Pomor pčela u Radičeviću: Zašto su uginule pčele?

  14 maj 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Rojevi uginulih, ošamućenih i potpuno dezorijentisanih pčela bila je u proteklih desetak dana svakodnevna slika u pčelinjaku Cvetka Mićanovića iz Radičevića. Nesreća koja je pod još nerazjašnjenim okolnostima zadesila Mićanovića, nanela mu je veliku štetu.

„U četvrtak ujutro (29. april) primetio sam kako pčele masovno umiru i lete potpuno dezorijentisano, iako su do tada bile savršeno zdrave. Ono što se dešavalo prvih dana je bila prava katastrofa, muka me je hvatala koliko je pčela svakodnevno umiralo. U pčelinjaku deo pčela i dalje umire. Odmah sam posumnjao da je nešto prskano i obišao sam atar da nađem uzrok, međutim, bezuspešno. Tek u petak posle podne sekretar Mesne zajednice me je obavestio da je 28. aprila opština prskala krpelje kod škole, zgrade Mesne zajednice, autobuske stanice i dečjeg igrališta. Obišao sam ta mesta, sve je bilo u cvetu i pčele su tamo bile koncentrisane. Bio sam u opštini gde su mi potvrdili da su krpelji tretirani na tom području, ali da otrov kojim su prskani nije opasan za pčele jer su navodno, Bože moj, otrov razblažili vodom. Nikoga ne okrivljujem, ali otvoreno sumnjam da je uzrok pomora pčela tretiranje krpelja. Karenca otrova kojim su tretirani krpelji je 14 dana, a izgleda da ponašanje pčela, koje i dalje umiru, ali u manjem broju, potvrđuje da je to uzrok. Od 52 pčelinja društva koliko sam imao do kraja aprila, oko 80 posto je potpuno uništeno“, rekao je Mićanović.
On tvrdi da njega i komšije, takođe pčelare, niko nije obavestio o tretiranju krpelja. „Do petka nismo znali za tretiranje krpelja. Pripremali smo pčelinjake za pašu bagrema, pa nisam imao vremena da idem po selu ili slušam radio da bih bio obavešten. Istina je da je dopis iz opštine stigao 26. aprila oko 13 sati u Mesnu zajednicu, ali je istaknut na oglasnu tablu tek sledeći dan. Izvinite, ali ne može se obaveštavati danas za sutra. Treba nas obavestiti sedam do deset dana ranije da bismo imali vremena da iselimo sva društva. Takođe, ne mogu da razumem ni državu, ni zakon, ni opštinu kojima je važnije da ljudi imaju čista mesta za piknik i džabalebarenje za prvi maj, od pčelarenja“.
Na mesto pomora pčela u Radičeviću izašle su veterinarske inspekcije iz Bečeja i Instituta za veterinarstvo u Novom Sadu koji su sačinili zapisnik i uzeli uzorke uginulih pčela za analizu. „Danas (utorak) smo dobili rezultate sa Instituta da su pčele bile potpuno zdrave i da nisu bolovale. Ako nisu bile bolesne, od čega su uginule u tolikom broju? Inspektori su spakovali i uzorke za toksikološku analizu koje smo mi odneli na ispitivanje i koji će biti gotovi za desetak dana. Neću da kažem gde, nije bitno. Tamo gde je trebalo, tamo smo i odneli“, rekao je Mićanović.
Bojana Božić, šefica Odseka zaštite životne sredine i prostornog planiranja Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, komunalne poslove i zaštitu životne sredine je rekla da je Bečejski mozaik prvi pisao o opštinskoj akciji tretiranja krpelja, a obaveštenja su objavljena i na radiju Aktiv od 24. do 28. aprila i na lokalnoj kablovskoj televiziji. „Pored toga, pismeno smo obavestili Udruženje pčelara, sve mesne zajednice, Dom zdravlja, sve škole i ostale institucije. Krpelje smo tretirali na 30 lokaliteta, i osim u Radičeviću, nemamo nijednu pritužbu. Troje pčelara iz Radičevića je bilo u opštini i imali smo vrlo neprijatan razgovor sa njima. Dobili su na uvid svu dokumentaciju, rečeno im je kojim je preparatom rađeno, u pitanju je Bajerov „akva reslin super“ na kojem nije istaknuto da je štetan za pčele“, rekla je Božić.
I predsednik Udruženja pčelara opštine Bečej Atila Ferenc potvrdio je da je dobio obaveštenje iz opštine, ali da nije obavestio Mićanovića jer, kako je rekao, nije imao njegov broj telefona.
Pored Mićanovića, štetu su pretrpeli i pčelinjaci Bogdana Jurasa (dvadeset pčelinjih društava) i Petra Vojnovića (sedam društava).
Toksikološka analiza će uskoro pokazati šta je uzrok pomora pčela.

S. Malešev

Naslovi

Popularni Članci