Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina: Biranje u senci partija

  24 avgust 2018
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić raspisao je izbore za 22 nacionalna saveta nacionalnih manjina za 4. novembar.

Na poslednjem biračkom spisku do 15. avgusta upisalo se 475.000 građana Srbije koji mogu da glasaju na tim izborima.

Članovi za 18 nacionalnih saveta biće birani neposredno, a za četiri saveta će se organizovati elektorsko glasanje.

Neposredno će se birati pripadnici saveta mađarske, albanske, aškalijske, bošnjačke, bugarske, bunjevačke, vlaške, grčke, egipatske, nemačke, poljske, romske, rumunske, rusinske, slovačke, slovenačke, ukrajinske i češke nacionalne zajednice, a posredno članovi nacionalnih saveta makedonske, ruske, crnogorske i hrvatske zajednice.

Rok za predaju lista za neposredne izbore je 15 dana pre njihovog održavanja, a za elektorske 30 dana.

Lokalna samouprava u Bečeju već je obavestila građane da pravo da učestvuju na izborima za savete nacionalnih manjina imaju poslovno sposobni punoletni građani sa prebivalištem na teritoriji Srbije koji su upisani u takozvani posebni birački spisak.

Građani mogu da provere svoje podatke u posebnom biračkom spisku na sajtu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, https://upit.posebanbirackispisak.gov.rs ili na https://www.becej.rs unošenjem podataka o jedinstvenom matičnom broju građana, a oni koji žive u opštini Bečej to mogu uraditi i u zgradi lokalne samouprave, u kancelariji broj 3 ili na kompjuterima na ulazu u zgradu opštine i u Opštinskom uslužnom centru, Bečejci mogućnost provere imaju i u I, II i III mesnoj zajednici, kao i u kancelarijama mesnih zajednica u Bačkom Gradištu, Bačkom Petrovom Selu, Mileševu i Radičeviću, od 8 do 13 časova.

Zahtev za upis, brisanje ili izmenu u posebnom biračkom spisku može se podneti u Opštinskoj upravi u Bečeju, u kancelariji broj 2.

Pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica u Srbiji 4. novembra imaće treći put priliku da biraju svoje predstavnike u nacionalnim savetima.

Stručnjaci već predviđaju da će i na ovim izborima izlaznost biti mala, a da stara boljka – uticaj političkih stranaka na ove institucije – ni blizu nije iskorenjena. Inače, reč je o jedinim izborima koje raspisuje ministar, ali koji nacionalnim manjinama garantuju samoupravu u oblasti kulture, obrazovanja i informisanja. Poslednji put, priliku da bira svoje predstavnike, pre četiri godine, iskoristilo je jedva više od trećine registrovanih birača. Resorni ministar uveren je da će ove godine izlaznost biti nešto veća.
„Legitimitet nije upitan ni na koji način. Kada poredimo podatke upisanih u posebni birački spisak 2014. i sad 2018. godine vidi se jedan trend rasta“, rekao je ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.

Država, međutim, nije dovoljno učinila da motiviše pripadnike nacionalnih manjina da se registruju za glasanje, smatra izvršni direktor Cesida Bojan Klačar i dodaje: izlaznost je bila iznad 50% jedino pre osam godina, kada su održani prvi izbori za nacionalne savete.

Najveća zamerka nevladinog sektora na funkcionisanje nacionalnih saveta, međutim, već godinama je ta što, iako na papiru nezavisni, funkcionišu kao partijski plen. Iako članovi saveta formalno ne smeju imati stranačku funkciju, u stvarnosti, iza svakog kandidata stoji određena politička partija.

„Ne bi trebalo relativizovati činjenicu da postoji politički uticaj, kao što je vrlo verovatno nemoguće da se taj politički uticaj isključi“, smatra Klačar.
Razlog za to je, kaže, jednostavan – iluzorno je očekivati da stranke odustanu od uticaja na ugled koji vođenje nacionalnog saveta donosi, ali nije zanemarljiv ni finansijski momenat, jer se saveti obilato finansiraju iz budžeta.

R.M. (Izvori: N1, www.becej.rs)

Štampano Izdanje

Naslovi

Popularni Članci

Digitalno Izdanje

Prijatelji Mozaika