musicloverparadise.com

Becejski mozaik

Aktuelno

Ministar poljoprivrede u Bečeju razgovarao sa stočarima: Pomiriti nepomirljive stavove

Neophodne su izmene ili donošenje novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će pomiriti sve dosad nepomirljive stavove koji su postojali između ratarskih grupa, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović prilikom radne posete Bečeju 16. aprila, kada je sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu Vukom Radojevićem i predsednikom opštine Draganom Tošićem razgovarao sa predstavnicima udruženja proizvođača mleka i stočara, o primeni Zakona o poljoprivrednom zemljištu i pratećeg pravilnika, a posetio je i poljoprivredno gazdinstvo, Farmu krava „Džigurski“.

Teme sastanka su bile dugoročni zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, ali i restitucija.

Nedimović je istakao da je Bečej jedno od mesta, koje predstavlja „srce“ problema „kada se ukrste restitucija i potreba stočara za zemljištem i zato smo došli na lice mesta da vidimo kako da celu priču dogovorimo tako da to kasnije proistekne kroz izmene zakona i podzakonskih akata, ali moramo voditi računa o tome da pored stočara imamo i ratare koji su zainteresovani za celu priču i ne možemo nikad jedne na druge gurati, da neko ima prioritet, nego cela priča treba da funkcioniše na obostrani interes“.

Ministar poljoprivrede je rekao da poljoprivredno zemljište predstavlja jedan od najznačajnijih resursa kojim Srbija raspolaže. „Svi  ste svedoci da je u prethodnih 10 godina bilo različitih zloupotreba u ovom segmentu, čak su i dobre ideje, a to je davanje stočarima prioritet, vremenom bile obesmišljene, zato što su uvek pojedinci tražili neke niše da dođu do kvalitetnog i dobrog poljoprivrednog zemljišta, a kasnije da ga eventualno daju u podzakup“.

Nedimović je rekao da su u Bečeju „objedinili“ ministarstvo i sekretarijat, poljoprivredno zemljište i restituciju. „Prvi put smo za jedan sto doveli sve ovnove koji su na brvnu i koji su spremni da postignu neki dogovor“.

Oko 5.500 hektara za 76 stočara

O problemima u vezi s pravom prečeg zakupa državne zemlje početkom 2017. godine govorio je i član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu Anđelko Mišković, rekavši da je opština Bečej veoma specifična jer ima oko 10.000 hektara državne zemlje i 25.000 uslovnih grla. Problem je i to da su do tada prioritet imali oni koji imaju umatičena grla, a sada mogu da se prijave za zakup državne zemlje i oni koji nemaju umatičena grla, dovoljna im je samo potvrda od poljoprivrednog inspektora da imaju, recimo, dve ovce. Zbog toga je u februaru 2017. godine sa 32 ili 33 prijavljenih stočara za zakup, broj „skočio“ na 82 ili 83.

Na sastanku sa ministrom Nedimovićem 16. aprila stočari su predočili i taj problem i očekuju njegovo rešenje.

Podsetimo da je 2016. godine za 31 stočara bilo predviđeno ukupno 7.000 hektara zemljišta, 2017. godine oko 6.500 hektara za više od njih 80, a 2018. godine se za zakup državne zemlje prijavilo 78 stočara, 76 njih ispunjavaju uslove, a to znači da će oni moći da zakupe oko 5.500 hektara.
Ukupan broj uslovnih grla na teritoriji opštine 2018. godine je 25.171.

Na teritoriji opštine Bečej ima 9.500 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu, a predsednik opštine Dragan Tošić rekao je da se oko 3.000 hektara daje u arendu, a po pravu prečeg zakupa izdaje se oko trećina količine. „Tema sastanka je bila dugoročni zakup državnog poljoprivrednog zemljišta i odnos između stočara i ratara. Bitno je zaštiti stočare na način da imaju zemlju u dugoročnom zakupu, po njihovom mišljenju na 10 godina. Dogovorili smo neke načelne stvari koje su bitne za buduće planove na državnom nivou“, rekao je Tošić.

Uredba o restituciji

Nedavno doneta Uredba o kriterijumima za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine će se primenjivati od 21. aprila. Ovom uredbom bliže se uređuju kriterijumi za vraćanje poljoprivrednog, odnosno šumskog zemljišta u svojini Republike Srbije na području katastarskih opština u kojima je nakon oduzimanja sproveden postupak komasacije, odnosno arondacije zemljišta, kao i kriterijumi za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta koje se ne vraća u postupku vraćanja oduzete imovine.

Za dnevni list Dnevnik je direktorka novosadske Područne jedinice Agencije za restituciju Jelena Selaković pre nekoliko dana izjavila da je u zakonskom roku podneto 8.600 zahteva, uglavnom iz Vojvodine, za vraćanje oduzete imovine, kojima se potražuje poljoprivredno zemljište koje je bilo predmet komasacije. Po njenim rečima, nova uredba trebalo bi da u velikoj meri olakša i ubrza postupak restitucije kada je reč o vraćanju poljoprivrednog zemljišta u komasiranom području. „Definisan je pojam komasacione mase iz člana 24. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i on podrazumeva komasirano poljoprivredno, odnosno šumsko zemljište na području lokalne samouprave na kojoj je bilo oduzeto zemljište ili komasirano područje susedne opštine“, rekla je Jelena Selaković. Ona je dodala da je utvrđeno i da će Uprava za poljoprivredno zemljište u roku od 15 dana od stupanja na snagu uredbe, a nakon što Agencija za restituciju dostavi podatke o površinama koje se potražuju u katastarskim opštinama, u kojima je nakon oduzimanja sprovedena komasacija, utvrditi katastarske parcele u državnoj svojini u površini koja će biti dovoljna da se do kraja sprovede postupak vraćanja imovine. „Uprava će voditi računa da se među njima ne nađu one koje su u trenutku stupanja na snagu ovog akta u zakupu na osnovu saglasnosti na investicioni plan, koji je dala nadležna komisija u skladu sa propisima kojima je uređeno pravo prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta, kao i one date u zakup po osnovu vlasništva nad infrastrukturom i one date u zakup do čijeg je isteka ostalo više od deset godina“, rekla je Jelena Selaković za Dnevnik.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Vuk Radojević smatra da je sastanak u Bečeju o dugoročnom zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta bio konstruktivan, te je konstatovano da su potrebne izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, jer u Bečeju ima veliki broj zahteva za restitucijom, a sa druge strane postoji veliki broj stočara koji imaju pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, te se tako dolazi u koliziju. Prema mišljenju Radojevića izmene zakona bi dodatno unapredile upravljanje izuzetno značajnim nacionalnim resursom. „Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je na liniji Ministarstva poljoprivrede u kontekstu sprovođenja celokupne zemljišne politike“, rekao je pokrajinski sekretar.

Ministar poljoprivrede je rekao da je Bečej „jedan od komplikovanijih sredina u pogledu restitucije iz prostog razloga što oko 5.000 hektara zemlje je podložno restituciji. Mi smo pre nekoliko dana doneli u Vladi jednu uredbu kojom se reguliše kako se iz komasacione mase vade parcele, gde ne može da se vraća parcela za parcelu. To je nesporno kada imamo vraćanje parcele za parcelu, ali kada imamo komasacije, pa vi birate sami prilikom veštačenja šta ćete da izaberete, to više neće moći. Država tu ima svoje interese i država će odlučivati u kom delu prostora može nekom da se vrati zemljište, a ne kako je bilo do sada, šta kome padne na pamet“.

Nedimović je rekao da predstoji promena i podzakonskih akata, kako bi se omogućio duži vremenski period zakupa za stočare, ali će oni biti i limitirani u pogledu površina, „da to ne bude nepregledno prostranstvo“. On je dodao i da je neophodno preduzeti korake u poboljšanju kvaliteta zemljišta kao i za ostanak mladih poljoprivrednika na selu.

Predsednik Udruženja stočara Bečej Vasa Džigurski, čiju farmu krava je posetio ministar poljoprivrede, smatra da je situacija u opštini Bečej najozbiljnija u Srbiji, jer se na teritoriji ove opštine traži povraćaj najviše zemlje u postupku restitucije, a s druge strane tu postoji i razvijeno stočarstvo koje koristi državnu zemlju u poslednjih devet godina, oslanjajući se na taj resurs. Džigurski se nakon sastanka sa predstavnicima države nada pomaku u oblasti zakupa državnog zemljišta.          

K.D.F.



Rate this item
(0 votes)
back to top