ljudi, nema Najlona, niti zanatskih radnji i prodavnica u prizemlju gradske kuće, zaboravili smo i šta je bio korzo… Zaboravili smo kako se nekada dobro jelo u kafanama u centru, kako se opušteno sedelo u bašti restorana i kako su momci gledali devojke koje su se šetale na Pogači.

Da li ćemo doživeti da dobijemo novi trg?

Ipak, planovi za rekonstrukciju centra grada postoje, ali će verovatno ostati samo na papiru. Naime, prošle godine je opština raspisala konkurs za izradu idejnih planova za rekonstrukciju Pogače.
Žiri za odabir urbanističko-arhitektonskog rešenja centralnog trga je 25. maja objavio rezultate konkursa, a lokalna samouprava je tri prvoplasirana rada nagradila sa 5.000, 3.000 i 2.000 evra i otkupila je još tri idejna rešenja po ceni od po 700 evra.
Od 23 pristigla rada 21 predviđa uspostavljanje nove pešačke zone koja bi se prostirala iza kuće Bogdana Dunđerskog, Fadipa, Hypo Alpe Adria banke i štamparije („probijanje“ dela koji je sada u vlasništvu štamparije, spajanje Novosadske ulice i ulice Uroša Predića), popločavanje centralnog područja i različite vodene instalacije bele i žute vode (vodeni zidovi, vodoskoci, bunari). Tu je zatim i ideja podnog osvetljenja i urbanog mobilijara (klupe, cvetni aranžmani, vertikalno osvetljenje, reflektori za osvetljavanje crkava)...
Otkupljeni radovi predviđaju i uspostavljanje pešačkih zona u Dositejevoj ulici (zatvaranje saobraćaja u delu ulice od benzinske pumpe do pošte), u ulici Braće Tan (od pravoslavne crkve do Zmaj Jovine ulice), sigurnog dečjeg puta (od obdaništa do gradske kuće), izgradnju „kuće u kući“ (objekti Bogdana Dunđerskog, Fadipa, Hypo Alpe Adria banke i štamparije bili bi „natkriveni“ stakleno-metalnom konstrukcijom).
Prvonagrađeni rad, koji su uradili beogradske arhitekte Marijana Andrić, Jagoda Šarić, Jelena Danilović i Miloš Krstić, predviđa fazno uređenje trga i okoline. Prva faza je uređenje centralne zone kojom bi dominirala popločana površina (drvo, opeka...) oivičena metalnom mrežom, svetlosnim i vodenim efektima. Stepenište iz pravca zadužbine baronice Eufemije Jović i katoličke crkve bilo bi prilagođeno za odmor (sedenje) i igru (dečje igralište). U narednim fazama izgradnje Pogače i okoline, beogradske arhitekte planiraju promenu delatnosti većine objekata u centru i izgradnju novih (hotel sa restoranom, multipleks bioskop na mestu sadašnje AIK banke, „Trend“-a, „Crash“-a). Iz dela prizemlja zgrade zadužbine baronice Eufemije Jović trebalo bi da bude iseljena državna administracija, a na tom mestu planiraju
se komercijalni sadržaji (kafić, restoran, poslastičarnica). U dvorištu ovog objekta želi da se izgradi plato namenjen za venčanja na otvorenom, kafić i zelena površina sa mobilijarom.
Zgrada u kojoj je sada Ekonomsko-trgovinska škola takođe bi trebalo da dobije novu svrhu. Škola bi bila iseljena kako bi se objekat „pridodao“ kulturnom centru. I Tehnička škola bi, prema ovom idejnom rešenju, bila iseljena, a na tom mestu bi svoj kutak dobila gradska galerija i muzička škola. Transformaciju bi trebalo da doživi i stambeni blok u Zelenoj i Novosadskoj ulici (preko puta „Penija“ i Gradske kafane), tamo bi bio poslovno-trgovinski centar.
Možda je najbolji primer za to koliko je vremena potrebno do početka građevinskih radova u centru, opaska Save Stražmešterova, člana žirija koji je ocenjivao idejna rešenja, koji je rekao: „Pošto su nagrađene radove uradili mladi ljudi, postoje velike šanse da i dožive realizaciju svojih ideja“.
Opština je dakle prošle, krizne 2009. godine, potrošila 12.000 evra za idejne projekte novog centralnog trga, međutim, od ostvarenja tih ideja očigledno neće biti ništa. Čak ni od prve faze.
Ali su opštinari smislili da anketiraju građane kako bi promenili naziv trga. Besplatno.

Kristina Demeter Filipčev (izvori podataka: Monografija Bečeja i arhiva Bečejskog mozaika)

Naslovi

Popularni Članci